Meštani Guberevca i Kotlenika, sela u šumadijskoj opštini Knić, zabrinuti su zbog tamošnjih istražnih radova jer, ako dođe do iskopavanja zlata i bakra, više neće moći da se bave poljoprivredom, izjavio je predsednik Mesne zajednice Guberevac Nebojša Arsenijević.
Arsenijević je novinarima pred početak tribine u Domu kulture na kojoj su meštanima govorili profesori Beogradskog univerziteta i Agronomskog fakulteta u Čačku, rekao da su istražni radovi planirani na tri kote nasred sela i da meštani " nisu baš srećni što se to dešava".
Kazao je da su im predstavnici jedne kompanije predstavili projekat na sastanku sa predsednikom Opštine Knić.
"Zabrinuti smo i ne znamo šta tačno donosi takva jedna istražna radnja, ne znamo da li će da šteti našoj životnoj sredini i našem zdravlju, ali sigurno će da šteti ako eventualno dođe do iskopavanja jer mi tu nećemo moći da ostvarujemo svoju poljiprivrednu proizvodnju", rekao je Arsenijević.
Predstavnik udruženja "Gružanska straža" Milija Palamarević je agenciji Beta rekao da su meštani u novembru prošle godine sprečili početak bušenja, ali da su pre 15-ak dana izvođači radova pokušali ponovo da dođu do nekih parcela.
Preneo je da su meštani odlučni da ne dozvole radove i da od Opštine Knić traže da hitno iz Prostornog plana ukloni mogućnost rudarenja.
Profesor Ratko Ristić je rekao na tribini da je "u toku široka akcija pretvaranja Srbije u rudarsku zemlju", a da privatne strane rudarske korporacije, preko ćerki-firmi, u "jatima" dolaze u Srbiju zbog svojih interesa.
On je rekao da se, na osnovu "veoma oskudne" dostupne dokumentacije zna da istražni prostor obuhvata oko 9.600 hektara na teritorijama Kraljeva i Knića.
"Sela u kojima je dosad bilo neke forme istražnih radova su Leskovac, Pajsijević, Guncati i Gruža, a to sprovodi kompanija koja se zove Stara planina risorsis, ćerka-firma kanadske kompanije Mundoro", rekao je Ristić.
On je dodao da ta kompanija ima 13 istražnih prava u centralnoj i istočnoj Srbiji na 86.400 hektara.
"Iz jednog akta kompanija Mundoro je konstatovano da vlasništvo imaju srpske podružnice, znači ćerke-firme koje su oni osnovali, a u kojima rade naši obrazovani ljudi", rekao je Ristić.
On je dodao da su oni za sada u početnoj fazi istraživanja, ali pošto se ulaže "ogroman novac", on ne sumnja da su zainteresovani i za eksploataciju.
Prof. dr Ratko Ristić: Rizici bi očekivali čitav ovaj kraj. Ono što je stabilan predeo, zdrav osnov za kvalitetnu poljoprivrednu proizvodnju, normalan život ljudi ovog kraja, otvaranjem takvog rudnika bilo bi značajno narušeno. To je još jedan od objekata koji se prilično nekontrolisano planiraju širom Srbije za potrebe privatnih rudarskih kompanija.
dr Milija Palamarević: Oni rade na istim onim tačkama na kojima je radio jedan Dalmatinac 1969. godine kada je rađena vojna baza u selu Leskovac. Tada je potvrdio da tu postoji ruda bakra, zlata i uranijuma. Oni imaju te kote, probali su da ostvare bušenje, ali mi nismo dozvoli i nećemo dozvoliti.
Komentara: 0