Korporacije bacaju hiljade tona toksičnog i radioaktivnog naftnog otpada u Severno more

Korporacije bacaju hiljade tona toksičnog i radioaktivnog naftnog otpada u Severno more

Decenijama je industrija nafte i gasa koristila Severno more kao odlagalište hemijskog i radioaktivnog otpada. Tekuće ispuštanje toksičnih otpadnih voda sa platformi za bušenje u Norveškoj, Velikoj Britaniji i Holandiji moglo bi se pokazati kao tiha katastrofa za morski život.

Bio je sivi olujni dan 1987. godine kada se mladi naučnik iz oblasti životne sredine našao u odelu za preživljavanje sa kompletom kućnih naprava za uzorkovanje koje je vukao na čamcu na naduvavanje u Baltičkom moru. On je razotkrio potok otpada koji je za veliki deo sveta ostao nepoznanica - otpad iz naftnih polja.

Radeći u to vreme za ekološku organizaciju Gripis, Marko Kaltofen je došao do zapanjujuće spoznaje - u mnogim priobalnim okruženjima nafte i gasa, otpad iz naftnih polja se jednostavno bacao pravo u okean.

Analizirajući period od skoro četiri decenije, partnerska kuća "Tokova novca" De Smog pokazuje da u evropskom kraku Severnog Atlantika, Severnom moru, kompanije decenijama bacaju toksični i radioaktivni otpad iz naftnih polja u vodu.

Header illustration.
Ilustracija: Sabrina Bedford, De Smog

Kaltofen je od tada postao nuklearni forenzičar. Više od 30 godina on je uzorkovao izlivene nafte i hemikalije širom sveta – i sada upozorava na potencijalno destruktivni efekat radioaktivnog otpada iz naftnih polja u okeanu.

- Razumevanje šta se dešava kada odlažemo složene smeše u životnu sredinu je veoma loše, rekao je Kaltofen.

Jedno je, međutim, jasno: kompanije bacaju svoj otpad u Severno more, i to dosta.

Kada kompanija vadi naftu i gas duboko iz zemlje, ona takođe proizvodi velike količine otpada. Jedan od primarnih tokova otpada u industriji je prirodno slana tečnost poznata kao procesna voda, koja može biti napunjena kancerogenima, teškim metalima – i povišenim nivoima radioaktivnosti. U SAD, na primer, zabeleženi su nivoi 475 puta veći od definicije ekoloških regulatora za „ radioaktivni“ otpad. Izbija na površinu zajedno sa naftom i gasom, a rukovanje i odlaganje njime se pokazalo veoma problematičnim za industriju nafte i gasa.

Jedno je jasno: kompanije bacaju svoj otpad u Severno more, i to dosta.

Analiza podataka koje je objavila OSPAR, međunarodna komisija za zaštitu morske sredine severoistočnog Atlantika, pokazuje da su kompanije ispustile 244,4 miliona kubnih metara procesne vode u 2022. godini, poslednjoj godini za koju su dostupni potpuni podaci.

Ova količina je došla iz nešto više od 200 naftnih i gasnih instalacija u Holandiji, Norveškoj, Velikoj Britaniji i Danskoj. OSPAR zapisi ukazuju na ukupno 614 naftnih i gasnih instalacija u vodama severoistočnog Atlantika.

Ta količina bi bila dovoljna da se rimski Koloseum 185 puta napuni otpadom iz naftnih polja, ili svake godine poplavi ceo Amsterdam do struka.

Tokom čitavog perioda od kada OSPAR beleži podatke - od 2007. godine, ovo čini oko pet milijardi kubnih metara proizvedene vode bačene u okean. Ako bi se ovaj otpad napunio u standardnu burad za ulje, a zatim naslagao jedno na drugo, burad bi formirala liniju do Meseca i nazad skoro 36 puta.

U 2016, Međunarodna asocijacija proizvođača nafte i gasa izvestila je da su takvi nivoi bili 40 puta veći od ispuštanja u okean od strane nuklearne industrije – neravnoteža koja se i dalje pojavljuje u novijim skupovima podataka .

"Profit na račun planete"

Ovo bi moglo imati dramatične posledice.

- Ove kompanije koriste opasne prečice da maksimiziraju svoju profitnu maržu, na račun naše planete“ rekla je Rozmari Haris, viši vođa kampanje za Severno more u Velikoj Britaniji u Oil Change International, međunarodnoj zagovaračkoj grupi.

Praksa je globalna, a istraživanja iz celog sveta upozoravaju na opasnosti za život u moru. U Sjedinjenim Državama, na primer, ekološke grupe u severnoj državi Aljaske navode da je ispuštanje procesne vode „verovatan uzrok terminalnog raka kod beluga kitova“ i sumnjaju da bi to moglo biti i uzrok opadanja morske populacije, vidre i ugroženog Štelerovog morskog lava. Istraživanja u Luizijani dokumentuju radioaktivnost iz otpada naftnih polja koji se talože u kamenicama. Jedna studija američke vlade povezuje otpad iz naftnih polja i gigantski deo takozvane mrtve zone u okeanu, u kojoj smanjen nivo kiseonika u vodi znači da većina morskog života ili umire ili napušta područje.

U međuvremenu, Norveški institut za istraživanje voda otkrio je 2013. da ispuštanje otpada zagađuju ekosisteme kontinentalnog pojasa ili relativno plitka područja u blizini obale. Druge studije iz Norveške otkrile su da procesna voda zagađuje dagnje u blizini morskih instalacija, može izazvati srčane defekte kod mlađi lososa, akumulira se u jajima vahnje što predstavlja rizik za embrion i uzrokuje oštećenje DNK kod određenih vrsta riba.

- Prioritet bi trebalo da bude bezbedno odlaganje ovog otpada, a ne samo bacanje u naše okeane, rekao je Haris.

I dok procesna voda može da sadrži povišene nivoe radioaktivnosti, nafta se takođe ispušta zajedno sa vodom.

Podaci OSPAR-a za 2022. pokazuju da je otprilike tri puta više nafte ispušteno u severoistočni Atlantik iz ispuštanja procesne vode (360 tona) nego iz samih izlivanja nafte (118 tona).

Klaster Anasurija – region za proizvodnju nafte u centralnom Severnom moru istočno od Aberdina – poslao je skoro 200 tona nafte sa procesnom vodom u more 2022. godine, prema podacima OSPAR-a.

- Masa nafte je ispuštena u more neusklađeno, navela je kompanija u izveštaju OSPAR-a o ispuštanju otpada iz naftnih polja 2022. Anasuria Operating Company, britanski entitet koji je vlasnik klastera, nije odgovorio na zahteve za komentar.

Činjenica je da im je dozvoljeno da odlažu svoj otpad na ad hoc i izuzetno jeftin način metodama za koje se decenijama zna da su sumnjive.

Pored nafte i povišenog nivoa radioaktivnosti, brojne kompanije takođe izlivaju hemikalije direktno u more u svojim ispuštanjima procesne vode: OSPAR pokazuje da je naftna i gasna industrija na moru ispustila oko 181.000 tona hemikalija u severoistočni Atlantik, veći deo koji je ušao u Severno more, 2022.

Još 426 tona hemikalija "slučajno" je prosuto u okean. Oni uključuju biocide – hemikalije koje uništavaju živa bića – i opasne inhibitore korozije i demulgatore, pri čemu neke hemikalije imaju svojstva toliko toksična da bi samo jedan miligram u litru vode ubio polovinu izloženih morskih organizama – algi, riba i rakova.

OSPAR pokazuje da mnoštvo kompanija ispušta toksične hemikalije.

Norveška kompanija za proizvodnju nafte i gasa Var Energi (VE) ispustila je biocide. Norveška kompanija Aker BP izbacila je biocide i inhibitore korozije. I set naftnih instalacija u danskim vodama kojima upravlja multinacionalna francuska firma Total Energies (TE), ispuštaju biocide i druge hemikalije koje predstavljaju rizik za morski život. 

TE nije direktno odgovorio na pitanja o uticaju ovih ispuštanja na zdravlje i životnu sredinu, iako je portparol Fransoa Sinekan citirao Univerzalni registracioni dokument kompanije 2023. U dokumentu se kaže da je te godine francuska firma ispustila 68,4 milijarde litara otpadnih voda iz naftnih polja u more.

Ni BP ni VE nisu odgovorili na zahteve za komentar.

- Industrija jednostavno ima previše otpada, a oni proizvode sve više i više, rekao je Ted Auš, koji je proveo više od decenije istražujući kontaminaciju otpadom iz naftnih polja kao analitičar u organizaciji Frac Tracker Alliance.

- Činjenica je da im je dozvoljeno da odlažu svoj otpad na ad hok i izuzetno jeftin način metodama za koje se decenijama zna da su sumnjive.

Nepoznate količine

Pa ipak, većina ovoga ostaje u velikoj meri neprimećena od strane javnosti, rekla je Naomi Tili, vođa kampanje za naftu i gas sa Oceana UK, neprofitnom grupom za zastupanje okeana.

- Velikih izlivanja ima u naslovima, ali ono što ljudi često ne shvataju je da toksično ispuštanje nafte i hemikalija iz industrije fosilnih goriva zagađuje naš okean sa zastrašujućom učestalošću, rekla je ona.

Pitanje ispuštanja otpada iz naftnih polja u Severno more nije dospelo na naslovne strane širom Evrope, uprkos tome što mnogi stanovnici jedu ribu i školjke iz Severnog mora i odmaraju se na njegovim plažama.

Deo razloga je i to što je takav otpad teško pronaći – i što je, barem u prvim danima istraživanja o ovom pitanju, potencijalno životno opasan poduhvat.

Tog posebnog sivog dana 1987. Kaltofen i njegov kolega iz posade su bili uhvaćeni u teškim vremenskim uslovima. Njihov čamac je poplavljen, a motor se ugasio.

Na kraju su morali da budu spaseni. Nisu našli nikakav otpad iz naftnih polja.

Nemački izuzetak, ali...

U nemačkom delu mora nema ispuštanja hemikalija, pošto se pridržava politike zabrane ispuštanja u morsko okruženje. Umesto toga, Nemačka se oslanja na ubrizgavanje procesne vode nazad u formaciju koja sadrži naftu i gas. Ali ni oni nisu bez problema. "Injekcione bušotine" u SAD su povezane sa štetnim zemljotresima i curenjem injekcionih bunara, a naknadna kontaminacija je dokumentovana u Teksasu i Ohaju. To je takođe predstavljalo problem u Holandiji i Nemačkoj.

Bjorn Volmar, portparol Državne uprave za rudarstvo, energetiku i geologiju Donje Saksonije i Šlezvig-Holštajna, kaže da je takva praksa dozvoljena prema nemačkim propisima i da agencija „nije upoznata sa zemljotresima, curenjem i/ili zagađivačima“.

Čini se da čak ni radnici na naftnim poljima nisu uvek svesni zagađenja.

- Mislim da bi u Holandiji zagađivanje Severnog mora bilo veoma teško, jer se sve proverava, a posebno se proverava otpad, koji uvek može da se ispolji i mi se brinemo da ništa ne padne u vodu, rekla je Sibe Viser, са holandskе bušilicе, koja je tamo provela 40 godina radeći тамо.

Ipak, u Holandiji je nešto više od 8.000 tona hemikalija ispušteno u Severno more, pokazuju dokumenti OSPAR-a za 2022.

To je, međutim, bled otisak u poređenju sa Norveškom, koja je ubedljivo najviše hemikalija ispustila u more 2022: kompanije su ispustile skoro 120.000 tona – ili težinu od 24.000 afričkih slonova.

Sledila je Velika Britanija sa 48.000 tona. Sve te brojke bile su veće od onih 2021. godine.

Kontinuirana pretnja

Iako ispuštanja procesne vode mogu predstavljati pretnju po životnu sredinu, ona su potpuno legalna: u evropskim obalnim zemljama zakon ih ne sprečava da to učine.

Regulatori u severnoj Evropi dosledno su umanjivali posledice odlaganja procesne vode i otpada iz bušotina. Oni tvrde da je Severno more dovoljno veliko vodeno telo, a radioaktivnost i drugi zagađivači u otpadu od naftnih polja su dovoljno male količine da će efekat razblaživanja okeana poštedeti ekosisteme od štete.

Ovu procenu, na primer, ponavlja Jurij Franken, vodeći regulator pri holandskoj Upravi za nuklearnu bezbednost i zaštitu od zračenja.

- Što se tiče vode u moru, moj utisak je da je radioaktivnost pod kontrolom i da je situacija u redu, rekao je on.

Odeljenje za energetsku bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva i Net Zero, državni regulator za zaštitu životne sredine za industriju nafte i gasa na moru, nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Danska agencija za energetiku saopštila je da izdaje dozvole za pražnjenje "u skladu sa važećim propisima u toj oblasti".

Ali naučnik Kaltofen se nije složio da pražnjenje nije štetno.

- Priroda ne funkcioniše ovako. Prvi milimetar okeana je ispunjen životom, a upravo tamo se koncentrišu mnogi zagađivači. Taj milimetar je bogatiji od sedam milja okeana ispod njega zajedno, rekao je.

U međuvremenu, drugi zagađivači su gusti, padaju na dno i koncentrišu se na morsko dno – još jedan kritično važan deo morskog ekosistema.

Dok je ispuštanje proizvedene vode legalno, odlaganje zagađivača u Severno more nije nužno. Mnoštvo propisa eksplicitno sprečava industriju da to učini, ali se čini da se kompanije ne suočavaju sa posledicama za svoj otpad.

En Mari Vik Grin, iz Norveške agencije za životnu sredinu, rekla je da bi šteta po životnu sredinu ponekad mogla biti opravdana.

- Moramo da odmerimo ekološke nedostatke i socioekonomske prednosti svakog industrijskog projekta i ako se dobije dozvola, zagađenje nije protivzakonito, rekla je ona.


Četiri predložena nova projekta bušenja na moru bi dodala milione kubnih stopa toksičnog i radioaktivnog otpada koje industrija nafte i gasa već baca u Severno more svake godine. Ilustracija: Sabrina Bedford
Više otpada


Procesna voda nije jedini tok otpada koji proizvodi naftna i gasna industrija na moru. Operateri u Velikoj Britaniji i Norveškoj bacaju više od 10.000 tona otpada iz bušenja svake godine direktno na dno okeana, prema izveštajima OSPAR-a.

Iako je OSPAR 2000. godine nametnuo propise sa ciljem značajnog smanjenja vrste opasnih supstanci, otpad iz bušotine i dalje može da bude latentan sa ugljovodonicima i teškim metalima kao što su arsen, hrom, olovo i živa. Ovo dovodi u opasnost mekušce i školjke koji se hrane planktonom i stvara sablasnu mrežu toksičnih piramida na morskom dnu, koje se stalno pomeraju i raspadaju sa strujama.

Organizmi "mogu da akumuliraju hemijske zagađivače u svojim tkivima", napisao je OSPAR 2019. o otpadu iz bušenja. Taloženje otpada iz bušotina može da stvori lokalne toksične zone koje predstavljaju pretnju čak i godinama i decenijama kasnije kada se događaju druge aktivnosti kao što je dubokomorski ribolov, ponovno ispuštanje teških metala u morsko okruženje. U izveštaju iz 2012. o dugoročnim efektima ispuštanja u more iz aktivnosti vezanih za naftu od strane Istraživačkog saveta Norveške, navodi se: "Eksperimenti su pokazali da su otseci koji se danas ispuštaju čistiji, ali da ipak mogu da imaju ozbiljne posledice na izložene organizme".

Ipak, pored 116 miliona kubnih metara procesne vode, norveška industrija nafte i gasa je 2022. godine deponovala 4.920 tona otpada iz bušotina na morsko dno i 119.600 tona hemikalija, pokazuju podaci OSPAR-a.

Nespremnost vlasti da reaguje znači da je malo verovatno da će se stvari uskoro promeniti.

Pre samo godinu dana, britanski regulatori dali su Ekvinoru (bivši Statoil) norveškoj državnoj naftnoj kompaniji, konačno odobrenje za bušenje nafte i gasa u polju Rouzbank severozapadno od Šetlandskih ostrva.

Otpad iz bušenja i hemikalije će se ispuštati u vodeni stub, a takođe i na morsko dno. Ovo bi, ako se ne ublaži na odgovarajući način, moglo da formira toksične gomile koje bi mogle indirektno da promene "fizičku ili hemijsku prirodu staništa" ili da utiču na sisteme za ishranu i disanje organizama kao što su morske zvezde, korali, rakovi i drugi.

A u danskim vodama, projekat Hejre do Južne Arne razvija britanski hemijski konglomerat INEOS. Projekat planira ispuštanje hemikalija i kontaminacije sastruženih iz cevovoda, koji se takođe nazivaju otpadom, u Severno more, prema rezimeu projekta.

Ekuinor i INEOS nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Stručnjaci iz industrije su priznali da takav otpad može da bude opasno radioaktivan.

Projekat će takođe odlagati procesnu vodu. "Ispuštanje može da utiče na morske organizme, posebno na pelagične organizme kao što je plankton, uključujući riblja jaja i larve, navodi se u rezimeu.

Za ekologe, takvi projekti bi mogli da izbace iz delikatnog balansa morskoi život u Severnom moru.

- Ekosistem Severnog mora je veoma povezan i drugi pritisci već dovode do njegove fragmentacije, rekla je Karla Kazela, morski biolog iz Akcije za životnu sredine Nemačke.

- Sva ova pražnjenja ne čine ništa boljim, rekla je ona.

Džastin Nobel
Izvor: FTM
Obrada: PPNS


STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAMTREDS

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100085059140554 http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html