Kostić: Pomovišu štetno rudarenje iz profesionalne solidarnosti

Profesor Knežević: „Jadar“ je RAZVOJNA ŠANSA za Srbiju, litijum će obeležiti narednih 35 godina

^{Foto: Rudarsko-geološki fakultet}

Otvaranjem rudnika rasla bi zaposlenost, ljudi ne bi odlazili, a oni koji su otišli bi se vraćali

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević rekao je za Srpski portal da je otvaranje rudnika litijuma razvojna šansa za Srbiju, jer zahvaljujući rudniku kraj u kome se on otvara oživi, a nakon toga plodove ubira cela zemlja.

Da li je Srbiji potreban rudnik litijuma i koliko je on bitan za našu zemlju?

– Kao što je rudnik bakra bitan, tako je i rudnik litijuma bitan. Bitan je kao i svaki drugi metal. Prosto rečeno, čim otvorite rudnik celi kraj počinje da živi, ljudi se zapošljavaju, vraćaju se, ne odlaze, što je najvažnije, sve se menja. Najobičniji kamenolom kad se otvori već je to za taj kraj napredak, od popravke puteva do dovođenja struje i svega ostalog. Litijum je samo politizovan, a sada mu je odlična cena. Isto je kao i svaki rudnik, to je dobit, kraj u kom se otvara rudnik odjednom postaje značajan – kaže profesor.

Pomenuli ste rudnik bakra i njegov značaj. Da li možete da napravite paralelu sa otvaranjem rudnika litijuma i oživljavanje tog kraja?

– Vi ne biste znali za Bor bez rudnika. Kad je tamo sve stalo oni doslovno nisu imali šta da jedu, dok nije rudnik prorado. Najskuplja pijaca do 90ih godina je bila u Boru, tamo je sve bilo duplo skuplje nego u Beogradu. Kad je došla kriza i kada su rudnici zatvarani bilo je sve duplo jeftinije nego u Beogradu – objasnio je Knežević značaj.

ARHIVA PPNS JADARIT, RAZVOJNA ŠANSA VEKA ILI PUT U EKOLOŠKU PROPAST (RTS)

Prof. dr Dinko Knežević, Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu
Prof. dr Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet u Beogradu
Prof. dr Ratko Ristić, Šumarski fakultet u Beogradu
Dr Dragana Đorđević, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju

Jadarit, razvojna šansa veka ili put u ekološku propast (RTS)
Dok govorite o otvaranju rudnika litijuma kažete da će oživeti kraj u kome se on otvori, ali koliko će značiti za celu zemlju?

– Pa sugurno da je važno za celu zemlju. Tu odmah u komšiluku može da se napravi fabrika baterija, tu već postoje predugovori, a čim se pojavi fabrika baterija to znači da ste vi taj nivo obrade podigli na viši nivo. Posle toga, to vam je odmah prva šansa da počnete da pravite i električne automobile koji će verovatno biti budućnost i to se sve koncentrično širi. Neko ima interes da to politizuje u ovom trenutku da Srbija malo zaostane, što gore to bolje, to je potpuno politička stvar i nema veze sa tehnikom.

Kada smo kod politizacije, da li je zaista toliko štetno iskopavanje kako tvrde oni koji se sebe u Srbiji predstavljaju ekolozima?

– Oni nemaju pojma. Oni nikada to u životu nisu videli. To je podzemni rudnik. Vi imate i podzemni rudnik uglja u Sokobanji koji je 670 metara ispod zemlje. To je toliko ispod zemlje i šta vi sad možete da vidite i nešto da vam smeta? Razume se da to mora da izađe napolje, kao i svaka ruda, ali onda imate fabriku gde neko radi u zatvorenom prostoru. Ničeg posebnog tu nema. Nije to ništa prljavije od poljoprivrede, ali morate jesti nešto, jel da? Fabrika kao i svaka druga, ali nekome to ne odgovara, to je politika.

Da li je „Jadar“ razvojna šansa za Srbiju?

– Sigurno da jeste. Napravite fabriku čokolade i odmah imate razvojnu šansu za taj kraj i sve ostalo. Tako je i sa svakim rudnikom, to je razvojna šansa, a najpre se napredak oseti u tom kraju gde se otvara, stižu pare, zapošljavanje, a onda i u celoj zemlji.

ARHIVA PPNS SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)

SANU: Projekat Jadar - šta je poznato? (apstrakti i snimak naučnog skupa)
S obzirom na potražnju i činjenicu da je ceo svet u trci za litijumom, ali uzimajući u obzir i njegovu namenu, da li možemo da kažemo da je to jedan od metala budućnosti?

– U bliskoj budućnosti, od 25 do 35 godina to je sigurno metal koji će obeležiti taj period, to je metal koji se sada mora iskoristiti – zaključuje profesor Knežević.

Izvor: Srpski portal, 3. 10. 2023.

Komentar Nenada M. Kostića

Vladica Cvetković i Dinko Knežević, profesori Rudarsko-geološkog fakulteta, promovišu štetno rudarenje iz profesionalne solidarnosti. Ne nagađam o njihovim drugim motivima. Nevešto recikluju plitka uveravanja da će sve biti rađeno „po najvišim ekološkim standardima“ u zemlji zagađenoj i bezakonitoj. Nagovaraju nas da verujemo Rio Tintu i lažljivim vlastodršcima na reč, a da žmurimo pred njihovim postupcima.

Zamislite da ja, hemičar, pravdam masovnu i svakodnevnu zloupotrebu sumporne kiseline decenijama prosto jer hemikalije spadaju u moj domen.

Što se akademik Cvetković i profesor Knežević više trude, to se više brukaju i to jače odbijaju misleće građane od projekta za prljavo izdvajanje jedinjenja litijuma i bora iz rude jadarita.

Nenad M. Kostić, hemičar, penzionisan profesor američkih univerziteta, vlasnik srpske dobrotvorne fondacije, član SANU-a u ostavci

^{Fond Nenada M. Kostića za hemijske nauke ulazi u 22. godinu rada na korist nauke i nastave u Srbiji. Osnivač i predsednik Fonda, dr Nenad M. Kostić, vratio se u zavičaj posle 38 godina provedenih na univerzitetima u SAD. Fond deluje kroz Upravni odbor, koji čine profesori sa univerziteta u Srbiji: dr Ljiljana S. Jovanović sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, predsednik; dr Neda M. Mimica-Dukić sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu; dr Miloš I. Đuran sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu; dr Dušan M. Sladić sa Hemijskog fakulteta u Beogradu; dr Miljenko N. Perić sa Fakulteta za fizičku hemiju u Beogradu i dr Niko S. Radulović sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.}

ARHIVA PPNS PROJEKAT JADAR: PRIKAZ ZONE RUDARSKIH AKTIVNOSTI SA POTENCIJALNIM MESTIMA UTICAJA

Studiju je izradio Rudarsko-geološki fakultet (Univerziteta u Beogradu) novembra 2020, investitor je bila ćerka-firma Rio Tinta u Srbiji "Rio Sava eksploreišn" sa sedištem u Beogradu, na osnovu ugovora (naručilac broj: 463 od 20. avgusta 2020. godine; izvršilac broj: 14/80-20 od 25. juna 2020. godine).

Rukovodilac izrade studije bio je prof. dr Nikola Lilić, dipl. inž. rudarstva, a na spisku projektanata nalazio se i prof. dr Dinko Knežević, dipl. inž. rudarstva - priprema mineralnih sirovina.

Projekat Jadar: Prikaz zone rudarskih aktivnosti sa potencijalnim mestima uticaja