Izvod iz Studije izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar

Studiju je izradio Rudarsko-geološki fakultet (Univerziteta u Beogradu) novembra 2020, investitor je bila ćerka-firma Rio Tinta u Srbiji "Rio Sava eksploreišn" sa sedištem u Beogradu, na osnovu ugovora (naručilac broj: 463 od 20. avgusta 2020. godine; izvršilac broj: 14/80-20 od 25. juna 2020. godine).

Rukovodilac izrade studije bio je prof. dr Nikola Lilić, dipl. inž. rudarstva, a na spisku projektanata nalaze se:

• geološki deo: prof. dr Radule Tošović, dipl. inž. geologije, mr Zoran Draško, dipl. inž. geologije
• rudarski deo: prof. dr Zoran Gligorić, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Aleksandar Milutinović, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Branko Gluščević, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Vladimir Čebešek, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Rade Tokalić, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Vladimir Milisavljević, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Ivica Ristović, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Nikola Lilić, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Božo Kolonja, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Dejan Stevanović, dipl. inž. rudarstva, Veljko Rupar, master inž. rudarstva, Luka Crnogorac, master inž. rudarstva, Petar Marković, master inž. rudarstva
• priprema mineralnih sirovina: prof. dr Dinko Knežević, dipl. inž. rudarstva
• elektro deo: Zoran Đorđević, dipl. inž. elektrotehnike
• građevinski deo: Slobodan Kostić, dipl. inž. građevinarstva
• zaštita životne sredine: prof. dr Aleksandar Cvjetić, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Nikola Lilić, dipl. inž. rudarstva, Uroš Pantelić, master inž. zašt. živ. sred, Milena Lekić, master inž. šumarstva
• ekonomski deo: prof. dr Čedomir Beljić, dipl. inž. rudarstva

Poglavlje 10. 1. 1. 4: Uticaj na kvalitet zemljišta

Koncentracije toksičnih elemenata povećane su tokom XX i XXI veka kao posledica intenziviranog procesa urbanizacije, industrijalizacije, rudarstva, metalurgije, poljoprivrede, sagorevanja fosilnih goriva, itd. (Uysal et al. 2009; Yi et al. 2011; Weber et al. 2012; Squadrone et al. 2013; Dević et al. 2014; Sunjog et al. 2016; Zuliani et al. 2019). Pomenute aktivnosti predstavljaju glavne antropogene izvore As, Cd, Cr, Cu, Hg, Ni, Pb i Zn (Zuliani et al. 2019). Pored zagađenja (hemijskog, fizičkog, biološkog), akvatični ekostistemi se suačavaju sa drugim negativnim antropogenim aktivnostima koji ugrožavaju njihov integritet, degradacija staništa, smanjenje nivoa vode, prekomernom eksploatacijom ribljeg fonda (Brinson and Malvárez, 2002; Barbier et al., 2011; Lefcheck et al., 2017).

Klasifikacionom šemom ugrožavajućeg (eng. TCS) uticaja po IUCN-u, u okviru uticaja koje na vrste i njihovo okruženje imaju rudnik i aktivnosti oko njega, može se izdvojiti niz kategorija uticaja.

Rudnik i aktivnosti vezane za njega (3.2 Iskopavanje i vađenje ruda; 9.2.2 Curenje iz rudnika) gotovo uvek utiču na prirodna vodena okruženja, a ti efekti se mogu odražavati tokom i nakon trajanja rudnika.

Postoje četiri glavne kategorije uticaja na lokaciji rudnika:

1. uticaj usled samog iskopavanja – mada podzemni rudnici obično imaju manje upadljivi uticaj na površinske vode, u odnosu na nadzemne kopove, svi rudnici imaju potencijal da direktno poremete podzemne vode, koje samim time utiču na površinske vode;
2. aktivnosti nа obradi minerala i isticanje zagađenih procednih voda iz jalovišta i gomila otpadnih stena – otpadni proizvodi eksploatacije ruda se često prevoze na predviđene lokacije nazvane "jalovišta" (za sitnozrni otpad od prerade minerala), gde je curenje/proceđivanje zagađenih ocednih voda značajan uzrok zagađenja površinskih i podzemnih voda. Ovaj vid zagađenja ne astaje samo tokom rada rudnika, već traje i nakon prestanka svih operacija (ukoliko izostane sprovođenje sanacionih mera);
3. odvodnjavanje rudnika – cilj ovih aktivnosti je da osiguraju pristup mineralnim rezervama rudarima i njihovim mašinama, kao i da obezbede sigurnost zaposlenima u rudarskom oknu;
4. potapanje okna rudnika i isticanje neprečišćene vode. 

Takođe, postoje još neki bitni uticaji na ribe i njihovu sredinu, a koji nisu direktno vezani za sam proces iskopavanja/prerade rude, već nastaju kao posledice aktivnosti rudnika.

To se prvenstveno odnosi na infrastrukturu u vidu razvoja pristupnih saobraćajnica/puteva/železnice (4.1. Putevi i železnica) i gasovoda, (4.2 Linije snabdevanja i usluga), klimatske promene (11.1 Transformacija i izmene staništa) i širenje alohtonih/invazivnih slatkovodnih vrsta (8.1 Širenje alohtonih/unesenih vrsta/bolesti).

Aktivnosti rudnika, jalovišta i prate aktivnosti (infrastruktura), povećavaju spiranje u i rastvaranje čestica u okolnim rekama/potocima, smanjuju dostupnost svetla povećanjem zamućenosti, a samim time utiču na primarnu proizvodnju (alge, perifiton) čime se onemogućava fotosinteza. Sa promenom/smanjenjem primarnih proizvođača, dostupnost hrane za macroinvertebrate i ribe koje se njima hrane je smanjena.

Iako izloženost visokim koncentracijama rastvorenih čestica tokom nekoliko dana može imati letalan ishod za većinu odraslih jedinki, izlaganje manjim koncentracijama u kraćem period smanjuje životni vek ribe i povećava podložnost bolestima.

Na slici 10.1.47 je dat prikaz zone rudarskih aktivnosti sa potencijalnim mestima uticaja.

Degradacija staništa predstavlja najveći negativni ireverzibilni uticaj u slivu reke Jadar. Do ove pojave dolazi zbog promena uslova sredine aktivnostima vezanim za rudnik, a to su izgradnja železničke i putne infrastrukture, promene vodnih režima usled sleganja tla, akumulacije rastvorenih čestica u vodi koje dospevaju sa jalovišta i drugih površina u okviru rudarsko-proizvodnog kompleksa. 

Lokacija 1. (Jadar – zona podzemnih i nadzemnih radova, postrojenje za preradu rude) je centralna zona radova projekta "Jadar" gde će biti podzemni, nadzemni deo rudnika i hemijsko postrojenje. Pored jalovišta (stenski materijal sa niskim sadržajem korisne komponente kao i stenski materijal iz procesa izrade podzemnih prostorija) veći pritisak se može očekivati od deponije industrijskog otpada.

Takođe, pritisak može biti i posledica prateće infrastrukture, puteva, železnica, dalekovoda (koji prolazi na lokalitetu Jadar - Veliko Selo). Lokacija 1. je pod najvećim negativnim uticajem u zoni budućih radova na slivnom području Jadra, i kao takva može se definisati kao "nepovratno" izgubljena sa aspekta zajednica vodenih beskičmenjaka.

Modifikacija staništa i zagađenje (toksično i organsko) predstavljaju najvažnije pretnje opstanku svih vodenih beskičmenjaka, a posebno se ovo odnosi na taksone koji su pod određenim stepenom zaštite (strogo zaštićene i zaštićene vrste) i koje su sa statusom ranjive vrste na IUCN listi kao što je rečni rak ili ugrožene vrste (rečna školjka).

U tabeli 10.1.37 je dat spisak negativnih uticaja, pre svih na lokaciji 1 (Jadar – zona podzemnih i nadzemnih radova, postrojenje za preradu rude), koja je od posebnog interesa za predmetnu Studiju izvodljivosti.

Odgovor na pitanja o projektu Jadar iz informacione brošure Rio Tinta objavljene februara 2021. godine: Ko će raditi studiju procene uticaja na životnu sredinu?

Izvođače studija, uključujući studije uticaja na životnu sredinu možete naći u nastavku, u prilogu Lista Studija. Naše studije i izveštaji su obimna stručna građa i proizvod višegodišnjeg rada više od 100 spoljnih eksperata, sa preko 10 fakulteta i naučnih instituta, uključujući 40 univerzitetskih profesora.

Mi u ovom trenutku zajedno sa sertifikovanim ekspertima i nadležnim institucijama radimo na utvrđivanju kumulativnog uticaja i definisanju kompletnog seta mera koje treba da primenimo kako bismo te uticaje otklonili ili smanjili na najmanju moguću, zakonom dozvoljenu meru. Kada Studija bude završena mi ćemo imati vrlo precizne informacije i o uticaju, i o merama zaštite. Studija uticaja je javno dostupan dokument, i kada bude završena biće organizovani rani javni uvid i javna prezentacija o čemu će građani biti informisani u medijima od strane nadležnog ministarstva.

Važno je napomenuti da sa dostignutim stepenom tehnološkog razvoja u svetu, rešavanje ekoloških izazova bilo kog projekta zasniva se na:

1. temeljnoj analizi problema – uključivanjem renomiranih naučnih institucija
2. dizajnu održivog rešenja – angažovanjem najboljih svetskih inženjerskih kuća
3. i na kraju spremnosti operatera da investira kapital potreban za realizaciju.

Trenutno planirana investicija u izgradnju sistema i opreme u oblasti zaštite životne sredine projekta Jadar je preko 100 miliona USD. Možemo očekivati porast planiranih investicija u ovom segmentu u narednim fazama projekta, tj. nakon završetka idejnih i glavnih projekata.

Prilog – Lista studija i izvođača (naziv studije - izrađivač studije - godina)

1. Procena uticaja sleganja terena usled rudarskih aktivnosti na životnu sredinu i lokalnu zajednicu - Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu 2018
2. SEVESO Analiza bezbednosti od hemijskih nesreća za Projekat Jadar - Petram 2018
3. SEVESO studija (II) - Petram 2019
4. Izveštaj o analizi stanja dokumentacije (GAP analiza) za potrebe izrade Studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu (dve nezavisne studije) - Rudarsko-geološki fakultet i Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu 2018
5. Izrada modela buke za komponente Projekta litijum borata Jadar - SGS 2018 2019
6. Modelovanje kvaliteta vazduha za potrebe Jadar projekta - Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu 2019
7. Hidrološka Studija reke Jadar u zoni budućeg zahvata za vodosnabdevanje - Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi 2017-2018
8. Jadar projekat - Studija snabdevanja vodom - Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi 2018
9. Laboratorijske analize filter pogače - Anahem laboratory 2019
10. Monitoring podzemnih i površinskih voda - Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi U toku (od 2015. g)
11. Studija o ispuštanju otpadnih voda - Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi 2018
12. Hidrotehnička studija – zaštita od poplava i plavne zone u dolini reke Jadar - Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi 2018-2019
13. Prethodna hidrogeološka Studija zaštite izvora kod crkve u selu Gornje Nedeljice - Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu 2020
14. Pedološka Studija Projekat Jadar - Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu 2020
15. Izveštaj o ispitivanju zemljišta - Gradski zavod za javno zdravlje Beograd 2020
16. Monitoring kvaliteta vazduha - Gradski zavod za javno zdravlje Beograd 2020
17. Model buke za projekat eksploatacije litijuma i bora Jadar SGS 2018-2019
18. Izveštaji stanju biodiverziteta i merama smanjenja uticaja na Projektu Jadar - ERM (Environmental Resourses Managmet) Ltd 2016-2021
19. Izveštaji stanju biodiverziteta i merama smanjenja uticaja na Projektu Jadar - Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu 2018-2020
20. Studija identifikacije praznina u izradi Studije o zdravlju (u izradi) - U izradi 2020
21. Procena uticaja na pejzaž i vizuelni uticaj (u toku) - Šumarski fakultet, UoB 2020
22. Monitoring buke u životnoj sredini - SGS i Zaštita Beograd 2018-2019
23. Procena uticaja na životnu sredinu za rudnik - Rudarsko-geološki fakultet, UoB 2021, administrativna procedura započeta
24. Procena uticaja na životnu sredinu za procesno postrojenje - Mašinski fakultet, UoB 2021, administrativna procedura započeta
25. Procena uticaja na životnu sredinu deponije za odlaganje industrijskog otpada - Mašinski fakultet, UoB 2021, administrativna procedura započeta
26. Studija uticaja na životnu sredinu i društvenu zajednicu - Predmet odluke 2021
27. Strateška Procena uticaja Izmena i dopuna Prostornog plana na životnu sredinu - Institut za urbanizam i arhitekturu Srbije 2021-2022
28. Revizija poslednjeg modela kvaliteta vazduha iz 2019 - SGS 2020
29. Revizija poslednjeg modela uticaja buke iz 2019 - Mašinski fakultet, UoB 2020
30. Revizija Hidrotehničke Studije plavnosti reke Jadar - Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi 2020-2021
31. Studija zaštite od poplava - Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi 2020-2021
32. Revizija Studije o ispuštanju otpadnih voda - Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi 2020-2021
33. Revizija SEVESO Studije iz 2019 - SGS 2020-2021
34. Procena ljudskog i ekološkog rizika u sledećih nekoliko meseci 2020-2021
35. Procena uticaja na životnu sredinu za gradnje i rekonstrukcije Dalekovoda Valjevo-Loznica i Osečina-Loznica - Delta Inženjering 2020-2021
36. Procena uticaja na životnu sredinu za izgradnju novog prikljucno-razvodnog postrojenja - Delta Inženjering 2020-2021
37. Procena uticaja na životnu sredinu za Izgradnju novog dalekovoda - Delta Inženjering 2020-2021
38. Procena uticaja na životnu sredinu izgradnje nove trafostanice - Delta Inženjering 2020-2021
39. Procena uticaja na životnu sredinu izgradnje Severne obilaznice - Saobraćajni Institut CIP 2020-2021
40. Procena uticaja na životnu sredinu izgradnje Pristupnog puta za rudnik - Predmet odluke 2021
41. Procena uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije raskrsnice na pristupnom putu za rudnik ka putu broj 27 - Predmet odluke 2021
42. Procena uticaja na životnu sredinu izmestanja lokalnog vodovoda - Predmet odluke 2021
43. Procena uticaja na životnu sredinu izgradnje cevovoda za ispuštanje otpadnih voda - Predmet odluke 2021
44. Procena uticaja na životnu sredinu izgradnje bunara za crpenje podzemnih voda - Predmet odluke 2021
45. Procena uticaja na životnu sredinu izgradnje cevovoda za snabdevanje tehničkom vodom - Predmet odluke 2021
46. Procena uticaja na životnu sredinu izgradnje nove gasne infrastrukture - Predmet odluke 2021
47. Procena uticaja na životnu sredinu izmestanja železničke pruge - Predmet odluke 2021
48. Procena uticaja na životnu sredinu izgradnje nove telekomunikacione mreže - Predmet odluke 2021
49. Procena uticaja na životnu sredinu izradnje nove optičke mreže - Predmet odluke 2021

Izvor: Rio Tinto



ARHIVA PPNS

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

PREPORUKA PPNS

OD ZAGAĐENJA DO UNIŠTENJA - ČOVEK, PRIRODA I ODGOVORNOST (36. TRIBINA NIJE FILOZOFSKI ĆUTATI)

SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU