Litijum - tačka dodira Stelantisa (Fijata) i Ketla (Kina), želja Nemačke u Africi, seme razdora u Kongu

(Pred)izborna groznica u Srbiji vratila je litijum u javni prostor kao udarnu temu - od medija, preko društvenih mreža, do stranačkih skupova.

Sledi pregled nekoliko članaka, rasterećenih ovdašnjih stranačkih prepucavanja o litijumu. Teme su sa raznih strana sveta, o gigantima u proizvodnji automobila i baterija, povezanih i sa Srbijom, o državama koje ciljaju i kontinentu koji je ciljan kao izvor litijuma, ali i ogromnih problema.

I

Savez Italijana, Amerikanaca i Kineza

Kineski proizvođač baterija Ketl (CATL) i multinacionalni automobilski div Stelantis (Stellantis) najavili su da će udružiti snage u proizvodnji baterija u Evropi kako bi snizili troškove ključne komponente električnih vozila.

Dve kompanije preliminarno su dogovorile proizvodnju baterija od litijuma i ferofosfata (LFP) koje će Stelantis ugrađivati u svoje električne automobile i prodavati na evropskom tržištu.

U planu je i osnivanje zajedničke kompanije s ravnopravnim vlasničkim udelima.

LFP baterije od litijuma i ferofosfata znače manje troškove u proizvodnji, ali i manju pogonsku snagu u poređenju s baterijama od nikla i mangana (NMC).

Saradnja sa CATL-om dopuniće Stelantisovu strategiju elektrifikacije, rekao je šef nabave automobilskog diva Maksim Pikat, dodajući da će ove baterije smanjiti troškove proizvodnje u Evropi.

Grupa će za skuplje automobile i dalje koristiti baterije od nikla i mangana, dodao je on.

Stelantis trenutno u Evropi gradi tri velike fabrike, u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, u partnerstvu s Mercedesom i TotalEnergiesom.

Predsednik i glavni menadžer CATL-a Robin Zeng rekao je da će partnerstvo "biti odlučujući korak na putu obe kompanije prema ciljevima CO2 neutralnosti".

Ukratko o LFP baterijama

LFP baterija je tip litijum-jonske baterije koja koristi litijum gvožđe fosfat (LiFePO4) kao materijal katodu, i grafitna ugljenična elektroda sa metalnom podlogom kao anodu. Zbog niže cene, visoke bezbednosti, niske toksičnosti, dugog životnog veka i drugih faktora, LFP baterije pronalaze brojne uloge u upotrebi vozila, stacionarnim primenama u komunalnim uslugama i rezervnom napajanju.

Primarno ključna komponenta u đubrivima je fosfat, koji je takođe neophodan za tehnologiju proizvodnje LFP baterija.

Ovo je deo sadržaja sa sajta Visual Capitalist koji je obradila Energija Balkana.

Stelantis i Srbija

Podsećamo, Stelantis i Vlade Srbije su u aprilu prošle godine potpisali ugovor o finansiranju proizvodnje električnih automobila u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, vredan 190 miliona evra, od čega je iz državnog budžeta planirano izdvojanje 48 miliona evra subvencija.

Tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da ovim počinje nova era u investicijama u Srbiji.

Detaljnije:

ARHIVA PPNS ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA FIJATU SUBVENCIJA OD 48 MILIONA EVRA

Za proizvodnju električnih automobila Fijatu subvencija od 48 miliona evra
Stelantis je ubrzo potom objavio da je za 76 miliona australijskih dolara kupio osam odsto udela u kompaniji Vulkan E. R, australijskom proizvođaču litijuma, u cilju obezbeđivanja izvora tog elementa.

Bilo je to "prvo svetsko ulaganje jednog vrhunskog proizvođača automobila u kompaniju za proizvodnju litijuma", saopštio je Vulkan.

Detaljnije:

ARHIVA PPNS STELANTIS KUPIO UDEO U AUSTRALIJSKOM PROIZVOĐAČU LITIJUMA, PRETHODNO SKLOPILI SPORAZUM O SNABDEVANJU

Fijat obezbedio litijum, vlasnik sklopio sporazum sa dobavljačem iz Australije

U prethodnoj, 2021. godini, Stelantis i Vulkan su sklopili sporazum o snabdevanju litijum-hidroksidom za proizvodnju automobilskih baterija u Evropi. Najavljeno je da su prve isporuke planirane za 2026. godinu.

Detaljije:

ARHIVA PPNS FIJAT OBEZBEDIO LITIJUM, VLASNIK SKLOPIO SPORAZUM SA DOBAVLJAČEM IZ AUSTRALIJE

Nemačka želi litijum iz Afrike

Snaženje privatnih investicija u Africi i saradnja u održivim energetskim projektima glavne su teme dvodnevne konferencije u Berlinu "Čvrsto uz Afriku".

Nemačka je pouzdan dugoročni partner afričkih zemalja posebno u oblasti zelene energije, rekao je na početku skupa kancelar Olaf Šolc.

Interesovanje nemačkih kompanija za Afriku je, dodao je, ogromno, a vlada nastoji da ih olakša povoljnim garancijama.

"Jasno je da se ogroman ekonomski potencijal može iskoristiti samo kroz velike privatne investicije", rekao je Šolc.

Afrika je otvorena za partnerstva sa Evropom iako poslednjih godina jača svoje veze sa Kinom, rekli su predsednik Afričke unije Azil Asumani i predsednik Komisije Afričke unije Musa Faki Mahamat.

S druge strane, javni dugovi i krediti sa visokim kamatama najveće su opterećenje za mnoge afirčke zemlje, rekli su Asumani i Mahamat.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer je kazao da će saradnja afričkih i evropskih zemalja osnažiti njihov uticaj u svetu.

Konferencija je rezultat inicijative koju je Nemačka pokrenula 2017, tokom svog predsedavanja grupom zemalja G20. Cilj je da se poprave ekonomski uslovi u državama koje čije "Compact with Africa (CwA)" kako bi bile privlačnije stranim privatnim investitorima.

U CwA je sada 13 afričkih zemalja: Egipat, Etiopija, Benin, Burkina Faso, Obala Slonovače, Gana, Gvineja, DR Kongo, Maroko, Ruanda, Senegal, Togo i Tunis. Još nekoliko država je pokazalo interesovanje da se pridruži.

Na samitu u Berlinu su i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, predsednik Francuske Emanuel Makron i premijer Holandije Mark Rute.

Nemačka ministarka za razvoj Svenja Šulce je rekla da je interesovanje nemačke vlade na samitu usredsređeno na otvaranje održivih radnih mesta investiranjem u Afriku.

"Slažemo se da radna mesta moraju biti održiva, da moraju doprinositi zaštiti klime", rekla je Šulce za radio Dojčlandfunk.

"Želimo litijum, želimo kobalt za obnovljivu energiju iz afričkih zemalja, na primer. Ali to hoćemo na način da se otvaraju održiva radna mesta, da nema dečjeg rada i da se ne uništava životna sredina", rekla je nemačka ministarka.

Afrika-Gipfel in Berlin: Energie und Jobs im Mittelpunkt | BR24
Ovde podsećamo da Nemačka raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi - u termalnim vodama duboko ispod površine tla, kako je Dojče vele pisao 2021. godine. Ova država se sprema za "kompletno ekološku eksploataciju", uz konstataciju da bi to moglo da uzdrma tržište litijuma koji se iz rudnika i slanih jezera dobija na veoma "prljav" način.

Do skoro nije postojala odgovarajuća tehnologija koja bi eksploataciju domaćih rezervi litijuma omogućila na ekonomičan, ekološki prihvatljiv i održiv način. Sada su u pripremi čak dva patenta.

U proizvodnji litijuma ohlađena voda se pre vraćanja u zemlju - filtrira. Ništa se dodatno ne buši, ne dodaju se štetne hemikalije, ne troši se voda niti fosilna goriva. Jedan nusprodukt ionako ekološke proizvodnje struje - sada će proizvodnju baterija i elektroautomobila učiniti značajno čistijom i - jeftinijom.

Detaljnije:

ARHIVA PPNS DW: LITIJUM IZ NEMAČKE - EKOLOŠKI BESPREKORAN I JEFTIN

DW: Litijum iz Nemačke - ekološki besprekoran i jeftin

III

Izvoz litijuma iz Zimbabvea

Zimbabve je zaradio 209 miliona dolara od izvoza litijuma u prvih devet meseci 2023. godine, što je skoro trostruko više od prošlogodišnje zarade, rekao je ministar rudarstva Žemu Soda, pošto su pokrenuti kineski rudarski i prerađivački projekti.

Zimbabve, najveći proizvođač litijuma u Africi, nada se da će potražnja za mineralom, koji je ključan za skladištenje obnovljive energije, pomoći u oživljavanju posrnule ekonomije.

Litijum bi trebalo da postane treći najveći izvoz minerala u Zimbabveu posle zlata i metala iz platinske grupe, koji su prošle godine zabeležili prihode od izvoza od 2,46 milijardi dolara i 2,27 milijardi dolara.

„Prihod ostvaren od izvoza litijuma porastao je sa 1,8 miliona dolara u 2018. na 70 miliona dolara u 2022. Do septembra 2023. od izvoza litijuma ostvareno je ukupno 209 miliona dolara“, rekao je Soda na rudarskoj konferenciji u Bulavaju.

Kineske kompanije, uključujući Zhejiang Huaiou Cobalt, Sinomine Resource Group, Chengkin Lithium Group, Iahua Group i Canmak Technologies potrošile su još0.SZ39 . od milijardu dolara u poslednje dve godine za kupovinu i razvoj litijumskih projekata u Zimbabveu.

Većina ovih kompanija izgradila je postrojenja za preradu koja su puštena u rad ove godine i isporučuju litijumske koncentrate u Kinu na dalju preradu.

Vlada Zimbabvea je prošle godine zabranila izvoz sirovog litijuma jer nastoji da dobije veću vrednost od minerala.

Očekuje se da će drugi veliki proizvođači početi sa radom u Zimbabveu 2024. godine jer zemlja želi da proširi proizvodnju, rekao je Soda.

Cene litijuma u Kini, najvećem potrošaču metala za baterije, bile su u opadanju tokom većeg dela ove godine.

IV

Litijum u DR Kongo

Tu leži sirovina budućnosti – ko će sakupljati blago? Ovim pitanje započinje članak koji je objavio nemački Špigl početkom ove godine.

Demokratska Republika Kongo je dom verovatno najvećeg nalazišta litijuma na svetu, a sada Kina želi da obezbedi usvoj deo.

Ispod tla grada Manono leži ono što je možda najveće nalazište litijuma na svetu i to netaknuto, kažu geolozi. Još uvek postoji geološka studija u starim dokumentima bivših belgijskih rudnika, koja datira iz 1952. U polurečenici se govori o "spodumenu", mineralu koji sadrži litijum. Tada je rudarima bio trn u oku otpadni proizvod. Danas je to jedna od najtraženijih sirovina u svetu, a stručnjaci veruju da će potražnja u budućnosti daleko nadmašiti ponudu.

Baterije se napajaju litijumom, uključujući i električne automobile; bez litijuma, energetski prelaz teško da će biti moguć. Cena litijuma je eksplodirala u poslednje dve godine. "Manono može igrati značajnu ulogu u zadovoljavanju globalne potražnje za litijumom", kaže Najdžel Ferguson, izvršni direktor australijske rudarske kompanije AVZ Minerals. Neki čak kažu: ko god da kontroliše Manono mogao bi na kraju da utiče na cenu na svetskom tržištu.

U ovom članku su opisane i glavne, veoma komplikovane linije sukoba.

AVZ je beznadežno u sukobu sa svojim partnerima u zajedničkom ulaganju. S jedne strane je kineski biznismen Cong Maohuai, poznat samo kao Simon Cong u Kongu. Smatra se da je politički dobro upućen, kako u Pekingu tako i u Kinšasi. Cong učestvuje u mnogim sumnjivim poslovima u toj centralnoafričkoj zemlji i izuzetno je kontroverzna ličnost. Kongova kompanija Dathomir držala je većinski udeo u koncesiji Manono do 2017. godine, za koju se ubrzo pokazalo da je rudnik zlata. Zatim su došli Australijanci iz AVZ-a, kupili su Congova nalazišta litijuma i obezbedili kontrolu nad vrednim poslovima.

AVZ je u Manono doneo veliku opremu, izbušili su ukupno 42 kilometra rupa u zemlji, a skoro svuda su nailazili na stene bogate litijumom, neke debljine i do 350 metara. 2019. objavili su rezultate uzoraka tla. "Posle toga nas je nastao pakao", kazao je Ferguson. "Zvala nas je svaka pojedinačna kineska kompanija u sektoru litijuma".

Kina je najveći igrač u poslovanju sa litijumom. Kompanija CATL je lider na svetskom tržištu u proizvodnji baterija za električne automobile i upravo je izgradila ogromnu novu fabriku u Tiringiji, prvu van Kine. Ovde je hitno potreban i litijum iz Manona. Nije tajna da bi Peking želeo da kontroliše pristup samoj sirovini, a Manono sada nudi odličnu priliku za to.

Napredovanje Kineza je u početku bilo uspešno. Iskopavanje litijuma je skupo, za šta Australijancima treba mnogo novca. Da bi to uradili, sklopili su posao sa podružnicom giganta za baterije CATL 2021. godine: u zamenu za 240 miliona dolara za finansiranje pokretanja, kineska kompanija će dobiti 24 odsto udela u zajedničkom preduzeću za litijum.

Tada niko nije bio zabrinut, govorilo se o "našim prijateljima iz Kine", napisao je autor Špigla. Australijanci su već potpisali tri velika ugovora o snabdevanju sa kineskim kompanijama, a iz Manona još nije komercijalno iskopana ni tona.

Da bi se izvukla željena sirovina, zemlja se mora iskopati na velikoj površini, zatim se stena melje i na kraju se iz nje ekstrahuje tzv. SC6. Supstanca sadrži šest odsto čistog litijum oksida, kakav dolazi na svetsko tržište. AVZ želi da vadi 700.000 tona godišnje, a od početka 2021. cena akcija je išla preko krova.

Ali, od toga je malo ostalo: kompanija je obustavila trgovanje na australijskoj berzi zbog sukoba u Kongu. Prema pisanju medija, brojni investitori planiraju grupnu tužbu protiv AVZ-a jer kompanija nije blagovremeno obavestila o rizicima. Čini se više nego upitnim da li će dozvola za rudarstvo ikada biti data. Ministar rudarstva Konga nije odgovorio na zahtev Špigla. Australijanci imaju samo slogane upornosti kako bi akcionari bili srećni...

O spodumenu na PPNS

Spodumen je navedenu ujesen 2021. godine u komentru Dragane Đorđević, naučne savetnice Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

...Frau Merkel nije donela novu tehnologiju vađenja litijuma iz geotermalnih voda, kojih i Srbija ima, možda i više od Nemačke, ali ta tehnologija očigledno nije za zaostalu Srbiju. Osmislili su pakleni plan da Srbiju podvedu Rio Tintu da se uči, inače stravičnoj tehnologiji eksploataciji i preradi litijuma, na njenoj plodnoj zemlji.

Rio Tinto ne zna to da radi, ali nam prodaje priču da je u pitanju do sada neviđena tehnologija. Nikada i nigde u svetu nisu to radili, pa je tehnologija neviđena za njih, inače tehnologija je poznata - slična je onoj za ekstrakciju litijuma iz spodumena, sa malim modifikacijama jer se rude malo razlikuju, ali ne mnogo bitnije - obe su silikatne, samo što jadarit ne sadrži aluminijum, kao što ga spodumen sadrži, pa mu ne treba 250 stepeni celzijusovih već je dovoljno da se ekstrakcija radi na 100 stepeni.

Detaljnije:

ARHIVA PPNS DRAGANA ĐORĐEVIĆ: ZATAŠKAVA SE ZASTRAŠUJUĆA ISTINA KOJU RIO TINTO SPREMA SRBIJI

"Litijumski" i drugi rudarski projekti koji izazivaju zabrinutost širom sveta, bili su detaljno predstavljeni na predavanju "Degradacija prostora u okviru projekta" prof. dr Ratka Ristića, u okviru naučno-stručnog skupa "Projekat Jadar - šta je poznato?" održanog u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u maju 2021. godine.

Bilo je reči o rudnicima koji se nalaze na teritoriji država: Papua Nova Gvineja, Indonezija, SAD, Kamerun, Namibija, Australija, Mozambik i Madagaskar.

Detaljno:

ARHIVA PPNS ZABRINJAVAJUĆI PROJEKTI SPRAM ’RUŽIČASTE PREZENTACIJE ISKUSTAVA RIO TINTA U SVETU’ - IZ PREDAVANJA PROF. DR RATKA RISTIĆA U SANU (6. MAJ 2021)

Foto: South China Morning Post; Caixin Global; TS2 Space; Bayerischer Rundfunk; Spiegel; DW
Izvori: Blic/See Biz; Energija Balkana; B92/DPA; Rojters; Špigl
Obrada: Prviprvinaskali.com