Ministarstvo građevinarstva je u maju dobilo zahtev da se investitoru male hidroelektrane Brusnik na reci Moravici, za koju se sumnja da je uzrokovala uništavanje puta tokom nedavnih poplava, oduzme građevinska dozvola jer je stečena nezakonito, saznaje CINS. Ovo su tražile organizacije koje se bave zaštitom životne sredine tvrdeći da Brusnik nije imala važeće uslove Zavoda za zaštitu prirode. Direktor ove male hidroelektrane, inače nekadašnji inspektor zaštite životne sredine, za CINS kaže da je sve rađeno po zakonu, a odbacuje i odgovornost za uništavanje puta.
Nakon obilnih kiša početkom ove nedelje, kada su se reke izlile iz svojih korita, magistralni put Arilje – Ivanjica ostao je bez dela asfalta. U neposrednoj blizini urušene deonice, iz reke Moravice, izbijaju betonski šipovi buduće mini hidroelektrane (MHE) Brusnik. Njena izgradnja počela je 2018. godine, a u javnosti se upravo ona označava kao uzrok neprohodnosti magistrale Arilje-Ivanjica.
Kako Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) saznaje, organizacije koje se bave zaštitom prirode, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Svetska organizacija za prirodu (WWF Adria), podnele su početkom maja ove godine Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zahtev za poništenje građevinske dozvole za ovu malu hidroelektranu. Kako tvrde, dozvola je izdata na osnovu sporne dokumentacije.
Naime, da bi izgradili MHE investitori u Srbiji između ostalog moraju od Zavoda za zaštitu prirode Srbije dobiti takozvane uslove zaštite prirode, a na osnovu toga zatražiti od opštine, na čijoj teritoriji žele da grade, lokacijske uslove, a potom i građevinsku dozvolu. Tek tada mogu početi sa radovima.
U slučaju MHE Brusnik, uslovi zaštite prirode dobijeni su 2012. s rokom važenje dve godine, navode iz RERI-ja. Međutim, bez obzira što je rok važenja istekao, Opština Arilje prvo 2015. izdaje lokacijske uslove, a godinu dana kasnije i građevinsku dozvolu kojom omogućava početak radova investitoru.
„Po našoj analizi, mi smatramo da investitor ima nezakonitu građevinsku dozvolu, da su lokacijski uslovi istekli i da su uslovi Zavoda za zaštitu prirode istekli ima već eto više od pet godina i da se radi o nezakonitoj gradnji“, kaže programski direktor RERI-ja Mirko Popović.
Građevinska dozvola je 2016. godine izdata firmi Mimar Energy da bi je kao investitor dve godine kasnije zamenila kompanija Brusnik Energy.
Direktor ove firme, Miško Bešikić za CINS demantuje da je građevinska dozvola dobijena nezakonito, ali nije želeo da nam pošalje dokumentaciju koja to potvrđuje.
„Lokacijski uslovi, uslovi imaoca javnih ovlašćenja, ministarstva pa to je sve neophodna stvar da biste dobili građevinsku dozvolu. Znači morate da prijavite radove. Zar vi mislite da bi neko radio objekat od četiri miliona evra, a da nema ispravne papire, da nema sve što je potrebno“, ističe on.
Bešikić dodaje da je problem u neusaglašenosti zakonske procedure. Kako kaže, u Zakonu o zaštiti životne sredine kada uslovi isteknu, moraju da se pribave novi. Međutim, to ne važi po Zakonu o planiranju i izgradnji u slučaju kad se uslovi legalno pribave i daju u svrhu dobijanja građevinske dozvole. Odnosno, kada se građevinska dozvola izda takav akt više nije potreban.
Bivša načelnica Opštinske uprave Arilje Ružica Nikolić Vasilić, koja je stavila potpis na ovu građevinsku dozvolu, odbila je da razgovara sa novinarkom CINS-a. Takođe, Ministarstvo građevinarstva nam nije odgovorilo na pitanje da li su i kako postupili po zahtevu za poništenje ove dozvole.
Urušavanje puta
Pored upitne građevinske dozvole, postavlja se i pitanje da li je izgradnja ove male hidroelektrane dovela do urušavanja magistralnog puta.
Nataša Milivojević iz WWF Adria i Ekološkog udruženja Rzav, mišljenja je da jeste. U razgovoru za CINS kaže da je zbog potkopavanja, ali i promene toka reke usled velikih padavina došlo do pucanja obližnjeg puta.
Prema njenim rečima, upravo na tom mestu planirana je izgradnja mašinske zgrade ove protočne hidroelektrane. Zbog toga je sem dna reke, kaže, investitor potkopavao i obalu.
„Kosine su nepravilno pravili i to je bukvalno bilo kao da je isečeno nožem. Kosina na obali koja je do puta, voda ju je sad potkopavala i razvalila sve“, dodaje ona.
Programski direktor RERI-ja Mirko Popović za CINS nije rekao da je do urušavanja državnog puta došlo zbog radova na izgradnji ove MHE, jer to mora da konstatuje službeno lice – inspekcija ili sudski veštak.
„Dakle, ne bih se usudio da tvrdim. Ja vidim da je vrlo indikativno zato što se radi o oštećenju puta neposredno pored gradilišta, ali prosto ne bih mogao da kažem da je to tako“, ističe Popović.
S druge strane, Bešikić u razgovoru sa novinarkom CINS-a ističe da su to zlonamerni komentari, kao i da je od ovih poplava najveću štetu pretrpeo upravo investitor.
Bešikić, inače nekadašnji republički inspektor za zaštitu životne sredine, napominje da se radi o objektu u izgradnji, kao i da je nakon poplava on pozvao policiju da zabrani vozilima prolaz tom deonicom. Kako ističe, bujica reke prethodno je srušila pet mostova u Ivanjici, a sa sobom je na gradilište MHE donela trupce drveća, ali i smeće iz lokalnih deponija.
„E sad, kad je to smeće došlo na ukrštena stabla koja su se zadržala na brani mi smo dobili jednu neprobojnu, faktički prirodom izazvanu branu na našem gradilištu. E onda je voda, naravno kao i svuda, počela da ide u suprotnom pravcu i krenula prema putu“, objašnjava Bešikić.
On dodaje da bi meštani obližnjeg naselja Divljaka trebalo da im budu zahvalni jer je gradilište zadržalo stabla i smeće.
„Da znate da bi sve okolne kuće u centru sela bile ne poplavljene, nego srušene“, navodi Bešikić i dodaje da pribranski tip hidroelektrane, kakva će biti MHE Brusnik, zapravo služi da spreči bujične poplave.
Nepoznato vlasništvo Brusnik Energy-a
Prema podacima Agencije za privredne registre, vlasnik firme Brusnik Energy je ofšor kompanija Orsina Trading Limited sa Kipra. Bešikić u razgovoru za CINS kaže da ne poznaje vlasnika.
„Čovek živi na Kipru, a ja radim kao što vi, kao što ljudi sa N1 ne poznaju onog vlasnika tamo iz Amerike ili CNN-a. (...) Ja sam direktor firme koja je, kako bih vam rekao, firma se bavi samo tim projektom, to je projektna firma. Mi pravimo hidroelektranu, posle prodajemo struju EPS-u. Radimo jedan zakoniti posao“.
Jovana Tomić, Una Grekulović Izvor: CINS, 26. 6. 2020.
MHE BRUSNIK
INVESTITOR: Brusnik Energy doo Naziv MHE: MHE Brusnik Instalisana snaga: 1200 kW Tip opreme: Kaplan Tip vodozahvata: Brana sa pokretnim ustavama, 4200m3 betona, 250t armature Mašinska zgrada: Objekat sa tri prostorije površine 146m2
W&W Inženjering d.o.o. iz Kragujevca 100% privatna kompanija osnovana 20. 5. 2015. godine sa ciljem da se uspešno bavi izgradnjom hidroenergetskih objekata, prvenstveno malih hidroelektrana na području Republike Srbije.
W&W Inzenjering je usko specijalizovan za izgradnju malih hidroelektrana kao GLAVNI IZVOĐAČ RADOVA po principu KLJUČ U RUKE.
Prvo smo privredno društvo u Srbiji koje pruža kompletan inženjering po pitanju izgradnje malih hidroelektrana:
izradu koncepta i tehničkog rešenja mini hidroelektrane na potencijalnoj lokaciji
kompletno hidrograđevinsko i elektro-mašinsko projektovanje
ugovoranje i izvođenje svih građevinskih radova
ugovaranje, nabavka i puštanje u rad kompletne hidromašinske i elektro opreme
Cilj privrednog društva W&W Inženjering d.o.o. je realizacija investicija u oblasti obnovljivih izvora energije, na kvalitetan, pouzdan i efikasan način.
Garantujemo efikasnost i kvalitet u sprovođenju ideja investitora.
W&W Inženjering d.o.o. se bavi izgradnjom, organizacijom, nabavkom materijala, nadzorom izgradnje, opremanjem i puštanjem u rad objekata, uz precizno definisanje vremena izgradnje, troškova puštanja u rad objekta, praćenja rentabilnosti projekta i optimizacije investicionih troškova.
Za uspešnu realizaciju zahtevnih projekata iz oblasti hidroenergetike, zapošljavamo i sarađujemo sa iskusnim i visokokvalifikovanim kadrovima različitih struka i profila koji se međusobno dopunjuju. Naš tim poseduje znanje i iskustvo u realizaciji projekata u oblasti malih hidroelektrana koje su dokazale sve svoje projektovane perfomanse.
Nacionalno udruženje malih hidroelektrana (NUMH) osnovano je u septembru 2018. godine kao posledica značajnijeg razvoja sektora obnovljivih izvora energije(OIE) u poslednjih nekoliko godina. Udruženje je u kratkom periodu oko svojih ciljeva okupilo 50tak članova, kako proizvođača elktrične energije i investitora u mini-hidroelektrane (MHE), tako i proizvođača opreme, izvođača, projektanata, eksperata i drugih pravnih lica i pojedinaca koji posluju u oblasti malih hidroelektrana.
Ciljevi NUMH su:
promovisanje i razvoj proizvodnje električne energije iz MHE;
upoznavanje javnosti i promocija vrednosti i potrebe proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, s akcentom na proizvodnju iz MHE;
povezivanje i organizovanje pravnih i fizičkih lica koja se bave proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora energije, investitora, predstavnika iz industrijskog sektora, istraživačkih i razvojnih institucija i drugih zainteresovanih strana;
bolji pozitivno-pravni okvir za proizvođače električne energije iz OIE;
definisanje i sprovođenje smernica i strategije za predstavljanje svih prednosti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i njenim uticajima na životnu sredinu;
predstavljanje svojih članova na nacionalnom i međunarodnom nivou;
promovisanje neophodnosti razvoja projekata MHE na nacionalnom nivou, s akcentom na jačanje kapaciteta, zaštitu prirode i životne sredine, primenu najboljih praksi i znanja, uz razvoj lokalne zajednice.
Promovišemo povećanje proizvodnje električne energije iz MHE, uz poštovanje principa održivosti i zaštite prirode i životne sredine
ČESTA PITANJA
Subvencije – zašto se plaća podsticaj za izgradnju MHE
MHE nisu opasnost po prirodu, naprotiv
Da li izgradnja MHE dovodi do presušivanja reka
MHE prečišćavaju reke od otpada
Obaveze potpisane Pariskim sporazumom o smanjenju globalnog zagrevanja
Uticaj različitih načina proizvodnje električne energije na emisiju štetnih gasova
MHE Brusnik (Mimar energy): Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, 29. 11. 2013.
Obaveštenje Opština Arilje: Nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu za Projekat izgradnje MHE Brusnik, 13. 12. 2013.
Javna prezentacija urbanističkog projekta za izgradnju mhe "Brusnik" na reci Moravica
Na osnovu člana 63. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS" br. 72/09, 81/09, 24/11) i Pravilnika o načinu javne prezentacije urbanističkog projekta ("Službeni glasnik RS" br. 43/10)
OPŠTINSKA UPRAVA OPŠTINE ARILJE OGLAŠAVA JAVNU PREZENTACIJU URBANISTIČKOG PROJEKTA ZA IZGRADNJU MHE "BRUSNIK" NA RECI MORAVICI U OPŠTINI ARILJE
JAVNA PREZENTACIJA obaviće se u holu zgrade Uslužnog centra, ul. Svetog Ahilija 53 u Arilju od 22. 4. do 29. 4. 2014. g. svakog radnog dana od 8 do 14 časova.
Urbanistički projekat razrađuje izgradnju MHE "BRUSNIK" na reci Moravici (investitor: Preduzeće za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora MIMAR ENERGY doo, Miokovici, Trbušani, Čačak), čijom izgradnjom su zahvaćena sledeća područja i izgradnja objekata, delova sistema MHE (pribransko postrojenje - brana i elektrana u jednom objektu): mašinska zgrada sa trafostanicom - kat. parcele br. 2000 i 2024 KO Stupčevići; brana (sa slapištem i ribljom stazom) - k.p. br. 2024 i 3521/1 KO Stupčevići i 2066 KO Trešnjevica
Nosilac izrade predmetnog Urbanističkog projekta je "BERMA PROJEKT" doo iz Beograda.
U toku održavanja javne prezentacije službe za urbanizam Opštinske uprave opštine Arilje i JP Direkcija za izgradnju Arilje davaće sva obaveštenja o urbanističko arhitektonskom rešenju Urbanističkog projekta i sva relevantna obaveštenja o sadržaju javne prezentacije.
JAVNA PREZENTACIJA sa prisustvom obrađivača održaće se u četvrtak 24. 4. 2014. g. sa početkom u 12 časova u Sali Skupštine opštine Arilje, ul. Svetog Ahilija 53 u Arilju. Tada će obrađivači izvršiti prezentaciju Urbanističkog projekta i davati odgovore u vezi istog.
Zainteresovana lica mogu tokom javne prezentacije da izvrše uvid u Urbanistički projekat, kao i da svoje primedbe i sugestije na planirana rešenja u pisanoj formi dostave Opšinskoj upravi opštine Arilje, ul. Svetog Ahilija 53, najkasnije do 29. aprila 2014. g. (zaključno sa tim danom).
Pozivaju se svi zainteresovani građani (naročito oni čije su parcele obuhvaćene razradom urbanističkog projekta), preduzeća, javne ustanove i organizacija da ostvare uvid u izloženi projekat kako bi svojim primedbama i predlozima doprineli da donesemo najbolja urbanistička rešenja.
"...Strategije zaštite životne sredine, i kada postoje, ne sprovode se. Samo u poslednjih devet godina, sve vlasti, na svim nivoima, bez ikakvih posledica su nenamenski potrošile pola milijarde evra naplaćenih od privrede i građana kroz eko-naknade, ne u zaštitu životne sredine, kako je propisano, već u druge svrhe. Kao odgovorni i zabrinuti stanovnici Srbije, zahtevamo od svih političkih i društvenih elita, i državnih institucija, hitno rešavanje problema u životnoj sredini..."
"Treba razmišljati o potencijalu solarne energije, da nekoliko desetina hiljada individualnih stambenih objekata uz pomoć države instalira sisteme na krovove... Zašto ne koristimo neverovatne geotermalne potencijale...? Zašto ne koristimo biomasu, bez seče šuma...? Srbija ima preko 15% gubitaka u elektro mreži od mesta proizvodnje do mesta potrošnje. Gde nestaje ta energija? To je ozbiljno pitanje. Da li mi imamo neke povlašćene potrošače koji se ne evidentiraju? Da li se toliko krade struja? To su pitanja kojima jedna ozbiljna država treba da se bavi. Prema nekim nezvaničnim podacima ti gubici su čak 22 odsto. Kada bismo samo za 1,5% smanjili gubitke, to je mnogo više energije nego u svim postojećim i planiranim MHE... To je jedan ozbiljan primer autodestrukcije ili na psihološkom nivou - težnja ka tanatosu, ka smrti, ka samouništenju".
Oni koji su u poziciji da odlučuju, ponovo su čuli argumente zašto mini hidroelektrane nisu dobro rešenje. Dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić izložio je premijerki stručnu analizu, na šta je ona pitala: "A Norveška?"
Profesor joj je ostavio literaturu gde su i Norveška i Švajcarska i Nemačka i mnoge druge zemlje zgodne da se potežu za ugledanje...
Čućete Aleksandra Jovanovića Ćutu iz Pokreta Odbranimo reke Stare planine i prof. dr Ratka Ristića.
Komentara: 0