Pravnici Opštine Žagubica će zastupati poplavljena domaćinstna protiv MHE
Meštani sela Krepoljin, koji su pretrpeli štetu u jučerašnjoj poplavi za koju okrivljuju privatnu mini-hidroelektranu (MHE) na reci Mlavi u vlasništvu firme Astra Enerdži iz Kragujevca, podneće tužbe za nadoknadu štete, rečeno je danas sajtu istmedia.rs u lokalnoj samoupravi.
Foto: M. V.
Astra Enerdži je danas demantovala da je odgovorna za poplavu, ali predsednik Opštine Žagubica, Safet Pavlović, kaže da je ta firma isključivi krivac.
Rekao je da je formiran pravni tim koji će pomoći stanovnicima da tuže vlasnike mini-hidroelektane kako bi dobili nadoknadu za pretrpljenu štetu.
„MHE FIRME Astra Enerdži radi nezakonito, pošto im Opština Žagubica nije dala upotrebnu dozvolu“, rekao je Pavlović.
Astra Enerdži tvrdi da otvaranje brane mini-hidrolektrane nije ni na koji način dovelo do poplavljivanja sela Krepoljin.
„Naprotiv, brana je zaustavila ogroman, bujični talas vode i sprečila dodatno poplavljivanje. Brane u ovakvim situacijama ne mogu da budu izvor problema jer mogu ili da uspore ili da akumuliraju vodu“, naveli su u Astra Enerdži.
Oni su ocenili da bi situacija bila mnogo gora sa bujičnim talasom u selu Krepoljin bila mnogo gora da brana nije postojala.
Pavlović, međutim, objašnjava da je prethodno, dok je brana MHE bila zatvorena, akumulacija poplavila celu žagubičku kotlinu (selo Izvarica, Ribare, Suvi Do), a kada je otvorena, voda je poplavila nizvodna poljoprivredna polja i ugrozila oko 200 domaćinstava.
On je naznačio da je u tri kilometara „Ribarske kotline“ od MHE uništen ceo biljni i životinjski svet.
Izvor: Beta, 25. 6. 2020.
PRILOZI MEDIJA
RTV Homolje: Katastrofalne poplave - Krepoljin i okolina, 24. 6. 2020.
Ponovni poplavni talas zahvatio Žagubicu i okolna naselja
PT info: KREPOLJIN MHE
IstmediaSerbia: Poplave u Krepoljninu
Uzročnik - Mini hidroelektrana
Zbog podizanja brane mini hidroelekrtane "Astra Enerdži" na reci Mlavi, poplavljena je velika površina sela Krepoljin u opštini Žagubica gde je ugroženo oko 200 domaćinstava.
Predsednik te oštine Safet Pavlović rekao je za IST Media da je voda prekrila oranice i naselja, pa se meštani evakuišu.
Poplavljeno na stotine hektara oranica i evakuacija građana i stoke sa imanja je u toku, rekao nam je Pavlović.
Na licu mesta izašli su članovi Opštinskog štaba za vanredne situacije kako bi poomogli ugroženom stanovništvu.
Ovo je drugi poplavni talas koji je u roku od dva dana zahvatio veliko selo Krepoljin. U prvom talasu, za koji nije odgovorna mini hidroelektrana, oštećeni su mostovi, putevi i vodovodne cevi.
Prema našim saznajiima, radnici mini hidroelektrane "Astra Enerdzi" iz Kragujevca podigli su branu jer se napunilo akumulaciono jezero, pa velike količine vode Mlava nije mogla da primi u svoje korito.
IST Media saznaje da ova miniu hidro elektrana nije dobila upotrebnu dozvolu od opštine Zažubica jer je sagradjena u zaštićenoj zoni. I pored toga, oni su počeli sa proizvodnjom električne energije koju prodaju državi Srbiji.
PRIJAVA INSPEKCIJI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE ŽAGUBICA ZA VANREDNI INSPEKCIJSKI NADZOR MHE KREPOLJIN - Petrovac na Mlavi, 16. 6. 2020.
Obrazloženje
Objekti vodozahvata i pregradne brane, kao i mašinske zgrade MHE Krepoljin u Ribarskoj klisuri su po našim i saznanjima šire javnosti u najmanje dva navrata od prošle godine pušteni u rad tj reka Mlava je na lokaciji pregrađena, napravljena je veštačka akumulacija a voda sprovedena u hidrotehnički tunel do mašinske zgrade ostavljajući tok reke Mlave u dužini od 3 kilometra kroz Ribarsku klisuru na apsolutnom minimumu vode ugrožavajući time eko sistem u kome se nalaze zaštićene i strogo zaštićene vrste na širem prostoru Ribarske klisure. Najnoviji slučaj se dogodio pre desetak dana. Sve to urađeno je bez izdate upotrebne dozvole od strane nadležnih organa.
Rešenjem Opštinskog Veća opštine Žagubica (broj: II-01-02—506/19, koje je doneto na 134. sednici (dana 4. 3. 2019. godine) imenovana je Komisija za proveru zakonitosti sprovedene procedure izdavanja građevinske dozvole za male hidroelektrane (u daljem tekstu: MHE). Zadatak Komisije bio je provera procedura izdavanja građevinskih dozovola za MHE "Krepoljin" (investitor: "Astra Energy", d.o.o. Kragujevac, ulica Crvenog barjaka bb) i MHE "Kozji grb" (investitor: "Global Energy", d.o.o. Niš, ulica Donja Vrežina, ulica Knjaževačka broj 44). Komisija je izradila odgovarajući izveštaj koji se odnosi na MHE "Krepoljin" na osnovu dostavljene dokumentacije.
Prijavu podneli: Ivan Milosavljević i Gordanа Pantelinac
Kompletna prijava:
MHE Krepoljin
INVESTITOR: Astra Energy doo Naziv MHE: Krepoljin Instalisana snaga: 1900 kW Tip opreme: Tri francis turbine sa sinhronim generatorom Tip vodozahvata: Brana visine 15 metara sa bočnim zahvatom Tip cevovod: Hidrotehnički tunel Prečnik cevovoda: 2400 mm Pritisak u cevovodu: 3 bara Dužina cevovoda: 415 metara Mašinska zgrada: Objekat sa cetiri prostorije povrsine 200m2
W&W Inženjering d.o.o. iz Kragujevca 100% privatna kompanija osnovana 20. 5. 2015. godine sa ciljem da se uspešno bavi izgradnjom hidroenergetskih objekata, prvenstveno malih hidroelektrana na području Republike Srbije.
W&W Inzenjering je usko specijalizovan za izgradnju malih hidroelektrana kao GLAVNI IZVOĐAČ RADOVA po principu KLJUČ U RUKE.
Prvo smo privredno društvo u Srbiji koje pruža kompletan inženjering po pitanju izgradnje malih hidroelektrana:
izradu koncepta i tehničkog rešenja mini hidroelektrane na potencijalnoj lokaciji
kompletno hidrograđevinsko i elektro-mašinsko projektovanje
ugovoranje i izvođenje svih građevinskih radova
ugovaranje, nabavka i puštanje u rad kompletne hidromašinske i elektro opreme
Cilj privrednog društva W&W Inženjering d.o.o. je realizacija investicija u oblasti obnovljivih izvora energije, na kvalitetan, pouzdan i efikasan način.
Garantujemo efikasnost i kvalitet u sprovođenju ideja investitora.
W&W Inženjering d.o.o. se bavi izgradnjom, organizacijom, nabavkom materijala, nadzorom izgradnje, opremanjem i puštanjem u rad objekata, uz precizno definisanje vremena izgradnje, troškova puštanja u rad objekta, praćenja rentabilnosti projekta i optimizacije investicionih troškova.
Za uspešnu realizaciju zahtevnih projekata iz oblasti hidroenergetike, zapošljavamo i sarađujemo sa iskusnim i visokokvalifikovanim kadrovima različitih struka i profila koji se međusobno dopunjuju. Naš tim poseduje znanje i iskustvo u realizaciji projekata u oblasti malih hidroelektrana koje su dokazale sve svoje projektovane perfomanse.
Nacionalno udruženje malih hidroelektrana (NUMH) osnovano je u septembru 2018. godine kao posledica značajnijeg razvoja sektora obnovljivih izvora energije(OIE) u poslednjih nekoliko godina. Udruženje je u kratkom periodu oko svojih ciljeva okupilo 50tak članova, kako proizvođača elktrične energije i investitora u mini-hidroelektrane (MHE), tako i proizvođača opreme, izvođača, projektanata, eksperata i drugih pravnih lica i pojedinaca koji posluju u oblasti malih hidroelektrana.
Ciljevi NUMH su:
promovisanje i razvoj proizvodnje električne energije iz MHE;
upoznavanje javnosti i promocija vrednosti i potrebe proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, s akcentom na proizvodnju iz MHE;
povezivanje i organizovanje pravnih i fizičkih lica koja se bave proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora energije, investitora, predstavnika iz industrijskog sektora, istraživačkih i razvojnih institucija i drugih zainteresovanih strana;
bolji pozitivno-pravni okvir za proizvođače električne energije iz OIE;
definisanje i sprovođenje smernica i strategije za predstavljanje svih prednosti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i njenim uticajima na životnu sredinu;
predstavljanje svojih članova na nacionalnom i međunarodnom nivou;
promovisanje neophodnosti razvoja projekata MHE na nacionalnom nivou, s akcentom na jačanje kapaciteta, zaštitu prirode i životne sredine, primenu najboljih praksi i znanja, uz razvoj lokalne zajednice.
Promovišemo povećanje proizvodnje električne energije iz MHE, uz poštovanje principa održivosti i zaštite prirode i životne sredine
ČESTA PITANJA
Subvencije – zašto se plaća podsticaj za izgradnju MHE
MHE nisu opasnost po prirodu, naprotiv
Da li izgradnja MHE dovodi do presušivanja reka
MHE prečišćavaju reke od otpada
Obaveze potpisane Pariskim sporazumom o smanjenju globalnog zagrevanja
Uticaj različitih načina proizvodnje električne energije na emisiju štetnih gasova
- Ja sam obavio istraživanje na 46 objekata, od kojih je oko 40 izgrađeno. Proveli smo sate da bismo videli makar jednu jedinu ribu koja se kreće
- Dobio sam sudske tužbe od ljudi koji prave male hidroelektrane. Neki od njih su se našli povređenima i smatraju da je to ugrožavanje njihovog ugleda i časti i traže materijalnu nadoknadu. Idem na sud zbog toga, ali meni to ne predstavlja nikakav problem: ja ću da ispričam ono što pričam svuda i što su činjenice. Svestan sam da će biti svega i svačega, ali ja ću i na sudu pričati o ovome jer istina ne može da se zaustavi.
MHE "Krepoljin" je locirana na glavnom toku reke Mlave, u izuzetnom objektu geodiverziteta, Ribarskoj klisuri, dužine oko 2,6km. Izgradnja MHE će uticati na poremećaj hidrološkog režima, sa neizbežnim posledicama po živi svet korita Mlave.
Mašinska zgrada i vodozahvat su u izgradnji, a derivacioni cevovod je projektovan kroz postojeći tunel (izgrađen tokom II svetskog rata), dužine oko 450 metara.
Na lokaciji vodozahvata i okolnom terenu vidna je destrukcija terena, sa posečenom šumskom vegetacijom i veoma nekvalitetnim pristupnim zemljanim putevima, na velikom nagibu, erodiranog kolovoza, bez evakuacionih organa za površinske vode (pogledati podpoglavlje 2.29)
Gradilište
KOMPLETAN RAD:
IZVOD IZ ZBORNIKA RADOVA
Zaštita životne sredine u Srbiji u kontekstu izgradnje malih hidroelektrana derivacionog tipa
Ratko Ristić, Predrag Simonović, Vukašin Milčanović, Ivan Malušević, Siniša Polovina, Zoran Nikić, Boris Radić
Urbanistička, planska i tehnička dokumentacija, primena propisa za male hidroelektrane derivacionog tipa - primeri loše prakse Ratko Ristić, Ivan Malušević, Vukašin Milčanović, Zoran Nikić, Siniša Polovina, Boris Radić
Slučaj MHE "Krepoljin"
Eklatantan primer ignorisanja hijerarhije prostorno-planskih dokumenta jeste postupak izdavanja dokumenata za MHE "Krepoljin", čija izgradnja je u toku na reci Mlavi, u Ribarskoj klisuri (objekat geodiverziteta), na teritoriji opštine Žagubica.
Lokalna samouprava je izdala Informaciju o lokaciji (opština Žagubica, Odeljenje za privredu i ekonomski razvoj, broj: III-03-353-4237/17, od 20. 11. 2017), a potom Lokacijske uslove (opština Žagubica, Opštinska uprava, Odeljenje za privredu i ekonomski razvoj; broj: ROP-ZAG-34328-LOCA-1/2017; interni broj: III-03-353-4214/17, od 7. 12. 2017), pozivanjem na Katastar malih hidroelektrana, kao i Prostorni plan opštine Žagubica, iako je Vodnim uslovima (JVP "Srbijavode", VC "Sava-Dunav", Beograd, broj 1-6570/1, od 6. 12. 2017) utvrđeno da predložena dispozicija brane, vodozahvata i mašinske zgrade MHE "...nije u skladu sa postojećom planskom dokumentacijom..." čime se "...isključuje mogućnost izgradnje planirane akumulacije "Gradac"..." koja je predviđena Prostornim planom Republike Srbije (PPRS).
Naime, Prostornim planom RS definisan je regionalni Moravsko-mlavski sistem, unutar koga je izdvojen podsistem Morava-Mlava (tab. 46, str. 307, PPRS), gde je planirana akumulacija prvog prioriteta (tab. 48, str. 312), zapremine 12,5 miliona metara kubnih, sa osnovnom namenom za snabdevanje stanovništva vodom, a pored toga i za: zaštitu od poplava; oplemenjivanje malih voda, energetiku, ribarstvo i održivi turizam.
Prostornim planom opštine Žagubica predviđeno je da se rezerviše prostor za planirane vodoakumulacije "Vitman" i "Gradac", čije se zaštićene zone, koridori i pojasevi mogu samo proširiti, nikako redukovati i ukidati (str. 129, 224). Akti koje je izdala opština Žagubica su u koliziji sa najvišim prostorno-planskim aktom, odnosno PPRS, čak i sa Prostornim planom opštine Žagubica.
Diskusija
Ministarski savet Energetske zajednice doneo je odluku o promociji obnovljive energije na osnovu Direktive 2009/28/ES, posle čega je usvojen je Zakon o energetici (Sl. glasnik RS, br. 57/2011), iz koga je proistekao Nacionalni akcioni plan za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (Republika Srbija, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, 2013), a iste godine Ministarstvo energetike je uputilo javni poziv za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju MHE u Srbiji, na osnovu Katastra MHE u RS (koji je izrađen 1987. godine, sa 856 potencijalnih profila južno od Save i Dunava i 13 profila u AP Vojvodini).
Veoma brzo je promovisan Vodič za investitore: Izgradnja postrojenja i proizvodnja električne energije u MHE u Republici Srbiji (Ministarstvo rudarstva i energetike i UNDP, 2016.), Usledile su dalje modifikacije zakonskih propisa: Uredba o režimima zaštite (Sl. glasnik RS, br. 31/2012) uvela je novinu da se MHE instalisane snage do 5 MW mogu graditi na zaštićenim područjima u II stepenu zaštite. Kako planirane i izgrađene MHE u Srbiji imaju instalisanu snagu uglavnom u opsegu 0,1-0,5 MW, retko više od 1 MW, ova odluka je širom otvorila vrata investitorima i na prostorima zaštićenih prirodnih područja.
Pre toga, Uredbom za utvrđivanje Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 114/2008)], definisana je obaveza izrade Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, samo za MHE koje imaju više od 2 MW instalisane snage. Dakle, za sve MHE snage manje od 2 MW, nije potrebna izrada SPU. Praktično, najveći broj MHE u Srbiji, van zaštićenih područja, oslobođen je obaveze izrade SPU. Istovremeno, brojne SPU su izrađene bez elementarnog monitoringa živog sveta, i predstavljaju eksplicitnu podršku namerama investitora.
Takođe, sporna je i uloga Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji izdaje uslove zaštite prirode, uz izostanak konsultacija sa upravljačem (slučaj MHE "Karaula").
Nepoštovanje hijerarhije prostorno-planskih dokumenata, kada se ignorišu rešenja iz najvišeg planskog akta (PPRS) unosi konfuziju u čitav proces, pogotovo kada to čine nadležne institucije od republičkog do lokalnog nivoa (slučaj MHE "Pakleštica" i "Krepoljin"). Posebno zabrinjava situacija u kojoj resorna ministarstva (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, slučaj MHE "Pakleštica") izdaju akta u koliziji sa Uredbama Vlade Republike Srbije, koje se odnose na zaštićena područja.
Evidentna je neodgovarajuća reakcija inspekcijskih službi u slučajevima kada izvođači ne poštuju propisane uslove za izgradnju objekata, ugrožavaju primarnu vodoprivrednu infrastrukturu i dovode u pitanje sigurnost građana i njihove imovine (slučaj MHE "Zvonce").
Zabrinjava i netransparentnost postupka kada upravljač i korisnik zaštićenog prirodnog dobra, koje je istovremeno i Nastavna baza Univerziteta u Beogradu, nema nikakvog uvida u odluke kojima se delegitimišu njegove nadležnosti i kompromituje koncept zaštite prirode (slučaj MHE "Karaula").
Zaključci
Dosadašnji tok procesa planiranja, projektovanja, izgradnje i korišćenja MHE u Srbiji, pokazao je slabosti u radu institucija, nepoštovanje važećih zakonskih pravila i netransparentnost pojedinih administrativnih procedura.
Evidentan je neefikasan rad inspekcijskih službi, nepoštovanje hijerarhije prostorno-planskih dokumenata, što ima posledice na životnu sredinu i interese lokalnog stanovništva.
Neophodno je kreiranje zakonskih instrumenata kojima se obezbeđuje ultimativna zaštita životne sredine, uvažavanje interesa lokalnog stanovništva, rigidna primena zakona i efikasan rad inspekcijskih službi.
"...Strategije zaštite životne sredine, i kada postoje, ne sprovode se. Samo u poslednjih devet godina, sve vlasti, na svim nivoima, bez ikakvih posledica su nenamenski potrošile pola milijarde evra naplaćenih od privrede i građana kroz eko-naknade, ne u zaštitu životne sredine, kako je propisano, već u druge svrhe. Kao odgovorni i zabrinuti stanovnici Srbije, zahtevamo od svih političkih i društvenih elita, i državnih institucija, hitno rešavanje problema u životnoj sredini..."
"Treba razmišljati o potencijalu solarne energije, da nekoliko desetina hiljada individualnih stambenih objekata uz pomoć države instalira sisteme na krovove... Zašto ne koristimo neverovatne geotermalne potencijale...? Zašto ne koristimo biomasu, bez seče šuma...? Srbija ima preko 15% gubitaka u elektro mreži od mesta proizvodnje do mesta potrošnje. Gde nestaje ta energija? To je ozbiljno pitanje. Da li mi imamo neke povlašćene potrošače koji se ne evidentiraju? Da li se toliko krade struja? To su pitanja kojima jedna ozbiljna država treba da se bavi. Prema nekim nezvaničnim podacima ti gubici su čak 22 odsto. Kada bismo samo za 1,5% smanjili gubitke, to je mnogo više energije nego u svim postojećim i planiranim MHE... To je jedan ozbiljan primer autodestrukcije ili na psihološkom nivou - težnja ka tanatosu, ka smrti, ka samouništenju".
Oni koji su u poziciji da odlučuju, ponovo su čuli argumente zašto mini hidroelektrane nisu dobro rešenje. Dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić izložio je premijerki stručnu analizu, na šta je ona pitala: "A Norveška?"
Profesor joj je ostavio literaturu gde su i Norveška i Švajcarska i Nemačka i mnoge druge zemlje zgodne da se potežu za ugledanje...
Čućete Aleksandra Jovanovića Ćutu iz Pokreta Odbranimo reke Stare planine i prof. dr Ratka Ristića.
Komentara: 0