PORAŽAVAJUĆI REZULTATI ANALIZE UTICAJA: MHE čine nepovratnu štetu rekama, održivost njihovih ekosistema snižena - Srbija može da OSTANE BEZ PASTRMKI

Rekama u Srbiji, naročito brdsko-planinskim, na kojima su izgrađene mini-hidroelektrane načinjena je velika, nepovratna šteta i održivost njihovih ekosistema je snižena, pokazuju preliminarni rezultati jednog istraživanja koje dosad nije rađeno kod nas.

U pitanju je analiza koju obavlja Svetska organizacija za prirodu WWF Adria u saradnji sa Departmanom za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu. Istraživanje sadrži hidrobiološke, ihtiološke i ekološke komponente u cilju procene uticaja MHE na biodiverzitet.

Prema rečima Nataše Milivojević, koordinatorke WWF za vodne resurse u Srbiji, analizom su obuhvaćene reke različitih područja, kako one na kojima postoje MHE tako i one na kojima su prostornim planovima lokalnih samouprava predložene lokacije za izgradnju. Istraživalo se na lokacijama na Limu, u području Brodareva gde je u planu izgradnje HE "Brodarevo 1" i HE "Brodarevo 2", zatim na istoj u Priboju ispod MHE "Rekovići". Takođe i na Crnom Rzavu na Zlatiburu gde postoje MHE "Beli kamen" i MHE "Komalj", na Velikom Rzavu koji je u postupku naučnog i stručnog istraživanja od Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Moravici u području pribranske MHE "Brusnik" koja se gradi i Prištavici na kojoj se nalaze dve hidroelektrane.

- Takvo istraživanje je najbolji indikator uticaja MHE na biodiverzitet, odnosno ekologiju jedne reke. Obuhvata kvalitativne i kvantitativne analize svih vrsta faune koje žive u reci. Iako tek slede laboratorijske analize, već sa terena možemo da pričamo o negativnom uticaju na područjima u kojima su male hidroelektrane u radu već par godina. Evidentno je da su rečna korita sa izuzetno niskim vodostajem, da se očigledno ne poštuje ekološki prihvatljiv protok vode ispod vodozahvata, da postoje razlike u temperaturnom i hidrološkom režimu iznad i ispod vodozahvata. Građevinska rešenja ribljih staza su neodgovarajuća – na nekim lokacijama se nalaze izdignute u odnosu na rečni tok – što onemogućava prolaz riblje populacije i drugog živog sveta - priča za "Blic" Nataša Milivojević.

Utvrđena je potpuna destrukcija priobalja i rečnog toga te naša sagovornica pod znak pitanja stavlja inspekcijski nadzor nadležnih institucija i u procesu izgradnje i u procesu rada MHE.

Nastaviti i dalje ovim pravcem kojim sada idemo znači ići ka potpunoj degradaciji salmonidnih voda, upozorava Vladica Simić, redovni profesor na Institutu za biologiju PMF-a u Kragujevcu i rukovodilac centra za očuvanje biološke raznovrsnosti kopnenih voda i ribarstvo.

U ekološkom smislu, navodi Simić, mini-hidroelektrane su neprelazne prepreke i fragmenti koji izoluju delove populacija jedne od drugih, zbog čega dolazi do pada brojnosti vrste, pre svega potočne pastrmke koja je najosetljivija.

- Primetne su promene na čitavoj zajednici reke, pogotovo u delu toka između vodozahvata i mašinske zgrade. Ekološki minimum vode, to je ona količina koja treba koja treba oda održi prirodu stabilnost reke, ne poštuje se. Riblje staze kakve su na našim MHE se projektuju za reke srednje i zapadne Evrope gde su ribe snažnije, a za naše salmonidne i ciplidne vrste one su nesavladive. Postoji velika opasnost da Srbija ostane bez pastrmskih regiona ili da oni budu degradirani u velikom procentu - ukazuje profesor Simić.

U planiranju MHE, nastavlja on, nije se vodilo o ekološkom kapacitetu svake reke i njenom značaju za očuvanje biodiverziteta. Često se, kaže Simić, proceni da na nekoj reci može da se izgradi jedna MHE, a izgrade se još tri, i tu dolazi do potpune degradacije ekosistema.

Izgradnja MHE, po njegovim rečima, nije sagledana sa svih strana, odnosno gledalo se samo sa ekonomskog, ali ne ekološkog aspekta.

- Nije svaka reka za hidroelektranu. Pre nego što je gradnja MHE uzela maha, morala je da bude izrađena obimna studija na državnom nivou koja bi reke klasifikovala prema ekološkim uslovima, da se izuzmu one koje su važne za očuvanje autohotonog biodiverziteta. Zaštićena područja su u startu to morala da budu. Mnoge reke ekološki značajne koje su imale određenu vrednost to više nemaju i kasno je da budu zaštićene. Konrektno, reka Prištavica na kojoj je veći broj elektrana i ribnjaka i tu je degradirano sve što je bilo vredno u ekolškom smislu - kaže Vladica Simić.

Foto: Nataša Milojević (privatna arhiva); Dušan Milenović (RAS Srbija)
Vladimir Lojanica, Branko Janačković 
Izvor: Blic, 16. 8. 2020.