Petorica zaposlenih u „EPS Distribuciji“ u Kraljevu uhapšeni su zbog sumnje da su firmi Hidroenergo Dubočica omogućili da umanji troškove priključenja male hidroelektrane Dubočica na distributivni sistem EPS-a, saopštio je MUP. Kako se navodi u saopštenju, EPS je time oštećen za oko 20.400 evra. Kako se može videti u izveštajima EPS Snabdevanja, samo u 2017. i 2018. firma Hidroenergo Dubočica je od EPS-a dobila oko 411.000 evra za proizvedenu struju iz male hidroelektrane.
Petorica zaposlenih u EPS Distribucija uhapšeni su zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu, saopšteno je iz MUP-a.
Uhapšeni su M. V. (1973), bivše odgovorno lice Direkcije za upravljanje „Elektrosrbije“ Kraljevo, D. T. (1967), odgovorno lice „Elektrodistribucije“ Kraljevo, D. M. (1957), bivše odgovorno lice za tehnički sistem „Elektrodistribucije“ Kraljevo, Lj. P. (1957), bivše odgovorno lice Sektora energetike i investicije „Elektrodistribucije“ Kraljevo i D. J. (1985), bivši radnik Službe za energetiku „Elektrosrbije“, saopštio je MUP.
„Sumnja se da su oni izmenili predlog uslova za izdavanje uslova za izradu projektne dokumentacije po zahtevu Hidroenergo Dubočica iz Beograda, a radi priključenja na distributivnu mrežu mini-hidroelektrane Dubočica suprotno Pravilima o radu distributivnog sistema EPS Srbija“, navodi se u saopštenju.
Firma Hidroenergo Dubočica ima status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije od jula 2017. i takav status bi trebalo da traje tri godine. Ovaj status znači da je EPS u obavezi da proizvođača struje iz obnovljivih izvora otkupi svu proizvedenu struju, i to po cenama koje su i do dva puta više od tržišne.
Kako se navodi u rešenju Ministarstva rudarstva i energetike u koje je Insajder imao uvid, u dokumentaciji koju su odgovorni iz Hidroenergo Dubočica priložili prilikom zahteva za sticanje statusa povlašćenog proizvođača su i uslovi za izradu projektne dokumentacije koje je izdala Elektrosrbija Kraljevo.
Prema Zakonu o energetici, status privremenog povlašćenog proizvođača se oduzima „ako su akti na osnovu kojih je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage“.
Inače, firma Hidroenergo Dubočica je 60 odsto u vlasništvu firme W&W Inženjering iz Kraljeva u kojoj udeo od 70 odsto ima Bojan Milovanović. On je ujedno direktor u obe firme.
Milovanović ima i 49,5 odsto vlasništva u firmi W&W Energy, gde je takođe direktor.
Prema izveštajima EPS Snabdevanja, firmi W&W Energy od 2014. godine do 2018. za proizvedenu električnu energiju isplaćeno je 4,5 miliona evra.
SAOPŠTENJE ELEKTRODISTRIBUCIJE SRBIJE Beograd, 17. jul 2019. godine
Novi slučaj uspešne saradnje JP EPS i MUP Srbije
Uhapšeno petoro zaposlenih „EPS Distribucije“ u Kraljevu
Na osnovu kontrole Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost JP EPS, policija je uhapsila petoricu zaposlenih „EPS Distribucije“ u Kraljevu osumnjičenih da su oštetili EPS za 2,4 miliona dinara i zloupotrebili službeni položaj.
Uhapšeni su suprotno propisima i unutrašnjim aktima JP EPS omogućili da se mini hidroelektrana „Dubočica“ priključi na distributivnu mrežu protivzakonito umanjivši troškove za iznos od 2.416.577 dinara.
Na ovaj način su odgovornom licu u MHE „Dubočica“ omogućili su protivpravnu imovinsku korist, a JP EPS naneli štetu u navedenom iznosu.
JP EPS zahvaljuje na saradnji policijskim službenicima Uprave kriminalističke policije MUP Srbije i Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije u Kraljevu.
N1: MILOVANOVIĆ O IZGRADNJI MHE - VODA IZ TURBINE IZLAZI ISTOG KVALITETA I KVANTITETA, 24. 5. 2019.
Bojan Milovanović iz Nacionalnog udruženja mini-hidroelektrana Srbije kaže da su cevi kod izgradnje MHE ukopane minimum metar i po u dubini od korita i da sav živi svet nastavlja da živi i posle ugradnje, jer je, kaže, tom deonicom reke propisan tačno održivi biološki minimum, koji je veći od letnjih minimuma koji se javljaju u reci.
- Kritike uglavnom stižu samo sa dve strane: od jedne neformalne Fejsbuk grupe i od dekana Šumarskog fakulteta. Od svih ostalih zvaničnih institucija Republike Srbije nikakve kritike stigle nisu...
Foto:
Vodozahvatna građevina sa ribljom stazom MHE Dubočica
Vodozahvatna građevina MHE Dubočica (nizvodna strana)
Vodozahvatna građevina i riblja staza MHE Dubočica (nizvodna strana)
Tok potoka Dubočica uzvodno od vodozahvata (decembar 2018)
Tok potoka Dubočica nizvodno od vodozahvata (decembar 2018)
3.3. MHE na slivu reke Gokčanice i direktnih pritoka Ibra
Drastična redukcija proticaja uočena je i na objektu vodozahvatne građevine MHE „Dubočica“ (pogledati podpoglavlje 2.39.)
SMERNICE ZA ODRŽIVO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE SLIVNIM PODRUČJIMA MALIH HIDROELEKTRANA U ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA - RUKOVODILAC IZRADE PROJEKTA DR RATKO RISTIĆ, REDOVNI PROFESOR (ZAVRŠNI STRUČNI IZVEŠTAJ)
PRILOZI PPNS
Rezime
Balkanski region je evropsko utočište čistih i divljih reka i jezera. Međutim, tokom poslednjih petnaest godina, divlja staništa na Balkanu su pod pojačanim pritiskom u vezi sa planovima za izgradnju nekoliko hiljada hidroelektrana.
Iako većina planova još nije realizovana, mnoga od izgrađenih postrojenja su finansirale evropske javne banke kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka. Stotine miliona evra javnog novca su investirane u hidroelektrane u regionu.
Banke reklamiraju ova postrojenja kao primere "zelene energije", ali najmanje 24 projekta podržana od strane međunarodnih razvojnih banaka 2005-2015 bilo je unutar, na granicama ili sa očiglednim uticajem na zaštićena područja prirode.
Poslednjih godina javne banke su poboljšale svoje interne politike kreditiranja. Evropska banka za obnovu i razvoj je 2016. godine usvojila Smernice za kreditiranje hidroenergije.
Politika zaštite životne sredine i socijalna politika EBRD-ja za 2014. godinu ima široku definiciju zaštićenih područja, koja uključuje i neke oblasti koje nisu zaštićene na nivou država i, takođe, prepoznaje značaj planiranih zaštićenih područja, a ne samo onih koje već postoje. Evropska investiciona banka trenutno razvija sopstvene Smernice za kreditiranje hidroenergije koje bi trebalo da poboljšaju sektorsko nadgledanje kredita.
BANKE PODSTIČU PROJEKTE HIDRO-CENTRALA KOJI UNIŠTAVAJU REKE BALKANA
Međunarodne razvojne banke podržale su najmanje 82 hidro-energetska projekta širom Jugoistočne Evrope, uključujući i u zaštićenim područjima, čime doprinose uništavanju netaknutih balkanskih reka, navodi se u studiji međunarodne nevladine organizacije "CEE Bankwatch Network". U Srbiji se 12 projekata, čiji su finansijeri utvrđeni, nalazi se u zaštićenim područjima, a vodeći finansijeri hidroenergetike u Srbiji su banke Erste i Unikredit.
Od 2005. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Grupa Svetske banke odobrile su kredite i garancije od ukupno 727 miliona evra za 82 hidro-elektrane...
U Srbiji su vodeći finansijeri takvih projekata banke Erste (26 projekata) i Unikredit (10).
Erste banka je finansirala grupu od sedam postrojenja na granici Nacionalnog parka Kopaonik, kod Jošaničke banje. Te hidrolektrane, i još osam u istom području koje se finansiraju iz drugih izvora, ostavile su, kako je navedeno, veliki deo lokalnih reka s malo ili bez i malo vode tokom većeg dela godine.
Unicredit banka finansira projekat "Zvonce" kod Babušnice, koji se sada gradi, uprkos protestima meštana okolnih sela.
Dvanaest projekata u Srbiji, čiji su finansijeri utvrđeni, nalazi se u zaštićenim područjima, a najveći pritisak je u Parku prirode Stara Planina, budućem području pod zaštitom EU, Natura 2000.
U studiji je navedeno da od multilateralnih razvojnih banaka, EIB predvodi po posrednim kreditima preko komercijalnih banaka čime je finansirala 12 projekata u Srbiji...
Region Balkana, predeo bogat različitim kulturama, jezicima i istorijom, dom je za poslednje divlje reke evropskog kontinenta. Balkan je plavo srce Evrope.
Međutim, reke su u opasnosti zbog pomame na zaradu iz hidroelektrana. Hidoenergija je jedna od "obnovljivih" izvora energije koja u mnogome doprinosi iščezavanju vrsta, masovnom raseljavanju ljudi i ima velikog udela u klimatskim promenama...
Pored komercijalnih banaka poput Erste grupe i Unikredit grupe, identifikovano je 727 miliona evra investicija od međunarodnih razvojnih banaka. EBRD, Evropska investiciona banka (EIB) i Grupa Svetske banke – podržale su 82 hidroelektrane širom jugoistočne Evrope od čega je 37 u zaštićenim područjima.
PRIVATIZACIJA KOJA SLEDI JE PRIVATIZACIJA VODOVODA
Otimanje (privatizacija) punionica i izvora mineralne vode u Srbiji koje su završile u rukama "stranaca" samo je uvod u ono što tek sledi, a to je privatizacija državnih preduzeća koja se bave vodosnabedevanjem građana. Političari će ovaj zadatak obaviti po dogovoru sa MMF-om, a uz koordinisane aktivnosti Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Javna je tajna da nekoliko godina unazad neoliberalni koncept u Srbiji planira privatizaciju svih 700 javnih preduzeća.
Iz Memoranduma o razgovorima Vlade Srbije i MMF od 26. maja 2011. godine vidi se da reforma najvećeg broja velikih državnih preduzeća treba da ima za cilj privlačenje stranih investitora, odnosno navodi se sledeće: "postignut je načelan dogovor da bi većinu velikih državnih preduzeća trebalo privatizovati".
Ovo je svojevrsno uslovljavanje Srbije u zamenu za preko potrebnu kreditnu podršku, što je u praksi već viđeno na katastrofalnim primerima Bolivije i afričkih zemalja...
Jedan od načina "disciplinovanja" Srbije da prihvati prodaju svojih vodovoda, kako bi joj stranci u okviru tog posla izgradili postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda, jeste pritisak da Srbija mora da prečiščava otpadne vode kako bi dala svoj doprinos zaštiti Dunava i Crnog mora.
Na taj način najveći evropski zagađivači upiru prst u našu zemlju koja već daje največi doprinos zaštiti Crnog mora.
Naime, prema podacima dobijenim redovnim merenjem kvaliteta, Dunav na ulasku u Srbiju, kod Bezdana, ulazi u IV klasu kvaliteta i po nekim parametrima često je u stanju takozvane "van klase".
Znači Dunav u jadnom stanju pristiže do nas, zagađen otpadnim vodama industrija i naselja zemalja EU.
U našoj zemlji ga sačekuju dve velike akumulacije hidrosistema Đerdap koje deluju kao svojevrsni biohemijski reaktor koji obavlja proces prečiščavanja.
Kao rezultat delovanja ta dva džinovska prečistača, Dunav izlazi u II A klasi, što je neuporedivo veći doprinos zaštiti Crnog mora od svih drugih uzvodnih zemalja.
SIMPOZIJUM SANU: UTICAJ MALIH HIDROELEKTRANA NA ŽVOTNU SREDINU
PARKOVI ZA PRIRODU I LJUDE: ĐERDAP
VIŠE LASTA = MANJE KOMARACA I MUVA
POMOĆ PČELARIMA IZ KIKINDE
AMAZONSKO PLEME DOBILO TUŽBU PROTIV VLADE EKVADORA - SAČUVANI MILIONI HEKTARA ŠUME
MALEZIJA NEĆE DA BUDE DEPONIJA RAZVIJENIH ZEMALJA
RAZLOG GUBITKA BIOLOŠKE RAZNOLIKOSTI I IŠČEZAVANJA MNOGIH VRSTA
ODBRANIMO REKE STARE PLANINE: RECI NE BANKAMA!
PARAZITIRAJU NA ASTRONOMSKIM SILAMA PROMENE KLIME
ORGANSKA BAŠTA ZA DECU
ЕКОЛОШКА АЗБУКА - ДОБРИЦА ЕРИЋ
GORA PROKRČILA STAZU I OČISTILA DEPONIJU NA BEŠNJAJI
EPS I FIRME KUMA PREDSEDNIKA DOBILI NAJVIŠE NOVCA ZA MHE U 2018.
SMERNICE ZA ODRŽIVO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE SLIVNIM PODRUČJIMA MALIH HIDROELEKTRANA U ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA - RUKOVODILAC IZRADE PROJEKTA DR RATKO RISTIĆ, REDOVNI PROFESOR (ZAVRŠNI STRUČNI IZVEŠTAJ)
JELKA CRNOBRNJA-ISAILOVIĆ: MHE - OPASNOST ZA VODOZEMCE I GMIZAVCE
AKADEMIJA INŽENJERSKIH NAUKA SRBIJE PROTIV STIHIJSKE I NEKONTROLISANE IZGRADNJE MHE SA DUGAČKIM CEVIMA
Komentara: 0