"NEMATE dozvolu NARODA!" - nova pobuna protiv MHE u Beogradu FOTO,VIDEO
Više od hiljadu ljudi protestovalo je u centru Beograda zahtevajući da se obustavi izgradnja mini hidroelektrana u Srbiji i prekine devastacija reka. Okupljeni su izneli zahteve - koje će preneti i predsedniku Aleksandru Vučiću
Osam meseci posle prvog protesta u Beogradu, danas su se u Pionirskom parku ponovo okupili protivnici gradnje MHE.
Oni su, javlja naš reporter, nosili transparente na kojima je bilo ispisano: "Hoćemo reke, nećemo cevke", "Upozorenje, investitori MHE, niste dobrodošli", "Kraljevo će sačuvati svoje reke"...
Jedan od organizatora protesta, Aleksandar Jovanović Ćuta poručio je okupljenima:
"Imamo više energije nego sve njihove MHE zajedno!".
PORUKA INVESTITORIMA: "Investitori, do viđenja! Nemate najvažniju dozvolu - dozvolu naroda!", čulo je još na današnjem protestu.
Preneo je i šta će akvisti tražiti na sastanku sa Aleksandrom Vučićem 29. septembra:
momentalno zaustavljanje gradnje svih MHE u celoj Srbiji;
rušenje svih MHE tamo gde je prekršen zakon;
da sastanak bude prenošen javno;
"Ako se ovo najveće zlo po Srbiju u 21.veku nastavi, a to je da ostanemo bez vode, imaćete Topli Do svuda po Srbiji, Brus i Štrpce! Albanci i Srbi su zajedno, to je jedino mesto gde se ne mrze, bore se zajedno!", rekao je Jovanović posle čega je usledio dugotrajan aplauz.
Na protestu se okupljenima obratio i čovek koji je simbol borbe protiv MHE - Desimir Desko Stojanov iz sela Rakite, koji je dočekan ovacijama: "Ovde sam da kažem istinu koja me boli. Kad država ne radi, onda mi imamo problem. Mi državu nećemo menjati, ostaćemo, a one koji ne valjaju, njih ćemo menjati".
"Ušli su nam u selo, razorili ga, uništili ga, iako u svim zakonima piše da ne sme biti narušena ambijentalna celina. Investitoru je dva puta naloženo da prekine radove, a on nastavlja, dovodi svoje batinaše", rekao je Stojanov.
"Mnogi od vas nisu bili u Rakiti. Dođite da vidite cirkusijadu. Bog je rekao da gore bude lepota. Ostalo je samo 500 metara reke, a sve zbog investitora Gorana Belića, izbeglice iz Bosne, koji nam pravi štetu koju njemu nije niko nikada. Njemu je naloženo da vadi cevi, a nastavio je", dodao je Stojanov.
Frontmen grupe Partibrejkers Zoran Kostić Cane imao je takođe šta da kaže:
Kada se okupljenima obratio kontroverzni reditelj i scenarista Boris Malagurski, izviždan je od dela demonstranata. Čuli su se i povici da siđe sa bine, a nakon manjeg verbalnog incidenta, nastavio je da govori: "Hm, čuvena srpska sloga... Ovde smo svi, bez obzira na razlike, zajedno u stavu: NE za MHE! Ljudi koji se bore protiv MHE su heroji!".
Predstavnik Odbrane reke Stare planine, Aleksandar Pantić dao je jedno obećanje:
"Dok nam se neke nezvanične informacije od gradskih vlasti Pirota ne potvrde (nije rekao koje), bićemo na barikadama. One su simbol rata u zemlji koja je kobajagi u miru. Kažu da je situacija na Staroj planini rešena. Nije rešena! Pokret Odbranimo reke Stare planine neće stati dok sve reke Srbije ne budu oslobođene".
Predstavnik Riverwatch organizacije, Nemac iz Austrije, zahvalio se građanima Srbije na buni zbog MHE, rekavši da svima u Evropi govori da se ugledaju na ono sto se dešava ovde.
"Plavo srce Evrope kuca ovde! Morate da nastavite da se borite! Budite ujedinjeni!", rekao je Urlih Ejhelman iz organizacije Riverwatch.
Protest u Pionirskom parku organizovali su pokret Odbranimo reke Stare planine (ORSP) i Savez mesnih zajednica Stare planine.
"Dok nadležne institucije ćute, uništavanje reka se nastavlja. U selima Srbije proglašeno je vanredno stanje. Organizovane su danonoćne straže, a u nekoliko mesta došlo je do fizičkog sukoba sa investitorom", objasnili su ranije organizatori.
Među okupljenima su bili i meštani Stare planine, Brusa, Petrovca na Mlavi, Kraljeva i mnogih drugih mesta u kojima su reke ugrožene.
Savez mesnih zajednica Stare planine proglasio je vanredno stanje na toj planini zbog, kako je naveo, nepoštovanja zakona i Ustava Srbije usled izgradnje mini hidroelektrana, saopštio je prošle nedelje taj savez.
Savez je pozvao tada predsednika Srbije Aleksandra Vučića da "konačno stane na put kriminalcima i da stane u odbranu zakona, kao i ispuni svoj plan o očuvanju srpskih sela".
Nakon toga je i saopšteno da će se Vučić sa organizatorima protesta sastati 29. septembra u zgradi Predsedništva u Beogradu.
Uoči protesta, danas su se oglasili i oni koji grade minihidroelektrane, postavljajući pitanje da li se iza okupljanja krije iskrena želja građana da se životna sredina zaštiti ili iza svega stoje privatni interesi organizatora protesta i pare koje, kako tvrde iz odruženja graditelja MHE, oni dobijaju od NVO.
Tema izgradnje MHE širom Srbije, a planirano je da ih bude 850, od kojih su pojedina postrojenja već napravljena u zaštićenim zonama, kakvi su nacionalni parkovi Kopaonik i Stara planina, izazvala je mnoga reagovanja, polemike, a stručna javnost izrazito je protiv njihove dalje gradnje, jer su vrlo štetne za ekosisteme.
U pojedinim mestima gde se prave MHE događaju se incidenti, a najviše ih je bilo u selu Rakita u Opštini Babušnica.
Predrag Vujić
Trivan za Insajder o izgradnji MHE u zaštićenim područjima: Izmenićemo zakon, ali čekamo pravi trenutak (VIDEO)
Potrebno je „još neko vreme“ za finese u izmenama Zakona o zaštiti prirode kojima se, između ostalog, zabranjuje izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, kaže ministar zaštitite životne sredine Goran Trivan odgovarajući na pitanje Insajdera. Ministar najavljuje ove izmene više od godinu dana, a i danas kaže da ne želi da govori o preciznom datumu kada će izmene biti usvojene.
„Izmene zakona su gotovo završene, ja imam još neke primedbe na neki od izmenjenih članova. Moramo da preciziramo tačno kako sve to treba da izgleda, jer kada pravite zabrane, onda to treba da se odnosi na tačnu kategoriju. Vrlo smo odlučni da te izmene uradimo kako treba. Ništa nije sveto pismo pa da se ne može menjati. Samo je pitanje tajminga kada će izmene ući u proceduru. Na putu je da bude vrlo brzo i verujte mi, ja lično mislim da će biti veoma brzo“, navodi Trivan.
S obzirom na to da su odgovorni u Ministarstvu zaštite životne sredine još pre šest meseci naveli da je tekst izmena Zakona pri kraju, danas smo pitali ministra da li može da kaže vremenski okvir u kojem će izmene biti usvojene.
„Nemam vremenski okvir. Od početka je to pitanje određivanja najboljeg tajminga da to pustite u proceduru. Ja mislim da se tajming približava. Bez dobrog javnog mnjenja, da smo to uradili pre dve godine, jasno bi bilo da je to moglo teško da prođe i da ne bi imalo šanse da prođe, a sada mislim da su šanse prilično dobre. Procenjujem kada će biti taj trenutak. Nisam spreman da grlom u jagode ulazim u bilo koji zakon, ali jesam spreman ako je nešto pogrešno da menjamo“, kaže Trivan.
Na pitanje da li će izmene biti usvojene do kraja godine, ministar odgovara: „Neću da vam kažem, zato što će ti vi ako ne bude krajem godine reći: ’aha, rekli ste do kraja godine’… Ja sam odgovoran čovek“.
Trivan dodaje da je potrebno „još neko vreme da završe finese koje su delikatne zbog posledica koje zakon proizvodi“.
U martu ove godine u Ministarstvu zaštite životne sredine rečeno je Insajderu da se planiraju izmene Zakona o zaštiti prirode kojima bi bila zabranjena izgradnja MHE u zaštićenim područjima. Razlog za zabranu je, kako su naveli u tom ministarstvu, to što MHE negativno utiču na prirodu, potom jer je planirana izgradnja velikog broja MHE u zaštićenim područjima, ali i zbog pritiska stručne javnosti i lokalnog stanovništva.
Kako je tada u razgovoru za Insajder rekla pomoćnica ministra Jasmina Jović, planirano je i da bude obrazovana komisija čiji bi članovi proverili da li do sada izgrađena postrojenja rade u skladu sa propisima ili narušavaju životnu sredinu i ugrožavaju svakodnevni život lokalnog stanovništva.
“Ako se utvrdi da ne poštuju uslove zaštite prirode, vodne uslove, dakle zakon, njima će biti oduzet status povlašćenog proizvođača električne energije. A ako svojim radom u velikoj meri narušava prirodu, ceo objekat će biti srušen”, rekla je Jović pre pola godine za Insajder.
Jović je tada rekla i da se nada da ostala nadležna ministarstva u Vladi neće stopirati izmene ovog zakona.
Šest meseci kasnije, međutim, ovaj zakon nije stigao ni do Vlade ni do poslanika, a Ministarstvo građevinarstva na pitanje Insajdera da li će dati pozitivno mišljenje na predložene izmene, kaže
da će „pažljivo razmotriti najavljena nova zakonska rešenja, koja prema saznanju Ministarstva nisu još pripremljena“.
U iščekivanju Ministarstva zaštitite životne sredine da bolje uredi oblast izgradnje MHE, građani i dalje protestuju.
Drugi protest ispred zgrade Predsedništva protiv izgradnje malih hidroelektrana održava se danas, osam meseci nakon prethodnog.
ZAROBLJAVANJE PRIRODNIH RESURSA U PRISUSTVU JAVNIH VLASTI
“Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji može se opisati kao proces zarobljavanja prirodnih resursa u korist partikularnih interesa, dok ostvarenje ciljeva javne politike izostaje, pre svega zbog odsustva odgovornosti.
Zanemarivanje ekoloških i društvenih aspekata je ključno.
Energetska tranzicija i dekarbonizacija se u Srbiji nije dogodila niti postoje pokazatelji koji govore u prilog tome da se ova transformacija energetskog sistema i društva može učekivati u narednim decenijama. Nakon deset godina od početka sprovođenja odredbi Ugovora sa Energetskom zajednicom Srbija nije uspela da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, već je udeo obnovljivih izvora u 2017. bio manji nego u 2009. kao baznoj godini.
Od planiranih 250 MW kapaciteta hidroelektrana snage veće od 10 MW nije izgrađena niti jedna dok je od planiranih 188 MW MHE ukupno izgrađeno 62,9MW*, odnosno 3% ukupne proizvodnje električne energije iz hidropotencijala.”
- U Briselu kažu da pažljivo prate događanja u regionu oko izgradnje i uticaja hidrolektrana malog kapaciteta. Navode da je nedavna studija o ”Regionalnoj strategiji za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu” procenila da 50 najvećih hidroelektrana u regionu Zapadnog Balkana proizvodi 95 odsto hidroenergije, a da udeo 200 malih hidroelektrana obezbeđuje tek preostalih 5 procenata.
Evropska komisija zato smatra da bi regionalni projekti na Zapadnom Balkanu trebalo da se fokusiraju na obnavljanje već postojećih velikih hidroelektrana, a da se samo u ograničenom broju slučajeva razmotre velike grinfild opcije (investiranje u potpuno novu kooji tek treba da se preuređuje, bez korišćenja postojeće infrastrukture).
...”Preteruju", smatra Ulrih Ajhelman, „jednostavno preteruju u svemu. Način kako pišu procene uticaja i razgovaraju sa lokalnim zajednicama je tako primitivan da ga je na legalnoj osnovi lako oboriti. Ti procesi se već vode u slučajevima Severne Makedonije i BiH, a SRBIJA JE SLEDEĆA NA REDU”
"Ovde se ne može govoriti o nacionalnom interesu, naprotiv, koncept izgradnje MHE fundamentalno ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost fragilnih ekosistema brdsko-planinskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih MHE zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i izgrađene objekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim područjima.
Nastavak izgradnje MHE do planiranog broja (850) doveo bi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio bi indikator nesposobnosti sistema, ali i šire društvene zajednice, da sagledaju autodestruktivnost ove forme ponašanja u javnom životu. To bi, pored ostalog, značilo i uskraćivanje osnovnog ljudskog prava svakom građaninu Republike Srbije, da koristi tokom svog života i sačuva za buduća pokoljenja, jedinstvene prirodne vrednosti Srbije."
Komentara: 0