Neonikotinoidi nisu opasnost samo za pčele

Insekticidi iz grupe neonikotinoida ne predstavljaju ozbiljnu opasnost samo za pčele, već i za mnoge duge vrste, upozorava se u izveštaju naučnika koji je 12. januara objavio Grinpis. Ekološka organizacija je navela da novi dokazi ukazuju da upotreba neonikotinoida ima šire ekološke posledice i predstavlja pretnju i za bumbare, leptire i vodene insekte. Nakon ocene rizika nadležne evropske agencije iz 2013. da klotijanidin, imidakloprid i tijametoksam predstavljaju opasnost za pčele, Evropska komisija uvela je delimičnu zabranu i ograničila upotrebu tih pesticida. Konačna odluka o sudbini neonikotinoida očekuje se na jesen. U međuvremenu industrija pesticida tvrdi da proizvodnja uljane repice trpi zbog zabrane i snažno lobira u Briselu da njihovi proizvodi ostanu na tržištu.

U novom pregledu stanja, čiju su izradu predvodili naučnici sa Univerziteta Saseks, analiziran je uticaj neonikotinoida i na ostale organizme a ne samo na pčele.

Grinpis navodi da, prema novim dokazima, neonikotinoidi ne predstavljaju opasnost samo za pčele, već imaju šire ekološke posledice i pretnja su i drugim vrstama, poput bumbara, leptira i vodenih insekata.

"Neonikotinoidi mogu godinama da opstanu u poljoprivrednom zemljištu, što vodi ’hroničnom’ zagađenju i u nekim slučajevima akumulaciji tokom vremena", navodi se u pregledu i dodaje da ti sastojci mogu da stignu do vode i da imaju širi uticaj na lanac ishrane.

Pored toga, naučnici upozoravaju da novi podaci ukazuju na povećanu osetljivost vodenih organizama na neonikotinoide.

Potpuna zabrana

Pozivajući se na nove dokaze, Grinpis traži od Evropske komisije da potpuno zabrani neonikotinoide, piše EurActiv.com.

"Koliko štete treba da bude napravljeno pre nego što EU zabrani te pesticide?", pita se direktor za poljoprivrednu politiku u Grinpisu EU Marko Kontiero (Marco Contiero) i dodaje da je "nauka jasno pokazala da su neonikotinoidi sveprisutni u prirodnoj sredini, ne samo u poljoprivredi".

Profesor biologije Dejv Galson (Dave Goulson) kaže da pored pčela, neonikotinoidi mogu da se povežu i sa smanjenjem populacije leptira, ptica i vodenih insekata.

"S obzirom na dokaze o raširenoj šteti u prirodnoj sredini, čini se da bi bilo mudro proširiti sadašnje evropske restrikcije", rekao je Galson.

Francuski Mond (Le Monde) navodi da će ova godina biti odlučujuća za sudbinu neonikotinoida za koje se sumnja da su uzrok opadanja broja pčela i polinizatora u EU, budući da se na jesen očekuje odluka Evropske komisije o tome šta će biti sa delimičnim moratorijumom koji je uveden 2013.

Iako je Evropska komisija krajem 2016. trebalo da donese odluku, to se nije dogodilo, već je moratorijum produžen do sledeće odluke koja se, prema informacijama Monda, očekuje na jesen 2017.

Do tada bi Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) trebalo da završi potpunu procenu rizika. Francuski list ocenjuje da Brisel neće imati mnogo manevarskog prostora jer preliminarna procena iz novembra 2016. pokazuje da je utvrđen visok nivo rizika za pčele.

Ekonomski efekti

U međuvremenu prehrambena i agroindustrija izražavaju bojazni oko potrencijalnih efekata po poljoprivredu EU.

Istraživanje konsultantske kuće HFFA Risrč (HFFA Researć GmbH) urađeno za Bajer (Bayer) i Sindžentu (Syngenta) pokazalo je da zabrana neonikotinoida košta evropsku industriju uljane repice gotovo 900 miliona evra godišnje.

Prema podacima iz tog istraživanja, nekorišćenje tih insekticida umanjilo je prinos za 4%, što znači izgubljenih 912.000 tona repice, kvalitet roda bio je slabiji u proseku za 6,3% a po hektaru zasađene uljane repice morale su da se koriste u proseku 0,73 dodatne folijarne prihrane (đubrenje preko lista).

U izveštaju se ističe i da potez Komisije ima globalne efekte na prirodnu sredinu jer će u cilju povećanja proizvodnje morati da se koristi veća površina.

"Izmeštanje proizvodnje uljane repice iz EU zahtevaće, prema procenama, dodatne 533.000 hektara zemljišta izvan Evrope i za posledicu će imati emisiju ugljen dioksida (CO2) od 80,2 miliona tona, dodatnu potrošnju vode od 1,3 milijarde kubnih metara i vodiće gubitku u biodiverzitetu zbog pretvaranja livada i prirodnih staništa bogatih vrstama u obradivu površinu", navodi se u izveštaju.

Snažno lobiranje

Mreža nevladinih organizacija za akcije protiv pesticida PAN "zagrejala" je debatu tvrdnjom da industrija pesticida pogrešnim informacijama vrši pritisak na zakonodavce EU da njihovi proizvodi ostanu na tržištu.

PAN navodi da Evropsko udruženje za zaštitu roda (ECPA), Evropsko udruženje proizvođača semena i udruženje poljoprvrednika Kopa-Kodžeka (Copa-Cogeca) intenzivno lobiraju protiv zabrane neonikotinoida.

"Cilj im je da preplave službenike Evropske komisije, kao i poslanike Evropskog parlamenta, lažnim informacijama", naveo je PAN u saopštenju.

Zadužen za oprašivače u PAN Evropi Martin Dermin (Dermine) kaže da je "izveštaj EFSA o neonikotinoidima jasan: nisu bezbedni za upotrebu".

"Razumemo napore proizvođača pesticida i semena da prevare one koji donose odluke. Međutim, Kopa-Kodžeka se ponaša neodgovorno - od 2013, bez neonikotinoida, poljoprivredni prinosi su stabilni. Neonikotinoidi su farmerima skupi i uništavaju prirodnu sredinu i oprašivače od kojih naša poljoprivreda mnogo zavisi", istakao je Dermin.

Na molbu portala EurActiv.com za komentar, generalni sekretar udruženja Kopa-Kodžeka Peka Pesonen (Pekka) kazao je da je zbog zabrane tretitanja neonikotinoidima "površina pod uljanom repicom u EU od 2013. smanjena za 10%, da su troškovi poljoprivrednika povećani a njihovi prihodi smanjeni jer ne postoje alternativni proizvodi".

Istovremeno u udruženju ECPA kažu da je jasno da farmeri trpe zbog zabrane neonikotinoida i to ne samo oni, već i životna sredina.

Izvor: EurActiv.rs

^{THE ENVIRONMENTAL RISKS OF NEONICOTINOID PESTICIDES: A REVIEW OF THE EVIDENCE POST 2013}

U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)

Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.

U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:

77,2% ukupne teritorije Srbije
84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine

^{Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija}

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.

Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO