Ratko Ristić je profesor (i bivši dekan) Šumarskog fakulteta, prorektor Univerziteta u Beogradu za međunarodno saradnju i predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu.
Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Šumarski fakultet, Odsek za vodoprivredu erozionih područja, upisao je 1981, a diplomirao 1985. godine. Magistrirao je 1993. godine, a doktorirao 2000. godine. Uža naučna oblast kojom se bavi je erozija i konzervacija zemljišta i voda.
Radio je u Vodoprivrednoj organizaciji Beograd, kao projektant-saradnik "na više idejnih i glavnih projekata regulacija korita bujičnih tokova". Tokom 1989. godine radio je u Beogradskoj istraživačkoj stanici, a od 1. marta 1990. godine zaposlen je na Šumarskom fakultetu, kao asistent‑pripravnik. U zvanje docenta izabran je 2001, za vanrednog profesora 2006, a u zvanje redovnog profesora 2011. godine.
Od 1. oktobra 2009. do 30. septembra 2015. obavljao je dužnost prodekana za naučnoistraživački rad Šumarskog fakulteta, a od 16. jula 2014. godine je rukovodilac doktorskih studija, u oblasti Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa. Od 2015. do 2021. godine bio je dekan Šumarskog fakulteta. Od 2021. godine je prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu.
Član je IAHS (International Association of Hydrological Sciences); WASWC-a (Svetska organizacije za konzervaciju zemljišta i voda); Društva bujičara Srbije; Inženjerske komore Srbije i Asocijacije prostornih planera Srbije.
* * *
"Prema elaboratu Rio Tinta koji sam čitao, a ima preko 600 strana, to je ta Studija opravdanosti, predviđeno je da se dnevno koristi 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline, nekoliko desetina tona eksploziva za podzemnu eksploataciju, pošto je to na više stotina metara ispod površine terena. Studija Rio Tinta čak predviđa da bi došlo do sleganja 850 hektara terena. Da bi se započele rudničke aktivnosti, napravila sva ta infrastruktura, svi pogoni koji učestvuju u složenom procesu rada, potrebno je uzurpirati otprilike preko 2.000 hektara zemljišta.
Prema Studiji Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je radio za Rio Tinto procenu uticaja na životnu sredinu, a moram da kažem da su kolege bile profesionalne, poštene i ljudski na nivou, konstatovano je, i to su rekli na predavanju u SANU, da taj projekat i ne treba da se realizuje jer bi doveo do brisanja mreže života, odnosno do uništenja biodiverziteta".
"Ekologija, zaštita životne sredine, odnosno uslovi za zdrav život - to je nešto što ne pripada nijednoj političkoj opciji. Često u našem javnom mnjenju imate neku kvalifikaciju da se ekologijom i zaštitom životne sredine bavi neki levi, liberalni, moderni deo političkog spektra, a da se oni na nekoj desnoj opciji, koji su konzervativni, tradicionalni, višenacionalni, time ne bave. To je potpuno netačno.
Kao neko ko nikada nije bio član nijedne političke partije, ne bih mogao ni na idejnom nivou da dopustim da neko monopoliše tu temu. To je tema svih nas. Svaki čovek u ovoj zemlji ima pravo da se bavi time, da traži činjenice o tome, što piše i u Ustavu Srbije, Član 74:
Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu".
Komentara: 0