U današnjem pregledu PPNS o Rio Tintu i litijum sledeći naslovi:
"Rio Tinto" važniji od protivustavne blokade narodne inicijative: Analiza Save Đurđića
Komentar: Šolcov dil sa Srbima: Nama litijum, vama Vučić
Biber: EU i Nemačka razmenile demokratiju i vladavinu prava za litijum
Boško Jakšić: Rudarenje litijuma moguće u celoj Srbiji, sve je počelo posle Vučićeve izjave da je „ispao glup“
Litijumski pogon za Vučića: Šta je Srbiji donela Šolcova poseta
Svi protiv samo Vučić za litijum i Rio Tinto: Šta se desi kad opstanak na vlasti postane važniji od zdravlja i životne sredine
Šta piše britanski Miror o poseti Šolca: Sve veća autokratija Vučića, litijum treba i Nemačkoj i EU
Na RTS o iskopavanju litijuma bez cenzure: U programu uživo dopisnik iz Nemačke otkrio šta se dešava u toj zemlji, Vučiću se njegov izveštaj sigurno nije svideo
„Vučić fenomenalno manerviše“: Kako je ruska NTV zabeležila posetu Šolca Beogradu?
Anđelković: Zapad spreman da okrene glavu od svega što Vučić radi, da dobije projekat koji mu odgovara
"Vučić vodi efikasnu politiku klackalice": Austrijski Standard tvrdi da se nemački kancelar bacio u zagrljaj autokrati zarad biznisa
Đedović Handanović: Nećemo raditi ništa što nije usaglašeno sa EU i Nemačkom, mapa puta u narednih šest meseci
TO BE OR NOT TO BE? Žrtva koja nije vredna rizika: Istine i iluzije o iskopavanju litijuma u Srbiji
Zagađeni poligon Evrope: Početničkoj fabrici dajemo 419 miliona €! Rio Tinto nije radio litijum! (VIDEO)
"Rio Tinto" važniji od protivustavne blokade narodne inicijative: Analiza Save Đurđića
O postupku donošenju Odluke Ustavnog suda od 11. jula 2024. godine kojom je utvrđeno da Uredba Vlade o prestanku važenja Uredbe prostornog plana posebne namene za realizaciju eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, javnost nije bila obaveštavana. To je obaveza suda prema Zakonu o Ustavnom sudu.
Zakonom je predviđeno da ovaj sud u pripremi donošenja svojih odluka organizuje javnu raspravu, što bi se očekivalo u predmetima koji imaju veliki značaj ili izazivaju kontroverze u stručnoj i opštoj javnosti. Nažalost, sadašnji sastav Ustavnog suda to nikada nije učinio.
Tek je posle donete odluke objavljeno prvo i jedino kratko, lapidarno, ali i sporno, saopštenje suda. Vreme održavanja i dnevni red sednice nije blagovremeno i transparentno objavljen. Da se iz TV N1 nisu obratili kompaniji „Rio-Tinto“, ne bi se znalo ni ko je podneo inicijativu.
U pisanom odgovoru oni su saopštili da ne komentarišu sudske postupke koji su u toku, ali i da je kompanija „Rio Sava eksplorejšen“, nakon što je Vlada Srbije stavila van snage prostorni plan posebne namene projekta „Jadar“, iskoristila raspoloživa pravna sredstva.
Iz broja predmeta (IUo 39/2022) se može zaključiti je da je predmet iz 2022. godine, kada je Vlada i donela svoju Uredbu, ali se u pomenutom saopštenju ne navodi ko je te godine podneo zahtev Ustavnom sudu i sa kojom argumentacijom.
Takođe se u tom saopštenju ne navodi na koji je način Vlada kojoj se ne spori nadležnost da donese spornu Uredbu „prekoračila granice svoje nadležnosti time što je Uredba doneta na način koji nije u saglasnosti sa čl. 3 Ustava i odredbama Zakona o Vladi i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu“.
Zar je za taj uvid bilo neophodno više od dve godine?
Ovo tim pre što se pomenuti čl. 3 Ustava odnosi na vladavinu prava koja se zasniva na neotuđivim ljudskim pravima i sprovodi neposrednim i slobodnim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnim sudstvom i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
Ustavni sud u svom saopštenju, a verovatno ni u odluci koja nam još uvek nije dostupna, nijednom rečju ne pominje da povodom ovog slučaja najviši zakonodavni organ – Narodna skupština dve godine, postupa suprotno odredbi člana 2 Ustava (Suverenost građana koja uključuje i pravo na narodnu inicijativu), a bez ikakvih posledica ili ukazivanja da se odredbe Ustava moraju poštovati.
Naime, direktor kampanje „Kreni-promeni“ Savo Manojlović koji putem društvene mreže „Iks“ prvi obavestio javnost da će Ustavni sud u vreme godišnjih odmora doneti ovu odluku, je toj objavi, sa punim pravom, dodao da već drugu godinu nije odlučeno o ustavnoj žalbi zbog neodlučivanja Narodne skupštine po narodnoj inicijativi koju je podnelo 38.000 građana. Ta se inicijativa o zabrani kopanja litijuma navodno „zagubila“ negde u Skupštini Srbije.
Ustavni sud uporno odlaže donošenje najvažnijih odluka i više puta je u prethodnoj deceniji pokazao da ne utvrđuje prioritete u svom radu prema objektivnim kriterijumima, nego prati one koje nameće vrh izvršno-političke vlasti.
Na primer, poznato je da samo iz skorašnjeg perioda rada, Ustavni sud do danas nije rešio nijedan od 11 zahteva za odlučivanje o izbornom sporu iz perioda decembarskih izbora 2023. godine, niti je o tome na bilo koji način obavestio javnost.
S druge strane, posle vrlo spornih odluka izvršne vlasti, kao što se to dogodila 2020. godine kada je bez pokušaja zakazivanja Narodne skupštine doneta, od strane predsednika Republike i predsednice Vlade, Uredba o uvođenja vanrednog stanja povodom pandemije virusa Korona 19, Ustavni sud je doneo brzo odluku koja je opravdala ovaj postupak, a opet bez javne rasprave i sučeljavanja suprotnih stavova.
Slično je bilo i sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, kada je sud je doneo samo privremenu meru koja suspenduje odredbe o rodno ravnopravnoj upotrebi jezika.
Nažalost, ima mnogo argumenata da u slučaju „Rio Tinta“ vlast nastupa kao zastupnik multinacionalne kompanije, a Ustavni sud je prati jer poništava odluke Vlade i stvara joj osnov za novi pristup, suprotan onome koji je pod pritiskom nezadovoljnih građana utvrdila pred izbore 2022. godine, kada je Vlada poništila spornu odluku o prostornom planu donetu u tom pravcu;
Nije jasno čemu u saopštenju Ustavnog suda služi posebno „dodatno ukazivanje“ da se donetom odlukom „ne oživljava“ prethodno doneta Uredba o PPPPN iz 2020. godine, pri čemu se ne zadire u ustavnu nadležnost Vlade i naglašava da je u nadležnosti Vlade da dalje odlučuje o realizaciji konkretnog projekta, umesto da se insistira da se u ovom slučaju primene sva načela i odredbe Ustava i važećih zakona. Izgleda da u tome prate odnos predsednika Republike koji je ovim povodom izjavio da ga ne „zanima toliko odluka Ustavnog suda“, nego šta će stručnjaci reći o litijumu, što je nedopustivo za njegovu državnu funkciju.
Izjava predsednice Narodne skupštine A. Brnabić za TV Pink da je protest organizacije „Ne damo jadar“ ispred Ustavnog suda pritisak na sud i da je „Opozicija sama sebi dozvolila sve, pa i da za njih ne postoji nezavisno sudstvo niti tužilaštvo… da žele neku posebnu vrstu demokratije u kojoj postoji vladavine elite“ i da se pita povodom traženja sastanka nezadovoljnih građana sa predsednicom Ustavnog suda da „ako mogu oni, može bilo ko“, pokazuje aroganciju i neznanje.
Istovremeno, predstavlja nedozvoljeni pritisak na ustavno-politički sistem i zagarantovan status i prava građana. Radi se o tome da građani, zbog nerada i korupcije u institucijama, zahtevaju vladavinu prava i da Vlada ostane kod svojih odluka, a najviši predstavnici vlasti ih pokušavaju diskvalifikovati zamenom teza, da su baš oni, umesto vlasti, svemoćna elita koja bez demokratskih procedura i principa vlada državom i društvom u celini.
Umesto da objasni kako je moglo doći do toga da je Vlada kojom je 2022. predsedavala prekoračila granice svojih ovlašćenja i da li je to urađeno svesno, te šta je učinila da pronađe pomenutu peticiju, Brnabić, iako predsednica Narodne skupštine, meša sudstvo i tužilaštvo i principe njihovog rada sa institucijom Ustavnog suda kao samostalnog i nezavisnog državnog organa koji nije deo pravosuđa.
Zbog toga treba ukazati da je ovaj sud ustavni institut zadužen za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
Nažalost, sudije ovog suda kao istaknuti pravnici taj status i dostojanstvo institucije ni ovom prilikom nisu opravdali.
Sada je potpuno jasno zbog čega je Ustavni sud, kao i ceo politički sistem, bio izuzet iz Akta o promeni Ustava koga je početkom 2022. godine proglasila jednostranačka Narodna skupština.
Savo Đurđić, sudija Apelacionog suda u penziji i član CEPRIS-a Izvor: Danas
Komentar: Šolcov dil sa Srbima: Nama litijum, vama Vučić
Hitanje kancelara Olafa Šolca u Beograd pokazuje koliko je litijum vanredno važan Nemačkoj. Stvar je pikantna jer Aleksandar Vučić prvi put otvoreno kreće protiv volje većine naroda
Ko hoće da shvati hitnju sa kojom je Olaf Šolc dojezdio u Srbiju na izmišljeni samit – zapravo scensku izvedbu oko potpisivanja isporuke litijuma Nemcima – taj mora da shvati dve stvari.
Prvo, značaj automobilske industrije za Nemačku je neprocenjiv. Ne samo da dva miliona porodica u Nemačkoj od automobila jedu hleb, nego je to daleko najjača izvozna grana, motor ekonomije i ponos zemlje.
U sklopu tzv. Zelene agende predviđeno je da automobili od sada voze na baterije. Uprkos svim dilemama i vajkanjima, ili čak negiranju klimatskih promena, ta lađa je isplovila i tako će biti – već su u revoluciju proizvodnje automobila upumpani bilioni i tu nema nazad.
U toj trci Nemci – uveliko kaskaju. Za Kinezima, Amerikancima i još nekima. Velika je opasnost da ubrzo pojam automobila ne budu Mercedes, BMW i Folksvagen nego neke kineske marke kojima svet još nije naučio ni ime.
Nemci će, zato, uraditi šta god treba da sustignu konkurenciju u ovoj trci i neće se libiti da uđu u pakt sa vukovima.
Kritičari kopanja litijuma u Srbiji kao papagaji ponavljaju „pa neka kopaju Nemci kod svoje kuće“ i taj će im „argument“ brzo biti izbijen iz ruku – kopaće Nemci i kod svoje kuće i to po svoj prilici pre nego što će se kopati u dolini Jadra.
Ali, litijuma nikad dosta. Taman da se sva evropska nalazišta otvore, pitanje je da li bi to bilo dovoljno.
Kakve, bre, vrednosti?
Drugo što valja primetiti, zapadne zemlje – kao i istočne, uostalom – kod pitanja energije i resursa sahranjuju sve skrupule i obzire. Nafta, gas, litijum, kobalt, to su kategorije koje ne poznaju ni famozne „evropske vrednosti“ niti bilo koje druge vrednosti.
Eno gde Nemačka i EU, uprkos svemu, i dalje naveliko uvoze ruske energente samo preko preprodavaca. Recimo, gas tobože kupuju iz Azerbejdžana (koji uvozi iz Rusije), a naftu iz Indije (koja uvozi iz Rusije).
Ko to do sada nije primetio, ne vredi da se sada razočarava u Evropsku uniju ili da Šolca podseća na „evropske vrednosti“ dok mu Vučić nudi čvrstu valutu.
Litijum je tako pridodat popustljivosti oko Kosova i masovnom naoružavanju Ukrajine kao glavni adut za očuvanje Vučićeve pozicije u očima Zapada. Demokratija i ostale tričarije nisu deo računice.
Vučić protiv većine naroda
Dok se kod pitanja Kosova ili ruske agresije još može cinculirati i propagandom pokrivati ono što se zbiva, kod litijuma je to teško moguće. Ili se kopa ili se ne kopa, a rudnik se ne može sakriti i proglasiti za park prirode.
Utoliko je stvar pikantna za Vučića – on prvi put otvoreno ide protiv volje većine naroda.
Opozicija je potpuno podlegla histeriji i sada se, bez uvijanja, jedan potencijalni rudnik proglašava doslovnom „smrću Srbije“ i poredi sa golgotom Velikog rata i Jasenovcem, konfabulira se o kiselim kišama i zatrovanoj vodi sve do delte Dunava.
Prilika deluje neodoljivo, udariti Vučića onde gde je najtanji. Rado se plaća i visoka cena – dalje urušavanje javne debate i korišćenje teških reči („izdaja“, „smrt“, „genocid“) kao da reči nemaju značenje.
Teško je reći koliki je kapacitet za letnje proteste i koliko političkog profita opozicija može da skrpi i sačuva do nekih idućih izbora, ko zna kad. Možda Vučić zna da će ti izbori biti zbilja tek redovni, 2027. godine, i računa da će se do tada stvar smiriti.
On će imati nešto vremena da zašećeri rudnik. Jer, recimo, opravdano je pitanje zašto bi se litijum i baterije uopšte izvozili u Nemačku? Ako je stvar tako važna, zašto Folksvagen na sklapa milion automobila godišnje u zapadnoj Srbiji?
Pošto „stabilnost“?
Iz Šolcove i, uopšte, zapadne perspektive, demokratija i „evropske vrednosti“ žrtvuju se zarad konkretnih stvari i prividne „stabilnosti“ koju garantuje jedan autokrata. Neki bi tu trgovinu nazvali čistom realpolitikom.
Ali, pitanje je da li Šolc – kod kuće najomraženiji kancelar u istoriji – može da vidi dalje od jednog izbornog ciklusa.
Jer, iz perspektive mnogih građana Srbije, dil izgleda ovako: Nemcima litijum, Ukrajini oružje, a nama – Vučić. I njegova klika i sve što uz to ide.
Rudnik, ako ga bude, trebalo bi da radi decenijama. Toliko čak ni Vučić neće biti na vlasti, makar iz bioloških razloga.
Realna je opasnost da u Srbiji u dogledno vreme i najubeđeniji „evropejci“ odustanu od zagovaranja EU koju sve više vide kao licemernu tvorevinu. I da, posle Vučića, dođe neki sličan tip sa drugim imenom, ali manje volje da pravi dilove sa Šolcovim naslednicima.
Tada će, očas posla, otići i navodna „stabilnost“ i poslednja šansa da Srbija liči na uređenu zemlju. A to je, da prostite, opasnije od jednog rudnika.
Biber: EU i Nemačka razmenile demokratiju i vladavinu prava za litijum
Nema garancije da će projekat o rudarenju litijuma biti u skladu sa srpskim, da ne pominjemo EU, standardima, naveo je na društvenoj mreži X profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber.
On je, komentarišući posetu Beogradu nemačkog kancelara Olafa Šolca i potpisivanje Memoranduma o kritičnim sirovinama, kojim se daje zeleno svetlo za iskopavanje litijuma u Srbiji, naveo da su EU i Nemačka razmenile demokratiju, vladavinu prava i perspektivu EU za Balkan – za litijum.
„U Srbiji nema nezavisnih institucija ili medija sa nacionalnom frekvencijom, nema prostora za kritičko građansko društvo. Dakle, nema garancije da će rudarski projekat biti u skladu sa srpskim (da ne pominjemo EU) standardima“, naveo je Florijan Biber.
Kako je dodao, masovni protesti zaustavili su prvi pokušaj iskopavanja litijuma 2021. godine.
„Sada EU i Nemačka, posle izborne prevare i pogoršanja vladavine prava, otvoreno podržavaju taj projekat. Poruka će se čuti širom Zapadnog Balkana. Dogovor koji koristi Evropskoj uniji važniji je od vrednosti. Sa takvim pristupom, proširenje EU je mrtvo“, zaključio je on.
Boško Jakšić: Rudarenje litijuma moguće u celoj Srbiji, sve je počelo posle Vučićeve izjave da je „ispao glup“
Potrebno je nešto više od litijuma da bi se probudio učmali i apatičan svet koji vlast strahom i ucenama ubija u pojam. Rudarenje litijuma moguće preti čitavoj Srbiji, ali u zemlji sa trećinom tehnički pismenih ne treba očekivati da će jug ili istok Srbije ustati u odbranu Jadra. Na žalost. Ovim rečima novinar i spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić opisuje aktuelnu situaciju u Srbiji i izostanak veće reakcije na početak priprema za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji.
Nemački kancelar Olaf Šolc došao je iznenada u Beograd. Koliko je to neobično u diplomatskoj praksi i kako objašnjavate tu odluku?
Iznenadne posete nekada se događaju. Mađarski premijer Viktor Orban tako je nedavno potpuno neočekivano otišao za Kijev. Motiv hitnosti bio je njegova kontroverzna posredničko-mirovna inicijativa. U slučaju Šolca, ne verujem u iznenadnost. Ta poseta je neko duže vreme dogovarana.
Jasno je da je Šolc u Srbiju došao po litijum. Mislite li da je to dogovoreno s Aleksandrom Vučićem mnogo pre nego što je on u javnosti „podgrejao“ priču o rudniku?
Po izjavama zapadnih zvaničnika, evropskih ali i američkih, jasno može da se utvrdi da je priprema terena litijumu počela znatno ranije. Počela je i u Srbiji Vučićevim izjavama da je bio glup što je dopustio da Vlada obustavi projekat Jadar. Od tada sve ide očekivanim tokom. Izvršna i sudska vlast samo slede predseničke direktive.
Odnosi Srbije i Nemačke od odlaska Angele Merkel prilično su loši. Pogotovu na relaciji Aleksandar Vučić – nemačka šefica diplomatije Analena Berbok. Mislite li da će sad doći do otopljavanja odnosa?
Tačno je da je tokom ere frau Angele Vučić bio njen omiljeni, mada ne i jedini evropski autoritarac. Obećavao je Kosovo. Kao što je tačno da nemački Zeleni i njihova frau Analena imaju izrazito negativan stav prema Vučiću. Suštinski se tu, obećanjem oko litijuma, ništa neće promeniti. Malo ulepšana fasada, i to je to.
Nemačka je među prvima reagovala na neregelarnosti na decembarskim izborima. Nije upućena čak ni čestitka Vučiću na pobedi. Da li litijum zaista može da pokrije sve ono što se godinama unazad zamera režimu u Srbiji? Od krađe izbora, vladavine prava, preko sankcija Rusiji, Kosova, odnosa prema medijima…
U tome i jeste jedan od najvećih problema sa litijumom. Nemci i Evropljani imaju ekonomski, pa i ekološki interes. Srpska vlast vođena je političkim motivima: da popravi nesumnjivo narušene odnose sa Berlinom. Ništa mi nismo naučili iz maksime lorda Palmerstona da Britanija nema večne saveznike i neprolazne neprijatelje, već samo večne i neprolazne interese. Vlast to ritualno ponavlja iako je sebično vođena samo jednim interesom: da zadrži vlast. Sebičan je i Šolc, ako je tačna poruka da bi litijum ubrzao ulazak Srbije u EU. Šta ga košta da obeća i ponovi ono što je pre 22 godine rečeno na samitu u Solunu: da su vrata otvorena. Šta je Berlin konkretno uradio da bi pomogao demokratizaciji Srbije?
Kako vi gledate na problematiku kopanja litijuma? Da li kao građanin ove države imate poverenja u aktuelnu vlast da će to sprovesti po evropskim ekološkim standardima?
Problem sa litijumom je verna slika ove duboko podeljene i oštro polarizovane zemlje. Litijum iscrtava još jednu Mažino liniju. Vlast na jednoj, ekološki aktivisti i značajan deo društva na drugoj strani. Tako su podeljeni eksperti, pa i mediji. Narod je ovde prvo prestao da veruje političarima, potom novinarima i zatim i ljudima od struke. Setimo se pandemije. Ko posle Bora ili zrenjaninskog Linglonga da veruje da bi vlast insistirala na najvišim ekološkim standardima? Kako očekivati ozbiljan i trezven razgovor u zemlji u kojoj standarde dijaloga određuju raspojasani rijaliti programi?
Stiče se utisak da opozicija ne može ili neće mnogo da se meša i da je borba protiv rudnika prepuštena ekološkim organizacijama, aktivistima i građanima. Mislite li da postoji način da se građani Srbije sami izbore u ovoj borbi?
Ne bih razdvajao opoziciju i ekološke organizacije. Uostalom, nemački Zeleni su od protivnika nuklearnih elektrana evoluirali do čiste politike. Litijum jeste prvorazredna tema ekoloških aktivista, pa neka je vode. Druga je stvar sa narodom. Neka povremeni potresi ne zavaravaju. Potrebno je nešto više od litijuma da bi se probudio učmali i apatičan svet koji vlast strahom i ucenama ubija u pojam. Rudarenje litijuma moguće preti čitavoj Srbiji, ali u zemlji sa trećenim tehnički pismenih ne treba očekivati da će jug ili istok Srbije ustati u odbranu Jadra. Na žalost.
Da li poruke Aleksandra Vučića i Ivice Dačića upućene opoziciji i građanima koji planiraju proteste doživljavate kao pretnju?
Ne. Pretnje su ovde normala, konfekcijski simbol autoritarne vlasti. Tako je to u društvima koja podsećaju na izvrnutu čarapu: nenormalno je postalo normalno.
Litijumski pogon za Vučića: Šta je Srbiji donela Šolcova poseta
Nakon kratke posete nemačkog kancelara Olafa Šolca, prilikom koje je potpisan Memorandum o održivim sirovinama između Srbije i EU, ali i izjava koje su razmenjivali nemački i srpski zvaničnici, utisak je da su odnosi dve države zbog pitanja litijuma na uzlaznoj putanji, a da su problemi koji postoje već neko vreme, bar za sada, pali u drugi plan.
Potpisan Memorandum: Vučić o velikoj šansi koju nećemo propustiti, Šolc o razlozima za projekat Jadar
Predsednik Aleksandar Vučić je, naime, izjavio je da ono što se odigralo za Srbiju predstavlja prekretnicu i "kvatni skok u budućnost", ali i da "veruje u Šolcovu reč", koja za njega, kako je istakao, znači više od svakog potpisa. Nemački kancelar je podvukao važnost projekta "Jadar" za Srbiju i njenu ekonomsku perspektivu i pozdravio Vučićevu, kako je rekao, "hrabru odluku". Istakle su se i izjave evropskih zvaničnika koji tvrde da Srbija ovim projektom ubrzava evrointegracije.
Nekoliko meseci ranije, nakon decembarskih izbora, zvaničnici širom EU iznosili su sasvim drugačije prognoze o evropskom putu Srbije. U tim ocenama, ali i prekorima, posebno se istakla Nemačka, mada zahlađenje u odnosima sa ovom državom traje još od odlaska nekadašnje kancelarke Angele Merkel. Može li, s tim u vezi, litijum da bude pitanje koje će zaista "ubrzati" proces evrointegracija, čak i nešto što će u rešiti probleme u političkim odnosima sa Nemačkom? Jer, teško je poverovati da litijum može da izgladi nesuglasice u odnosima koje se, između ostalog, vezuju za rešavanje problema Kosova, odnosima sa Rusijom, ali i stanja vladavine prava u državi.
Sagovornici NIN-a smatraju da potpisivanje sporazuma ne može da ubrza i nadoknadi nešto što nismo radili godinama i zbog čega dolazi do višegodišnjeg zastoja u otvaranju poglavlja, kao i da se, između ostalog, radi o jačanju lične pozicije predsednika Srbije u Evropi. Što se odnosa sa Nemačkom tiče, ocenjuju da čitava stvar može da "ublaži" dosadašnje tenzije, ali da čitavu stvar treba posmatrati prvenstveno iz ugla ekonomsko-političke saradnje.
Šta je potpisano?
Konteksta radi, u prisustvu Šolca i Vučića potpisan je Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Potpisano je i Pismo o namerama o razvoju lanca vrednosti e-mobilnosti u Republici Srbiji.
Tom prilikom, Šolc Istakao je da projekat za iskopavanje jadarita stvara nove potencijale lanca proizvodnje i radna mesta, ne samo kada je reč o rudarstvu nego i u drugim koracima prerade i da je to prekretnica za budućnost.
Istakao je i da zaštitu životne sredine pri iskopavanju litijuma u Srbiji smatraju svojom obavezom i da će sve vreme biti aktivan partner te koristiti znanja inženjera. Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič, koji je u ime EU potpisao Memorandum sa Srbijom smatra da je ovo jasan pokazatelj i dokaz kako Srbija može progresivno da se još više integriše u ekonomiju EU.
"Vidimo vas, želimo vas u Evropskoj uniji i projekt kakav je ovaj će samo ubrzati ceo proces", rekao je potpredsednik Evropske komisije.
Potpisivanje Memoranduma o razumevanju Srbije i EU je, inače, pozdravio i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, izrazivši uverenje da Srbija ubrzava proces evrointegracija.
Vučić je poručio da će Srbija, kao i on lično, insistirati da se u realizaciji projekta "Jadar" zaštiti životna sredina i naglasio da će projekat, kako je ocenio, doneti ogroman ekonomski napredak zemlje i najmanje novih šest milijardi evra investicija. Rekao je i da će rudarenje i prerada litijuma dovesti do uvećanja BDP-a od 0,7 milijardi evra.
Šolcova poseta usledila je samo nekoliko dana nakon što je Vlada Srbije donela odluku o ponovnoj primeni Uredbe o projektu "Jadar", posle odluke Ustavnog suda koji je proglasio neustavnim prethodnu uredbu vlade kojom je van snage stavljena uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije minerala jadarita "Jadar".
Relaksacija odnosa sa Nemačkom, ali...
Bivša ambasadorka pri OEBS-u Branka Latinović za NIN ocenjuje da pitanje litijuma ne može da ubrza evrointegracije, niti da nadoknadi stvari na kojima se godinama nije radilo.
"Ono što je potpisano tiče se jednog malog segmenta u vezi klastera i to se ne odnosi na mnoštvo drugih pitanja koja pokrivaju drugi klasteri i ne može da bude zamena. U prvom redu vladavina prava, a to je ono što je ključno, odnosno poštovanje svih obaveza u vezi sa tim. Ovo samo može da pomogne u vezi jačanja lične pozicije predsednika Vučića kod odgovarajućih ličnosti u EU i pojedinih evropskih državnika. Očito da je ovo bio jedan dobar model da se prevaziđu loši odnosi sa Nemačkom i lično sa nemačkim kancelarom Šolcem", kaže Latinović.
Potpisivanje Memoranduma i Šolcova poseta, smatra naša sagovornica, može da pomogne u relaksaciji odnosa sa Nemačkom, imajući u vidu poseban interes nemačke industrije za litijum, kao i da se lični odnosi Vučića i Šolca mogu popraviti. Ali...
"Kratkoročno. Koliko će to biti na duže staze, videćemo, jer će zavisiti od toga kako će se čitav proces koji je vezan za litijum odvijati u ovoj zemlji. Kancelar Šolc se, ne zaboravimo, arogantno poneo po dolasku, što smo imali priliku da vidimo sinoć na društvenim mrežama, stoga ne verujem da tu ima perspektive da se ključna pitanja prevaziđu, odnosno zaborave", dodaje Latinović.
I programski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić smatra da litijum ne može da reši probleme koje postoje u političkom odnosu Srbije i Nemačke, već samo da ih "ublaži". Problemi, smatra on, neće nestati, prvenstveno zbog odnosa Srbije prema Rusiji, ali i pitanja Kosova.
"Litijum bi trebalo posmatrati isključivo iz ugla ekonomsko-političke saradnje koja se, bez obzira na političku retoriku, intenzivirala u prethodnih godinu i po dana. Nemačka je bila i ostala prvi ekonomski partner Srbije. Tako da, ekonomija i politika mogu da se slažu, ali i ne moraju. Jer, Nemačka takođe ima i dobre ekonomske odnose sa državama sa kojima ima politička neslaganja", predočava Milić.
Na pitanje da li ovaj potez zaista može ubrzati proces evrointegracija, Milić odgovara da ga "svakako neće usporiti". Ovaj sporazum, kaže naš sagovornik, trebalo bi posmatrati kao strateško vezivanje za EU u ekonomskoj sferi, kao i za evropske lance snabdevanja.
"Ti lanci snabdevanja sve više teže ka nezavisnosti od Kine. Shodno tome, Srbija će, sa još 12 država koje su potpisale ovaj sporazum, igrati važnu ulogu u kreiranju evropskog nezavisnog lanca snabedevanaja u sferi električnih vozila, baterija i svih sirovina potrebnih za zelenu tranziju. To će je približiti Evropskoj uniji ekonomski, pa samim tim i politički", ističe Milić.
Čitav zaokret odigrao se ubraznim koracima
Latinović kaže da, u ovom trenutku, još uvek ne znamo koliku je političku težinu imala Šolcova poseta, odnosno, koliko su otvorena i druga pitanja, poput uvođenja sankcija Rusiji i pridruživanje EU.
"Za sada ne znamo koliko su takva pitanja bila dotaknuta i razjašnjena i koliko je u tom domenu postignut neki novi stepen razumevanja. Političku dimenziju ovih razgovora stoga još ne znamo, pošto su dominirala industrijska i privredna pitanja", navodi Latinović.
A vezivanje za EU u sferi ekonomije, kaže Milić, predstavlja pitanje koje će verovatno prevazići sadašnju vlast. Smatra da je potpisivanje sporazuma, bilo samo ažuriranje saradnje koja je već postojala.
"Zelena tranzicija je proces koji ima vrlo jasno ciljeve u EU do 2050. godine. Pitanje strateških sirovina biće relevatno u čitavom tom periodu, a Srbija je do sada već bila vezana za evropske lance snabdevanja u EU, prvenstveno nemačke. Kako se ta industrija menja ka električnim vozilima i baterijama, tako će se Srbija ovim sporazumom sve više približavati tom kreiranom evropskom lancu snabdevanja, pa samim tim će se na neki način i dodatno vezati za Evropu u tom smislu", ukazuje Milić.
Inače, Milić napominje da javnosti u Srbiji pokušava da se predstavi kako je Nemačkoj po svaku cenu bitan litijum koji postoji u Srbiji, premda je, dodaje on, važno uzeti u obzir da na samoj teritoriji EU ima preko 10 drugih projekata litijuma.
"U samoj Nemačkoj postoje dva. Tako da, ovo jeste bitno, ali nije nezamenjivo, pa je shodno tome ovo više bila odluka Srbije", zaključuje Milić za NIN.
U osvrtu na Vučićeve izjave da je Srbija dala obećanje da neće prodavati litijum kineskim proizvođačima automobila, kao i da smo "lojani Evropi" i "želimo da ojačamo našu vezu sa EU", Latinović kaže da se desio "zaokret".
"Sve ovo se desilo iznenada, čitav zaokret odigrao se ubraznim koracima. Ubrzanje procesa o pitanju litijuma, govori o jednom snažnijem zaokretu Srbije prema Evropi, i to više prema prozapadnoj orijentaciji. Očito da se neke stvari sa Istokom, odnosno sa Rusijom i Kinom, nisu odvijale na način kako se očekivlalo, pa je doneta odluka se ipak nekako ide prema Zapadu, odnosno EU. Tu verovatno ima i još nekih elemata koji su uticali da se desi jedan, za sada, blagi zaokret. Videćemo, međutim, u kojoj meri je zaista blag i da li će biti praćen i nekim drugim merama, imajući u vidu i vojnu saradnju", zaključuje Latinović za NIN.
Svi protiv samo Vučić za litijum i Rio Tinto: Šta se desi kad opstanak na vlasti postane važniji od zdravlja i životne sredine
O iskopavanju litijuma u Srbiji oglasili su se gotovo svi. Građani, opozicione stranke, ekološka udruženja, aktivisti, stručnjaci, Srpska akademija nauka i umetnosti… I svi oni su poručili da se ne slažu s idejom rudarienja litijuma u Srbiji, ali najvećem zagovaraču te ideje Aleksandru Vučiću to nije dovoljno. Uprkos jasnom i glasnom protivljenju mnogobrojnih ljudi on ne odustaje, te najavljuje da bi već za četiri godine mogao biti otvoren prvi rudnik litijuma u Srbiji.
Ono što je rekao za Fajnenšl tajms, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je i u ponedeljek na konferenciji za medije, a to je da bi rudnik litijuma mogao biti otvoren za četiri godine.
„Verujemo da on (rudnik) ne bi ugrozio nikoga i ništa, ali prvo da dobijemo garancije iz Evrope da će životna sredina i život običnih građana u Srbiji biti sačuvan, ali i unapređen novcem koji mogu da zarađuju, novim poslovima, većim platama nego danas. Ako to uspemo, onda ćemo sasvim sigurno ići u to, a ako ne uspemo, onda nećemo“, rekao je Vučić novinarima u Beogradu.
A rudnik već godinama u nazad neće mnogi građani ove zemlje.
U prvom redu to su najumniji ljudi, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti.
SANU je još 2022. godine objavila zbornik pod nazivom „Projekat Jadar – šta je poznato?“, u kome su objavljena izlaganja sa istoimenog skupa održanog 2019. godine, kao i prepiska SANU sa nadležnim institucijama oko rudnika litijuma.
Prilikom predstavljanja te studije akademik Slobodan Vukosavić kazao je da realizacija projekta Jadar vodi masovnoj devastaciji prostora, promeni predela, degradaciji biodiverziteta i voda, te raseljavanju stanovništva, prestanku poljoprivrednih aktivnosti i permanentnom riziku za okolna sela i Loznicu.
Šta građani misle o iskopavanju litijuma, pokazali su još krajem 2021. godine, na jednom od najmasovnijih protesta organizovanim u Srbiji. Tad, je naprednjačka vlast morala da ustukne pred građanima i stavila tačku na projekat „Jadar“ i iskopavanje litijuma.
„Poništeni su svi upravni akti vezani za Rio Tinto, odnosno Rio Sava, sve dozvole, odluke, rešenje i sve ostalo. Ugovore nikada nismo imali kao što smo više puta rekli. Ovim je što se tiče projekta Jadar i Rio Tinto sve završeno“, kazala je početkom 2022. godine tadašnja premijerka Ana Brnabić.
Skorašnja istraživanja javnog mnjenja u koje je portal Nova.rs imala uvid pokazuju da je i dalje većina stanovništva protiv rudarenja.
Protiv su i sve opozicione stranke bilo da su pozicionirane levo ili desno na političkom spektru, po pitanju kopanja litijuma su jedinstvene.
O tome svedoči i skoro održani protest u Loznici, na kom su na poziv meštana Gornjih Nedeljica, prisustvovali predstavnici svih opozicionih grupacija.
Takođe, brojni stručnjaci iz različitih oblasti govorili su o štetnosti po životnu sredinu, ukoliko se otvori rudnik litijuma.
Međutim, to predsedniku Aleksandru Vučiću nije dovoljno puta ponovljeno ne. Pa je u poslednje vreme postao najveći lobista Rio Tinta i rudarenja litijuma u Srbiji. Podrška stigla za ovu ideju je i iz Evropske unije, a mnogi analitičari smatraju da je upravo to razlog zbog čega je predsednik toliko užurbano krenuo u akciju.
Od televizije do televizije, od konferencije za medije do konferencije objašnjava kako je sjajno što Srbija ima litijum i da je to komparativna prednost za našu zemlju u odnosu na region te da će on obezbediti ekonomski prosperitet države.
„Zato je trebalo nas da spreče pre dve i tri godine, jer bismo mi tada bili prvi. I sve bi zavisilo od nas. Bili smo dovoljno naivni, neću da kažem glupi, ja sam možda bio dovoljno glup da to odmah ne razumem, šta se valjalo iza brega, a svi drugi ljudi su bili naivni misleći kako su zaštitili Srbiju ili ne znam šta, naprotiv, veliku, veliku medveđu uslugu smo sebi učinili i mnogo toga lošeg svojoj zemlji uradili“, rekao je Vučić, pravdajući „stavljanje tačke na projekat Jadar“.
Tako prema Vučićevim rečima šteta će biti ako se ne kopa litijum, a ne ukoliko se kopa, pa sve radi da ne dođe to te štete.
Osim što lobira, čini sve da institucije u Srbiji obezbede zakonski okvir po kom bi Rio Tinto nakon što je ukinut projekat „Jadar“ nastavio sa radom. Zbog toga je najpre Ustavni sud doneo odluku da je uredba koju je Vlada Srbije donela, a kojom je van snage stavljena uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije minerala jadarita „Jadar“, neustavna.
Zatim je Vlada donela novu uredbu kojom ponovo počinje da se primenjuje Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“.
Sve liči da će se predsednikova želja uskoro realizovati.
Šta piše britanski Miror o poseti Šolca: Sve veća autokratija Vučića, litijum treba i Nemačkoj i EU
Nemački kancelar Olaf Šolc pohvalio je preliminarni sporazum između Srbije i Evropske unije, potpisan u petak, koji bi mogao da otvori put kontroverznom iskopavanju litijuma.
Ovaj projekat bi, biše britanski Mirror, potencijalno mogao da umanji oslanjanje Evrope na Kinu, uprkos snažnom protivljenju ekologa i opozicionih grupa.
Šolc je bio prisutan na „kritičnom samitu o sirovinama“ u srpskoj prestonici gde je potpisan memorandum o razumevanju između EU i Vlade Srbije.
Sporazum navodi „strateško partnerstvo“ o održivim sirovinama, lancima snabdevanja baterijama i električnim vozilima.
Nakon ceremonije potpisivanja, on je izjavio da je „ovo važan evropski projekat“, ističući njegovu neophodnost da Evropa „ostane suverena u svetu koji se menja i da ne zavisi od drugih, zbog čega treba otkriti nove izvore sirovina“.
„Drago mi je da je odluka doneta“, rekao je Šolc. „Priznajem, ova odluka je zahtevala hrabrost, ali je doneta u pravom trenutku“, dodao je Šolc.
Nemačka, najveći evropski proizvođač automobila, nastoji da obezbedi litijum za svoje proizvođače električnih vozila dok se Evropska unija bori sa smanjenjem svoje zavisnosti od uvoza iz Kine.
Litijum je ključna komponenta u proizvodnji baterija za električna vozila. Trenutno, Kina ima dominantnu poziciju u lancu snabdevanja litijum-jonskim baterijama.
Šolc je izrazio podršku projektu rekavši: „Ovo je projekat koji je dobar jer će se razvijati na ekološki kompatibilan način i dobar jer stvara ekonomsku aktivnost i prosperitet tamo gde je svetska istorija omogućila da se sirovine zakopaju u zemlju, a mi je sada vadimo“.
Ranije ovog meseca, Ustavni sud Srbije poništio je prethodnu odluku o otkazivanju rudarskog projekta vrednog 2,4 milijarde dolara koji je pokrenuo britansko-australijski rudar Rio Tinto u dolini Jadra u zapadnoj Srbiji, za koji se veruje da je najveće otkriće litijuma u Evropi.
Odluka Vlade Srbije da obustavi planove iskopavanja usledila je posle masovnih protesta u Beogradu i drugim delovima Srbije 2021. godine, gde su hiljade blokirale glavne puteve i mostove u suprotnosti sa planovima Rio Tinta zbog potencijalnih rizika po životnu sredinu.
Ovi protesti su do sada bili najznačajniji izazov sve autokratskijoj vladavini predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Na RTS o iskopavanju litijuma bez cenzure: U programu uživo dopisnik iz Nemačke otkrio šta se dešava u toj zemlji, Vučiću se njegov izveštaj sigurno nije svideo
Istina o štetnim posledicama iskopavanja litijuma planirano ili ne - čula se u programu uživo Radio televizije Srbije (RTS). Dopisnik javnog servisa iz Nemačke Nenad Radičević nekoliko minuta govorio je o projektima rudarenja litijuma u ovoj zemlji koji su slični projektu "Jadar", a koji se realizuju veoma sporo ili potpuno stoje zbog žestokih kritika i zabrinutosti tamošnje javnosti u vezi sa ekološkim posledicama.
Jutarnji program RTS-a bavio se danas odjecima posete nemačkog kancelara Olafa Šolca koji je juče boravio u Srbiji. U njegovom prisustvu potpisan je Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partenerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Sasvim neočekivano, dopisnik RTS iz Berlina Nenad Radičević, podelio je nekoliko minuta istine o rudarenju litijuma u Nemačkoj. Tako se najpre dotakao izveštavanja nemačkih medija o Šolcovoj poseti, koje je ocenio kao neoubičajeno veliko za posetu nemačkog diplomate stranoj zemlji.
Međutim, na pitanje voditeljke RTS o tome šta se sa projektima iskopavanja litijuma događa u Nemačkoj, dopisnik je počeo da jednostavno govori – istinu.
"Olaf Šolc je posle posete Beogradu, otišao na miting u Drezden gde nije govorio o litijumu, iako u okolini Drezdena postoji projekat vađanja litijuma iz stene. Taj i još nekoliko projekata koji su slični projektu Jadar poprilično stoje ovde, baš zbog ekološke zabrinutosti da bi rudarenje iz stene dovelo do ogromnih ekoloških posledica, kao i ogromne potrošnje vode i posledica na okolinu koje bi bilo teško ispraviti", rekao je dopsinik Radičević.
Dodao je da projekat rudarenja litijuma iz dubinski podzemnih voda kod reke Rajne napreduje nešto brže, ali i da tu postoji opasnost od zagađenja površinskih voda.
„Olaf Šolc je u Beogradu rekao da je došlo vreme da neko drugi rudari litijum, da zemlje Evrope preuzmu odgovornost. Očigledno da su ekološki propisi teško izvodljivi, bar za sada ovde u Nemačkoj“, rekao je dopisnik RTS.
Podsetimo, u delu domaće javnosti poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca naišla je na kritike, zbog mogućnosti da zapravo bude u uvod u početak kopanja litijuma u dolini Jadra. Iako je projekat kompanije Rio Tinto ponovo vaskrsnuo, nakon što je pre dve godine Vlada Srbije na njega stavila tačku, iz vrha srpske vlasti uveravaju da će biti transparentni.
"Vučić fenomenalno manerviše": Kako je ruska NTV zabeležila posetu Šolca Beogradu?
Ruska NTV napravila je prilog o jučerašnjoj poseto Olafa Šolca Srbiji napominju na samom početku da se Srbija nije pridružila antiruskim sankcijama niti je odbila da se snadbeva gasom iz Rusije zbog čega je redovno kritikovana u EU.
Međutim, šef Nemačke nije rekao ni reč o tome, kada je došao u Beograd juče, dodaje se.
Litijum je, pojašnjavaju, ključna komponenta u proizvodnji baterija za električna vozila. Prema procenama, Srbija je u stanju da obezbedi petinu potreba evropske industrije i, pre svega, nemačke automobilske industrije.
Aleksandar Vučić se u zapadnoj štampi drugačije naziva zbog svoje fenomenalne sposobnosti da manevriše između Zapada i Istoka.
Najblaža definicija je „Putinov prijatelj“. Ali sve ove etikete se odmah zaboravljaju kada je veliki novac u pitanju.
Iznenadna poseta Olafa Šolca Beogradu uopšte nije povezana sa Vučićevom tvrdoglavošću u vezi sa nenametanjem sankcija Rusiji, pa čak ni sa pitanjem Kosova.
Prema pisanju nemačke štampe, citira ruska NTV, evropski lideri su hitno požurili da se druže sa Srbijom nakon ponovnog aktiviranja njenih litijumskih rudnika.
Olaf Šolc je došao u Srbiju kao lider zemlje, koja je jedan od najvećih investitora u srpsku ekonomiju.
Dakle, nemački kancelar ima dovoljno preimućstva nad Aleksandrom Vučićem, koji pokušava da vodi nezavisnu politiku, ukazuje NTV.
Međutim, sva ta „srpska nezavisnost“, prema Berlinu, završava se tamo gde počinju interesi najveće evropske ekonomije- Nemačke.
Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčović i čelnici vodećih nemačkih korporacija došli su sa Nemcem kao „šargarepa“.
Šolc je u Beogradu bio nežan jer je budućnost nemačke automobilske industrije u pitanju.
Radi jasnoće, čak su u salu uvezli potpuno novi električni Mercedes.
Ruska NTV citira Šolca kada kaže: „Potreban nam je zajednički evropski duh, kretanje u jednom pravcu. Danas smo potpisali veoma važne dokumente koji određuju budućnost evropske industrije. To se posebno odnosi na vađenje litijuma, koji je neophodan za proizvodnju električnih vozila i baterija.“
Reč je o jednom od većih nalazišta u dolini reke Jadar. Mineral jadarit koji se ovde nalazi sadrži isti oskudni litijum, ukazuju.
Razradu ležišta izvela je jedna od vodećih svetskih transnacionalnih rudarskih i metalurških kompanija – australijsko-britanska Rio Tinto, u vlasništvu porodice Rotšild.
Ona je već uložila milione evra u pripremu projekta i preselila ljude iz područja blizu rudnika.
Međutim, 2022. zbog ekoloških protesta, vlasti su bile zamrzle projekat.
Na jednoj strani vage je 58 tona litijuma godišnje – 17 posto potreba evropske industrije, što je dovoljno za proizvodnju više od milion električnih vozila godišnje i stotine miliona evra profita.
Sa druge strane, postoji potencijalna opasnost od ekološke katastrofe u maloj balkanskoj zemlji.
Vučić naziva rudarenje litijuma „šansom za Srbiju“, a njegovi ministri obećavaju 6 milijardi evra investicija i otvaranje do 20 hiljada novih radnih mesta.
Međutim, Srbi ne bi bili Srbi da ovde ne počinju očajnički da se cenjkaju, piše ruska NTV.
Nije samo Šolc pohrlio u Srbiju. Ne tako davno, Vučić je uz veliku pompu primio kineskog predsednika Sji Đinpinga u Beograd, a Kina kontroliše većinu svetske proizvodnje i prerade litijuma.
Tako su Evropljani, tačnije Nemci, morali da požure.
I, po svemu sudeći, ponudili su Srbima bolju cenu.
Prema nekim izveštajima, Beograd je već razgovarao sa Mercedesom i Folksvagenom.
Prema Vučićevim rečima, deo litijuma biće isporučen Nemačkoj, a ostatak će se koristiti za proizvodnju katalizatora i litijumskih baterija u samoj Srbiji.
Anđelković: Zapad spreman da okrene glavu od svega što Vučić radi, da dobije projekat koji mu odgovara
Politički analitičar Dragomir Anđelković rekao je za N1 da je Zapad spreman da okrene glavu od svega što Vučić radi, makar to bila sada i otvorena represija, samo da bi dobili projekat koji im odgovara.
Anđelković je istakao da je Nemačka mnogo bogatija od Srbije sa litijumom – ima ga deset puta više.
“Bogate zemlje mogu sebi da dozvole da sopstvene zalihe čuvaju, da ne truju svoje stanovništvo i da prepuste prljavi deo posla sirotinji. Znate ovde se ne radi samo o čuvanju zaliha. Litijum još niko nije počeo ozbiljno da eksploatiše u evropskom krugu. U Kini su drugačiji ekološki standardi i ne možemo da imamo sve podatke kako se to tamo radi. Nek počnu lepo da rade u zemljama koje imaju mnogo više litijuma od nas, pa onda ćemo se i mi u to uključiti”, rekao je Anđelković u emisiji “Novi dan”.
Prema njegovim rečima, evropski put podrazumeva da Srbija evropski uređuje zemlju.
“Ako mi nešto menjamo onda će nas drugačije tretirati. Ako oni vide da mi imamo vlast koja bagateliše sopstvenu zemlju, koja se igra s narodom kako god hoće, izvlači profit, pa što onda da oni razmišljaju o našoj budućnosti? Znate, oni su demokrate za sebe. A za nas mogu da budu samo u onoj meri kada se mi postavimo tako da se borimo za svoja prava”, ocenio je.
Kako je naveo, opozicioni političari su sada dužni da se obrate u Nemačkoj svim relevantnim opozicionim faktorima, medijima, nevladinom sektoru te države.
“Akcija mora da bude široka, ka nevladinim organizacijama, medijima, političarima na Zapadu, kako bi njihove interese uparili sa našim interesima. Jer ako mi očekujemo da će njima proraditi savest zbog nas, ozbiljno grešimo. Mi moramo da gledamo šta je za njih korisno”, rekao je Anđelković u prelistavanju štampe.
Na pitanje da li smo juče čuli neke nove garancije za litijum, osim onoga što je „na reč“, Anđelković je naveo da je to kao da “kriminalac koji je počinio ko zna šta garantuje sada da će u svom kraju biti zaštitnik nejakih”.
“Što se tiče Šolca, uistinu ovo urušava njegovu reputaciju, jer ovo govori koliko su degradirani zapadni političari. Ranije, i kada su manipulisali, ipak su se trudili da to rade upakovano, da ima neku logiku, neki smisao. Sad počinju da se ponašaju kao Vučić. Mi odjednom imamo navalu rijaliti političara koji pričaju potpune gluposti i uopšte ne razmišljaju da će neko sutra da ih pita šta su radili i da ipak postoji stid. Kao da je stid nestao”, ocenio je Anđelković.
Dodao je da Srbija trentno ima skok u takozvani „litijum autoritarizam“.
„Zapad je spreman da okrene glavu od svega što Vučić radi, makar to bila sada i otvorena represija, samo da bi dobili projekat koji im odgovara“, ukazao je.
"Vučić vodi efikasnu politiku klackalice": Austrijski Standard tvrdi da se nemački kancelar bacio u zagrljaj autokrati zarad biznisa
Poseta Olafa Šolca Beogradu u petak pokazuje da je nemački kancelar spreman da se baci u zagrljaj autokrati kada su sirovine u pitanju, piše austrijski Der Standard.
Postoji nekoliko stvari koje zabrinjavaju oko litijumskog posla sa Aleksandrom Vučićem.
Prvo, srpska javnost je namerno prevarena.
U januaru 2022. tadašnja premijerka Ana Brnabić otkazala je projekat oko litijuma nakon ekoloških protesta.
Ali to je očigledno bio samo blef da bi se stvari nastavile iza kulisa.
Sada gospođa Brnabić tvrdi da su za razvoj događaja 2022. godine krive strane tajne službe, koje su navodno htele da nanesu štetu Srbiji.
Poznata je i tvrdnja režima u Rusiji da su strani agenti zli. U tom smislu, srpski političari i njihovi mediji u više navrata sprovode antinemačke kampanje.
Ali Berlin ne mari za to.
Jer evropskoj automobilskoj industriji, koja želi da pređe na električne automobile, hitno je potreban alkalni litijum.
Takođe žele da postanu nezavisniji od Kine, koja ima rezerve sirovina.
Zato su očigledno spremni da odgovore na želje autokratskog režima u Srbiji.
Konačno, na zapadu zemlje postoje velika nalazišta litijuma.
Posao ima cenu
Međutim, taj posao ima cenu koju će platiti građani Srbije. Jer Nemačka je za Srbiju daleko najvažnija zemlja – i politički i ekonomski.
Ako nemačka vlada više ne bude insistirala na demokratskim i ustavnim standardima zbog sopstvenih sirovinskih interesa, to više niko neće činiti.
Ovo posebno šteti hrabrim demokratskim snagama u Srbiji koje veruju Nemačkoj.
Ponašanje nemačke diplomatije prema Srbiji je već neko vreme upadljivo i sve više ga karakteriše politika smirivanja, iako Srbija ne podržava sankcije Rusiji, vodi izrazito nacionalističko-revizionističku političku liniju i destabilizuje region sa velikosrpskim ambicijama.
U pozadini su poslovi: Srbija, prema Fajnenšel tajmsu, isporučuje Ukrajini oružje u vrednosti od 800 miliona evra. Vučić vodi efikasnu politiku klackalice i tako uspavljuje kritike.
Politika smirivanja
Politika smirivanja režima u Beogradu ide i na račun manjih susednih država.
Bilo je primetno, na primer, da je Nemačka svoju podršku pristupanju Kosova Savetu Evrope vezala za nove uslove i time ga sprečila.
Srbija je ranije masovno lobirala da spreči prijem Kosova u Savet Evrope.
Tokom pregovora oko Ohridskog sporazuma sa Kosovom pre godinu i po dana, nemačka strana je navodno obećala i srpskim predstavnicima da će podržati litijumski projekat.
Belo zlato se stoga koristi za političke poslove. Nemačka izgleda kao molitelj a Vučić poentira na svim nivoima.
Uprkos litijumskom sporazumu, Vučić još nije potpisao Ohridski sporazum i redovno potvrđuje da to nikada neće učiniti.
Poslanik nemačke CDU Knut Abraham s pravom upozorava da „kao nekada Putin“, zemlja može nekažnjeno da sprovodi agresivnu politiku prema svojim susedima zbog svojih ekonomskih odnosa.
U svakom slučaju, diplomatija sirovina koja gura u stranu vladavinu prava i standarde EU jača autokratsko ponašanje i šalje pogrešan signal. Posledice ovoga će se osetiti na Balkanu.
Đedović Handanović: Nećemo raditi ništa što nije usaglašeno sa EU i Nemačkom, mapa puta u narednih šest meseci
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže za RTS da ništa što je juče potpisano sa Evropskom unijom ne prejudicira što se samog projekta "Jadar" tiče, ali prejudicira to da se neće raditi ništa što nije usaglašeno sa EU i Nemačkom kao nosiocem industrijskog razvoja. Sledeći korak je, dodaje, stvaranje mape puta u narednih šest meseci, kako da se na održiv način razvija bilo koji projekat kada su u pitanju kritične mineralne sirovine.
Samit Vlade Srbije, Nemačke i Evropske unije o kritičnim sirovinama održan je juče u Beogradu. Potpisan je Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je u Dnevniku RTS-a da je Memorandum ogroman iskorak za odnose Srbije i Evropske unije kada su kritične sirovine u pitanju, za kojima raste potražnja na globalnom nivou.
”Ne radi se ovde samo o jednom projektu. Ovde se radi zapravo o saradnji Srbije i Evropske unije kada su kritične mineralne sirovine u pitanju. Srbija je bogata, pored litijuma i borata, takođe i molibdenom, takođe i niklom i kobaltom, takođe i kalcitom, imamo značajne rezerve tih minerala i imamo nameru da ih razvijamo", ističe ministarka.
Sledeći korak je, dodaje, stvaranje mape puta u narednih šest meseci, kako da se na održiv način razvija bilo koji projekat kada su u pitanju kritične mineralne sirovine.
"Dug put do dozvola za eksploataciju"
"Što se same dozvole za eksploataciju tiče, nju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, ali dug je put od istraživanja do dozvola za eksploataciju. U konkretnom slučaju projekta Jadar, mi imamo još puno posla da obavimo, ništa što je juče potpisano sa Evropskom unijom ne prejudicira što se samog projekta tiče, ali prejudicira to da ništa nećemo raditi kada su mineralne sirovine u pitanju što nije usaglašeno i sa Evropskom unijom i u ovom konkretnom slučaju sa Nemačkom kao nosiocem industrije i industrijskog razvoja kada su u pitanju električna vozila", ističe Đedović Handanovićeva.
To znači, objašnjava, da bi bilo koji projekat dobio dozvolu za eksploataciju, mora pre svega da ima završenu tehničku investicionu dokumentaciju, ali i da dobije sve saglasnosti nadležnih institucija u Srbiji, kada su u pitanju vodoprivreda, zaštita životne sredine, spomenici kulture i lokalna samouprava.
"Znači, čitav niz postupaka koji su usklađeni sa zakonskom procedurom moraju da budu završeni, poštovani, da ishoduju neophodne dozvole, da bi onda konkretno Ministarstvo rudarstva moglo da uopšte razmatra dozvolu o eksploataciji, koja mora da bude upotpunjena sa završenom tehničkom investicionom dokumentacijom", ističe ministarka.
Đedović Handanovićeva ističe da kompanije čiji su čelnici juče bili u Srbiji imaju stroge propise i zahteve kada je u pitanju razvoj njihovih proizvoda.
"U Evropskoj uniji, baterije koje se koriste za električna vozila imaju razvijen ekološki pasoš. Znači da vi možete da skenirate kju-ar kod i da kažete da li je taj proizvod proizveden poštujući sve norme i standarde, ali naravno i zahteve za reciklažu. To su stvari gde mi moramo to da unapredimo. Ali verujte, boljih partnera da podižemo sopstvene zahteve ne možemo da imamo“, kaže ministarka.
To be or not to be? Žrtva koja nije vredna rizika: Istine i iluzije o iskopavanju litijuma u Srbiji
Po sadašnjim cenama, godišnja vrednost proizvodnje litijuma bila bi 615 miliona evra. Važnije od toga je da bi Srbija od rudne rente dobila skromnih, da ne kažem bednih, 31 milion evra. To svakako nije vredno ni najmanjeg rizika koji bi proizvodnja litijuma donela Srbiji
U studiji Ergo Strategy Group za potrebe Rio Tinta, sve kalkulacije su bazirane na ceni litijuma od 15.600 dolara po toni, znatno višoj od sadašnje i ako se one narednih godina ne bi povećale za više od trećine, projekat Jadar bi donosio gubitke
Ukoliko projekat ne bi bio profitabilan, bojim se da bi Rio Tinto mogao da primeni neku od radikalnih strategija smanjenja troškova, da u dogovoru s Vladom ili čak samoinicijativno ne plaća rudnu rentu ili poreze ili, što bi bilo najgore, da štedi na ekološkoj zaštiti
695 miliona evra doprineo bi srpskom BDP-u projekat Jadar i to prema studiji rađenoj za potrebe Rio Tinta, dok se investicioni troškovi procenjuju na 2,55 milijardi evra, što bi prvo trebalo povratiti i potom zarađivati, a ne snositi gubitke ili biti na nuli
O vrućoj temi iskopavanja litijuma u Srbiji govorili su rudarski i drugi inženjeri i ekološki aktivisti i stručnjaci, da o političarima ne govorim, dok ekonomista nije bilo na vidiku. A oni bi mogli da pomognu, ako ne i da donesu prevagu jednoj strani.
Pošto je predsednik najavio javnu raspravu o ovom problemu, pokušaću da dam skroman doprinos, počevši od osnovnih kalkulacija.
Kolika se proizvodnja planira? Za sada važi da je to 58.000 tona litijum karbonata, što je oblik koji je pogodan za proizvodnju baterija i koji struji svetskim tržištima.
Kolika je tekuća cena litijum karbonata? Cena je 18. juna 2024. bila 12.900 dolara po toni, što je najniže u prethodnih 35 meseci, da bi do 15. jula opala još za 10 odsto, na 11.538 dolara, što se može videti i na grafikonu.
U 2022. godini verovalo se da je revolucionarna zamena motora sa unutrašnjim sagorevanjem električnim motorima pred vratima, pa je cena litijuma otišla u nebo. Već krajem 2023. veliki optimizam je splasnuo pošto se pokazalo da nema revolucije, već samo nastavka evolucije. Potrošači su i dalje dosta uzdržani prema električnim automobilima, kako zbog viših cena, tako i zbog nedovoljnog dometa sa jednim punjenjem i nedovoljnog broja punjača. Sa druge strane, visoke cene litijuma su privukle investitore, pa je i ponuda znatno povećana baš u vreme kada je tražnja bila znatno manja od očekivane. Javio se znatan višak ponude, pa su i cene morale da opadnu čak za oko 80 odsto. Takođe, opala je i vrednost akcija rudara i proizvođača litijuma, čak za 55,7 odsto za godinu dana, od jula 2023. do jula 2024, prema S&P Global. Pesimizam, nema šta.
Dva negativna faktora koja utiču na uzdržanost poslovnog sveta prema litijumu
Odgovor na pitanje kolika je ukupna vrednost planiranog litijumskog posla Srbije sa Rio Tintom može se dobiti jednostavnim množenjem planirane godišnje proizvodnje litijum karbonata od 58.000 tona sa pomenutom julskom cenom litijum karbonata od 11.538 dolara po toni, što daje vrednost proizvodnje litijuma u Srbiji u 2024. po sada važećim parametrima od oko 670 miliona dolara, odnosno 615 miliona evra. Nije baš velika suma, dostiže vrednost običnog preduzeća. Važnije, Srbija bi od rudne rente primila zakonskih pet procenata, što daje prihod od 31 milion evra! Skromni, da ne kažem bedni 31 milion. To svakako nije vredno ni najmanjeg rizika koji bi proizvodnja litijuma donela Srbiji.
Prethodnom računu može se prigovoriti da je odabrao nisku cenu litijuma za važne kalkulacije, u čemu ima istine. Ipak, tekuća cena se zasniva na svim znanjima o sadašnjosti i budućnosti, o pozitivnim i negativnim činiocima, i ne sme se tretirati kao slučajna ili kao kratkoročna tržišna aberacija. Ova cena je niska u poređenju sa onom od pre godinu-dve, ali možda sada predstavlja novu realnost. Iako je nemoguće predvideti kretanje buduće cene litijuma u dugom roku, kratak i srednji rok su vrlo problematični. Tako je trend opadanja cena nastavljen do današnjeg dana, pa je na kineskom tržištu ona samo u junu opala za 13,7 odsto prema maju.
U poslovnom svetu vlada uzdržanost. Trenutno su dominantna dva negativna faktora. Prvi je povećanje ponude litijuma od starih i novih proizvođača, jer velike investicije iz poslednjih godina počinju da donose povećanje proizvodnje, a drugi je nastavak usporene tražnje za električnim automobilima, posebno zbog povećanja carina na kineske električne automobile u SAD (učetvorostručenje!) i EU (za 38 odsto), kao i ekonomskih poteškoća Kine koje su dovele do usporavanja lične potrošnje, što će neminovno doneti pad prodaje električnih vozila, ili bar dalje usporavanje, a time i do istog kretanja tražnje za litijumskim baterijama.
Projekat koji bi koštao mnogo, a ne bi donosio ništa, osim gubitaka
Da elektrifikacija svetskog voznog parka slabo ide svedoči i opis sadašnje dinamike u Fajnenšel tajmsu od 8. jula: „Evropske automobilske kompanije odustale su od planova za elektrifikaciju nakon što je prodaja vozila na baterije porasla samo za 2,4 odsto u regionu u prvih pet meseci 2024“, s tim da je u maju čak došlo do pada od 11 odsto. Kako na istom mestu reče jedan investitor: „Industrija baterija u Evropi bila je jedan od velikih snova, velikog novca i velike aktivnosti, ali sada se dešava potres… Sve kompanije koje nemaju podršku velikih konglomerata ili nisu kineske će umreti“. Da pomenem samo da je BMW nedavno odustao od posla sa baterijama vrednog dve milijarde evra, a Folksvagen je odustao od podizanja jedne sopstvene fabrike baterija.
Smanjenje cena litijuma i baterija imaće i jednu dobru posledicu: dovešće do pojeftinjenja električnih automobila, što može povećati tražnju za njima. Doduše, u priču se umešala politika i sada pomenute povećane carine na najvećim tržištima deluju u suprotnom pravcu. Da zaključimo ovaj deo: u kratkom do srednjem roku cveće neće cvetati u prodaji elektroautomobila, a time ni u litijumskoj branši.
Ali, to nije sve, u studiji Ergo Strategy Group, koja je za potrebe Rio Tinta radila procenu ekonomsko-finansijskih efekata projekta Jadar (An economic impact assessment of the Jadar lithium-borates project, September 2023), osnova svih kalkulacija bila je predviđena cena litijum karbonata od 15.600 dolara po toni, što je u tom trenutku bilo pristojna, čak konzervativna procena, ali je sada znatno viša od tekućih cena. Ukoliko bi se cene zadržale na sadašnjem nivou ili sledećih godina bile povećane do jedne trećine, projekat Jadar Rio Tinta bi donosio gubitke.
Verujem da se neko u centrali Rio Tinta već pita da li projekt Jadar ima smisla budući da bi koštao mnogo, a donosio ništa, samo gubitke bar sledećih nekoliko godina. Procena investicionih troškova za ceo projekat Jadar je 2,55 milijardi evra, što bi prvo trebalo povratiti i potom zarađivati, a ne snositi gubitke ili biti na nuli. Uzgred da pomenem da ova studija predviđa da bi Jadar doprineo BDP-u Srbije samo sa 695 miliona evra, što je slično mojoj kalkulaciji.
Čista lagarija ili zašto vlast na sve talambase propagira planove Rio Tinta
Ukoliko bi profitabilnost projekta bila sumnjiva ili nikakva, bojim se da bi Rio Tinto mogao da primeni neku od radikalnih strategija smanjenja troškova: da, u dogovoru s Vladom ili čak samoinicijativno, ne plaća rudnu rentu ili poreze ili, što bi bilo najgore, da štedi na ekološkoj zaštiti. Vlada bi bila u teškoj situaciji da insistira na ugovoru i Rio Tinto eventualno ode i ostavi srpsku državu u teškoj situaciji (kako da sama vodi projekat Jadar?) ili da popušta. Setimo se davanja Fijatu za Kragujevac.
Zaključimo da je litijumski sektor u svetu u krizi i da je pitanje ko će preživeti sledeće godine, a ko neće. Uključujući Jadar.
Najdalje je otišao ministar finansija Siniša Mali, rekavši da je celokupan posao sa litijumom vredan 10 do 12 milijardi evra i da će zaposliti 20.000 ljudi. Budući da su i sami svesni da je posao sa Rio Tintom vredan znatno ispod milijarde evra i da rudna renta ne može preći par desetina miliona evra, vodeći naprednjaci su se dosetili trika da stvari uvećaju i ulepšaju.
Sa druge strane, imamo političku vlast u Srbiji koja na sve talambase propagira planove Rio Tinta i još ih naveliko naduvava. Vučiću nisu dovoljni žalosno neispunjeni njegovi planovi iz prošlosti o fabrikama čipova i avio-delova, pa i o Mercedesovoj fabrici autobusa, i svim ostalim grandioznim maštarijama, već nastavlja dalje pričajući o epohalnim planovima.
Najdalje je otišao ministar finansija Siniša Mali, rekavši da je celokupan posao sa litijumom vredan 10 do 12 milijardi evra i da će zaposliti 20.000 ljudi. Budući da su i sami svesni činjenice da je posao sa Rio Tintom vredan znatno ispod jedne milijarde evra i da rudna renta ne može preći par desetina miliona evra, vodeći naprednjaci su se dosetili trika da stvari uvećaju i ulepšaju: više ne govore samo o rudarenju litijuma, već uključuju i proizvodnju baterija i čak proizvodnju električnih automobila.
Ovo je svakako iluzija, neće Rio Tinto, kao rudarska kompanija, da se bavi proizvodnjom baterija i čak automobila. Sa proizvođačima baterija i automobila Vlada Srbije ne pregovara, na svu sreću, tako da su pomenuti planovi čista lagarija.
Boško Mijatović, ekonomista, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije i član Odbora za ekonomske nauke SANU Izvor: Radar
Zagađeni poligon Evrope: Početničkoj fabrici dajemo 419 miliona €! Rio Tinto nije radio litijum! (VIDEO)
Za čitavu javnost veliko je pitanje, a zašto Šolc insistira na početku eksploatacije srpskog litijuma, koga prema relevantnim izvorima ima oko 1,2 miliona tona, a Nemačka ima od 14 do 40 miliona tona. A ono što je predviđeno za Srbiju, procesi prerade ruda, stvaranje deponija i svi ti rizici koji mogu da se jave po aktuelnim nemačkim zakonima ne dopuštaju realizaciju takvih projekata, izjavio je profesor Beogradskog univerziteta Ratko Ristić prilikom gostovanja na Jutjub kanalu Pravi odgovor.
Kako je naglasio, nemački premijer Olaf Šolc dolazi jer oni žele da naprave jedan eksperiment „in vivo“, kako će sve to izgledati.
- Iako imamo dosta upozoravajućih stavova referentnih stručnjaka o projektu Jadar, vlast to ne uvažava. Jer veliki je pritisak na Vučića da prihvati „zelenu agendu“ i pretvori Srbiju u koloniju za potrebe multinacionalnih korporacija – primećuje Ristić, koji zaključuje da je Srbija predviđena da postane „zagađeni poligon za hemiju Evrope“.
On se osvrnuo i na Maroša Šefčoviča, potpredsednika Evropske komisije, koji, kako je rekao, „takođe nema epitet besprekornog političara“.
- I on je dosta sarađivao sa Miroslavom Lajčakom po pitanju slovačke kompanije Inobat, koja je osnovana delimično i novcem Rio Tinta i treba da u Ćupriji otvori najveći reciklažni centar za litijum jonske baterije, što je ekstremno prljava i opasna tehnologija. I da stvar bude bizarnija, Ana Brnabić je kao premijer najavila subvencije od 419 miliona evra za tu kompaniju koja je u suštini „start ap“, odnosno početnička kompanija, nema nikakvo iskustvo u tome, kao što ni Rio Tinto nema nikakvo iskustvo u ekstrakciji litjuma – istakao je Ristić.
On je govorio kako je predsednik Aleksandar Vučić krenuo „opasnom stazom“, otkrio je gde su najveće rezerve litijume u svetu, a tamo se sada vodi rat, a ispričao je i kako su poslali pitanja ministarki energetike, a odgovore na njih dobili od – Rio Tinta! On je naveo šta je sam Rio Tinto priznao i otkrio u svojim studijama, šta će biti odmah uništeno, a šta je to zacrnio i sakrio iz izveštaja.
O svemu tome detaljnije saznajte u emisiji na kanalu Pravi odgovor.
Komentara: 0