Knjiga "Autohtone sorte voća i vinove loze Srbije" (2021), čiji je autor Mile Stojilović, poslužila je kao inspiracija Branislavu Ćurčiću da, kako je istakao, na dan Sv. kralja Milutina 2023. godine, izradi "Mapu voćna Srbija".
Polazeći od severa ka jugu Srbije zatiču se sledeće vrste: vinova loza Bakator beli, Skadarka, Crvena ružica i Muskat krokan, zatim jabuka Funtača, Beli dud, Feketićka višnja Prima, jabuka Batulenka, Domaća mušmula, jabuka Petrovača, Ringlov Džanarika, šljiva Fruškogorka belica.
Dalje se nižu: Vinogradarska breskva, Oskoruša, vinova loza Slankamenka, Kozje sise i Kreaca, jabuka kolačara, kruška Ječmekna, trešnja Đurđevka, Belošljiva, vinova loza Smederevka, pa jabuka Butulija, Tikvara i Timočanka, kruška Lubeničarka, šljiva Crvena ranka i Moravka, kruška Medunac, breskva Lubeničarka, vinova loza Crna tamjanika, Začinjak i Gak.
U nastavku, kroz centralnu Srbiju zabeležene su vrste: šljiva Loznica, Ilinjača i Požegača, kruška Takiša, Turšijara, Ilinjača i Karamanka, jabuka Budimka, Šećerlija i Zvečarka, Crnošljiva, Jelička malina, Domaći dren, jabuka Senabija, Bihorka, Krstovača, Đulabija, vinova loza Prokupac i Jagoda, trešnja Aršlama, jabuka Zebičanka, šljiva Papračanka, kruška Jeribasma, Oblačinska višnja, šljiva Saridža i Bardaklija.
Na putu za jug Srbije sreću se: šljiva Turgonja, Kopaonička malina, jabuka Šarunka, Crni dud, Pitomi kesten, jabuka Beridžika, Leskovačka dunja, jabuka Bojšanka, kruška Kakička, Vranjska dunja, jabuka Šumatovka, Stambolka, Pećka šerbetka i Laknja, vinova loza Vranac, trešnja Prizrenska dalbastija.
Lokalna banka semena Ekološkог pokretа "Okvir života" predstavila je te 2021. godine Stojilovića kao saradnika i čuvar starih sorti iz Petrovca na Mlavi, i preporučila sadržaj koji se sastoji iz dva dela:
Opšti deo: Pojam, poreklo i rasprostranjenost autohtonih sorti; kako su autohtone sorte dobile ime; prednosti i nedostaci autohtonih sorti; značaj autohtonih sorti za očuvanje biodiverziteta i oplemenjivanje biljaka; autohtone sorte u narodnoj tradiciji, običajima i nasleđu; autohtone sorte u današnje vreme.
Posebni deo: Opisano oko 200 autohtonih sorti, 20 vrsta voća, uključujući i vinovu lozu, sa dodatim zanimljivostima, mestom sorte u narodnoj tradiciji, poreklu i istoriji gajenja, hranljivosti, lekovitosti, botaničkim odlikama i gajenju.
O očuvanju starih sorti, u saradnji sa udruženjem PRVI PRVI NA SKALI, predavanje je održala Ivane Radović, doktora biotehničkih nauka, koja vodi Banku starih semena, u kojem je objasnila pojam - stare sorte, značaj njihovog očuvanja, govorila je o starim sortama i kvalitetu, bezbednosti i sigurnosti hrane, kao i klimatskim promenama. Tema je bila i značaj očuvanja tradicionalnih poljoprivrednih praksi, načini zaštite i očuvanja starih sorti, prateći izazovi u zaštiti, a naposletku je istaknuto - šta pojedinac može da učini.
VIDEO: TV-snimak predavanja iz 2021, traje 52:04
Spram goreprikazane mape, koja je samo jedna od ilustracija plodne teritorije Srbije, postoji tematska karta iz Prostornog plana Republike Srbije za period do 2035. godine.
U nacrtu tog strateškog dokumenta, dostupnog na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zapisano je da se početak eksploatacije ruda litijuma (kod Loznice) i molibdena nalazi među "prioritetnim planskim rešenjima do 2025. godine" u oblasti mineralnih sirovina i rudarstvo.
U duhu navedenog prioriteta, u Srbiji je od 2004. do 2022. godine 11 preduzeća, uključujući Rio Savu, ćerku firmu Rio Tinta, dobilo rešenja od ministarstva za litijum, po više osnova, koja se odnose na 63 područja i preklapaju sa "Mapom voćne Srbije".
Na široj javnosti u Srbiji je da se o planiranom rudniku litijuma na plodnoj i naseljenoj zemlji Jadra odredi i posmatrajući ove dve mape, i sama sebi pruži odgovor da li naša budućnost treba da se usmeri kao ovde pobrojanim i ostalim vrstama koje se svake godine zanavljaju ili ka mineralnim sirovimana koje se nepovratno vade iz utrube zemlje, nakon čega zemlja ostaje besplodna.
Ona uža javnost, životno zainteresovana, koja egzistira u Gornjim Nedeljicama i ne namerava da proda svoj imetak Rio Tintu za sprovođenje projekta "Jadar", godinama nema nikakvu dilemu. Ona živi život prikazan na "Mapi voćne Srbije", sa svim ostalim blagodetima koje ima oko sebe, od poljoprivrednih useva i proizvoda, preko pčelarstva, do najveće vrednosti - mnogodetne porodice. Oni nepokolebljivo i danas ponavljaju: DA - život! NE - rudnik! Znamo da zemlju ne damo!
Obujmo njihove cipele, pa odgovorimo sebi. Kao pomagalo, možemo da koristimo Ustav Srbije, važeći od 2006. godine:
Zdrava životna sredina
Član 74.
Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.
Sloboda preduzetništva
Član 83.
Preduzetništvo je slobodno. Preduzetništvo se može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.
Komentara: 0