U pregledu sadržaja o Rio Tintu i litijumu za 21. jul. 2024:
- Intervju: Jakob Štrausholm, izvršni direktor kompanije „Rio Tinto” - Život u dolini Jadra može neometano da se nastavi
- Dade čovek Kosovo, dade Jadar, šta je sledeće?
- Koliko je iskopavanje litijuma isplativo kada se poštuju ekološki standardi: Američka kompanija odustala od projekta
- Ristić: Dok imamo pitanje Kosova, RS i litijuma, pravna država uvek će biti u fioci
- Od siromaha je lako napraviti budalu
- Tri razloga za litijum iz Srbije i dva protiv
- Na meti za iskopavanje litijuma dvadeset osam lokacija u Vranju i okolinim opštinama
- Šta su jalovišta i kakve posledice mogu prouzrokovati?
- Ekološka odbrana Jadra i cele Srbije odavno predstavlja novi front protiv Vučića, ali zbog nje dolazi i do našeg ozbiljnog građanskog proklizavanja: Antilitijumski populisti koriste naprednjačke trikove
- Trinaest sramota ljutoga saveznika Rio tinta - Nenad M. Kostić
ARHIVA PPNS OTVARANJE RUDNIKA RIO TINTA DOVEŠĆE DO PRESUŠIVANJA SVIH BUNARA I IZVORA KOJI SE NALAZE IZNAD RUDNOG TELA - MR BORO POPOVIĆ
Intervju: Jakob Štrausholm, izvršni direktor kompanije „Rio Tinto”: Život u dolini Jadra može neometano da se nastavi
Da li je za Srbiju veća korist ili šteta od litijuma? Da li nedavno doneta Uredba vlade o ponovnoj primeni prostornog plana znači samo pitanje dana kada će početi eksploatacija? Da li se na kraju krajeva sve ovo radi da bi nemačka automobilska industrija došla do jeftinijih baterija za električne automobile za koje je potreban litijum imajući u vidu da bi srpska proizvodnja mogla da pokrije njihove potrebe. I da li rizicima od prerade litijuma ipak može da se upravlja na odgovoran način?
Ovo su samo neka od pitanja na koja je Jakob Štausholm, izvršni direktor kompanije „Rio Tinto”, ekskluzivno odgovorio za „Politiku”.
Šta za „Rio Tinto” znači odluka Vlade Srbije da donese Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju prostornog plana. Da li se time najavljuje početak eksploatacije litijuma ili samo da kompanija ostaje i dalje u Srbiji?
Pozdravljamo odluku Vlade Srbije o ponovnoj primeni Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar”. Pred nama je i dalje niz koraka koje moramo da ispunimo. Oni uključuju nastavak razvoja projekta u pravnom smislu, dalji rad na izradi studije o proceni uticaja na životnu sredinu, javni uvid, završetak ekonomske procene projekta i dobijanje neophodnih dozvola i odobrenja pre same realizacije projekta. Svi ovi koraci moraju da budu sprovedeni kako bi se dostigli strogi standardi zaštite životne sredine u skladu sa propisima Srbije i Evropske unije.
Srbija ima bogatu istoriju rudarstva koje je i danas jedan od pokretača ekonomskog razvoja zemlje. Projekat „Jadar” doprineće tom razvoju, ali je ipak preuranjeno govoriti o brzom početku eksploatacije litijuma. Pre svega, moramo da građanima Srbije nedvosmisleno dokažemo da „Jadar” može da se razvije i da radi u skladu sa najstrožim standardima zaštite životne sredine.
Do kada imate nameru da ostanete u Srbiji, budući da ste upoznati s mnogo negodovanja javnosti oko cele priče u vezi sa Jadrom. Šta ćete ako neke kuće ipak ne budete mogli da iselite iz ovog dela Srbije ni po koju cenu, a ta vam zemlja treba za rudnik. Da li će to biti razlog za odustajanje?
Verujem da odluka o ponovnoj primeni prostornog plana za projekat „Jadar” pre svega omogućava da nastavimo da razgovaramo sa svim zainteresovanim stranama kako bismo u potpunosti objasnili projekat, planirane mere zaštite životne sredine i potencijalne koristi koje on može doneti. Za deo građana Srbije, rudarstvo u Jadru će možda uvek biti kontroverzna tema, ali je važno da se upoznaju sa realnim uticajima i činjeničnim informacijama.
Celokupan otkup zemljišta odvijao se na dobrovoljnoj osnovi i u skladu sa najvišim međunarodnim standardima Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i Evropske banke za obnovu i razvoj. Ovih standarda pridržavaćemo se i ubuduće, a deo tog procesa podrazumeva i stalni kontakt sa svim vlasnicima zemljišta. I dalje nas kontaktiraju meštani koji se interesuju za nastavak otkupa zemljišta.
Da li se slažete da je razlog ovolikog negodovanja loša kampanja koju je „Rio Tinto” vodio u Srbiji, ali i činjenice da nedostaju dokumenti koji treba da objedine rudnik, postrojenje za preradu rude i deponije. Zašto „Rio Tinto” nije dostavio stratešku procenu (prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu), sa drugom dokumentacijom da bi mogao da izgradi rudnik?
Izvesno je da je kompanija trebalo bolje da komunicira. Ipak smatram da je negodovanju prevashodno doprineo veliki broj dezinformacija o projektu „Jadar”, koje su tokom proteklih nekoliko godina plasirane u javnost. Uvažavajući pravo svakog pojedinca da iznese kritičan stav, verujemo da donedavno nismo bili u prilici da vodimo diskusiju o projektu „Jadar” koja je zasnovana na činjenicama. Odluka vlade otvara mogućnost da taj dijalog nastavimo. Kada je reč o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, ona je izrađena i dostavljena 2019. godine u postupku usvajanja prostornog plana za projekat „Jadar”. Strateška procena se izrađuje u okviru procesa prostornog planiranja i sastavni je deo prostornog plana za ovaj projekat, koji je vraćen na snagu nedavnom odlukom Vlade Srbije.
Osim toga, kompanija je nedavno objavila i radne nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Odlukom Vlade Srbije, ponovo stičemo mogućnost da te dokumente upotpunimo, ažuriramo i predstavimo u redovnom zakonskom postupku koji podrazumeva javni uvid.
Postoji li idejni projekat za Jadar i ako postoji, ko ga je odobrio? Ako ga nema kako se radi Studija uticaja na životnu sredinu, makar i njen nacrt?
Kompanija je u sklopu interne studije izvodljivosti razvila preliminarna idejna rešenja za sve komponente projekta. Tokom protekle dve godine nastavili smo da radimo na unapređivanju tih rešenja. Sada, kada formalno imamo pravo da nastavimo sa terenskim radom u narednom periodu očekujemo da konačna rešenja budu predstavljena javnosti i nadležnim državnim institucijama.
Bitno je istaći da će kompanija i nakon toga nastaviti da razmatra načine da se uticaji dodatno umanje, odnosno da se tehnička rešenja unapređuju u skladu sa nastavkom razvoja novih tehnologija. Na primer, kamionski transport ne bi mogao da bude potpuno elektrifikovan odmah na početku rada rudnika, ali već sada se planira da sva transportna vozila postepeno budu prebačena na električni pogon.
Da li je tačno da će se kopanjem litijuma trajno uništiti kvalitetno poljoprivredno zemljište, zagaditi vazduh toksičnom prašinom i koncentrovanim sumpornim i hlorovodoničnim kiselinama?
Ne. Rizicima od prerade litijuma može da se upravlja na odgovoran način. Kompanija može sa sigurnošću tvrditi da život u dolini Jadra može da se nesmetano nastavi uporedo sa podzemnim rudarenjem i preradom rude. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, ti procesi mogu da se odvijaju sa minimalnim uticajem na životnu sredinu. Da bi to bio slučaj potrebno je da se radi po najvišim standardima, uz kvalitetan nadzor, i da kompanija koja upravlja procesima ima dovoljno resursa za ulaganje u efikasne mere zaštite. „Rio Tinto” može da ispuni svaki od tih uslova. Primera radi, „Jadar” bi bio podzemni rudnik, što znači da će sve poljoprivredne površine iznad rudnog tela biti i dalje dostupne za obradu. Projekat takođe ne bi imao uticaj na postojeće i planirane izvore pijaće vode.
Ukoliko jadarit nigde ranije nije prerađivan, kako se zna, kako će izgledati otpad od prerade, pa se za njegovo odlaganje rade studije?
Između 2017. i 2019. godine sprovedeno je pet ciklusa testiranja prerade jadarita u našem pilot-postrojenju u Australiji. Savremena tehnologija i hidrometalurški procesi koje bismo koristili za preradu jadarita su vrhunski po pitanju globalne bezbednosti. Metod proizvodnje borne kiseline, koji već preko 50 godina koristimo u našim fabrikama u Kaliforniji, SAD, primenili bismo i ovde. Takođe bismo koristili filtere za prečišćavanje industrijskih gasova dokazane efikasnosti, koji se uspešno koriste decenijama. Tim testovima koji su prošli nezavisne revizije, potvrđeni su izvodljivost i bezbednost tehnologije prerade jadarita, a dobijeni su i uzorci otpada na kojima su vršena dodatna ispitivanja.
Proces prerade jadarita je osmišljen tako da od samog početka smanji ukupnu količinu otpada. „Jadar” ne bi proizvodio tečni, već sušeni, čvrsti otpad koji bi se na odgovoran način odlagao na bezbednoj deponiji izgrađenoj u skladu sa proverenim inženjerskim tehnikama. Na osnovu brojnih testova koje smo sproveli, sa punom sigurnošću možemo da tvrdimo da otpadom može da se upravlja na bezbedan način.
Da li se rudarenje kojim se odbacuje opasni otpad u prirodu, gde ostaje u vidu jalovine, može smatrati ekološkim i kako može da se kontroliše rudnik litijuma?
Svi veliki infrastrukturni projekti utiču na životnu sredinu, međutim, kompanije koje te projekte razvijaju dužne su da to urade odgovorno i svedu uticaje na najmanju moguću meru. Kada je reč o projektu „Jadar”, to se odnosi i na upravljanje otpadom koji u ovom slučaju ne bi bio odbačen u prirodu, već bi se njime upravljalo u skladu sa najboljim svetskim praksama. Projekat „Jadar” neće proizvoditi tečni, već čvrsti otpad. Otpad koji je nalik čvrstoj glini bio bi odlagan na deponiju koja bi potom bila rekultivisana. Praćenje mogućih uticaja na životnu sredinu nastavilo bi se i decenijama nakon zatvaranja rudnika o trošku naše kompanije.
Poslovanje naše kompanije u Srbiji bi nadzirale državne institucije. Svi podaci o praćenju uticaja na životnu sredinu (uključujući vodu, vazduh i zemljište) bili bi objavljivani na internet stranici kompanije. Pored redovnog nadzora, uspostavili bismo i mehanizam za učešće lokalne zajednice i nezavisnih stručnjaka u praćenju uticaja projekta na životnu sredinu. To znači da bi praćenja koja vrši kompanija i praćenja koja nezavisno vrši lokalna zajednica osigurala da kompanija radi u skladu sa zakonom.
Da li je veća korist ili šteta od litijuma?
Uveren sam da „Jadar” može da bude razvijen na bezbedan način koji omogućava nastavak normalnog života u okolini projekta. Ovo je najbolje istražen litijumski projekat u Evropi. Zahvaljujući tome, predvideli smo veliki broj efikasnih zaštitnih mera kojima bi se uticaj eksploatacije litijuma u dolini Jadra na životnu sredinu i lokalne zajednice sveo na najmanju moguću meru.
Shvatamo da pojedini rizici postoje, ali uvereni smo da se tim rizicima može odgovorno upravljati, tako da ljudi i priroda ostanu zaštićeni. Projekat „Jadar” bi bio najveća grinfild investicija u savremenoj istoriji Srbije. Nezavisna ekonomska studija pokazuje da bi projekat doprineo ekonomiji sa 1,9 milijardi evra, što je više od tri odsto BDP-a Srbije iz 2021. godine. Predviđa se da će on biti jedan od najvećih poreskih obveznika sa doprinosom od 180 miliona evra godišnje. Projekat bi otvorio 1.300 stalnih radnih mesta u Loznici i još oko 3.500 u lancu snabdevanja.
Da li je tačno da bi ovaj projekat pre svega mogao da služi ekonomskim interesima nemačke automobilske industrije i EU koja u okviru „Zelenog dogovora” forsira prelazak na električne automobile za čije baterije je potreban litijum, a srpski litijum bi u najvećom meri mogao da pokrije nemačke potrebe?
Evropska unija želi da diverzifikuje snabdevanje kritičnim sirovinama i uspostavila je strateška partnerstva sa brojnim zemljama, kao što su Norveška i Australija. Kompanije koje učestvuju u ovim novim lancima vrednosti, zakonski su obavezne da se pridržavaju najviših standarda zaštite životne sredine i da pokažu odgovorno ponašanje. „Jadar” je samo jedan od projekata koje EU vidi kao potencijalni izvor litijuma. Evropa takođe menja pristup rudarstvu i takođe planira da aktivnije razvija sopstvene resurse, što je i predviđeno Zakonom o kritičnim sirovinama (CRMA).
Daleko veće pitanje je da li „Jadar” može da bude osnova za razvoj šireg lanca vrednosti za proizvodnju električnih vozila, kreirajući hiljade novih, visoko plaćenih i visoko kvalifikovanih radnih mesta u Srbiji za generacije koje dolaze, uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine. Verujem da je upravo ovo ključna prednost koju rudarenje i prerada litijuma mogu da donesu Srbiji.
Zbog čega je „Rio Tinto” zainteresovan za litijum u Srbiji, imajući u vidu niske cene i trenutnu zasićenost tržišta?
Mi verujemo u dugoročnu isplativost svetskog tržišta litijuma. Sve projekcije ukazuju da je reč o mineralu od kritičnog značaja (kako su ti materijali nazvani od strane EU) za nastavak energetske tranzicije. Iako se pojavljuju alternativne tehnologije, litijum će ostati okosnica razvoja baterijskih tehnologija.
Jasna Petrović Stojanović
Izvor: Politika
ARHIVA PPNS RIO TINTO IZBEGAVAO OBRAČUN POREZA U SRBIJI - TRANSKRIPT POLEMIKE SRETENA ĐORĐEVIĆA I MARIJANTI BABIĆ
Dade čovek Kosovo, dade Jadar, šta je sledeće?
U četvrtak smo postali manji i siromašniji za deo teritorije koji je samoproglašeni vođa obećao Rio Tintu, nemačkoj automobilskoj industriji i gospodinu Šolcu. Ugovor o poklonu „vođa“ je „overio“ u TV studiju, pričajući bajke za laku noć.
U toj bajci zvanoj litijum pomenuta trojka treba da usreći narod Jadra, Loznice, a potom i čitave Srbije.
Evo osnovnih podataka o usrećiteljima; Rio Tinto je poznati svetski rudar iza koga ostaju sukobi i problemi za lokalno stanovništva, kao na Novoj Gvineji; Nemačka automobilska industrija je ekstremno profitabilna i nikada ničim nije pomogla Srbiji; Olaf Šolc je neko ko nam je spakovao Ohridski sporazum ( o nezavisnosti Kosova) i Rezoluciju UN o Srbrenici.
Nemački kancelar je do juče, kao vatreni zagovornik Rezolucije, bio omraženi lik. Jer, taj dokument, prema tumačenju sarpskih vlasti, čitav narod proglašava genocidnim, a iza predloga stoje „mrzitelji svega srpskog“. Sad je, gospodin Šolc preko noći postao prijatelj. Baš kao što nam je Toni Bler, zagovornik bombardovanja, postao savetnik.
Gospodin Šolc svakako zna, kako reče onaj lik iz Zagreba, da je NATO uradio ekstrakciju Kosovo iz sastava Srbije, te da je tu stvorena velika vojna baza. I sad bi Šolc da ekstrahuje litijum iz Jadra, po istom principu, principu jačeg.
Samo budala može da pomisli kako svetske i evropske kompanije, potpomognute nemačkim političarem dolaze u Jadar da bi usrećile lokalni živalj.
Svako ko drži do života ne pušta Rio Tinto u svoje dvorište. Što se tiče drugova Nemaca oni nisu početkom devedesetih došli da kupe kragujevačku „Zastavu“ nego su kupili češku „Škodu“. I tu nema ništa sporno, „Škoda“ je bila lepša udavača.
Sporno je to što su Nemci kasnije. kao deo NATO učestvovali u akciji koja je 1999. uništila „Zastavu“ do temelja. Zašto bi sada Srbija davala svoj vazduh, vodu, oranice… svoj opstanak i lepotu da bi obezbedila budućnost nemačkoj auto industriji.
Logično bi bilo, kad je već Škoda deo nemačke automobilske industrije, da se tamo, u Češkoj vadi i litijum. Imaju Česi veliko nalazište, blizu granice sa Nemačkom. Imaju i Nemci litijum, ali EU neće zagađenje svoje teritorije, to je rezervisano za primitivni Balkan.
S druge strane, kakve mi obaveze kao narod i kao država imamo prema Rio Tintu, prema nemačkoj automobilskoj industriji i prema zagovorniku Rezolucije o Srebrenici? Ni-ka-kve! Ni moralne, ni pravne, ni finansijske.
Iz potpisanog Memoranduma ne vidi se namera nijedne fabrike automobila da pokrene proizvodnju u Srbiji. To jedino najavljuje Samoproglašeni. Istim žarom kao što je telalio o nučnom parku u Borči, „Mercedesu“ iz Ikarbusa i proizvodnji vakcina za čitav svet…
Zašto je onda „Premudri“ predao Jadar? Zašto je odbranu suvereniteta i teritorije zamenio novom šarenom lažom. Nema više: Ne dam Gazivode“. Sad „maše“ standardom. Tobož Lozničani neće imati gde da potroše pare kad se otvori rudnik u Gornjim Nedeljicama. Priča za siromašne, lakoverne i neobaveštene.
Evo vam primera iz sela Iđoš, opština Kikinda. Tamo je NIS pronašao naftu i 2017. otvorio dvadesetak bušotina. I da li Iđošani i cela Kikinda leže na parama. Jeste baš, nisu ni među prvih 20 po zaradama. Zaostaju za republičkim prosekom više od 10 hiljada dinara. Tako će biti i sa Lozničanima, jer onaj ko rudari uzima i kajmak. Sirotinja ostaje sirotinja.
Nešto tu smrdi i to jako, a nije sumporna kiselina, nju ćemo udisati tek za četiri godine, kad krene zlo da kopa.Tako zaudara samo korupcija i želja da se po svaku cenu ostane na vlasti.
Onaj što je predao Kosovo, može da pokloni i Jadar i svaki deo države. Nema on osećaj šta znači biti svoj na svome. I šta znači biti domaćin. Kad je izvađeno „srce Srbije“, sad je na red došlo čerečenje utrobe. Posle Jadra ide Valjevo, pa Istočna Srbija… ako se rijaliti narod ne probudi i sve otera dođavola.
Milenko Vasović
Izvor: Nova S
Koliko je iskopavanje litijuma isplativo kada se poštuju ekološki standardi: Američka kompanija odustala od projekta
Kompanija za vađenje minerala Kompas minerali, koja posluje na Velikom slanom jezeru u SAD, početkom godine je objavila da odustaje od unosnog litijumskog projekta. To je pokrenulo pitanje koliko je zaista isplativo iskopavanje litijuma kada se poštuju ekološki standardi i kada država ima stroge zakone koji se poštuju.
Kako je svojevremeno preneo Foks 13, Kompas minerali je u izveštaju deoničarima navela da je raspustila svoj litijumski razvojni tim u Ogdenu i da neće nastaviti projekat.
„Okruženje oko našeg litijumskog projekta danas je znatno drugačije od onog od pre nekoliko godina, kada smo ga započeli. Prosta činjenica je da su regulatorni rizici znatno porasli u vezi sa ovim projektom. Kada se uzmu u obzir i druge promene u komercijalnom svetu, postalo je jasno da su rizici povratka na projekat neodgovarajući da bi se opravdala investicija“, navela kompanija u februaru.
„Regulatorni rizici“ mogu da se odnose na veliki zakon o kojem se govorilo u Skupštini Jute, a tiče se vađenja minerala, u pokušaju da se zaštiti Veliko slano jezero.
Predlog zakona republikanca Kejsija Snajdera stavio je prioritet na dovod vode u jezero, čiji nivo je pao na istorijski minimum 2022. Udruženje proizvođača Jute navelo je za Foks 13 da ne podržava taj zakon.
„Kompas minerali će nastaviti da prate i učestvuju u zakonodavnim i regulatornim procesima u Juti, kako bi dugoročno očuvali litijumske potencijale u svojim operacijama u Ogdenu“, saopštila je kompanija.
Ona je investirala, kako je naveo Foks 13, 77 miliona dolara u taj projekat.
Foks 13 je ocenio da je litijum sve potrebniji za električnu mobilnost, ali politički lideri Jute treba da uravnoteže vađenje minerala, što zahteva veliku količinu vode, sa zaštitom jezera, koje se suočava sa ekološkim kolapsom i predstavlja pretnju po javno zdravlje u vidu oluja toksične prašine, smanjenog snežnog pokrivača i drugih šteta.
Veliko slano jezero je najveće slano jezero na zapadnoj hemisferi.
Izvor: N1
ARHIVA PPNS SADRŽAJ MEMORANDUM O RAZUMEVANJU IZMEĐU EU I SRBIJE O STRATEŠКOM PARTNERSTVU NA ODRŽIVIM SIROVINAMA, VREDNOSTI BATERIJA I ELEКTRIČNIH VOZILA
Ristić: Dok imamo pitanje Kosova, RS i litijuma, pravna država uvek će biti u fioci
Direktor nedeljnika Vreme, Stevan Ristić rekao je za N1 da dok god na stolu imamo pitanje Kosova, Republike Srpske i sad litijuma, funkcionisanje pravne države, sloboda medija i druge demokratske vrednosti o kojima govori profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber uvek će biti u fioci ispod stola.
Komentarišući izjavu profesora Univerziteta u Gracu Florijana Bibera, Ristić je podsetio da je Biber ranije izjavio da je između Brisela i Beograda otvoreno prvenstvo sveta u licemerju.
“Niti nas Evropska unija stvarno želi, niti Srbija stvarno hoće u Evropsku uniju, nego je to pretvaranje koje traje već jako dugo. Tako da mi je ta njegova izjava još negde bila značajnija što se tiče njegovog komentara na posetu Olafa Šolca u Beogradu”, rekao je Ristić u emisiji “Novi dan”.
Ristić ne veruje da će ljudi kojima je jedini mogući put Evropska Unija promeniti stav.
„Ne vidim da će neko ko smatra da je to pravi put za Srbiju sutra reći – okej ovi nas ne vole, ajmo mi da vidimo šta ima u tom Briksu ili šta šta se dešava sa Rusijom. Ja prosto mislim da to nije moguće i mislim da to ljudi u Briselu jako, jako dobro znaju“, objasnio je.
Dodao je da je tema litijuma u Srbiji, jedno ogromno nepoverenje.
„Ne samo na temi rudarenja i proizvodnje nekih baterija, ne samo u državu, nego nepoverenji u sve i svakog“, ocenio je Ristić.
Kada govori o interesu, Ristić je naveo da bi trebalo koristiti neku vrstu zdrave logike.
“Šta je interes kompanije? Interes kompanije je da napravi profit i to je potpuno jasna stvar. Šta je interes ljudi iz Jadra? Interes tih ljudi je da ostanu da žive gde su živeli do sada i to je potpuno legitimno i potpuno jasno. Šta je interes države? E tu moramo da vidimo mi šta je zapravo interes države Srbije i šta država Srbije radi ako je definisala svoj interes – da li je to taj neki privredni rast od 12 odsto kakav ima Slovačka, ja to ne znam, ali mi smo ozračeni tim nekim ogromnim ciframa, ovde se samo priča o milijardama „, ukazao je.
Kako je naveo, da su vlast u Srbiji i Rio Tinto imali nekakav dogovor, kopalo bi se to već godinama, kao što imamo Beograd na vodi, gde niko reč nije rekao i gde nema nikakvih problema.
„Ovde mi deluje, a pričalo se i po gradu, da je vrh vlasti od kompanije pre nekoliko godina, tri ili četiri, tražio dovođenje investitora. Tražio da se dovede fabrika baterija i onda su iz Rio Tinta rekli da to njihov posao nije. To je čak Vučić rekao pre par dana, kaže – bili su dosta arogantni. Ja mislim da se on poziva na taj gradski trač, koji je možda i tačan“, reko je urednik nedeljnika Vreme.
S. K. Ž.
Izvor: N1
Od siromaha je lako napraviti budalu
- Od silnih milijardi, kojima ih Vučić i Mali zasipaju ako se ne budu bunili protiv litijuma, sirotinji je već proradio apetit, kao da će i njima nešto da kane. E pa neće
- Zašto onda ova zemlja ne bi postala proizvođač litijuma? Kancerogene i autoimune bolesti neće početi odmah, a siromašni narod dobiće pokoju paricu – tek da se uvere da je predsednik u pravu
Ne znam koji je ovo put da nam predsednik Srbije pokazuje zelenu granu, na koju nikako da se kolektivno popnemo. Beše li to srpski Mercedes, koji nikad nije ni došao? Ili možda Beograd na vodi, od koga ne videsmo ni dolar prihoda u zajedničkoj kasi? Sad je to litijum, kaže Vučić, to je srpska budućnost, a njegov ministar finansija obećava rast BDP-a od 12 milijardi dolara i dodaje: „Zamislite da Saudijska Arabija ili Emirati nisu iskoristili taj potencijal, koji se zvao nafta, gde bi oni danas bili.“ A meni ne izbija iz glave misao – od siromaha je lako napraviti budalu.
Od tih ministrovih dvanaestak milijardi koje se nisu ni desile, sirotinji je proradio apetit. Masovno, na poslu, na društvenim mrežama, pokreće se ovakav razgovor: ja nisam ekonomista, ali ovaj litijum, izgleda, donosi velike pare. Šta sad s tim zagađenjem i sumpornim kišama, kad će sa Rio Tintom i meni nešto da kane?
E pa neće ništa da vam kane. Evo zašto.
Cena litijuma pala je za 80 odsto u poslednje dve godine, a padaće do 2030, dokle su računate prognoze. A cena litijuma je izvor vašeg budućeg bogatstva. I koliko god da niste ekonomista, šta ovde nije jasno: ako cena litijuma nastavi da pada, Rio Tinto obustavlja proizvodnju – i koliko onda vama ostaje?
Dva su bitna razloga da se ovo predviđanje obistini. Prvo, pronađena je jeftinija zamena za litijum. Radi se o natrijumskim baterijama, čija je proizvodnja neuporedivo jeftinija. Da nevolja bude veća, natrijumske baterije su izdržljivije i dugotrajnije od litijumskih. A litijum je srpska nafta…
Drugi razlog za pad cene litijuma leži u tome što pada tražnja za električnim automobilima. Za to je kriva carinska politika SAD i EU prema Kini i njenim proizvođačima električnih automobila, koji dominiraju tržištem. Carine su tako poskupele sve tipove električnih automobila – pa se i tražnja za njima prilično ohladila.
O tome ovde niko ne govori, niti toga ima na naslovnim stranama opozicionih medija. Eh, opozicioni mediji su i sami siromašni… pa nam danima nude najnovije Vučićeve fotografije, uslikane dok izgovara istorijske reči: „Dobro je što Srbija ima litijum, to će biti naša komparativna prednost.“
Zar sve to nije samo još jedna, izneverena, šarena laža? Ili nešto mnogo gore? Ako su ljudi najveći potencijal jedne zemlje, a jesu, onda je mnogo gore. Doktor Dragan Milić, niški kardiohirurg koji je ukinuo liste čekanja za operacije i koji nam je pokazao da Niš može na izborima da pobedi SNS, tako što će opozicija ostati udružena – imao je predlog i za blagu korekciju velikih srpskih investicionih projekata. Umesto nacionalnog stadiona u Surčinu, bolje je da izgradite pedeset novih porodilišta u Srbiji, rekao je. Jer ako to ne uradite, za desetak godina više nećete imati ko da vam puni te stadione koje gradite! Velika izdaja doktora Milića kažnjena je otkazom na fakultetu. I što je najgore, to je ispraćeno medijskom tišinom – svima je to, izgleda, odgovaralo.
Zašto onda ova zemlja ne bi postala proizvođač litijuma? Kancerogene i autoimune bolesti neće početi odmah, a siromašni narod dobiće pokoju paricu – tek da se uvere da je predsednik u pravu. Iz udžbenika treba izbaciti stranice koje govore o tome da su najveći proizvođači zlata i dijamanata bile i ostale – siromašne zemlje Afrike, u kojima korist od rudarenja pripada političkoj vrhuški i stranoj kompaniji koja sve poslove, uostalom, završava sama. Kome bi u Srbiji ovo znanje bilo potrebno?
Ovde će ostati siromašan i preplašen svet koji se, osim pogotku na lutriji, može nadati kojoj parici od Rio Tinta. Od siromaha je uvek bilo lako napraviti budalu.
Danica Popović, redovna profesorka na Ekonomskom fakultetu, kolumnistkinja nedeljnika Radar
Izvor: Radar, izdanje 19
ARHIVA PPNS DRUŠTVO ZA ZAŠTITU I PROUČAVANJE PTICA SRBIJE: AFERA JADAR – KORIST ZA NEKE, ŠTETA I BEZAKONJE ZA SVE!
Tri razloga za litijum iz Srbije i dva protiv
Zašto je dobro i zašto je loše što će EU kupovati litijum iz Srbije i zašto je Aleksandar Vučić „do neba“ hvalio političarku Zelenih - o tome u ovom pregledu pisanja nemačke štampe.
Srbija i EU potpisale su u petak 19.jula u Beogradu Memorandum o razumevanju EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Radi se o budućoj eksploataciji litijuma u nalazištu u Srbiji, o projektu Jadar. Tome je prisustvovao i kancelar Nemačke Olaf Šolc (SPD).
„Bila sam na mnogim putovanjima u inostranstvu sa Olafom Šolcom. Ali, mi novinari koji putujemo sa njim, nikada nismo naišli na nešto slično onome što se u petak dogodilo u Beogradu. Zeleni, baš nemački Zeleni, do neba su hvaljeni u autokratskoj Srbiji. To ima mnogo veze sa računicom predsednika Aleksandra Vučića – a i sa zaštitom životne sredine", piše Kristina Dunc u njuzleteru Prestonučki radar na sajtu Nemačke mreže urednika (RND).
Autorka potom piše kako je „autokrata Vučić" još ranije hteo da krene sa eksploatacijom litijuma u Srbij ali se pojavio otpor stanovništva. „Nemačka - nemački Zeleni - ponudila je pomoć u razvoju održivih standarda, koji su sada dogovoreni u sporazumu. I tako u Beograd nije doleteo samo Šolc, već i Franciska Brantner, političarka Zelenih i parlamentarna državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije. Teško da bi došla da se njena partija osramotila ovim planovima.
Ipak, verovatno nije očekivala da će je Vučić baš toliko hvaliti, piše Dunc i navodi da je predsednik na zajedničkoj konferenciji za novinare više puta pomenuo ime Franciske Branter, svedočio o njenom „predanom radu" i priznao da „nema hiljaditi deo njenog znanja o zaštiti životne sredine".
Novinarka RND je Vučićev hvalospev političarki Zelenih protumačila kao poruku koja bi trebalo da umiri stanovišto: „Ako čak i Nemci, a pogotovu nemački Zeleni, smatraju da je ovaj projekat ekološki u redu, onda on mora biti dobar. Ko to još ima tako visoke standarde?"
Ona navodi da je „sada važno da nemačka vlada kontroliše te standarde i takođe pomaže u demokratizaciji zemlje, i na kraju citira Vučića koji je takođe rekao - Znate šta Zeleni misle o meni, i ja o njima takođe. „Da, znamo. Naime, skoro ništa dobro",odgovara Krstina Dunc na kraju svoje priče iz Beograda.
Tri dobra razloga za litiujm iz Srbije
Spoljnopoltički urednik Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ) Nikolas Buse u svom komentaru kaže da „postoje tri dobra razloga zašto Nemačka i druge zemlje EU treba da kupuju litijum u Srbiji".
„Prvo, Evropa time može smanjiti svoju zavisnost od kineskih baterija. Drugo, bliskiji ekonomski odnosi mogu dovesti do toga da se Srbija ne oslanja previše na Moskvu i Peking. Treće, na ovaj način se povećava podsticaj Vučiću da ne igra destruktivnu ulogu u sukobu sa Kosovom".
Autor napominje da se „nemačkoj i evropskoj spoljnoj politici često zamera da nisu strateške i da ne zastupaju dovoljno svoje interese. To nije sasvim neopravdano: posebno u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu vlada univerzalističko razmišljanje.Svojim putovanjem u Beograd Šolc pokazuje da može biti i drugačije".
„Kancelar nije izgubio iz vida zapadni Balkan, i treba da ostane posvećen pitanju pristupanja. EU koja ima hrabrosti da primi Ukrajinu, ne bi smela da dozvoli stvaranje vakuuma moći na jugoistoku kontinenta", zaključuje Nikolas Buse u komentaru za FAZ
Dva razloga zbog kojih je sporazum sa Srbijom problematičan
„U vreme tolikih geopolitičkih kriza u svetu, svakako je važno da nabavka sirovina bude diverzifikovana i Srbija može postane važan liferant. Uzgred, Ukrajina takođe ima velike količine litijuma koji se teoretski takođe može eksploatisati", piše u autorskom članku za Fokus Klaudija Kemfert, profesorka ekonomije energije na Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja i Univerzitetu Leupana u Lineburgu. Ona je i kopredsedavajuća Saveta stručnjaka nemačke vlade za pitanja životne sredine.
„Međutim, ovaj sporazum je ipak, problematičan iz dva razloga", piše dalje Kemfert.
„Prvo, potencijalna šteta po životnu sredinu može biti ozbiljna. Stoga bi ekstrakciju sirovina trebalo dozvoliti samo ako su ispunjeni ekološki i društveni standardi. Nemačka vlada i EU treba da insistiraju na odgovarajućim sertifikatima".
„Drugo, moramo se zapitati: od koga ćemo mi zapravo da zavisimo? Iako Srbija želi da uđe u EU, pregovori o pristupanju EU traju od 2012. Srbija je kandidat za članstvo u EU, ali ne podržava sankcije EU i Rusije i sa Kinom je zaključila sporazum o slobodnoj trgovini. Osim toga, u Srbiji se guši sloboda štampe, a pravosuđe se ne smatra potpuno nezavisnim. Geopolitički kriterijumi takođe treba da igraju ulogu. Srbija, dakle, nije idealan partner iz oba razloga".
Klaudija Kemfert dalje navodi šta bi nemačka vlada trebalo da uradi: „Trebalo bi da obezbedi da se potreba za sirovinama svede na minimum. Sirovine se moraju reciklirati, cirkularna ekonomija je fundamentalna. Osim toga, ne bi trebalo da se proizvodi sve više vozila, jer statistički gledano, automobili stoje oko 23 sata dnevno. Potreban nam je pravi zaokret u saobraćaju sa izbegavanjem saobraćaja, izmeštanjem i optimizacijom. Treba nam više usluga mobilnosti, bolji i jeftiniji javni prevoz i železnički prevoz. A inače - možemo da kopamo litijum i u našoj zemlji."
Dijana Roščić
Izvor: Dojče vele
Na meti za iskopavanje litijuma dvadeset osam lokacija u Vranju i okolinim opštinama
U vezi sa aktuelizovnjem teme iskopavanja litijuma na području jadra, Vranje news podseća na ranije tvrdnje Dragana Antića, ekološkog aktiviste i člana Ekološkog ustanka, da postoji čak 28 lokacija na teritoriji Vranja i Pčinjskog okruga na kojima su sprovedene faze istraživanja za iskopavanje litijuma i bora.
"Što se tiče okoline Vranja, spominje se Klinovac, priča se i o kopanju litijuma i zlata u okolini Bosilegrada.
Rio Tinto je zainteresovan i za Trgovište, Klenike, Spančevac, Rusce, Buštranje, Novo Selo.
Na 28 lokacija u Vranju i okolini oni su završili dve faze istraživanja, i to piše na sajtu Rio Tinta", kazao je ranije Antić.
Čak je, dodao je on, obavljeno istraživanje o uticaju magnetizma i gravitacije na iskopavanje litijuma.
"Sad sledi bušenje", kazao je Antić.
Antić je ranije naveo da je korist koju bi država imala od iskopavanja litijuma i boraminimalna, u odnosu na ono što bismo mogli da ostvarimo kroz razvoj poljoprivrede, organske hrane i turizma.
"Godine 2014. donet je novi Zakon o rudarstvu, što je omogućilo preče pravo iskopavanja stranim kompanijama koje sprovode istraživanje.
A i rudna renta je vrlo niska, tri odsto.
Sve to je zainteresovalo strane firme da dođu u našu zemlju.
Ono što mi ne možemo da dokažemo, ali pretpostavljamo, jeste da su u igri velike provizije, i da ne možemo govoriti o interesu države, već o interesu pojedinaca", kazao je Antić.
Bitka za Vlasinu: Ugroženi Crna Trava i čitav jug
Nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina sa republikom Nemačkom, a vezano za otvaranje rudnika litijuma na području Podrinja, iz organizacije Bitka za Vlasinu saopštili su da "duboko saosećaju sa našim zabrinutim građanima".
"Uprkos celokupnoj stručnoj javnosti, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) kao našoj krovnoj, naučnoj instituciji, predstavnici Vlade Srbije, izabranici naših građana, donose odluke sa fatalnim ishodom po sve nas. Iz tog razloga, Bitka za Vlasinu želi da vas upozna sa onim što se dešava na vašoj teritoriji i da vas upozori na posledice. Prostornim planom Republike Srbije do 2035, Crna Trava je markirana kao zona potencijalnog rudnika. Na slici Ministarstva rudarstva i energetike možete videti lokacije Dobro Polje i Brod. A to znači sledeće: nestaće čitavo područje Vlasina sa svim okolnim planinama i najkvalitetnijom vodom. Reka Vlasina će biti potpuno uništena. Istražnu kompaniju zanima bakar, zlato i šta god nađu. Ako vas lažu za ekološko rudarastvo, pogledajte kako izgleda Bor. Iselićete se svi, a ostali će živeti skraćenim i mučnim životom.
Srbiju nam razjedaju", navode iz Bitke za Vlasinu.
U tekstu saopštenja se dodaje da je firma iz Beograda, koja je dobila istražno pravo, a pripada jednoj kanadskoj kompaniji, prema podacima na internetu imala je u 2021. nula zaposlenih, 2022. jednog; 2023. dva i da je u 2023. godini firma poslovala sa neto gubitkom od 24,2 miliona.
"Da garancija nema, niko sa gubitkom ne bih poslovao. Poštovani južnjaci, Crnotravci, Bosilegrađani, Surduličani, Vlasotinčani, Leskovčani, Vranjanci, Lebančani, gde god da ste. Izgubićete vaš kućni prag. Neće biti više ni Vlasinke, ni Crnotravskog sabora, ni Vlasinskog leta. Ulazimo u sumornu jesen iz koje se nikada nećemo izvući. Neće biti Srbije, jer je premala teritorija da izdrži ovoliko rudnika. Da se ne bi ponovila situacija sa Rio Tintom i Rio Savom zapitajte sebe i vaše golemaše da li se slažu da se vaši domovi rasele, a mi nestanemo jer to nam je predviđeno", navodi se u saopštenju Bitke za Vlasinu.
Izvor: Vranje news
ARHIVA PPNS RIO TINTO NEMA ISKUSTVA SA RUDNICIMA LITIJUMA, PROJEKTI U ARGENTINI I SRBIJI SU NEUPOREDIVI - ZAKLJUČCI IZ ODGOVORA PORTALU PRVI PRVI NA SKALI
Šta su jalovišta i kakve posledice mogu prouzrokovati?
Glavna tema proteklih nedelja je svakako potencijalno iskopavanje litijuma, a ako do njega dođe dodatan problem mogu stvoriti jalovišta.
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije objašnjava za Danas da su jalovišta zapravo isto što i deponija, odnosno, vrsta rudarske deponije.
„Tu se odlaže materijal nakon izdvajanja rude koja ima neku vrednost, isto kao što u svakodnevnom životu na deponiju bacamo ono što nam ne treba. To su dakle materijali iz kojih više ne može da se izvuče vrednost. Jalovišta mogu biti u različitim formama: tečna, polutečna, u čvrstom stanju. Ono što je problem jeste da se pri određenim pojavama u prirodi i oko nas, projektuju se na način da to što se stavlja na deponiju ne dođe u kontakt sa ostatkom životne sredine“, navodi Lekić.
Dodaje da je cela poenta u dobrom projektovanju jalovišta, da svi događaji koji se odigravaju u životnoj sredini ne utiču na to jalovište, odnosno da materije u njemu ne dođu u kontakt sa ostatkom životne sredine.
Događaji koji mogu dovesti do mešanja jalovišta sa životnom sredinom, pre svega sa podzemnim vodama, rekama i zemljištem, su zemljotresi, obilne padavine, klizišta i druge prirodne nepogode koje se dešavaju svuda oko nas.
„Bitna je i procena rizika koje nosi formiranje jalovišta na nekoj lokaciji. Dobro projektovanje podrazumeva da se proceni na primer koje bi bile maksimalne padavine na koje bi to jalovište bilo otporno. Obično se to računa na kiše koje padaju na hiljadu ili deset hiljada godina. Ono što je kod nas problem je što smo imali slučaj iz 2014. godine sa jalovištem rudnika Stolice koji je u istom regionu kao i projekat Jadar, gde je zbog bujičnih poplava došlo do provale brane na tom jalovištu, čime su zagađujuće materije prodrle u reku Jadar“, naglašava Lekić.
Ističe da je neophodno da se jalovište projektuje po najboljim svetskim standardima, kako bi verovatnoća katastrofe bila najmanje, međutim, kao i kod deponija, problem svega je da se obezbedi sigurnost da sanitarne deponije ne gore, podseća na slučaj gorenja deponije Duboko kod Užica, koja se u maju ove godine zapalila po drugi put, što govori da o njoj nismo dovoljno brinuli, iz čega se budi strepnja u kontekstu jalovina.
Ako dođe do iskopavanja litijuma, u zavisnosti od sadržaja jalovine koju bi taj rudnik imao, kada bi došlo do nesreće ili akcidenta na njenoj lokaciji, Lekić objašnjava da bi došlo do značajnih posledica u najbližem okruženju, a zatim i nizvodno u tom regionu.
„Akcidenti se takođe proračunavaju, trebalo bi da sastavni deo dokumentacije bude šta bi se dogodilo kada bi se nešto dogodilo, koje bi bile mere da se to ne dogodi i plus koje bi bile mere čak i da se dogodi šta bi se radilo. Svakako bi uticaj bio vrlo negativan kada bi došlo do kontakta materijala na jalovištu sa okruženjem. Koliko bi se brzo širilo zavisi od brzine reakcije u takvoj situaciji, isto kao i za požar“, zaključuje Lekić.
Podsećamo, Ustavni sud je 11. jula, na inicijativu kompanije Rio Tinto, koja je imala dozvolu za istražna prava i planira da otvori rudnik litijuma, ukinula Uredbu Vlade Srbije o ukidanju Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za projekt „Jadar“.
Vlada Srbije je četiri dana nakon toga donela Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“.
Nađa Vukajlović
Izvor: Danas
Ekološka odbrana Jadra i cele Srbije odavno predstavlja novi front protiv Vučića, ali zbog nje dolazi i do našeg ozbiljnog građanskog proklizavanja: Antilitijumski populisti koriste naprednjačke trikove
Izgleda da Vučićevu vlast možemo da skinemo s vrata jedino i samo nekim novim zastrašivanjem građana, to jest isto onako kako je njegova autokratija i uspostavljena i kako se održava.
Junsko-julska društvena gibanja oko projekta Jadar i kompanije Rio Tinto upravo to pokazuju – narod se najlakše mobiliše širenjem straha od neke opasnosti, realne ili prividne, svejedno, to nije presudno.
Ponižavajuće je što nismo u stanju da jedan rudarski projekat odbacimo mirno, bez svađe i bez „Marš!“, kao što je i naša nacionalna sramota da jednog radikalnog populistu kakav je Vučić ne umemo drugačije da pobedimo osim populizmom.
Da li nam i posle njega sledi reciklaža autokratije – naredna sezona kolektivnog zatupljivanja i nacionalne hipnoze, a zatim, posledično, i nova opsada institucija strane nekog drugog političara i neke druge partije?
Ekološka odbrana Jadra i cele Srbije odavno predstavlja novi front protiv Vučića, ali zbog nje dolazi i do našeg ozbiljnog građanskog proklizavanja.
Nimalo nije sporna borba žitelja Gornjih Nedeljica protiv otvaranja rudnika litijuma u njihovom kraju, kao ni podrška koja im iz potpuno razumljive solidarnosti dolazi iz drugih delova Srbije, a ni to što taj talas narodnog nezadovoljstva opozicija pokušava da kanališe u svoju korist, ništa od toga nije upitno.
Uostalom, slično se već dogodilo posle bezumnih zločina u maju prošle godine. Kao što vlast ni tada nije snosila neposrednu krivicu za bezumna masovna ubistva – ali je bila odgovorna za kultivaciju nasilja u javnom prostoru, pa su protesti bili opravdani – tako je i sada: ona nije kriva što jadarit postoji i što je ležište otkrila strana kompanija, ali jeste najodgovornija za to što nam je društvo razoreno nepoverenjem i što u njemu javna rasprava nije moguća.
Neposredne žrtve takve situacije jesu građani Gornjih Nedeljica, reč je o njihovim kućama, njihovoj zemlji, njihovim životima, i nije lako ni zamisliti kako su se osećali u atmosferi u kojoj svako sumnja u svakog i niko nikome ne veruje.
Na kraju, dogodilo im se ono što bi se desilo bilo kome da se našao na njihovom mestu – poverovali su jedino onima koji su ih plašili i uzbunjivali.
E, to su iskoristili uzbunjivači i zastrašivači svih vrsta, uključujući i neke političke i parapolitičke šićardžije, kojima je ovaj tekst i posvećen, iz prezira, naravno.
Pomenuti raspršivači kolektivnog straha, bilo da su akademske ili neakademske provenijencije, odradili su „lavovski“ posao.
Ispalili su kanonade dezinformacija ilustrovanih apokaliptičnim pustinjsko-marsovskim prizorima postrudarske Rađevine i začas je šansa da se o rudniku uopšte razgovara nestala bestraga.
Panični ekonarativ se potom veoma lepo primio kod tzv. slobodnih medija, što je ubrzo pokrenulo lančanu reakciju u glavama mnogih građana Srbije; došlo je do neviđene pojmovne strahoomraze: ljudi su počeli da se ježe čim čuju reči litijum, projekat Jadar, Rio Tinto, rudnik, geološka bušotina, da ne nabrajam dalje.
Kruna ovog antirudarskog ustanka bila je inicijativa za uvođenje moratorijuma na istraživanje i eksploataciju litijuma i bora u Srbiji – akcija koja je prema mom mišljenju izraz dubokog neznanja, građanske neodgovornosti i primitivne politike njenih umotvora.
Nažalost, širenje straha među građanima nije naudilo samo projektu Jadar, šteta za društvo je mnogo veća, jer su pri antirudarskom spinovanju upotrebljene i neke izvorno naprednjačke veštine javne komunikacije – ružni postupci za koje smo verovali da su rezervisani samo za Vučića i njegove saborce.
Reč je o lažima bez izvinjenja i optužbama bez epiloga. Objasniću.
Onako isto kako je Vućić imao (i ima) pravo da u svojim medijima izgovori sve što poželi, pa tako i da slaže i da tu laž nikada ne prizna, tako i svako ko je protiv eksploatacije litijuma ima danas priliku da u „slobodnim“ medijima napiše ili kaže šta mu god padne na pamet, niko ga neće pitati za izvor ili verodostojnost informacije, a kamoli da mu kasnije zatraži demanti.
Osobe sa akademskim zvanjem tek ne moraju ništa da dokazuju, štaviše, ono što one izgovore biće dalje masovno citirano i to uz napomenu da je to „stav struke“.
U tu paukovu mrežu neproverenih informacija čija se verodostojnost potvrđuje dopunama: „rekao taj i taj“ ili „rekla SANU“, uhvatili su se i neki koji u medijima obično govore promišljeno i uglavnom samo ono što dobro znaju, ni oni ovih dana nisu propustili priliku da o litijumu i priključenijem javno izreknu enormne količine gluposti – mislim kumulativno, naravno.
Vučić godinama kontroliše i usmerava narodnu volju putem laži i dekontekstualizovanih poluistina, sad smo krenuli da ga oborimo pomoću priče o litijumu iako je odnos javnog mnjenja prema toj temi kreiran u kompletno njegovom, vučićevskom maniru.
Biva li tako i, ako čak i biva, može li bez posledica?
S nadom da ipak može, usuđujem se i da iznesem predlog koji bi situaciju mogao da popravi.
Najpre da se odmah prestane sa divljanjem ekopopulizma u javnosti, a zatim i da se lepo demantuju sve do sada izrečene neistine.
Vučić se zbog svojih laži nikada nije izvinio, ali bi naši najglasniji ekozastrašivači (počev od onih sa doktoratima) to mogli da učine, makar da pokažu da se ne ponašaju isto kao on.
Recimo, to bi mogle da budu sledeće izjave:
1) napisao sam da se u Jadru planira ogroman površinski kop, a znao sam da je reč o podzemnoj eksploataciji, pogrešio sam, neću više;
2) izjavio sam da su sve evropske zemlje odustale od litijuma mada u Evropi postoji dvadesetak takvih projekata, obmanuo sam vas i molim vas da mi oprostite,
3) rekla sam da će iz Jadra biti raseljeno trista hiljada ljudi, slagala sam, izvinite, 4) na jednom skupu sam uporedio fotografije rudnika u Arizoni i one s predelima oko Cera i Iverka, takvo neanaloško poređenje je nestručno, nenaučno, tendenciozno i nepristojno, sad me je stid.
I tako dalje, ima dosta primera. Bio bi to veliki doprinos javnom dijalogu u Srbiji i to ne samo za pitanja rudarstva i zaštite životne sredine.
Uz ove laži bez pardona, antilitijumski populisti su primenili još jedan trik iz naprednjačke prakse, a to su tzv. nekonsekventne optužbe.
Reč je o ciljanim klevetama pojedinaca i grupa, koje se koriste isključivo u aktuelne svrhe i za trenutnu diskvalifikaciju, to su optužbe koje nemaju, niti su uopšte bile zamišljene da ikada dobiju pravni epilog.
Kada Vučić kaže da je Đilas ukrao 600 miliona i to na svojim naslovnicama objave grozni tabloidi, gomila funkcionalno nepismenih građana Srbije pomisli kako je to tačno ili makar moguće, a normalan čovek se prvo zapita, ako je istina, zašto ne hapse lopova?
Ista matrica važi i kada univerzitetske profesore koji su radili istraživanja za Rio Tinto, ili čitave fakultete koji su od kompanije primile neku donaciju, optužite za korupciju, a neretko i za izdaju Srbije.
Kleveta važi jednokratno, samo da biste naudili jednoj rudarskoj kompaniji jer vama zapravo nije ni bitno da li je korupcije stvarno bilo, vi nemate nikakvu nameru da je dokazujete, važno je da su vam mnogi ugrubo poverovali.
E sad, pomislite samo da ti profesori, koje optužujete kako im je važniji profit Rio Tinta od zdravlja srpske dece, da su to ljudi koji sa decom rade i decu uče, pa zar vam nije važno čemu ih uče ako su tako teško i beznadežno korumpirani? Zašto ih ne tužite, zašto ne pokrenete peticiju za ukidanje Rudarsko-geološkog fakulteta?
Nemam dokaza, ali ni gram dileme u vezi s tim da će nam ovi ekoprotesti, ako nastave ovako kako su počeli, sa sve jačom nacionalnom patetikom i retradicionalizacijom i u slici i u reči, doneti više društvene štete nego koristi, zato ne želim da budem deo toga ni u kakvom obliku.
Ne verujem u borbu protiv Vučićeve vlasti ukoliko ona ne predstavlja i akciju usmerenu i protiv svih budućih autokratija.
Narod možda ovako i možda uspemo da se odbranimo od ove autoritarne vlasti, ali hoćemo li ga tako odbraniti i od njega samog?
Vladica Cvetković, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i inicijator ProGlasa
Izvor: Danas, 16. 7. 2024.
ARHIVA PPNS U POTRAZI ZA SMISLOM - RATKO RISTIĆ
Trinaest sramota ljutoga saveznika Rio tinta
Izlizale se bajke o “zelenom rudarenju po najvišim ekološkim standardima”. Propale obmane o blagodetima od litijuma. Propagandisti menjaju taktiku. Rio tinto napada i tabloidi blate kritičare lično. Policija hapsi Nedeljičane. Predsednik prezire: “Nikad se nisam plašio hajke neodgovornih i nesposobnih ljudi.” Dodaje: “Nije potrebno podilaziti neznalicama.”
U listu Danas od 16. jula Vladica Cvetković duva u istu tikvu. Sitno zamera predsedniku pa, tako maskiran u slobodara, krupno vređa kritičare Rio tinta. Neveštoga polemičara, galamdžiju citiraću i komentarisati. Brukaju ga same njegove reči, uz moje komentare.
(1) Akademik Cvetković donekle ima pravo: neki kritičari Rio tinta govore populistički. Među stručnim kritičarima nema takvih. Ipak, razumem iskušenje vatrenih nestručnjaka: protive se žestokim populistima pomoću populizma.
Razlikujmo populiste korisne narodu od populista štetnih narodu. Jednačenje korisnih i štetnih je prva sramota.
(2) Akademik Cvetković piše: “Narod se najlakše mobiliše širenjem straha od neke opasnosti, realne ili prividne, svejedno, to nije presudno.” Propagandista ne haje za razliku između stvarnosti i privida; svejedno mu je.
Razlika između realnosti i privida jeste presudna! Građani se realno plaše zloglasne kompanije, zagađivanja, raseljavanja. Predsednik i njegovi poslušnici, međutim, plaše nas prividima: tobože, propustili bismo uspon privrede i odrekli se bogatstva. Jednačenje realnosti i privida je druga sramota.
(3) Akademik Cvetković krivi žrtvu, a izokola pravda tlačitelje. Evo dvaju citata.
“Poražavajuće je što nismo u stanju da jedan rudarski projekt odbacimo mirno, bez svađe.” Građani godinama mirno odbacuju projekt. Transparentima u visokom ramu, novim za svaki protest, mirno upozoravam, branim, ismevam. Nedeljičani mirno nastupaju ali policija ih grubo hapsi. Poražavajuće je što Rio tinto taji i obmanjuje. Poražavajuće je što vlastodršci dosledno krše zakone i što tužilaštva žmure na dokaze kršenja.
Tobožnjeg rodoljuba boli “naša nacionalna sramota da Vučića ne umemo drugačije da pobedimo osim populizmom”. Sramota nije “naša nacionalna”; nije na “nama” koji “ne umemo” nego na vlastodršcima, koji nažalost umeju. Dok god budu prisvajali javne novce, mitili i ucenjivali birače, premeštali ih i dopremali, zloupotrebljavali televizije i tabloide – dotle će ostati nepobeđeni. Krivljenje žrtve je treća sramota.
(4) Geolog besmisleno abolira vlastodršce odgovornosti za nastanak minerala, proces od pre nekoliko milijardi godina: “vlast... nije kriva što jadarit postoji...” Ulagivanje vlastodršcima je četvrta sramota.
(5) Profesor geologije krivotvori otkriće jadarita: “... i što je ležište otkrila strana kompanija...” Profesorka Jelena Obradović, njegova fakultetska koleginica, i mladi saradnici otkrili su jadarit 1990-ih godina. Objavili su otkriće 2000. godine, pre nego što se Rio tinto pojavio u Srbiji. Saveznik Rio Tinta zna tu publikaciju jer je citiran u njoj. Mora javno povući obmanu. Obmanjivanje je peta sramota.
(6) Vajni naučnik priznaje da veruje slepo, bez dokaza: “Nemam dokaza ali ni gram dileme ...” Kritičare Rio tinta, “osobe sa akademskim zvanjem”, omalovažava što, tobože, “ne moraju ništa da dokazuju” i što, tobože, šire “paukovu mrežu neproverenih informacija”. Naprotiv, mi navodimo hemijske analize i druge dokaze. Nedoslednost je šesta sramota.
(7) Braniocu Rio tinta smo mi, kritičari kompanije, “raspršivači kolektivnog straha” i “ekozastrašivači (počev od onih sa doktoratima)”. Naš javan rad zove “panični ekonarativ”, “divljanje ekopopulizma”, “enormne količine gluposti”, “ciljane klevete”, “laži bez pardona”, “ispalili su kanonade dezinformacija ilustrovanih apokaliptičnim pustinjsko-marsovskim prizorima.” Klevetanje i vređanje su sedma sramota.
(8) Prvi sam potpisao javan apel Narodnoj skupštini šezdeset troje uglednih stručnjaka. Njemu je apel “izraz dubokog neznanja, građanske neodgovornosti, i primitivne politike njenih umotvora”, “širenje straha”, “antirudarsko spinovanje”, “laži bez izvinjenja”, “optužbe bez epiloga”. Tvrdi da varamo: “Vama zapravo nije ni bitno da li je korupcije stvarno bilo, vi nemate nikakvu nameru da je dokazujete.” Imitiranje Šešelja je osma sramota.
(9) Tobožnji privrženik dijaloga jadikuje što je tobože “začas šansa da se o rudniku uopšte razgovara nestala bestraga”. Naprotiv, razgovara se stalno i gromko. Naša strana prihvata suočavanja a njegova ih često izbegava. Na javnom apelu nas, šezdeset troje stručnjaka, pokret Kreni-promeni sproveo je masovnu narodnu inicijativu. Zakon nalaže javnu raspravu u Narodnoj skupštini. Vlastodršci je uporno i protivzakonito sprečavaju krijući 38.000 dokumenata o narodnoj volji. Pravdanje silnika je deveta sramota.
(10) Licemer jadikuje što tobože nema razgovora a sam ga izbegava. Umesto da razgovara, on kleveće i vređa. Odmah se povukao iz pripremanja odličnoga simpozijuma u SANU, održanog u maju 2021. godine. Mirno i ravnopravno govorili su ministarka, stručnjaci i službenici Rio tinta, nezavisni stručnjaci, građani. Posle simpozijuma, koje je nadležno ministarstvo ignorisalo, SANU je savetovala da se štetan projekat obustavi. Akademik, tobožnji privrženik razgovora, prećutao je akademijski simpozijum i naknadne diskusije. Licemerje je deseta sramota.
(11) Rio tinto poziva se na 40 domaćih i 60 stranih fakultetlija, ali bezimenih. Hoće da im se veruje na reč mada kriju ko su. Akademik Cvetković, zvezda angažovanog fakulteta, neka kaže je li među bezimenim saradnicima. Javnost ima pravo da zna da li on govori kao nezavisan stručnjak ili plaćen saradnik, da li zastupa javan ili svoj interes. Tugaljivo predstavlja bezimene, možda i sebe, kao “ljude koji sa decom rade i decu uče”, koji haju za “zdravlje srpske dece”. Tajnovitost je jedanaesta sramota.
(12) Provokator nas čika na protivzakonite i glupe postupke: “Zašto ne tužite, zašto ne pokrenete peticiju za ukidanje Rudarsko-geološkog fakulteta?” Računa da će neuki pomisliti: “Da su kritičari istiniti, tužili bi.” Čitaoci Danasa znaju da sudu tuži samo stranka lično oštećena. Niko ne sme tužiti prosto zato što se nečemu protivi. Ne mogu se tužiti bezimene osobe. Fakultet je potreban ali bi bio korisniji da je čestitiji. Provociranje je dvanaesta sramota.
(13) Samoreklamer se potpisao kao “inicijator ProGlasa”, u jednini. Ta egalitarna družina predstavlja svakoga kao inicijatora ali znamo glavne. Ovaj član bruka vrlu družinu. Kićenje tuđim perjem je trinaesta sramota.
Zbir 13 sramota glasi – beščašće.
Nenad M. Kostić, hemičar, penzionisan profesor američkih univerziteta, vlasnik dobrotvornog fonda, član SANU-а u ostavci
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0