Pregled dela objava o Rio Tintu i litijumu za 31. jul 2024. godine:
Protest protiv iskopavanja litijuma i u Vranju
I Novosađani protestuju protiv kopanja litijuma: U sredu se šalje poruka da "rudnika neće biti"
Evropska komisija za EWB: Vlasti Srbije bi kontrolisale poštovanje ekoloških kriterijuma u iskopavanju litijuma
„Znali smo 2020. da će Rio Tinto ovde istraživati“: Protest protiv iskopavanja litijuma i u Požegi
Objavljena je prva studija ekoloških posledica dosadašnjih, istražnih iskopavanja u dolini Jadra
Rio Tinto u finansijskom izveštaju pomenuo da su na Samitu kritičnih sirovina u Beogradu vlade, potencijalni kupci i evropski lideri podržali porjekat Jadar
Pančevci se pridružuju protestu protiv Rio Tinta
Petković: Lideri ekološih protesta nisu zainteresovani za stranačku politiku
Videćemo kako će se Beograđani pokazati 10. avgusta: Sagovornici Danasa o demonstracijama protiv litijuma
PKS: Rudarstvo u Srbiji u opasnosti, potrebno da se struka uključi u dijalog
Širom Srbije najavljeno 18 protesta protiv iskopavanja litijuma
Litijum pre litijuma: Kako je pre deceniju i po propalo kopanje nikla u zapadnoj Srbiji?
Protest protiv iskopavanja litijuma biće održan u petak 9. avgusta u 19 časova, na šetalištu ispred Robne kuće u centru Vranja.
"Protest organizujemo mi, mladi ljudi, rodoljubi, čuvari prirode, koji brinemo za opstanak ove zemlje, jer ne damo da Srbija postane kolonija i deponija Evrope zarad privatnog profita već punih džepova političara sa vlasti!
Danas Jadar, sutra Vranje!
Rio Tinto nije jedina kompanija koja planira da kopa litijum u Srbiji, ali bi to bio prvi od planiranih četrdeset rudnika koji ima zadatak da olakša put ostalima.
Stvoriće se domino efekat.
Što se tiče teritorije Pčinjskog okruga spominje se iskopavanje u opštini Trgovište i selima Klinovac, Klenike, Buštranje, Rusce, Novo Selo i Surlica.
Pozivamo sve ljude koji su protiv iskopavanja litijuma, bez obzira na političko i ideološko opredeljenje, jer je ovo protest za očuvanje našeg najvećeg bogatstva, a to je zdrava životna sredina.
Snaga je u svima nama, pokažimo zajedništvo, izađimo na ulice, pošaljimo jasnu poruku - Rio Tinto i druge rudarske korporacije, marš iz Srbije!
Organizatori saopštavaju da su svi ljudi koji žele da pomognu u organizaciji protesta dobrodošli i da se mogu javiti na e-mail adrese dimitrijevirag@gmail.com i wujica@gmail.com, navodi se u saopštenju koje je prosleđeno medijima.
Evropska komisija za EWB: Vlasti Srbije bi kontrolisale poštovanje ekoloških kriterijuma u iskopavanju litijuma
Projekti koji na osnovu nedavno usvojenog Zakona Evropske unije o kritičnim sirovinama (CRMA) budu proglašeni “strateškim” moći će da budu zaustavljeni u bilo kojoj fazi sprovođenja ukoliko Evropska komisija proceni da ne zadovoljavaju odgovarajuće standarde, pre svega ekološke i pravne, objašnjavaju za European Western Balkans u Evropskoj komisiji.
Upitani ko će biti nadležan za kontrole da li se poštuju kriterijumi u slučaju da projekat “Jadar” kompanije Rio Tinto, koji bi se ticao iskopavanja i prerade litijuma u Srbiji, bude proglašen “strateškim”, naši sagovornici u Briselu ističu da je to zadatak vlasti u državi u kojoj se sprovodi implementacija, uz napomenu da bi “organizatori projekta” bili dužni da svake dve godine podnose izveštaj Komisiji o stanju projekta i obaveštavaju Komisiji “o svim relevantnim promenama u njemu”.
“Komisija, takođe, može da zatraži informacije od promotera projekta, i, naravno, namerava da to iskoristi ako postoje ozbiljne sumnje u vezi sa nekim strateškim projektom. Na kraju, prema Članu 7 CRMA, Komisija može da opozove status strateškog projekta u slučaju da projekat više ne ispunjava kriterijume za izbor, od kojih je jedan održivo sprovođenje”, preciziraju u EK.
Memorandum o razumevanju i novi protesti građana
Podsetimo, Srbija i Evropska unija su 19. jula zaključile Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Navedeni dokument su potpisali Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Srbije, i Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Među sirovinama koje se smatraju važnim za ostvarivanje cilja Unije koji se odnosi na zelenu i digitalnu tranziciju nalazi se i litijum, kojeg ima u Srbiji. Nekoliko dana pre potpisivanja Memoranduma , i zvanično je objavljena odluka Ustavnog suda Srbije o proglašenju neustavnom Uredbe Vlade Srbije o stopiranju iskopavanja litijuma (projekat “Jadar”).
Vlada Srbije stopirala je projekat Jadar 2022. godine, nakon višemesečnih protesta ekoloških organizacija i građana, ukinuvši prostorni plan Loznice kojim je u tom kraju predviđen rudnik, kao i sve dozvole u vezi sa kompanijom Rio Tinto, zainteresovanom za rudarenje litijuma. Protesti građana ponovo se organizuju i ovog leta u različitim delovima Srbije jer je postalo jasno da vlast nije odustala od namere da se u našoj državi iskopava i prerađuje litijum.
Predsednik Vučić je u proteklih mesec poručio da će Srbija, kao i on lično, insistirati da se prilikom realizacije projekta “Jadar” zaštiti životna sredina, “da vazduh, zemlja i vode ostanu čiste”.
„Dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine, da ćemo i to odlaganje za deponiju imati urađeno u skladu sa svim evropskim standardima, nećemo da pokušavamo ni da počinjemo“, rekao je Vučić.
Rio Tinto ne može da prijavi projekat Evropskoj komisiji, a da prethodno ne dobije zeleno svetlo od Srbije
U odgovorima na pitanja EWB na temu litijuma i strateških projekata koji će se izvoditi na osnovu Zakona EU o kritičnim sirovinama, Evropska komisija nedvosmisleno navodi da Rio Tinto, ili bilo koja druga kompanija zainteresovana za rudarenje litijuma u Srbiji, ne može da se prijavi za dobijanje statusa “strateškog projekta” od Evropske komisije, a da prethodno ne dobije zvanično odobrenje od države (u ovom slučaju od Srbije) u kojoj bi se projekat implementirao.
“Prema Zakonu o kritičnim sirovinama, Komisija mora da dobije direktno odobrenje određene treće zemlje (u kojoj bi se projekat sprovodio) pre nego što razmatra prijave. Takođe, i u slučaju da neki projekat EK proglasi strateškim, ovlašćeni organi u zemljama u kojima bi se projekti sprovodili nisu dužni da izdaju dozvole izvođačima”, preciziraju u EK za EWB.
Upitani koje kriterijume neki projekat mora da ispuni da bi ga Evropska komisija proglasila “strateškim”, nadležni u Briselu kažu da su to, pre svega, projekti koji “promovišu strateške sirovine u svim fazama lanca vrednosti, kako unutar EU, tako i izvan Unije”.
“Projekti će biti odabrani na osnovu njihovog doprinosa sigurnosti snabdevanja strateškim sirovinama, tehničke izvodljivosti, mogućnosti zamene strateških sirovina, održivosti i socijalnih standarda. Projekti u EU treba da obezbede evropsku dimenziju, a projekti u trećim zemljama treba da obezbede dodatnu vrednost na lokalnom nivou. Opseg obuhvata projekte koji omogućavaju proizvodnju materijala koji zamenjuju strateške sirovine. Strateški projekti u EU će imati koristi od pojednostavljenja izdavanja dozvola za ubrzavanje administrativnih procedura. Države članice EU će morati da se pridržavaju jasnih rokova za celu proceduru, da koordinišu u okviru jedinstvene procedure odgovarajuće procene životne sredine i, ako je potrebno, primenjuju hitne procedure u slučaju početka suđenja”, ističu u EK.
Koja su pravila i procedure da bi neki projekat bio proglašen “strateškim” od strane EK?
Govoreći o pravilima i procedurama koje se tiču strateških projekata u zemljama koje nisu članice EU, kao što je Srbija, u Evropskoj komisiji za naš portal napominju da će i takve države morati da ispune “visoke ekološke i socijalne uslove”, što će podrazumevati i da od toga ima neposrednu korist lokalna zajednica.
Kako dalje objašnjavaju u Komisiji, CRMA propisuje da projekti koji budu proglašeni strateškim moraju da značajno doprinesu obezbeđivanju sigurnosti snadbevanja strateškim sirovinama u EU, da budu tehnički izvodljivi u razumnom roku, te da se obezbedi da se “očekivana proizvodnja može proceniti sa dovoljnim stepenom sigurnosti”.
“Projekti koji budu proglašeni strateškim moraju se sprovoditi na održiv način, posebno u pogledu praćenja, sprečavanja i minimiziranja uticaja na životnu sredinu, sprečavanja i minimiziranja društveno štetnih uticaja, korišćenjem društveno odgovornih praksi, uključujući poštovanje ljudskih prava, autohtonih naroda i radnih prava, posebno u slučaju prisilnog preseljenja. Takođe, moraju da vode otvaranju novih radnih mesta i da se sprovode uz konstruktivnu interakciju sa lokalnim zajednicama i relevantnim društvenim patrnerima, uz korišćenje transparentne poslovne prakse, sa adekvatnom politikom usklađenosti za sprečavanje i minimiziranje rizika od negativnog uticaja na pravilno funkcionisanje javne uprave, uključujući korupciju i podmićivanje”, poručuju iz EK.
Izvori našeg portala u Evropskoj komisiji naglašavaju da će, što se tiče strateških projekata koji budu implementirani u EU to značiti da korist od projekata imaju odgovarajuće države članice, ali i u Unija u celosti, a kada je reč o projektima “u trećim zemljama”, to znači da bi oni morali da donesu dobit i toj državi i Uniji.
Govoreći o rokovima za podnošenje prijava za strateške projekte, sagovornici iz EK navode da je “poziv za strateške projekte otvoren neprestano”, ali da će se svake godine četiri puta procenjivati prispele prijave. Kako ističu, prva evaluacija prijava sprovodiće se nakon 22. avgusta.
Projekti koji na osnovu nedavno usvojenog Zakona Evropske unije o kritičnim sirovinama (CRMA) budu proglašeni “strateškim” moći će da budu zaustavljeni u bilo kojoj fazi sprovođenja ukoliko Evropska komisija proceni da ne zadovoljavaju odgovarajuće standarde, pre svega ekološke i pravne, objašnjavaju za European Western Balkans u Evropskoj komisiji.
Upitani ko će biti nadležan za kontrole da li se poštuju kriterijumi u slučaju da projekat “Jadar” kompanije Rio Tinto, koji bi se ticao iskopavanja i prerade litijuma u Srbiji, bude proglašen “strateškim”, naši sagovornici u Briselu ističu da je to zadatak vlasti u državi u kojoj se sprovodi implementacija, uz napomenu da bi “organizatori projekta” bili dužni da svake dve godine podnose izveštaj Komisiji o stanju projekta i obaveštavaju Komisiji “o svim relevantnim promenama u njemu”.
“Komisija, takođe, može da zatraži informacije od promotera projekta, i, naravno, namerava da to iskoristi ako postoje ozbiljne sumnje u vezi sa nekim strateškim projektom. Na kraju, prema Članu 7 CRMA, Komisija može da opozove status strateškog projekta u slučaju da projekat više ne ispunjava kriterijume za izbor, od kojih je jedan održivo sprovođenje”, preciziraju u EK.
Memorandum o razumevanju i novi protesti građana
Podsetimo, Srbija i Evropska unija su 19. jula zaključile Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Navedeni dokument su potpisali Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Srbije, i Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Među sirovinama koje se smatraju važnim za ostvarivanje cilja Unije koji se odnosi na zelenu i digitalnu tranziciju nalazi se i litijum, kojeg ima u Srbiji. Nekoliko dana pre potpisivanja Memoranduma , i zvanično je objavljena odluka Ustavnog suda Srbije o proglašenju neustavnom Uredbe Vlade Srbije o stopiranju iskopavanja litijuma (projekat “Jadar”).
Vlada Srbije stopirala je projekat Jadar 2022. godine, nakon višemesečnih protesta ekoloških organizacija i građana, ukinuvši prostorni plan Loznice kojim je u tom kraju predviđen rudnik, kao i sve dozvole u vezi sa kompanijom Rio Tinto, zainteresovanom za rudarenje litijuma. Protesti građana ponovo se organizuju i ovog leta u različitim delovima Srbije jer je postalo jasno da vlast nije odustala od namere da se u našoj državi iskopava i prerađuje litijum.
Predsednik Vučić je u proteklih mesec poručio da će Srbija, kao i on lično, insistirati da se prilikom realizacije projekta “Jadar” zaštiti životna sredina, “da vazduh, zemlja i vode ostanu čiste”.
„Dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine, da ćemo i to odlaganje za deponiju imati urađeno u skladu sa svim evropskim standardima, nećemo da pokušavamo ni da počinjemo“, rekao je Vučić.
Rio Tinto ne može da prijavi projekat Evropskoj komisiji a da prethodno ne dobije zeleno svetlo od Srbije
U odgovorima na pitanja EWB na temu litijuma i strateških projekata koji će se izvoditi na osnovu Zakona EU o kritičnim sirovinama, Evropska komisija nedvosmisleno navodi da Rio Tinto, ili bilo koja druga kompanija zainteresovana za rudarenje litijuma u Srbiji, ne može da se prijavi za dobijanje statusa “strateškog projekta” od Evropske komisije, a da prethodno ne dobije zvanično odobrenje od države (u ovom slučaju od Srbije) u kojoj bi se projekat implementirao.
“Prema Zakonu o kritičnim sirovinama, Komisija mora da dobije direktno odobrenje određene treće zemlje (u kojoj bi se projekat sprovodio) pre nego što razmatra prijave. Takođe, i u slučaju da neki projekat EK proglasi strateškim, ovlašćeni organi u zemljama u kojima bi se projekti sprovodili nisu dužni da izdaju dozvole izvođačima”, preciziraju u EK za EWB.
Upitani koje kriterijume neki projekat mora da ispuni da bi ga Evropska komisija proglasila “strateškim”, nadležni u Briselu kažu da su to, pre svega, projekti koji “promovišu strateške sirovine u svim fazama lanca vrednosti, kako unutar EU, tako i izvan Unije”.
“Projekti će biti odabrani na osnovu njihovog doprinosa sigurnosti snabdevanja strateškim sirovinama, tehničke izvodljivosti, mogućnosti zamene strateških sirovina, održivosti i socijalnih standarda. Projekti u EU treba da obezbede evropsku dimenziju, a projekti u trećim zemljama treba da obezbede dodatnu vrednost na lokalnom nivou. Opseg obuhvata projekte koji omogućavaju proizvodnju materijala koji zamenjuju strateške sirovine. Strateški projekti u EU će imati koristi od pojednostavljenja izdavanja dozvola za ubrzavanje administrativnih procedura. Države članice EU će morati da se pridržavaju jasnih rokova za celu proceduru, da koordinišu u okviru jedinstvene procedure odgovarajuće procene životne sredine i, ako je potrebno, primenjuju hitne procedure u slučaju početka suđenja”, ističu u EK.
Koja su pravila i procedure da bi neki projekat bio proglašen “strateškim” od strane EK?
Govoreći o pravilima i procedurama koje se tiču strateških projekata u zemljama koje nisu članice EU, kao što je Srbija, u Evropskoj komisiji za naš portal napominju da će i takve države morati da ispune “visoke ekološke i socijalne uslove”, što će podrazumevati i da od toga ima neposrednu korist lokalna zajednica.
Kako dalje objašnjavaju u Komisiji, CRMA propisuje da projekti koji budu proglašeni strateškim moraju da značajno doprinesu obezbeđivanju sigurnosti snadbevanja strateškim sirovinama u EU, da budu tehnički izvodljivi u razumnom roku, te da se obezbedi da se “očekivana proizvodnja može proceniti sa dovoljnim stepenom sigurnosti”.
“Projekti koji budu proglašeni strateškim moraju se sprovoditi na održiv način, posebno u pogledu praćenja, sprečavanja i minimiziranja uticaja na životnu sredinu, sprečavanja i minimiziranja društveno štetnih uticaja,korišćenjem društveno odgovornih praksi, uključujući poštovanje ljudskih prava, autohtonih naroda i radnih prava, posebno u slučaju prisilnog preseljenja. Takođe, moraju da vode otvaranju novih radnih mesta i da se sprovode uz konstruktivnu interakciju sa lokalnim zajednicama i relevatnim društvenim patrnerima, uz korišćenje transparentne poslovne prakse, sa adekvatnom politikom usklađenosti za sprečavanje i minimiziranje rizika od negativnog uticaja na pravilno funkcionisanje javne uprave, uključujući korupciju i podmićivanje”, poručuju iz EK.
Izvori našeg portala u Evropskoj komisiji naglašavaju da će, što se tiče strateških projekata koji budu implementirani u EU to značiti da korist od projekata imaju odgovarajuće države članice, ali i u Unija u celosti, a kada je reč o projektima “u trećim zemljama”, to znači da bi oni morali da donesu dobit i toj državi i Uniji.
Govoreći o rokovima za podnošenje prijava za strateške projekte, sagovornici iz EK navode da je “poziv za strateške projekte otvoren neprestano”, ali da će se svake godine četiri puta procenjivati prispele prijave. Kako ističu, prva evaluacija prijava sprovodiće se nakon 22. avgusta.
„Znali smo 2020. da će Rio Tinto ovde istraživati“: Protest protiv iskopavanja litijuma i u Požegi
Protest protiv iskopavanja litijuma biće održan večeras i u Požegi, koja se priključuje i drugim gradovima u Srbiji, čiji su stanovnici izašli na ulice sa porukom "Ne Rio Tintu".
Aktivista Dušan Mirkić iz Inicijative za Požegu kaže za N1 da su građani Požege imali među prvima proteste protiv litijuma, kada su saznali da će Rio Tinto vršiti istraživanja u tom delu Srbije.
„Saznali smo za to početkom 2020. godine, i tada smo imali proteste. Nismo dobili nikakvu informaciju šta su našli, ali smo dobili informaciju da firmi Rio Sava, za koju su nam rekli da nema nikakve veze sa Rio Tintom, država Srbija nije produžila dozvolu za vršenje istražnih radnji“, navodi Mirkić.
„Nađeš na sajtu opštine da je skupština usvojila izmenu plana gde se poljoprivredno zemljište pretvara u rudničko, pogledaš malo bolje i vidiš onda o čemu se radi. I tu se odmah pali neki alarm“, kaže naš sagovornik.
Dodaje da su od 2018. do 2019. godine imali 50 protesta protiv vlasti, pa i nekoliko protesta protiv litijuma.
„Mi smo iskusni protestanti“, naveo je Mirkić, dodajući da će na protestu biti govora, a potom i protestne šetnje.
Objavljena je prva studija ekoloških posledica dosadašnjih, istražnih iskopavanja u dolini Jadra
Studija objavljena u međunarodnom časopisu, a koju je sproveo tim istraživača iz Srbije i dijaspore, ukazuje na već merljive posledice dosadašnjih iskopavanja koje je vršila kompanija Rio Tinto, a koja su zemljište i vode u dolini Jadra zagadile arsenom, borom i litijumom
U sredu, 24. jula, u časopisu Scientific Reports objavljena je prva recenzirana (peer reviewed) naučna studija ekoloških posledica dosadašnjih, istražnih iskopavanja koje je sprovela kompanija Rio Tinto u zapadnoj Srbiji, na mestu planiranog rudnika litijuma.
Istraživanje je sproveo tim domaćih naučnika sa nekoliko različitih institucija: Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, zatim sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i Srpske akademije nauka i umetnosti, a u saradnji sa dvoje istraživača iz SAD (Nacionalna laboratorija Lorens Berkli i Univerzitet Severne Floride).
U radu su predstavljeni rezultati različitih studija uticaja aktivnosti koje je kompanija Rio Tinto već sprovela na lokalitetima planiranog rudnika litijuma (odnosno jadarita) – a pre svega istražnih iskopavanja koje ova kompanija sprovodi od 2004. godine na teritoriji doline reke Jadar, najpre između sela Draginac i Gornje Nedeljice.
Kompanija Rio Tinto na svom sajtu ponudila je mapu istražnog prostora, u odeljku „Pitanja i odgovori” (pogledajte pitanje: na koji način je sprovedeno geološko istraživanje). Orijentacije radi, najveća koncentracija označenih lokaliteta je tačno između sela Gornje Nedeljice i Draginac, a Loznica se nalazi odmah zapadno od prikazane teritorije.
U istraživanju, ispitani su mnogobrojni uzorci lokalnog zemljišta, kao i voda, a sprovedeno je i sociološko istraživanje među lokalnim stanovništvom. Šta je otkriveno?
Dosadašnja, probna iskopavanja već su dovela do drastičnog povećanja zagađenja lokalnog zemljišta i voda – i to kombinacijom litijuma, bora i arsena, čije kombinovano prisustvo, kako navode istraživači, jedinstveno ukazuje na rudu jadarita.
Koncentracije arsena su oko 9 puta veće, bora 17 puta a litijuma 2,7 puta veće u uzorcima reke iz Jadra kod Jelava, u poređenju sa uzorcima uzvodno od bušotina.
Posebno su indikativna ispitivanja koncentracija ovih elemenata u reci Jadar na dva lokaliteta: kod mosta u selu Draginac, što je neposredno uzvodno od lokaliteta istražnih bušotina, i kod mosta u selu Jelav, što je 25 kilometara nizvodno od bušotina, i na samo nekoliko kilometara od ušća Jadra u Drinu.
Razlike su ogromne: koncentracije arsena su oko 9 puta veće, bora 17 puta a litijuma 2,7 puta veće u uzorcima reke iz Jadra kod Jelava, u poređenju sa uzorcima uzvodno od bušotina.
Povećane koncentracije istih elemenata otkrivene su i u drugim uzorcima lokalnih podzemnih voda, kao i u poljoprivrednom zemljištu. Koncentracije ovih elemenata, navode istraživači, prevazilaze dozvoljene granice – u slučaju arsenika, u pitanju su količine višestruko više od dozvoljenih.
Još jednom, u pitanju je zagađenje koje je već izazvano samo istražnim iskopavanjima, tokom nešto više od 15 godina.
Prateće sociološko istraživanje izvršeno u obližnjim selima otkrilo je i niz socio-ekoloških posledica dosadašnjih aktivnosti kompanije Rio Tinto: od oštećenih i uništenih useva do prodaje zemljišta i odlaska dela stanovništva, dok se preostali žitelji, sasvim očekivano, osećaju ugroženi. Preliminarne procene kažu da će planirani rudnik uništiti poljoprivredno zemljište u 22 naselja u okolini reke Jadar.
U međuvremenu, država i Rio Tinto nastavljaju sa projektom izgradnje rudnika, a protesti se šire čitavom zemljom. U Beogradu je protest najavljen za subotu, 10. avgust, na koji poziva čitav niz ekoloških inicijativa i organizacija.
Rio Tinto u finansijskom izveštaju pomenuo da su na Samitu kritičnih sirovina u Beogradu vlade, potencijalni kupci i evropski lideri podržali porjekat Jadar
Možda Rio Tinto nailazi na otpor u vezi sa kopanjem litijuma u Srbiji, ali na globalnom nivou biznis cveta.
U prvih šest meseci ove godine neto dobit kompanije Rio Tinto dostigla je 5,8 milijardi dolara, za 14 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, navodi se u finansijskom izveštaju RT za prvo polugodište.
Akcionari će zato inkasirati međudividendu od 2,9 milijardi dolara.
Ukupni prihodi su povećani za jedna odsto i iznosili su 26,8 milijardi dolara, a EBITDA (zarada pre plaćanja kamata, poreza, depcijacije i amortizacije) je iznosila 12,1 milijardu dolara, što je za tri odsto više nego u prvih šest meseci 2023.
Ova multinacionalna rudarska kompanija generisala je za šest meseci 7,1 milijardu dolara gotovine iz poslovnih aktivnosti.
Prema rečima Jakoba Stausholma, generalnog direktora Rio Tinta, proizvodnja bakra je na putu da poraste ove godine za dva odsto, a cilj je prosečni godišnji rast od tri odsto od 2024. do 2028. godine.
On je istakao da je za poreze i davanja državi plaćeno 4,4 milijarde dolara.
U saopštenju kompanije navodi se veliki rast proizvodnje bakra u rudniku u Mongoliji Oju Tolgoi od 15 odsto međugodišnje, kao i razvoj rudnika litijuma u Agrentini – Rinkon gde očekuju početak proizvodnje krajem ove godine.
Pominje se i da su na Samitu kritičnih sirovina u Beogradu vlade, potencijalni kupci i evropski lideri podržali porjekat Jadar.
Protest "Stop Rio Tinto" održaće se u petak, 2. avgusta, ispred Kulturnog centra Pančevo.
Skup organizuju Inicijativa "Odbranimo Teslu", "Zajedno selo", Pančevački Glas i Institut za istraživanje korupcije Kareja Pančevo, prenosi 013info.rs.
Za sada nije najavljeno ko će govorit ina protestu i da li će biti šetnje.
Protest počinje u 19 časova.
Podsetimo, protesti protiv Rio Tinta organizuju se širom Srbije, a najavljeni su i u Novom Sadu i Inđiji.
Petković: Lideri ekološih protesta nisu zainteresovani za stranačku politiku
Aktivista udruženja Ne damo Jadar Nebojša Petković izjavio je da iz novog talasa protesta protiv rudarenja litijuma i kompanije "Rio Tinto" ne može da se "izrodi" nikakav novi opozicioni lider, jer niko od ljudi koji su uključeni u te proteste nije zainteresovan da se bavi stranačkom politikom.
"Narod je ustao jer je shvatio da je ono što govorimo istina, jer je shvatio da nam se zaista sprema okupacija i da mu je dosta bilo kakvih lidera koji ih neprestano obmanjuju", rekao je Petković za list Danas.
Prema njegovim rečima, ni narodu, ni državi nije potreban nikakav vođa, jer demokratija na traži vođu, i "ljudi to polako shvataju".
"Trebaju nam institucije koje će da rade svoj posao i strategija razvoja oko koje treba svi da se usaglasimo i da se ona sprovodi bez obzira na to ko je na vlasti. Naš najveći problem je što se ovde lako gradi kult ličnosti oko stranačkih lidera, pa se onda on i lako ruši, kad imate svu medijsku silu koju ima ovaj režim", ocenio je Petković.
Videćemo kako će se Beograđani pokazati 10. avgusta: Sagovornici Danasa o demonstracijama protiv litijuma
Nova tura protesta protiv rudarenja litijuma interesantna je iz više aspekata, a pre svega se tu izdvaja masovnost u letnjim mesecima i ideološki sklop učesnika, komentariše za Danas Miljan Mladenović, istraživački analitičar Novog trećeg puta.
Uprkos letnjim mesecima, godišnjim odmorima i pretpostavljenoj smanjenoj zainteresovanosti građanki i građana za teme od životnog značaja, poput ekoloških problema, masovnost protesta širom Srbije prevazilazi očekivanja.
Tako je nakon poslednjih u nizu u protesta, Arhiv javnih skupova zabeležio: „Niz veoma posećenih lokalnih protesta protiv Rio Tinta nastavljen je, pa se tako u Mladenovcu okupilo oko 1.400 meštana, što bi srazmerno broju stanovnika bilo kao 87.000 ljudi u Beogradu. Juče je postavljen i novi rekord u pogledu lokalnog odziva – u Kosjeriću je na protest protiv Rio Tinta izašlo oko 750 meštana, što bi proporcionalno odgovaralo odzivu od oko 280.000 ljudi u Beogradu“, navodi se u saopštenju Arhiva.
Kako se dodaje, time se se Kosjerić pridružio Šapcu, Bogatiću, Loznici, Ljigu i Krupnju, kao još jedno mesto u kome je „procentualni odziv stanovništva na proteste protiv Rio Tinta prevazišao i 5. oktobar“.
– Ovako posećene proteste u letnjim mesecima dugo nismo imali, a ostaje da se vidi kako će izgledati i beogradski protest za nekoliko dana u smislu masovnosti. Takođe, ovo je tema koja je definitivno, barem na kratko, uspela da okupi na jednom mestu i građane koji su liberalnih i konzervativnih shvatanja, pa je prostor vlasti za manevrisanje dodatno sužen. Iako na jednoj temi, koja pritom nije ekonomska, a znamo da je ekonomija građanima uvek najvažnija pri odluci za koga se glasa, nije realno očekivati da se vlast smeni, moguće su posledice po njihovu podršku u slučaju da se ovakvi protesti nastave i u narednim nedeljama i mesecima. Ipak, uzevši u obzir iskustvo prethodnih protesta, prerano je govoriti o tome kako bi demonstracije mogle da se završe – kaže Miljan Mladenović.
Sociolog Dario Hajrić, smatra da je na protestima protiv iskopavanja litijuma upadljivo da je reč o vrlo raznorodnim grupama građana i da se otpor iskopavanju vidi na celom političkom spektru.
– To je razumljivo, zato što ovo pitanje nadilazi tradicionalne linije podela levica-desnica, liberalno-konzervativno itd. Životna sredina je zajednička i povezivanje eksploatacije litijuma sa njegovim posledicama je lako razumljivo i laicima. Ključni element protesta ne treba da bude njihova brojnost, zato što se ona teško održava dugoročno, nego sposobnost oponenata iskopavanja da zadrže fokus javnosti na samom pitanju iskopavanja: da ne dozvole da se zapletu u spinove, i budu uvučeni u unutrašnje podele oko finesa – smatra sagovornik Danasa.
Deluje da je vladajuća oligarhija rešila da projekat ovoga puta izgura po svaku cenu, dodaje, makar i grubom silom. – Demonstranti naravno ne mogu da ih „uplaše“ ni protestima ni blokadama, jer SNS drži i formalne i neformalne aparate prinude u svojim rukama, ne zazirući od toga da ih zloupotrebe bez obzira na posledice. Ono što demonstranti svakako treba da urade je da insistiraju na referendumu, jer ovo pitanje je od nacionalnog značaja i imaće dugoročne posledice. Ukoliko vlast odbije referendum, to znači da je procenila da bi izgubila – zaključuje sagovornik Danasa.
PKS: Rudarstvo u Srbiji u opasnosti, potrebno da se struka uključi u dijalog
Privredna komora Srbije (PKS) objavila je danas da je rudarstvo u Srbiji u opasnosti, nakon učestalih paušalnih ocena u javnosti od strane pojedinaca i različitih organizacija civilnog društva u vezi sa mogućim rudarenjem litijuma, ističući kako je potrebno da se u dijalog o toj temi uključi i struka.
„PKS, kao asocijacija svih privrednih subjekata, privrednih društava i preduzetnika iz rudarskih i geoloških delatnosti, koje okupljaju 456 kompanija sa 30.647 zaposlenih, izražava zabrinutost povodom posledica koje prouzrokuju, kako je navedeno, kontinuirane, paušalne ocene u javnosti od strane pojedinaca i različitih organizacija civilnog društva, a u vezi sa potencijalnom eksploatacijom litijuma“, navedeno je u saopštenju Grupacije za rudarstvo Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS.
U PKS smatraju da takve izjave izazivaju velike posledice na kompletnu delatnost rudarskog sektora i rudarstvu komplementarnih industrija, kao i na privredu Srbije.
„Selektivna i pogrešna tumačenja geoloških podataka i izvođenje tendencioznih zaključaka rezultata geoloških istraživanja resursa, u javnosti izaziva negativno raspoloženje prema pojedincima i firmama koje posluju u sektoru rudarstva“, piše u saopštenju.
Iz PKS su naveli da su „zbog takvih navoda i neutemeljenih ocena neodgovornih prekinuta gotovo sva geološka istraživanja strateških mineralnih resursa na svim aktivnim istražnim prostorima“.
„Domaće firme ostaju bez posla, a zaposleni koji su u proseku imali plate od oko 130.000 dinara – otpušteni. Zaustavljena su i i nova ulaganja i investicije, što direktno utiče i na privredu i privredni rast i doprinos rudarstva kao sektora bruto nacionalnom dohotku“, ukazali su iz PKS.
Istakli su da rudarstvo dominantno zapošljava specijaliste geološke i rudarske struke, ali i stručnjake brojnih drugih zanimanja.
Prema podacima PKS, samo u prvoj polovini ove godine ugašeno je 16 firmi iz oblasti rudarstva, dok je prošle godine ugašeno još 33 kompanija.
Podsećaju i da je rudarstvo baza za veliki broj privrednih grana, poput proizvodnje čelika, bakra, industrije cementa, gumarske i farmaceutske industrije, industrije boja i lakova, građevinske industrije, energetike, usluga.
„Upozoravamo da bi nastavak ove neutemeljene i neodgovorne kampanje mogao da dovede i do drastičnog usporavanja razvoja sektora rudarstva, pa i do njegovog gašenja. To bi imalo pogubne posledice na sistem obrazovanja stručnog kadra, privredni sistem zemlje, ali i egzistenciju stanovništva u rudarskim oblastima“, neveli su iz PKS.
Dodaju i da se u mestima gde su rudnici zatvoreni i gde je došlo do obustave rudarske aktivnosti usled različitih faktora, došlo do gašenja i drugih firmi, stručnih škola i migracije stanovništva.
Nasuprot tome, ukazano je, u područjima gde su otvoreni novi rudnici, gde je bilo investicija u rudarstvo, obrazovane su nove firme, upošljava se lokalno stanovništvo, unapređuje se lokalna i regionalna infrastruktura, oživeli su čitavi regioni.
„Zato, tražimo uspostavljanje dijaloga unutar rudarske struke, sistemskim pristupom zasnovanom na znanju i uvažavanju argumenata i činjenica potvrđenih od relevantnih, strukovnih i naučnih organizacija“, naveli su iz PKS i dodali da su mnogobrojni primeri održivog rudarstva, uz primenu najbolje dostupnih tehnologija i poštovanje standarda i normi zaštite životne sredine i bezbednosti ljudi.
Podsećaju i da je Srbija potpisnica UN globalnog dogovra o klimi, da je usvojila ključna strateška dokumenta koja će omogućiti dekarbonizaciju ne samo energetike, već ukupne industrije Srbije uključujući i rudarstvo.
„Upravo sektor rudarstva je identifikovan kao ključni sektor koji bi u budućnosti, u narednih 20-30 godina, u kome bi svoje mesto našli zaposleni iz energetskog sektora koji bi bili pogođeni sukcesivnim napuštanjem eksploatacije i korišćenja fosilnih goriva“, navodi se u saopštenju Grupacije za rudarstvo Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS.
Grupaciju rudnika PKS čine sva privredna društva registrovana za delatnosti geoloških istraživanja i eksploatacije energetskih mineralnih sirovina, metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina, građevinskog i ukrasnog kamena, istraživanje resursa podzemnih voda i geotermalnog resursa.
Takođe u rad ove gruupacije ukljčene su i delatnosti koje pružaju usluge geološkim istražnim radovima i rudarskim radovima.
Širom Srbije najavljeno 18 protesta protiv iskopavanja litijuma
U organizaciji ekoloških udruženja protesti protiv otvaranja rudnika litijuma zakazani su u još osamnaest gradova. Najnoviji najavljen protest biće održan 7. avgusta u 19 časova u Novom Sadu kod spomenika Svetozaru Miletiću.
Večeras, s početkom u 19 časova, protest će biti održan u Požegi, a u četvrtak u isto vreme u Mionici i Raški.
S porukom „Poljoprivreda, a ne rudarenje“, Novosađani su zakazali protest za 2. avgust na Trgu slobode.
Istog dana protestovaće i Pančevci ispred Kulturnog centra, i žitelji Topole u pešačkoj zoni. Protesti u Novom Sadu, Pančevu i Topoli počeće u 19 časova.
Stanovnici Osečine organizazuju protest „Osečina protiv litijuma“ u nedelju 4. avgusta, s početkom u 19 časova.
Građani Bora zakazali su protestni skup „Ne ćutim jer imam decu“ za 5. avgust u 18 časova, na platou ispred Doma kulture.
U Bresnici kod Čačka, protest „Stop rudarenju“ je zakazan za ponedeljak 5. avgusta (19h) na stadionu fudbalskog kluba „Rudar“. Najavljeno je da će govoriti Miladin Ševarlić, Borislav Antonijević i Lazar Kričak.
U ponedeljak 5. avgusta i u centru Rekovcu biće održan protest građana „Rio Tinto marš iz Srbije“.
Žitelji Smedereva u ponedeljak 5. avgusta na Trgu republike organizuju protest „Stop Rio Tinto, stop rafineriji“. Njihova poruka je „Naše zdravlje ili njihov profit. Govornici na protestu biće Vladimir Štimac, Aleksandar Jovanović Ćuta, Gojko Božović, Nikola Kolja Krstić i Ivan Milosavljević.
Protest u Inđiji biće održan 6. avgusta na Trgu kod Pošte, s početkom u 19 časova.
I stanovnici Sremske Mitrovice su zakazali „Veliki narodni skup protiv Rio Tinta“ za utorak 6. avgusta ispred Sportsko-poslovnog centra „Pinki“ (19h).
Žitelji Pomoravlja okupiće se 6. avgusta u 19 časova u Jagodini. Njihova poruka u pozivu za protest je: „Ako poljoprivrednik nisi, nećeš ovde kopati ni tuđi otpad dovlačiti“.
Kragujevčani su zakazali protestni skup za 7. avgust na platou ispred Robne kuće.
Gornjomilanovčani organizuju protest „Stop Rio Tinto“ u četvrtak 8. avgusta (19h), u Gradskom parku.
Pod geslom „Za mnom junaci“, protest Čačana je zakazan za 9. avgust na Gradskom trgu (19h).
Ekološka udruženja najavila su za 10. avgust na Terazijama u Beogradu veliki protest protiv otvaranja rudnika litijuma.
U proteklih nekoliko dana održani su masovni protesti građana protiv litijuma u: Loznici, Valjevu, Ljigu, Barajevu, Bogatiću, Grockoj, Kraljevu, Negotinu, Koceljevi,Šapcu, Arilju, Aranđelovcu, Krupnju, Mladenovcu, Kosjeriću…
Na svim skupovima je zatraženo da vlast usvoji zakon o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i eksploataciji litijuma i bora u Srbiji.
Rok za usvajanje tog zakona, koji su vlastima postavila ekološka udruženja, je 10. avgust.
Litijum pre litijuma: Kako je pre deceniju i po propalo kopanje nikla u zapadnoj Srbiji?
Dešavanja oko otvaranja rudnika litijuma kod Loznice, protesti građana, uveravanja o velikim investicijama i velikim prihodima države, kojima smo svedoci poslednjih godina zapravo nisu prva ove vrste u Srbiji, mada jesu najintezivnija.
Pre nekoliko dana gostujući na TV Nova S bivši predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je tadašnja Vlada odbila zahtev investitora da otvore dva rudnika nikla u Srbiji u vreme svetske ekonomske krize.
„Imali smo u našem mandatu investiciju od milijardu evra za eksploataciju nikla, u sred najveće ekonomske krize, ali nismo je dozvolili, jer nisu ispunili uslove. Radilo se milijardi za investiciju na Mećavniku i još milijardu evra za rudnik kod Vrnjačke Banje. To je dve milijarde evra u ekonomskoj krizi. Ogromna svetska kompanija stajala je iza zahteva da se kopa nikl, a mi smo se oduprli“, rekao je Tadić.
Nekoliko nedelja ranije Vladeta Janković je govoreći za podkast NIN-a odgovorio je na napade predstavnika sadašnje vlasti da je on doveo Rio Tinto u Srbiju, tada kao ambasador Srbije u Engleskoj.
„Oni su hteli da vide Koštunicu kao premijera zbog eksploatacije nikla, a ne litijuma i ne u Jadru, nego na Mokroj Gori. On nije mogao, nije hteo da ih primi, pa sam ih ja primio. Kažu, prihod države bi bio oko milijardu dolara, nisu rekli da nude mito od milijardu dolara. Ja to sve saslušam, odem i referišem premijeru“, poručio je Janković.
Vladeta Janković, u izjavi za Danas rekao je da je kompanija Junajted majning istraživala nikl kod Mokre gore i da su želeli da ga eksploatišu.
„Rekli su da bi prihod države bio milijardu evra. Vlada je to odbila, ja sam napravio službenu belešku i obavestio ih. Ne bi me čudilo da su posle pokušali i kod sledeće vlade“, istakao je Janković.
Aleksandar Popović, tada ministar nauke i zaštite životne sredine kaže da je njegovo ministarstvo tada dalo mišljenje na taj projekat koje nije bilo pozitivno.
Nismo uspeli da dobijemo komentar Borisa Tadića, ni predsednika naredne Vlade Mirka Cvetkovića, ali se ideja o kopanju nikla na Mokroj gori opet pojavila 2012. i 2013. godine kada je SNS došao na vlast.
Engleska kompanija European nikl je 2004. godine dobila dozvolu za istraživanje na Moroj gori, ali usled velikog otpora javnosti, pre svega lokalnih saouprava, nikada nije dobila licencu za eksploataciju. Kasnije je za vreme DS-a istražna prava dobila i firma Srbija nikl, osim za MOkru goru i za Trstenik-Vrnjačku Banju i Topolu-Aranđelovac.
Osim žestokog otpora stanovnika veliki protivnik kopanja nikla bio je i Emir Kusturica koja je na Mokroj gori na Mećavniku sagradio Drvengrad.
Zanimljivo je da je, kao i 2021. na temu litijuma, i 2014. godine održan skup u SANU na temu kopanja nikla i uticaju na životnu sredinu.
„Otvaranje rudnika nikla donelo bi veću štetu nego korist. Nadležnima se preporučuje da ne donose takve odluke bez konsultovanja naučnih institucija“, poručio je tadašnji predsendik SANU Nikola Hajdin.
Tada je procenjeno da u Srbiji ima 320 miliona tona nikla, dok je geološki istraženo 130 miliona tona, a bilansne rezerve iznose 20 miliona tona.
Ipak, ni tada, predstavnici države, tada već iz redova SNS-a nisu bili gadljivi na rudarenje nikla, pošto je u septembru 2012. iz kabineta ministra rudarstva Milana Bačevića stiglo saopštenje „da su velike svetske kompanije zainteresovane za istraživanje ovog područja, a po dosadašnjim saznanjima u okolini Užica kriju se rezerve od 100 miliona tona nikla, i da je to razvojna šansa Srbije“.
Recimo na skupu na Rudarsko geološkom fakultetu u oktobru 2012. godine državni sekretar Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Tomislav Šubaranović istakao je da „ako se ispostavi da je eksploatacija isplativa, uz primenu svih ekoloških zakona, vlada je spremna da postane i strateški partner kompanijama, sa eventualnim većinskim udelom države“.
On je tada dodao da bi država od toga imala „hiljade radnih mesta i poreze državi i lokalnim samoupravama“.
Ipak i pored tvrdnji da Srbija leži na milijardama u obliku rude nikla, od kopanja tog metala nije bilo ništa.
To potvrđuje i Ministarstvo rudarstva i energetike koje u pisanom odgovoru Danasu navodi da se u „Republici Srbiji ne vrši istraživanje, niti eksploatacija nikla. Zakonska regulativa je tu i više nego jasna. Geološka istraživanja i eksploatacija nikla mogu se vršiti samo uz prethodnu saglasnost Vlade“.
Inače, i nikl spada u minerale od kritične važnosti za zelenu tranziciju i nalazi se na spisku minerala za koje važi EU Zakon o kritičnim sirovinama.
Komentara: 0