Srbija se poslednjih godina sve više oslanja na eksploataciju svojih rudnih bogatstava kao motor ekonomskog rasta.

Bakar, zlato, olovo, cink, lignit vade se iz srpskog tla u količinama koje Srbiju pozicioniraju kao važnog igrača na rudarskoj mapi Evrope, a evropski fokus na našu zemlju posebno je pomeren nakon otkrića litijuma u zapadnoj Srbiji. Evropa ne skriva, naročito Nemačka, da želi srpski litijum.

Rudarski sektor u Srbiji posebno je dobio na zamahu u poslednjih nekoliko godina nakon dolaska kineske kompanije Ziđin, a njene dve kompanije u Srbiji, Ziđin Koper (Zijin Copper) i Ziđin Majning (Mining), prošle godine su ostvarile zadivljujuću dobit.

Ove dve kompanije ostvarile su u 2024. neto dobit od skoro milijardu evra. Dobit Ziđin Majninga iznosila je oko 715 miliona evra, a Ziđin Koper oko 252 miliona evra.

Koliko je njihova zarada impozantna najbolje pokazuje podatak da je sledeća velika kompanija iz ovog sektora, Rudnik Lece, imala dobit od oko 14 miliona evra u 2024. godini.

Iako i Srbija i njeni građani imaju dobit od ove dve kineske investicije kroz razvoj tehnologije, zapošljavanje radnika, plaćanja poreza, doprinosa, rudne rente, nije nepoznato da, ipak, dobar deo dobiti od te eksploatacije odlazi van njenih granica.

Ukoliko se, na primer, pogleda finansijski izveštaj kompanije Ziđin Majning za 2024. godinu može se videti da je čak 45 milijardi dinara planirano za isplatu privremene dividende. Oko 23 milijarde dinara isplaćeno je prošle godine za privremenu dividendu matičnoj kompaniji Čukaru Peki BV koja je registrovana u Holandiji, dok je ostatak od oko 22 milijarde dinara knjižen kao kratkoročna obaveza.

ARHIVA PPNS KAD DRŽAVA DOZVOLI UNIŠTAVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Ziđin Majning

Iako je Ziđin Majning relativno mlada kompanija, koja je zvanično otvorena 22. oktobra 2021. godine, za ovo kratko vreme postala je jedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji i kompanija sa najvećim izvozom.

Bavi se proizvodnjom bakra i zlata.

Kao što smo već naveli, prema podacima iz Agencije za privredne registre (APR), dobit Ziđin Majninga u 2024. godini iznosila je oko 83 milijarde dinara, odnosno oko 715 miliona evra. To je nešto bolji rezultat od 2023. godine, kada je dobit iznosila oko 82 milijarde dinara.

Kompanija je ostvarila poslovni prihod od oko 180 milijardi dinara, dok je u 2023. iznosio 131 milijardu dinara.

U izveštaju piše da je Ziđin Majning ostvario prihode od prodaje samo na inostranom tržištu, tako da ova kompanija ne prodaje zlato Narodnoj banci Srbije (NBS).

Kompanija je imala nešto više poslovne rashode koji su u 2024. godini iznosili oko 60 milijardi dinara, a u 2023. godini 50 milijardi dinara.

Skočili su troškovi nabavke materijala, goriva i energije, zatim troškovi za isplatu zarada zaposlenima, troškovi amortizacije, ali i proizvodnih usluga.

Kompanija je u finansijskom izveštaju navela da je prošle godine potrošila novac za nabavku novih softvera, ali i mašina za iskopavanje rude u „Gornja Zona 2“ za koju je Ziđin Majning prošle godine aktivirao eksploataciono pravo.

Takođe, kompanija je uložila novac u nova geološka i geofizička istraživanja, s obzirom na to da je pronašla novo veliko nalazište zlata i bakra pod nazivom Malka Golaja.

Novootkriveno ležište bakra i zlata, Malka Golaja, nalazi se na sedam kilometara jugoistočno od rudnika Čukaru Peki, sadrži približno 2,81 miliona tona bakra sa prosečnim sadržajem od 1,87 odsto i 92 tone zlata sa prosečnim sadržajem od 0,61 g/t, pisala je ranije eKapija.

Brojevi koje je Zijin naveo za bakar i zlato odnose se na tone sadržanog metala, što odgovara brojci od približno 150 miliona tona mineralizovanog materijala.

Zbog istraživanja i širenja rudnika, u izveštaju se navodi da je Ziđin Majning kupio više zemljišta nego 2023. godine.

^{Izvor: Finansijski izveštaj Ziđin Majninga}

„Aktivnosti u vezi sa kupovinom zemljišta u 2024. su značajno veće u odnosu na nabavku 2023. zbog otkupa zemljišta za potrebe izgradnje Donje Zone i istražnog prava po licenci u oblasti Malka Golaja“, piše u izveštaju.

Koliko ova kompanija postaje dominanta na srpskom tržištu pokazuje podatak ne samo da je otkrila novo ležište zlata, već i to da je uložila pet miliona dolara u projekat istraživanja zlata i bakra na planini Rogozni kod Novog Pazara koje radi australijska kompanija „Striklend metals“ (Strickland metals).

Takođe, Ziđin Majning nedavno je postao i vlasnik beogradskog hotela Falkenštajner.

U finansijskom izveštaju navodi se i da je Ziđin Majning uplatio državi Srbiji naknadu za eksploataciju mineralnih rudnih resursa i rezervi u iznosu od oko osam milijardi dinara, što je više u odnosu na 2023. godinu kada je ta naknada koštala kompaniju oko šest milijardi dinara.

ARHIVA PPNS DA LI SE SRBIJA PRETVARA U RUDARSKU KOLONIJU EU?

Ziđin Koper

Prema podacima iz finansijskih izveštaja objavljenih na APR-u, Ziđin Koper je ostvario manju dobit od Ziđin Majninga. Dobit je prošle godine iznosila oko 29,5 milijardi dinara, odnosno oko 252 miliona evra.

Poslovni prihodi ove kompanije povećani su sa 119 milijardi dinara u 2023. godini na 207 milijardi dinara u 2024. godini.

Ziđin Koper prodao je svoju robu u iznosu od oko 45 milijadi dinara na domaćem tržištu.

Poslovni rashodi Ziđin Kopera su se povećali i to sa 99 milijardi dinara u 2023. na 158,7 milijardi dinara prošle godine.

U troškovima prednjače troškovi materijala, goriva i energije koji su skočili sa 58,9 milijardi dinara na čak 108 milijardi dinara. Porasli su i troškovi za zarade zaposlenima, kao i troškovi amortizacije i proizvodnih usluga.

Između ostalog, porasli su i nematerijalni troškovi sa oko 6,8 milijardi dinara na 10,3 milijarde dinara.

U izveštaju kompanije navodi se da nematerijalna imovina obuhvata izradu prostornog plana posebne namene Borsko-Majdanpečkog basena, rudarsko-geološka istraživanja novih i proširenje postojećih eksploatacionih ležišta, geomehanička i geotehnološka istraživanja.

U nematerijalna ulaganja u pripremi obuhvataju i takse, dozvole, izdavanje mišljenja, odobrenja za priključek na elektro mrežu, projekto-tehničku dokumentaciju za izgradnju novih i proširenje postojećih objekata (kop Cerovo, nova flotacija u Velikom Krivelju, nova flotacija u ogranku RBM, Topionica).

Što znači da i ovaj rudnik ima nameru da se širi.

Ziđin Koper platio je državi prošle godine naknadu za korišćenje mineralnih sirovina, zatim naknadu za korišćenje vodnog dobra, odvodnjavanje i ispuštenu vodu u iznosu od 718.000 dinara.

Isplatio je i naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine i naknadu za zagađivanje životne sredine u iznosu od 307.000 dinara.

Ziđin Koper isplatio je i Privrednoj komori Srbije članarinu i iznosu od oko 10,6 miliona dinara.

ARHIVA PPNS REAKCIJA AKADEMIKA ŠOLAJE NA TVRDNJE AUTORA PROPAGANDNOG FILMA O PROJEKTU JADAR

Značaj rudarstva u BDP-u Srbije

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prošle godine industrije koje su najviše uticale na rast BDP-a bile su građevina i rudarstvo.

U odnosu na 2023. godinu, građevinarstvo je poraslo za 8,3 odsto, a rudarstvo za 7,5 odsto. Na primer, poljoprivreda je pala za 8,8 odsto.

Podaci RZS-a pokazuju i da je, na primer, promet u rudarstvu u 2024. godinu, u odnosu na 2021. godinu, porastao za čak 158,1 odsto. Na domaćem tržištu taj rast iznosio je 56,1 odsto, a na stranom čak 300 odsto.

Upravo je ovom drastičnom rastu doprineo Ziđin Majning koji je otvoren krajem 2021. godine.

Suzana Peljto
Foto: Filip Lazar
Izvor: Danas, 28. 4. 2025. 

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU

^{MIHAJLO PUPIN}

• ^{Borba koja dugo i bez prekida traje skrši čoveka slabog sastava. Jaku i zdravu građu ona preradi tako da se u njoj zaleže osećanje razdraženja koje stalno raste i koje, najzad, može da skrši i najjačeg čoveka. (SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA)}

^{ARČIBALD RAJS}

• ^{Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)}