Savez ekoloških organizacija Srbije održan je drugi SEOS sabor u Gornjim Nedeljicama 29. oktobra.

Na lokaciji gde je prošle godine formiran "eko štab", već uobičajeno, prvi deo programa bio je posvećen deci i mladima. Organizatori su na otvorenom upriličili izložbu slika trinaestogodišnje slikarke Ive Krnetić iz Čačka. Izložbu je otvorio filmski i pozorišni glumac Jovo Maksić.

I ove godine su dodeljene nagrade sa literarnog konkursa za učenike osnovnih i srednjih škola. Pored mladih laureata, na dodeli su svoje pesme posvećene deci govorili pesnici Dragan Vasić, Živanka Vasić, Ljiljana Bralović, Jevđenije Julijan Dimitrijević i Lazar Biorac.

U nastavku programa organizovane su radionice za decu: kuvanje sa Nenadom Gladićem - Lepim Brkom i spremanje poslastica sa Predragom Pešićem Pecom. Deca su potom prodavala pripremljenu hranu, a sva prikupljena sredstva donirana su u humanitarne svrhe.

U drugom delu programa učestvovali su stručnjaci, aktivisti i umetnici. Ovaj deo programa započeo je himnom u izvođenju mlade vokalne solistkinje Jane Stolice, koja je kasnije u toku programa otpevala još jednu pesmu.

U naučnom delu govorili su prof. dr Nenad Kostić, hemičar, akademik; prof. dr Ratko Ristić, hidrolog i ekolog, prorektor Univerziteta u Beogradu; dr Dragana Đorđević, hemičarka, naučni saradnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Ispred ekoloških organizacija sa kojima SEOS sarađuje obratili su se: Žaklina Živković - UG Pravo na vodu; Nataša Gligorijević - UG Eko blok; Velimir Mitrović - Sačuvajmo Kablar; Snežana Jagodić Vujić - Eko put Bijeljina; Aleksandar Kulić - Borani se pitaju.

Ispred SEOS-a se obratio Lazar Biorac, kome je dodeljeno prvo priznanje SEOS-a - "Čuvarkuća", za aktivistu godine.

IZVODI IZ OBRAĆANJA

Prof. dr Nenad M. Kostić, hemičar - akademik

- Ubrzo po povratku u zavičaj iz Amerike, gde sam proveo celu karijeru od 38 godina, skovao sam "gvozdeno pravilo drobljenja". To tužno pravilo kaže da će se kod nas svaki kolektiv, svaka grupacija, stranka, udruženje, kad-tad raspasti na uzajamno zavađene frakcije.

Hajde da se zajedno odupremo tom iskušenju kojem su mnogi podlegli. Ovde smo razni - po temperamentu, po iskustvima, po idejama, po ubeđenjima. Svako od nas u ovoj velikoj grupi ima i raznomišljenike, i sličnomišljenike, i istomišljenike, ali u jednom smo se okupili jer je to prevashodno važno - da očuvamo životnu sredinu zdravu za ljude, životinje i biljke. Oblikovala su nas razna iskustva, potičemo iz raznih porodica, doživljavali smo razne stvari, ali ostanimo solidarni čak i kad predlažemo različite postupke ka sličnim ciljevima ili istom cilju.

Hajde da bar u ovome radu ukinemo moje "gvozdeno pravilo drobljenja".

Lazar Biorac, predstavnik SEOS-a

- Mi znamo da je ono što branimo iznad svih podela. Gotovo da smo kao jedna porodica. Zato su za nas jedno: Levač, Jagodina, Pranjani, Dobrinja, Kosjerić, Jadar i svaki drugi deo ove zemlje na kojem bi neke korporacije da buše, truji i zatiru zarad profita. I ne samo ove zemlje, jer ovde su i naši saborci iz regiona, a dolazili su ljudi iz celog sveta - bore se na isti način, protiv istog zla.

Svi znate kolike su žrtve u toj borbi, mnogi od vas ste osetili i na svojoj koži, ali ono što stoji sa druge strane jeste vedrina sa kojom izlazimo iz svake nedaće, optimizam koji nas pokreće i gura da nastavimo dalje, uvek i posle svega, jer se borimo za opstanak, za život, za radost. Kada pominjemo grobove predaka koji su razasuti ovde pod Cerom i na Ceru, i na svakoj stopi - što nam mnogi zameraju, mi zapravo govorimo o životu i kontinuitetu, o nama savremenicima kao živoj vezi između predaka i potomaka.

Jedna od parola sa naših transparenata poručuje: Hoćemo život! Druga naša prepoznatljiva krilatica kaže: Znamo da ne damo! Ne dajmo da nam ugase taj plamen.

Dr Dragana Đorđević, naučni savetnik na Institut za hemiju tehnologiju i metalurgiju

- Nedavno smo saznali da su najnovija istraživanja koja finansira fond Evropske komisije pokazala da litijuma ima najviše u Austriji - na potezu Beč-Grac-Strazbur, gde su najkoncentrovanije rude litijuma u Evropi, da ga ima mnogo u Francuskoj, Španiji, Portugaliji, u Nemačkoj - čak tri puta više nego u Srbiji. Ali, Srbija je određena za rudarenje, iako je u dnu liste po sadržaju litijuma. To nešto znači.

Zemlje Evropske unije ne žele da uništavaju svoje predele i svoju prirodu, a nije šteta uništiti Srbiju koja je u blizini, vaditi to malo litijuma. Jadarita u rudi u Jadru je svega nekoliko procenata, ostatak su karbonatne stene i sav otpad koji će ostajati na deponijama. Oni imaju problem oko jalovišta, ne znaju ni gde će ga staviti. Prvo su pokušavali da ga stave između dve bujične reke - Jadra i Korenite. Ta jalovina bi se raznosila niz Jadar, Drinom i Mačvom, zagađivala bi se plodna zemlja ovog kraja.

Nije jedino Jadar napadnut, cela Srbija je napadnuta raznoraznim rudnicima, planira se rudarenje na preko 40 lokacija do 2035. godine, prema novom Prostornom planu Srbije. Mogu slobodno da kažem da je u pitanju veleizdaja neviđenih razmera, kakva nije postojala u srpskoj istoriji. Na nama je da pokušamo da odbranimo što možemo da odbranimo.

Prof. dr Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu

- Ko ne veruje ne mora da ide u Indoneziju, Papuu Novu Gvineju, u Namibiju, dovoljno je da ode u Bor, da vidi Borsku i Kriveljsku reku - to su kanali kojima teče otrov. Bilo bi lepo da Zavod za javno zdravlje objavi statistike - od čega su bolesni ljudi iz Bora, koliko njih ima kancer, koliko ih ima autoimune bolesti, koliko je nepoznatih bolesti. Tada bi se razumelo da li postoji opravdanost realizacije svih ovih opasnih projekata. Mislim da ne postoji ništa što je merljivo ekonomskim parametrima ako je žrtva za to zdravlje ljudi. Šta će nam pare i ekonomski napredak ako ćemo biti uništeni od bolesti?

Podelio bih utisak o crnom trojstvu. Oni koji nam objašnjavaju da treba da se odreknemo Kosova i Metohije - da postanemo svet, da treba da se svrstamo u zapadni kulturni i ekonomski model, isti ti nam sa moralističke strane objašnjavaju kako treba da uvedemo sankcije Rusiji zbog onoga što ona radi u Ukraniji, a ne pada im na pamet da to isto kažu za Izrael koji sada vrši najgori mogući zločin u Gazi, isti ti nam objašnjavaju kako je za Srbiju jako dobro da krene da eksploatiše litijum. To crno trojstvo predstavlja Kristofer Hil, američki ambasadro u Srbiji, a svi zapadni ambasadori su u koloni za njim.

Slede izbori. Svi vi ste slobodnomisleći ljudi, dobro razmislite za koga glasate i šta su konkretne implikacije, imajući sve ovo u vidu. Ova borba neće stati. Ja ću biti uvek sa ovim našim ljudima gde god to bude trebalo.

Žaklina Živković, UG Pravo na vodu

- Pre tri godine, 27. oktobra, imali smo protest ovde u Brezjaku. Dragana Đorđević je stala na kamion i objasnila ljudima kakvo zlo im se sprema. Bila sam tu, upoznala sve vas, divne, hrabre ljude koji su bili spremni da se bore. Onda sam se vratila u Beograd i ljudi su krenuli da mi objašnjavaju: To je gotovo, Prostorni plan je usvojen, ta kompanija je mnogo novca uložila, daj da pokušamo makar da popravimo taj projekat, da bude malo bolji... Sedela sam u kancelariji sa koleginicom Ivom i rekla: Ko to sme da kaže ljudima koji su se okupili tamo i stali na put? Ko sam ja i moja koleginica da kažemo ljudima: Ma to je gotovo. U tom trenutku je malo ljudi verovalo, a vidite šta smo uradili.

Jeste teško, imamo mnogo problema, izazova, mnogi su globalni, nisu samo naši. Ova borba je univerzalna. Postoje ljudi kao vi širom planete koji se bore za svoju životnu sredinu. Sa njima treba da se povezujemo, samo tako možemo da pobedimo. U poslednje vreme često citiram Njegoša: Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može!

Nataša Gligorijević, UG Eko blok

- Mi ćemo kao aktivisti biti na terenu i dalje. Potrudićemo se da donosioci odluka shvate da ne mogu da se igraju našim životima. Pitanje kvaliteta vazduha je pitanje naših života. Biće važno za svaku sledeću garnituru vlasti da se targetiraju zagađivači, što niko ne radi. Registri zagađivača ne postoje, oni su za sistem nevidljivi, ali za nas nisu i bićemo uvek tu da podsećamo da je vazduh važniji od bilo kakvog profita stranih kompanija.

Velimir Mitrović, Sačuvajmo Kablar

- Molim da vas niko ne deli oko osnovnih stvari,a to su voda - kao život, zemlja - kao život, vazduh - kao život. Šta Ana Brnabić gore na Kablaru pokušava da dezavuiše, kao i u celoj Srbiji? Ona unosi mržnju i svađu među ljude. Provociraju nas da se napravi neki sukob, da neko emotivno reaguje, da proglase ljude koji štite zakone Republike Srbije za kriminalce, siledžije ili ko zna šta. Koji je jedini način da se odupremo? Jedina stvar koju osećam i ovde je da gajimo ljubav, da jedni drugima kažemo: Volim te, da jedni druge zagrlimo, da jedni druge poštujemo. Negujmo ljubav, okupljajmo se, verujmo u ljubav i pobedu. Hvala ljudima iz Nedeljica što su stali u odbranu zemlje.

Snežana Jagodić Vujić, Eko-put Bjeljina

- Mi na teritoriji grada Bjeljine smo takođe ugroženi projektom Jadar, kao što smo ugroženi projektom Lopare. Nalazimo se bukvalno između dva ogromna problema. Semberska ravnica koja leži između dve velike reke Drine i Save, počiva na ogromnim rezervoarima pitke vode. Rezervoari ispod Bjeljine mogu da snabdevaju čitav Balkan ako bi nestala voda. Mi poslednje četiri godine aktivno radimo na tome da se stari tok Drine stavi pod zaštitu države, nadamo se da ćemo uspeti da se izborimo s tim da nam teški metali ne zagade vodu, da kiselina koja će se koristiti prilikom rudarenja ne zagadi atmosferu.

Nismo bitni mi ljudi - mi to sami sebi činimo, pravimo to zagađenje, bitan je sav ovaj biljni i životinjski svet. Ako ga mi ne spasimo, nema ga ko spasiti. Nas u Bosni i Hercegovini borba tek čeka, imamo iste probleme sa predstavnicima vlasti kao i vi ovde. Mi smo spremni da se borimo.

Aleksandar Kulić, Borani se pitaju

- Treba da se reaguje, ne sme da se sedi skrštenih ruku. Ono što sam ovde video uliva optimizam. Ovde su aktivisti iz cele zemlje, regiona, to je nada da može da se dela, da nije ništa izgubljeno.

U Boru imamo problem i sa vodom, i sa vazduhom, i sa devastiranim zemljištem. Svakog od vas pozivam da dođe u naš kraj, da bez ikakvog komentara nas iz Istočne Srbije na licu mesta donesete zaključke. Srbija, ovako mala i prelepa zemlja, ne sme da dozvoli otvaranje ovolikog broja rudnika. Cela Istočna Srbija je podeljena na istražna polja po Prostornom planu do 2035. godine. Pored postojećih rudnika, potencijalna opasnost je i otvaranje novih. To nećemo da dozvolimo dok smo živi mi koji pružamo otpor. Vi ste u prednosti u odnosu na nas zato što još ništa nisu počeli da kopaju, nije otvoren nijedan kop - ništa nije izgubljeno. Pozivam na jedinstvo koje treba da se očuva.

U ime domaćina, Zlatko Kokanović iz udruženja "Ne damo Jadar" uputio je gostima zahvalnost za odaziv i dolazak u Gornje Nedeljice.

U kulturno-umetničkom delu programa učestvovali su i pesnici Ljubomir Marković i Vesna Raos, kao i Aleksandar Kulić, aktivista iz Bora, koji je pre svog govora odsvirao na fruli splet narodnih motiva iz Istočne Srbije.

Program je vodila Aleksandra Vukićević, urednica i voditeljka ekološkog magazina "Čekajući vetar" Radio Beograda 2.

SEOS se zahvalio svim gostima i učesnicima programa, kao i svima koji su bili sprečeni da dođu, ali su deo plemenite borbe za zemlju, vodu, vazduh, za život.

Drugi SEOS sabor u osunčanim Gornjim Nedeljicama pokazao je kakva je slika za koju se borimo, zaključili su domaćini. 

Naslovna foto: UG Tvoj život su tvoja dela
D. M. M. - PPNS; SEOS

TONSKI SNIMAK DRUGI SEOS SABOR - GORNJE NEDELJICE, 29. 10. 2023.

IZ ARHIVE PPNS OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS 
SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU