Multinacionalna kompanija „FCC grup” (FCC Group), čiji su suvlasnici nekih od najbogatijih ljudi na svetu Karlos Slim Helu i Bil Gejts i kojoj je Svetska banka zabranila učešće na svojim projektima zbog nameštanja tendera i korupcije, već sedamnaest godina posluje u Srbiji i uprkos velikom nezadovoljstvu građana upravlja deponijama i sakuplja smeće u nekoliko opština širom Srbije. Iako građani opština u kojima posluje godinama negoduju zbog njenog lošeg rada, lokalne vlasti – kako same tvrde – ne raskidaju saradnju sa ovom kompanijom jer su ugovori sklopljeni pre više od 15 godina takvi da potpuno štite interes „FCC-a“, otkriva Pištaljka.
Deponija u Kikindi: Ugovore potpisane na 25 godina lokalne samouprave ne mogu da raskinu
Direktori ogranka „FCC“-a u Srbiji, firme „FCC eko”, bili su hapšeni za krivična dela protiv životne sredine, ali potom i oslobođeni. Već na početku saradnje sa „FCC“-om, opštine su se obavezale na javno-privatno partnerstvo dugo čak 25 godina. Ugovori su potpisani još 2007. godine, svega nekoliko meseci posle osnivanja „FCC eko”. Ovu saradnju su pratile i peticije građana zbog toga što je firma – bez saglasnosti opštine Despotovac – povećala cenu usluge. Uprkos nalazima inspekcije, koja je više puta utvrdila nepravilnosti jer „FCC eko“ ne obavlja posao predviđen ugovorom, ni bivši ni sadašnji čelnici lokalnih samouprava ugovore ne raskidaju. To je zbog toga, u nekim opštinama, jer su ugovori napisani tako da ih je nemoguće raskinuti. Ni posle sedamnaest godina, tokom kojih je promenjena vlast i rukovodstva u lokalnim samoupravama, ovaj problem nije rešen.
Ideja o angažovanju privatne firme posledica je primene Nacionalne strategije za upravljanje otpadom iz 2003. godine čiji je proklamovani cilj bio da zaustavi „neadekvatno postupanje sa otpadom”. Strategija je bila deo reforme za približavanje Srbije Evropskoj uniji.
Strategija je predviđala da opštine izgrade regionalne deponije sa kapacitetom za 200.000 stanovnika, u saglasnosti sa standardima EU. Za finansiranje ovakvih projekata, strategija je predvidela i uključenje privatnih firmi u posao kao „visok prioritet Vlade”.
„Privatna preduzeća mogu da omoguće usluge sakupljanja, transporta i odlaganja komunalnog čvrstog otpada efikasnije i sa nižim troškovima nego javni sektor”, navodi se u Nacionalnoj strategiji, uz ogradu da to „samo po sebi ne garantuje efikasnost”.
Tragom prijave uzbunjivača iz Despotovca da privatna kompanija ima monopol nad odnošenjem smeća i da joj je taj posao poveren na 25 godina, a da niko iz opštine ne raskida ugovor iako firma ne odnosi smeće, Pištaljka je istražujući došla do informacije da u Srbiji „FCC” posluje sa još šest opština i sa gradom Kikindom na sličan način. Ova firma takođe vodi dve regionalne deponije u Lapovu i u Kikindi i naplaćuje deponovanje smeća.
Samo u Despotovcu, lokalna ispekcija je utvrdila propuste u radu u čak 23 sela u ovoj opštini, i to za svega tri meseca prošle godine. U dokumentima koje je Pištaljka dobila od lokalne inspekcije, navodi se da je zbog prepunjenih i dotrajalih kontejnera, kojima je bila potrebna zamena naloženo da direktor firme „FCC eko” Amir Mujezinović plati kazne u ukupnom iznosu od preko pola miliona dinara.
Pištaljka je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobila ugovore koje su opštine Rača, Lapovo, Despotovac, Batočina, Topola, Žagubica i Žabari potpisale sa firmom „FCC“, kao i ugovor sa gradom Kikindom.
Odredbama ugovora, nekim lokalnim samoupravama nije ostavljena mogućnost da ih jednostrano raskinu bez pokretanja spora, a u slučaju svakog spora umesto nadležnosti domaćih sudova, navodi se arbitraža u Parizu. Tako su lokalne samouprave praktično upale u ropstvo svetskog konglomerata bez načina da iz njega izađu.
Iako su građani više opština obavezani da „FCC“-u narednih četvrt veka plaćaju za usluge sakupljanja i odlaganja otpada, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave tvrdi da za ove probleme nije nadležno.
„Obaveštavamo vas da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave saglasno delokrugu rada ni na koji način nije moglo niti je učestvovalo u sklapanju predmetnih ugovora koje ste naveli”, navode iz ovog ministartsva.
Ministarstvo građevinarstva, na koje su nas uputili, do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja Pištaljke. Ni resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije dostavilo podatke o nalazima inspekcija za dve deponije koje su pod kontrolom privatne firme.
Kompaniji „FCC” je prvim ugovorom u Srbiji povereno sakupljanje, prevoz, tretiranje i odlaganje otpada u čak šest opština, kao i upravljanje deponijom u Lapovu. Ugovor su potpisali ogranak korporacije registrovan u Austriji, pod tadašnjim nazivom „A.S.A. International Environmental Services GmbH” i firma „Vrbak d.o.o.”. Godinu dana ranije opštine Lapovo, Svilajnac, Rača, Despotovac, Velika Plana i Batočina osnovale su firmu za izgradnju deponije „Vrbak d.o.o.” sa jednakim udelima.
Iako je „Vrbak” do ugovora sa „FCC”-om uložio u zemljište za deponiju, merenja i geodetska, geološka i hidro-geološka ispitivanja, izvršio bušotine i izradio studije, ugovorom je osnovao zajedničko preduzeće „FCC Vrbak” sa stranim partnerom u kom ima manjinsko vlasništvo od 49 odsto i besplatno mu ustupio sva ova dokumenta. Sa druge strane, strani partner odmah je dobio 51 odsto vlasništva uz ulaganje od 500.000 evra u firmu kao i obavezu da će finansirati izgradnju deponije i centra za tretiranje otpada. U ugovoru se, međutim, ne navodi koliko bi ukupno novca strani investitor trebalo da uloži niti rokovi u kojima bi to morao da učini. Opština Lapovo je ovim ugovorom ustupila zemljište za deponiju.
„Vrbak d.o.o. garantuje A.S.A. ekskluzivno pravo rukovođenja radom deponije i centra za tretiranje otpada”, piše u ugovoru kojim se zajedničkoj firmi garantuje i „ekskluzivno pravo sakupljanja čvrstog komunalnog otpada” tokom 25 godina, a „Vrbak“ se obavezuje da neće „učestvovati u radu niti podržavati rad konkurentskih projekata /preduzeća”.
Ovaj ugovor bio je osnov da četiri od šest opština osnivača „Vrbaka”, Despotovac, Lapovo, Rača i Batočina, tokom 2008. i 2009. godine potpišu zasebne ugovore o odnošenju smeća sa firmom „FCC Vrbak”. Ugovorima je „FCC“-u omogućeno da bez naknade raskine ugovor u bilo koje vreme i bez bilo kakvog obaveštenja unapred ako se opština ne bude pridržavala uslova plaćanja u ugovoru. S druge strane, opština se obavezala „FCC”-u da će da iscrpi sve „pravne i političke mogućnosti” kako bi građani i pravna lica plaćali za sakupljanje otpada.
„Veliku muku imamo sa njima. Građani se žale, u jednom mestu tri nedelje nisu dolazili da pokupe otpad, inspekcije ih stalno kažnjavaju. Ali, ugovor je nepovoljno sklopljen po opštinu i mi nemamo način da ga raskinemo”, objasnio je zamenik predsednika opštine Despotovac Nemanja Radovanović.
Predsednik opštine Lapovo Boban Miličić za Pištaljku je rekao da su oni čak i inicirali sastanak sa drugim opštinama, nezadovoljni radom „FCC“-a. „Kada bismo bez saglasnosti „FCC“-a raskidali ugovore, to bi nas puno koštalo”, rekao je Miličić i objasnio da bi u tom slučaju morali da se vode arbitražni postupci u Parizu.
O tome da su građani nezadovoljni radom „FCC“-a u Despotovcu, bivši predsednik opštine, nekadašnji član Demokratske stranke, a sada šef odborničke grupe SNS-a Mališa Alimpijević, koji je 2008. potpisao ugovor sa „FCC“-om na 25 godina, tvrdi, ne zna ništa.
Zanimljivo je da je upravo Alimpijević još 2011. godine pozivao građane da ne plaćaju račune „FCC“-u jer je firma samovoljna udvostručila cene svojih usluga. Tada su građani potpisali i peticiju za raskid ugovora, ali do prekida saradnje nije došlo.
Mališa Alimpijević za Pištaljku kaže da je potpisivanje ugovora sa „FCC”-om bila „čista tehnikalija” i da je ceo posao ugovoren pre njegovog mandata. On je objasnio da je ugovor, između ostalog, bio potpisan i zato što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine bodovalo da li je opština regionalni partner kao jedan od kriterijuma kako bi izabralo kome će dodeliti novac za saniranje divljih deponija. Alimpijević je naveo da je tada ministarstvo vodio Oliver Dulić.
O Duliću je Pištaljka ranije pisala jer je firmi svoga oca dodelio novac za sanaciju deponija i zbog toga što je njegova firma poslovala sa državom dok je on bio ministar za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, od 2008. godine do 2012. godine. Duliću je i suđeno za zloupotrebu službenog položaja jer je firmi „Nuba invest” omogućio da mimo propisa dobije dovole za postavljanje optičkih kablova. Iako je prvostepeno osuđen na tri i po godine zatvora, pravosnažno je oslobođen 2023. godine.
ARHIVA PIŠTALJKE 2012. DULIĆEVOM OCU 47 MILIONA ZA SANACIJU DEPONIJE
Jedan od glavnih projekata ministarstva za vreme Dulićevog mandata bilo je zatvaranje divljih deponija i saradnja opština i gradova putem javno-privatnih partnerstava sa firmama kojima bi bilo povereno da sakupljaju i deponuju otpad. Za vreme njegovog mandata „FCC” je potpisao ugovore sa Despotovcem, Račom, Batočinom i Lapovom. Kao ministar, on je prisustvovao i svečanom otvaranju regionalne deponije u Lapovu 2009. godine.
Dulić do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio na pitanja Pištaljke.
Bivša direktorka Agencije za reciklažu i bivši savetnik u ministarstvu Olivera Dulića Gordana Perović za Pištaljku kaže da ne zna po čijoj preporuci je „FCC“ ušao na tržište Srbije i da ne zna da postoje problemi u opštinama u kojima ta kompanija posluje. Ipak, navodi da je regionalizacija deponija dobro rešenje.
Po odlasku u penziju, Perović je otvorila konsultantsku firmu „GP-S eko” i kao konsultant je između ostalih savetovala i kompaniju „FCC” u vezi sa regulativom iz domena zaštite životne sredine u Srbiji. „Ja sam išla u kontrolu deponije u Lapovu i to je u principu bilo sve u redu. Oni su dobro radili”, tvrdi Perović i dodaje da postoje opštine koje neće da plaćaju regionalnim deponijama te imaju opštinske deponije. Ona kaže da „građanin mora da plaća” za odnošenje smeća.
Iako su učestvovale u osnivanju regionalne deponije u Lapovu, opštine Velika Plana i Svilajnac sada tamo ne deponuju otpad niti su angažovale „FCC“ za sakupljanje smeća.
Bivši predsednik opštine Svilajnac Dobrivoje Budimirović Bidža, koji je učestvovao u pregovorima sa „FCC“-om, objasnio je da su problemi koje danas opštine imaju mogli da se predvide. Opština Svilajnac odbila je da potpiše ugovor sa ovom firmom još 2007. godine, jer njime nije bila predviđena reciklaža otpada, zbog čega su uopšte i vođeni pregovori sa stranim partnerom.
„Bila je dobra ideja, čak su nas vodili u Austriju i Nemačku da nam pokažu kako tamo prerađuju otpad. Kada je došlo vreme da potpišemo ugovor, o tome nije bilo reči”, objasnio je Budimirović i naveo da je predsednicima opština koji su učestvovali u pregovorima, „FCC“ nudio 200.000 evra na ime menadžerskih provizija.
I iz Velike Plane objasnili su, takođe, da su ugovorima dobili drugačije uslove od dogovorenih. Bivši predsednik opštine Velika Plana, a trenutni potpredsednik Novog DSS-a Dejan Šulkić, rekao je da su odustali na samom kraju pregovora.
„Tražili su da pored toga što im građani već plaćaju, da im opština plaća dodatno neku razliku i to po nekim njihovim izveštajima. Možete misliti, da opština puni džepove privatnoj firmi po izveštajima koje oni dostavljaju. Druga stvar, u slučaju spora po ugovoru je nadležna arbitraža u Parizu. I kad bismo imali novac da odemo tamo, šta bismo mi radili u Parizu”, rekao je Šulkić.
Šulkić je naveo i da je „FCC” tužio opštinu kada je novim tenderom posao sakupljanja i deponovanja otpada poverila drugoj privatnoj stranoj firmi, „POR-Verner i Veber“ (PORR-Werner & Weber), ali da je taj spor „FCC” izgubio.
Na drugoj strani Srbije, Kikinda je pristala da „FCC”-u garantuje zaradu bez obzira na količinu otpada koji će deponovati tako što će plaćati razliku ukoliko se ne bude deponovalo dovoljno smeća na regionalnu deponiju u Kikindi.
Ovom deponijom upravlja firma „FCC Kikinda” koju su 2007. godine zajednički osnovale Kikinda i „FCC”. Kikinda je vlasnik 20 odsto udela u ovoj firmi, dok je ostatak u vlasništvu „FCC”-a. Grad je u zajedničku firmu uneo parcelu na kojoj je već bila započeta izgradnja deponije, a sa parcelom i sve izgrađene nepokretnosti i objekte na njoj. Firma „FCC” trebalo je da u u firmu unese dva miliona evra inicijalnog ulaganja.
Ugovorene investicije, ali i cene deponovanja smeća koje plaća Kikinda, polaze od pretpostavke da će se na regionalnoj deponiji skladištiti kućni otpad najmanje 70.000 Kikinđana i još toliko stanovnika okolnih opština, sa kojima u tom trenutku „FCC” ni nema saradnju. Ugovorom nisu navedeni rokovi za proširenje projekta na druge opštine.
„Moguće posledice svega toga su smanjenje investicija „A.S.A. International” (FCC), povećanje cene za Opštinu Kikinda i njene građane”, navodi se u pravnoj analizi ugovora Kikinde i „FCC”-a koju je uradila Advokatska kancelarija Joksović, Stojanović i Partneri iz januara 2009. godine, na zahtev lokalne samouprave.
U ovoj analizi piše da je „FCC” posao dobio na tenderu na osnovu dva kriterijuma koji se zasnivaju na stručnoj oceni komisije, dok je u svim ostalim kriterijumima, koji su lako proverljivi, imao manje bodova od drugog ponuđača, poput visine ulaganja, perioda uvođenja sistema upravljanja otpadom, broja zaposlenih sa teritorije Kikinde i detaljnog investicionog plana.
Pored toga, pravnici su zaključili i da se ugovor razlikuje od ponude „FCC”-a na tenderu u najbitnijim stavkama poput te da je ulaganje firme „striktno vezano za proširenje projekta na druge opštine”, što nije bila glavna ideja prilikom raspisivanja tendera.
„Kako se može zaključiti, razlozi za raskid Ugovora o poveravanju komunalnih delatnosti su veoma suženi, a nijedan od razloga za raskid se ne odnosi na nepoštovanje dinamike ulaganja od strane „A.S.A. International” (FCC), čime se isti nalazi u nesrazmerno boljem pravnom položaju”, piše u analizi pravnika.
I Državna revizorska institucija, koja je kontrolisala javno-privatno partnerstvo Kikinde i „FCC”-a 2016. godine, utvrdila je da Kikinda nema dokaze da li je i koliko „FCC” uložio u deponiju.
Poslovanje ove firme bilo je i predmet istrage tužilaštva, koje je 2018. optužilo dva bivša direktora u preduzeću da su nezakonito odlagali opasan otpad na kikindsku deponiju. Tokom istrage, oni su i uhapšeni, ali su 2022. godine pravosnažno oslobođeni od ovih optužbi, kako smo saznali uvidom u presude.
Uprkos svim problemima koji su od početka pratili ovu saradnju, Kikinda je 2017. godine umesto novca, kao ulog u zajedničko preduzeće, „FCC”-u ustupila zgradu u centru grada.
Grad Kikinda nije odgovorio na pitanja Pištaljke da li su ikada pokušali da raskinu ugovor sa „FCC”-om.
Danas je vlasništvo „FCC”-a u firmama „FCC Kikinda” i „FCC Vrbak” podeljeno između srpskog ogranka „FCC eko” i firme „FCC Environment CEE GmbH” registrovane u Austriji.
Krajnji vlasnik ovih firmi je španska korporacija „FCC Group”, čiji je većinski vlasnik meksički milijarder Karlos Slim Helu, koga je magazin „Forbs“ proglasio najbogatijim čovekom na svetu u periodu od 2010. godine do 2013. godine. Kako su preneli na svom sajtu, šest odsto udela u ovoj firmi 2013. godine kupio je Bil Gejts, dok je 2014. godine tri odsto udela kupio Džordž Soros. U strukturi vlasništva korporacije „FCC“ sada se Soros ne pominje.
Krajem 2005. godine na svom sajtu pohvalili su se kako su kupovinom firme „A.S.A.”, „vodećeg operatera upravljanja otpadom u regionu”, svoje poslovanje proširili na Istočnu Evropu. Pod brendom „A.S.A” su 2007. godine ušli na naše tržište, da bi 2015. promenili ime u „FCC”. Austrijski ogranak „FCC Environment CEE GmBh”, 100 odsto vlasnik srpske firme „FCC Eko”, prošle godine imao je prihode od 616 miliona evra, navedeno je na njihovom sajtu. Cela grupa „FCC”, koja se osim upravljanjem otpadom, bavi i vodoprivredom, građevinom, nekretninama, proizvodnjom cementa i betona prošle godine ostvarila je operativnu dobit od više od 1,5 milijardi evra.
U podacima Agencije za privredne registre nema ni milijardi, ni milijardera, već se kao stvarni vlasnici navode Amir Mujezinović, inače direktor ove firme, i Anđelka Marković Milin, direktor finansija. „FCC eko” za 2022. godinu beležio je poslovne gubitke veće od 20 miliona dinara uz prihode od 359 miliona dinara. Podaci za 2023. još uvek nisu objavljeni.
Iz korporacije „FCC” nisu odgovorili na pitanja Pištaljke da li su svesni da se u Srbiji građani žale na njihove usluge, niti su dostavili podatke o tome da li su plaćali srpske funkcionere i koliko.
Korporacija je u Srbiji bila angažovana na više građevinskih projekata, među kojima su izgradnja autoputa Horgoš-Požega, most kod Beške i put Pirot-Dimitrovgrad. Sve ove projekte pratili su problemi u realizaciji o kojima su mediji izveštavali, ugovori su se skrivali od javnosti i bivali raskinuti pre vremena, vodile su se arbitraže, da bi ogranak ove firme „Alpina” 2013. godine i bankrotirao.
Na pitanja Pištaljke nije odgovorila ni domaća firma „FCC eko”. Umesto podataka o investicijama, broju reklamacija i objašnjenjima kako reklamacije rešavaju, dostavili su saopštenje o radu njihove firme u kom nema nijednog odgovora i uz „pripremljeni pres”, kako su nazvali dokument, uputili upozorenje da će se pozvati na Zakon o informisanju ako to saopštenje u potpunosti i „adekvatno” ne prenesemo.
Despotovac: Pola miliona dinara za godinu dana sakupljanja otpada
Osim građana, usluge sakupljanja smeća „FCC“-u plaća i sama opština Despotovac. Po podacima koje je Pištaljka dobila iz ove opštine, Despotovac je za površinu od 1000 kvadratnih metara prošle godine platio ukupno 517.341 dinar „FCC Vrbak”. Kada se preračuna, mesečni troškovi opštine za odnošenje smeća iznose više od 43.000 dinara.
Cena odnošenja smeća bila je drastično niža 2018. godine, pokazuju podaci – tada je opština istu uslugu platila 359.832 dinara, odnosno oko 30.000 dinara mesečno.
PRILOZI: UGOVORI; PRESUDA; REŠENJE APR
Emili Samčević, Snežana Đurić
Izvor: Pištaljka, 15. 5. 2024.
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0