Potreba za litijumom radi proizvodnje baterijskih ćelija u Nemačkoj i Evropi 2030.

Potreba za litijumom radi proizvodnje baterijskih ćelija u Nemačkoj i Evropi 2030.
Štajger, Katarina; Hilgers, Kristof; Kolb, Džon - Institut za primenjene geonauke (Institut für Angewandte Geowissenschaften – AGW) Institut za tehnologiju Karlsrue (Karlsruher Institut für Technologie - KIT)

Apstrakt

Tehnologije za elektromobilnost (E-mobilnost) su proširene, da bi se mobilnost u EU učinila bez emisija, kao što je ustanovljeno u paketu EU „Fit for 55“. Vodeći uređaj za skladišćenje energije je za sada litijum-jonska baterija (LIB). U godinama koje nadolaze potrebno je da se u Nemačkoj i u ostalim evropskim zemljama izgrade proizvodni pogoni za LIB (litijum-jonske baterije). U Nemačkoj je trenutno planirano najmanje 10 lokacija za proizvodnju baterijskih ćelija. Elektrodni metali (Li, Ni, Co, Mn, Al) trenutno su dostupni samo preko uvoza.

U različitim projektima javlja se težnja za vađenjem litijuma iz nalazišta. Od maja 2022. u naprednoj fazi razvoja javlja se sedam projekata, koji predviđaju industrijsko eksploatisanje litijuma iz konvencionalnih, magmatskih i sedimentnih nalazišta, kao i iz nekonvencionalnih nalazišta geotermalne vode, u zavisnosti od projekta od 2024, 2025. ili 2026. godine. Prema rečima proizvođača 2030. godine litijumske hemikalije, poput litijum hidroksid monohidrata, litijum karbonata, kao i litijum fluorida, koji su neophodni u proizvodnji elektroda, mogle bi u iznosu od 133,6 kt litijumskog ekvivalenta (LCE) da budu obezbeđene preko ovih domaćih nalazišta. Reciklaža bi naime, prema DERA prognozama, mogla da pokrije između 2,5% i 10,6% potražnje za litijumom 2030. u Evropi.

U priloženoj studiji izračunato je da će u Nemačkoj 2030. biti potrebno 60,4 kt LCE i 173,2 kt LCE za proizvodnju baterijskih ćelija. Na osnovu različitih pretpostavki izračunata je i dostupnost primarnog litijuma iz sedam projekata EU-27, maksimalno oko 39,4 kt LCE/a i dostupnost sekundarnog litijuma maksimalno oko 6,9 kt LCE/a. U zavisnosti od scenarija ostaje između 47,5 kt LCE/a i 173,2 kt LCE/a koji bi 2030. preko lanca snadbevanja izvan evropskih zemalja bili pokriveni, što bi u zavisnosti od pretpostavljene cene predstavljao monetarni (novčani) obim u iznosu 1,2 i 11,5 milijardi američkih dolara (US$).

Uključivanjem već postojećih ugovora o preuzimanju litijumskih projekata u EU-27 i pod pretpostavkom smanjenja potrošnje litijuma u katodama, kao i povećanja efikasnosti u recikliranju, primarni i sekundarni litijum iz EU-27 mogao bi u Nemačkoj 2030. da zadovolji potražnju za litijumom za elektrode, koje se koriste u proizvodnji baterijskih ćelija maksimalno do 34,5%. I stoga planirana proizvodnja baterijskih ćelija u Nemačkoj, EU-27 i drugim evropskim zemljama, takođe i u budućnosti ostaje zavisna od ekstrakcije sirovina u inostranstvu i otpornih lanaca snadbevanja.

Ostale inovativne razvojne metode proizvodnje i tehnologije obrade, primera radi kao što je ekstrakcija litijuma iz vode nekadašnjih rudnika ili voda dobijenih iz eksploatacije prirodnog gasa ili nafte, koje se trenutno istražuju, mogle bi tehničkom i ekonomskom realizacijom povećati snadbevanje evropskog litijuma. Takođe, dalji razvoj i širenje mogućnosti reciklaže unutar Evrope je od suštinskog značaja za zadovoljavanje rastuće potražnje.

Međutim godine 2030. neće postojati samoodržive proizvodnje baterijskih ćelija litijuma, budući da pored nedovoljnih količina primarnog i sekundarnog litijuma ne postoji ni dovoljna odnosno adekvatna infrastruktura za rafinisanje neophodnih količina litijuma, ni namera za proizvodnju elektroda. Ukoliko Evropa ne investira u sve faze procesa u lancu vrednosti, ona će nastaviti da zavisi od azijskih, pre svega kineskih proizvođača.

4.3.1 Primarni litijum
Ostali projekti u vezi sa litijumom

Projekat Rio Tinta u delu Srbije, koji je bogat sedimentnim nalazištima, zaustavljen je tokom istraživanja, na osnovu sumnji vezanih oko mogućih uticaja rudnika na lokalne opštine (Rio Tinto, 2022) i stoga nije uzet u obzir za dalje scenarije snadbevanja Evrope primarnim litijumom. Prema podacima preduzeća resursi iznose 139,9 miliona tona, od toga 1,78% sadržaja litijum oksida i 14,7% sadržaja bor trioksida. Navedene su i rezerve od 16,6 miliona tona i to sa 1,81% sadržaja litijum oksida. Sa ovim zalihama kompanija je prijavljivala godišnju proizvodnju od 55.000 tona litijum karbonata (battery grade, koji se koristi u proizvodnji baterija) (Rio Tinto, 2020).

ARHIVA PPNS IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Još jedan projekat proizvodnje litijuma u Srbiji razvija kompanija Euro Lithium+ Borates u Valjevu (EuroLithium). Projekat se nalazi još uvek u početnoj fazi (od oktobra 2022.) i zbog toga nije uključen u studiju.

ARHIVA PPNS ADVOKAT ĐORĐEVIĆ: EURO LITIJUMU INSPEKTOR ZABRANIO KORIŠĆENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

Advokat Đorđević: Euro litijumu inspektor zabranio korišćenje poljoprivrednog zemljišta
Postoje i drugi projekti koji žele da izvuku litijum iz geotermalnih voda dolina Gornje Rajne. Projekat saradnje između Energie Baden – Württenberg (EnBW), Instituta za tehnologiju (KIT) iz Karlsluea i drugih univerzitetskih i naučnih partnera, traga za odgovarajućim sorbentom i već je ovaj projekat izgradio pilot postrojenja na EnBW lokacijama u Bruhzalu TRL6-7 (od oktobra 2022; UnLimited, 2022). Koncentracija litijuma u geotermalnim vodama između 159 mg/l i 166 mg/l brzinom ispuštanja od 24 l/s, nalazi se u Bruhzalu na dubini od 1,9 i 2,4 km (Sanjuan, 2016; ITG, 2022). Međutim još nema dostupnih podataka o mogućim količinama litijuma, koje se mogu proizvesti industrijskim putem, zbog toga ovaj projekat nije uključen u proračun.

Na francuskoj strani doline Gornje Rajne vršen je projekat EuGeLi (European Geothermal Lithium Brines – za evropski geotermalni litijum) u periodu od 2019. do 2021. (EIT Raw Materials, 2019; ERAMET, 2019). Na projektu, koji se finansira prvenstveno preko EIT Raw Materials učestvovalo je deset kompanija i akademski instituti iz Francuske, Belgije i Nemačke i zajedno radili na tome da pomoću adsorbenata u ekstrakcijskim kolonama izvade litijum (EIT Raw Materials; 2020). U proleće 2021. projektnom timu je pošlo za rukom da prvi put ekstrahuju litijum iz geotermalne vode, sa dubine od 2,6 i 3,2 km u elektrani Ritershoffen (brzina ispuštanja 80 l/s) (ERAMET, 2021, Bundesverband Geothermie, 2020). Projekat je uspešno završen, tako da je proizvedeno nekoliko kilograma litijum karbonata za baterije (BRGM, 2022).

Takođe se i u Engleskoj radi na ekstrakciji litijuma iz geotermalnih voda. Cornisch Lithium Limited je sa Geothermal Engineering Limited (GELL) osnovao zajedničko preduzeće GeoCubed za potrebe proizvodnje energije, dobijanja toplote i ekstrakcije litijuma u Kornvolu, južnoj Engleskoj (GEO3, 2022). U julu 2021. preduzeće je objavilo, da će francuska startap kompanija Geolith SAS opremiti pilot postrojenja svojom tehnologijom direktne ekstrakcije litijuma, Lithium-Capt® (GEO3, 2021). Planirano je da pilot postrojenje godišnje proizvede 10t LCE i da služi kao osnov, odnosno kao polazna tačka za povećanje industrijskog postrojenja. U avgustu 2021. je Geothermal Engineering Limited objavio do tada najveću koncentraciju litijuma od 250mg/l (Geothermal Engineering Ltd, 2021). Za razliku od dolina Gornje Rajne, u Kornvolu se termalna voda ne nalazi u dubokim stenama, već cirkuliše blizu površine.

5.3 Ponuda litijuma u Evropi
5.3.1 – Primarni litijum

Sedam projekata iskopavanja litijuma u naprednom stadijumu projekta, ukoliko bi se blagovremeno sproveli, bi mogli do 2026. godine u EU-27 da proizvedu oko 133,6kt LCE (litijum – karbonata) u formi spodumen koncentrata, litijum hidroksid monohidrata, litijum karbonata i litijum fluorida. Ukoliko bi se zaustavljeni projekat iz 2022. godine u dolini Jadra ponovo nastavio, proizvodnja litijuma u Evropi bi mogla da dostigne oko 180 kt LCE. U studiji pod nazivom „Metals for Clean Energy“ Gregoir i van Aker (2022) navode moguću domaću količinu primarnog litijuma, koja iznosi 130 kt LCE. U to su takođe uključeni projekti iz Nemačke, Češke, Finske, Portugalije i Austrije, kao i iz Srbije.

Ekonomski posmatrano, realizacija projekata koji se bave sirovinama bi bila verovatnija, kada bi tržišne cene sirovina premašile troškove projekta (OPEX – operativni troškovi, CAPEX – ulaganje i osnovna sredstva), (Sterba i drugi 2019). U 2022. godini je najpre zbog rata između Rusije i Ukrajine litijum doživeo nagli porast cena, one su porasle u aprilu 2022. godine na preko 80.000 američkih dolara (US$) po toni za litijum hidroksid monohidrat (cena za litijum hidroksid monohidrat je u januaru 2022. iznosila 77.000 US$ /t, VER 2022; Argus, 2020). Dakle, cena za litijum hidroksid monohidrat s kraja 2021. (novembar 2021: preko 27.000 US$/t, USGS – United States Geological Surwey, 2022.) je preko pretpostavke o cenama projekata opisanih u datoj studiji (najviša pretpostavka cene: 18.350 US$/t za litijum hidroksid monohidrat iz Volfsberga, European Lithium Ltd, 2021, 2021/a).

Trenutno se prognozira da će cena za litijum hidroksid monohidrat za 2023. godinu biti 56.000 US$/t, što svi projekti sa svojim početnim pretpostavkama o cenama smatraju ekonomičnim (Goldinvest, 2022). Međutim, zbog povećanja cena energije u Evropi, firme koje vrše projekte će možda morati da naprave nove pretpostavke koje bi mogle da se poklope sa prognozama za cene litijum hidroksid monohidrata (videti DIHK- Deutsche Industrie- und Handelskammer, 2022; DESTATIS – Statistisches Bundesamt; 2022).

Od projekata za dobijanje litijuma u EU-27, koji su ovde uzeti u razmatranje, tri projekta ne bi mogla 2025. godine da budu realizovana ispod tržišne cene za litijum hidrokisd monohidrat iz prethodnih godina, oko 17.000 US$/t (Cinoves 17.000 US$/t, Wolfsberg 18.350 US$/t, San José 17.000 US$/t; European Metals Holding Ltd, 2022; European Lithium Ltd, 2021; Infinity Lithium, 2021). To bi dovelo do toga da se primarna ponuda litijuma smanji za 35% na otprilike 87 kt LCE, ako se ne uspostave i realizuju dalji projekti.

Kreiranje cene najpre zavisi od situacije potražnje i ponude, ako je potražnja viša od ponude cena raste i obrnuto (videti poglavlje 3.5.4.3; Gale 1955). Od 2015. glavna primena litijuma je u tehnologiji baterija, od tada potražnja kontinuirano raste (videti poglavlje 3.3.1) (USGS, 2016 – 2022; Nguyen, 2020). Kao što razni izvori pretpostavljaju da će do 2030. godine doći do manjka zaliha litijuma (Šmit, 2022; Gregoir & van Aker, 2022), pretpostavlja se i da cenu litijuma mogu da odrede dobavljači i to tako da se troškovi energije, logistike i istraživanja prenesu na kupca. To ne bi trebalo da prevazilazi rentabilne cene projekta (Break-Even-Preise) u budućnosti, nego i da ostvari profitabilne cene za operatore projekta. Shodno tome, ukoliko geološki i tehnički uslovi ne spreče eksploataciju, sa poslovne tačke gledišta, nastavak projekta litijuma se čini izvodljivim.

Pored ekonomskih razloga, još jedan razlog koji može da spreči rudarske projekte je neslaganje stanovništva, koje i u Nemačkoj raste (Nippa, 2015; Veber i drugi, 2018; Štajger i drugi, 2022). Bilo da li se radi o dobijanju litijuma iz čvrstih stena ili iz geotermalnih voda, lokalne građanske inicijative i nacionalne interesne grupe pružaju otpor projektima.

Još od početka projekta kompanija Savannah Resources, koja želi da eksploatiše litijum u rudniku do Barroso, je naišla na kritike jer se strahuje da će izazvati teške štete po životnu sredinu i negativne promene u regionu (Faget, 2021). Sada, u julu 2022. godine, lokalna zajednica je podnela tužbu protiv preduzeća Savannah Resources, optužujući ovu kompaniju za nepravednu kupovinu zemljišta (Demony, 2022). I u Španiji su se lokalne interesne grupe udružile i zajedno sa međunarodnim pristalicama (veza „Sí a la vida y no a la minería” - „Da životu i ne rudarstvu“) protestuju protiv eksploatacije litijuma u Kaseresu (Cáceres), Ekstremadura od strane Infinity Lithium (mreža "Yes to Life, No to Mining", 2020).

Višemesečni protesti u kojima je hiljade domonstranata izašlo na ulice Beograda i drugih srpskih gradova i protestovalo protiv projekta Jadar kompanije Rio Tinto, u blizini Loznice (Jadar, Srbija), rezultirali su povlačenjem već datih dozvola od strane srpske Vlade (de Launey, 2022).

Takođe, u dolini Gornje Rajne u Nemačkoj, kompanija Vulcan Energie Ressourcen GmbH nailazi na rezerve po pitanju zahteva vezanih za njihova istraživanja. Tokom 2021. godine odgovorni u raznim opštinama u Ortenau su glasali protiv 3D seizmičkih istraživanja kompanije, kao i protiv produžetka dozvole za eksploataciju geotermalne energije, vađenja slane vode i dobijanja litijuma u komercijalne svrhe. Odluke protiv projekata su opravdane time da postoji zabrinutost zbog nepredvidivih uticaja na životnu sredinu (Moos, 2021; van Gangl, 2021; Majer 2021).

Prihvatanje od strane javnosti se mora postignuti kroz objektivna, neutralna objašnjenja višestrukih veza između rudarstva, rudarske tehnologije i modernih standarda zaštite životne sredine u rudarstvu (videti Cousse i drugi, 2021). Javno ohrabrenje se može povećati kroz razumevanje potrebe rudarstva za dobijanje sirovina za tehnologiju i proizvode energetske i saobraćajne tranzicije. Takođe i naglašavanje i objašnjenje koristi po životnu sredinu, kao što je na primer smanjenje otiska CO2 kroz istovremenu proizvodnju struje i toplote (videti Minviro, 2020) kod dobijanja litijuma iz geotermalnih voda za razliku od dobijanja iz čvrstih stena ili slane vode, može doprineti tome da se smanji odbijanje među stanovništvom.

Razvoj i započinjanje projekata za dobijanje litijuma u Nemačkoj i Evropi može da doprinese tome da se zadovolji domaća i evropska konstantno rastuća potražnja. Do trenutka kada domaći projekti mogu da ponude litijum, programeri projekata moraju da prevaziđu razne izazove. Pored tehničko-ekonomskih faktora, za realizaciju istraživačkih projekata su odlučujući i pravno dozvoljeni faktori (Štajger i drugi 2022). Suviše nizak kvalitet rude ili tonaže, nestašice u isporuci opreme, pogrešne pretpostavke o cenama vezane za troškove ekstrakcije i prodajne cene, otpor stanovništva ili nesigurnost u finansiranju mogu pre vremena da okončaju projekte ili bar da ih odgode.

Još uvek je otvoreno pitanje kako će se evropski primarni litijum primenjivati u Evropi zbog nedovoljno razvijene infrastrukture između rudnika i baterijskih ćelija i zbog ugovorenih sporazuma između proizvođača litijuma. Pomenute činjenice mogu prouzrokovati da domaći (evropski) primarni litijum ne bude dalje obrađivan u Nemačkoj i da umesto toga za dalju obradu napusti kontinent, kako bi se kasnije kao hemikalije litijuma obrađene u katodi ponovo uvezao ili globalno obrađivao. Zbog toga je za Evropu i Nemačku suštinski važno da izgrade i infrastrukturu prečišćavanja i elektroproizvodnje.

Tabela 3.9: Tabela o projektima vezanih za litijum (od sredine 2022; na osnovu Savannah Resources Plc, 2018, 2022; Bacarona, 2019; Zinnwald Lithium, 2021, 2022; Tagesschau, 2021; European Metals Holding Ltd, 2022; S&P Global, 2021; European Lithium Ltd, 2021; Keliber, 2022; Infinity Lithium, 2021, 2022; VER, 2020; 2022; Rio Tinto, 2020)

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Potreba za litijumom radi proizvodnje baterijskih ćelija u Nemačkoj i Evropi 2030 1
U prezentaciji projekta Zinnwald iz jula 2021. godine dati su podaci o još 7.285 t LCE godišnje, ali je na osnovu proizvodnje litijum fluorida pomenuta mogućnost proizvodnje litijum hidroksida i litijum karbonata bez kvantitativnih podataka (Zinnwald Lithium plc, 2021). U najnovijoj prezentaciji projekta Zinnwald (mart 2022) se spominje fleksibilna proizvodnja „baterry grade“ proizvoda (proizvoda za baterije), kao što su litijum hidroksid, litijum karbonat pored litijum fluorida, ali nisu navedeni podaci o količini za godišnju proizvodnju (Zinnwald, 2022).

Tabela 3.11: Potencijalna ponuda litijuma iz EU-27 nakon odbitka već dogovorenih nabavnih količina (od avgusta 2022; prema Savannah Resources Plc, 2022, 2021a; Zinnwald Lithium, 2021, 2022; Tagesschau, 2021; European Metals Holding Ltd, 2022; S&P Global, 2021; European Lithium Ltd, 2021, 2021a; Keliber, 2022; Infinity Lithium, 2021, 2022, 2022a; VER, 2021a-d, 2022, 2022c; Rio Tinto, 2020).

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Potreba za litijumom radi proizvodnje baterijskih ćelija u Nemačkoj i Evropi 2030 2
Napomena: Kupoprodajni ugovori kompanije Vulcan Energie Ressourcen (VER, 2021, 2022) navedeni su u zvaničnim saopštenjima kompanije sa minimalnim i maksimalnim opsegom kupovine litijum hidroksid monohidrata u odgovarajućem ugovornom periodu (aneks 3.2); 36.197 t/LCE rezultat je konverzije zbira minimalne količine nabavke iz pet već poznatih kupoprodajnih ugovora (210.000 t LiOH∙H2O) godišnje (41.133 t LiOH∙H2O) sa faktorom 0,88.

Zaključak

Zabranom novih registracija vozila sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, EU želi da doprinese globalnim ciljevima smanjenja emisija. Za proširenje električnog voznog parka, prema trenutnom statusu, od ključnog su značaja litijum jonske baterije (LIB). Od 2022. godine lanac vrednosti LIB-a je uglavnom u Kini. Godine 2021. Kina je sa 14 kt proizvedenog litijuma (13,4%) bila treći najveći proizvođač litijuma širom sveta, tamo je proizvedeno 76% baterijskih ćelija i baterija, 70% katoda i 85% anoda, oko 58% sadašnjih raciklaža LIB-a se održava u Kini (USGS, 2022; Bridge&Faigen 202; IEA; 2022; Vaim i drugi, 2022).

Kina se čvrsto pridržavala proširenja industrije „novih energetskih vozila“ („new energy vehicles“) kao i proširenja cirkularne ekonomičnosti baterija, i posebnog upravljanja LIB industrijom u petogodišnjem planu (IEA, 2022) i zbog toga je kao globalni tržišni lider dobro pripremljena duž čitavog lanca vrednosti, u odnosu na planove EU i Nemačke o izgradnji i proširenju samoodržive industrije e-mobilnosti. U novembru 2022. godine Kina se našla treći put za redom u vrhu Blumberg liste globalnog rangiranja lanca vrednosti, Nemačka je na listi zauzela šesto mesto od trideset (BNEF, 2022). Jedan od pet kriterijuma ocenjivanja je dostupnost domaćih primarnih resursa za LIB, što je za Nemačku bilo kritično, međutim i sa još niskom potražnjom za postojećom proizvodnjom baterijskih ćelija našla se u gornjem kvartalu (BNEF, 2022).

I u 2030. potražnja za litijumom za proizvodnju baterijskih ćelija u Nemačkoj i Evropi će i dalje morati da bude zadovoljena uglavnom od strane neevropskog tržišta. U zavisnosti od scenarija i slučaja, proizvodnja baterijskih ćelija u Nemačkoj zahteva između 79,3% i 100% litijuma sa vanevropskog područja i između 56,7% i 83,8% za Evropu. Među sedam projekata dobijanja litijuma u naprednoj fazi u EU-27, postoje i drugi projekti eksploatacije litijuma koji su započeti ili još uvek nisu započeti, što može povećati stopu samopouzdanosti. Proširenje domaćeg, evropskog rudarstva i kružne ekonomije, uz održavanje potrebnih ekoloških i društvenih standarda bi moglo da doprinese smanjenju zavisnosti od vanevropskog tržišta litijuma i moglo bi da doprinese snadbevanju sirovina u Nemačkoj. Ovim bi se takođe mogli održati globalni (Pariska konvencija, UNFCCC, 2015), evropski (EU Green Deal – Evropski zeleni dogovor, Komisija EU, 2019) i državni ciljevi o zaštiti životne sredine (na primer: Savezni zakon o zaštiti klime, 2019), dok se mogu postići i ciljevi održivosti Ujedinjenih nacija (UN, 2020). Ukoliko se industrija rudarstva, rafinerije i reciklaže u Evropskoj uniji ne razvije i ne izgradi, zavisnost od azijskog tržišta će ostati visoka i posle 2030. godine.

Porast cena metalnih sirovina, izazvanih rusko-ukrajinskim ratom, bi sa jedne strane mogao da učini evropske rudarske projekte profitabilnim zbog visoke cene litijuma, a sa druge strane rastući troškovi energije povećaće operativne troškove raznih industrija duž lanca vrednosti i predstavljaće izazov za razvoj ili nastavak poslovanja, uz pretpostavku da se troškovi ne mogu preneti na kupce. Shodno tome neće biti potrebno samo izaći na kraj sa uobičajenim, administrativnim i društveno ekološkim izazovima prilikom izgradnje kompletnog „cradle to cradle“ BEV (Battery electric vehiche) lanca vrednosti, već Nemačka i EU moraju da se suoče sa novim ekonomskim uslovima koji mogu dodatno da oslabe postojeću, nedovoljno razvijenu infrastrukturu, i ako je potrebno mogu sprečiti ostvarivanje klimatskih ciljeva.

Širom sveta ostvarivanje klimatskih i održivih ciljeva zavisi od dostupnosti i distribucije sirovina. Realizacija proizvodnje baterijskih ćelija u Nemačkoj neće zavisiti samo od dostupnosti litijuma, sirovine kobalta i grafita su već danas kritične za EU, i ovde ponudu i potražnju određuje Kina. Po svemu sudeći u bliskoj budućnosti će verovatno uslediti i nikl i mangan, IEA (International Energy Agancy) navodi da će BEV do 2040. godine zameniti nerđajući čelik kao najveći potrošač nikla.

Foto: Theearthawards
Prevod: Ana Mijailović i Aleksandra Mijailović; obrada: Dejan Milošević - Prviprvinaskali.com
Izvor: Tehnološki institut Karlsrue (KIT)

ORIGINALNI RAD: Lithiumbedarf für die Batteriezellenproduktion in Deutschland und Europa im Jahr 2030 - Steiger, Katharina; Hilgers, Christoph; Kolb, Jochen - Institut für Angewandte Geowissenschaften (AGW), Karlsruher Institut für Technologie (KIT)