Ostalih šest lista se nije odazvalo ni na koji način.


PITANJA I ODGOVORI

1. Ocena stanja voda, vodotokova, javnih česama sa izvorskom vodom i kvaliteta vodosnabdevanja; rešenje problema zagađenja voda?

Nova snaga: Grad Kragujevac je tokom 2023. godine usvojio Program zaštite životne sredine za period 2023-2033. godine. To je osnovni strateški dokument u ovoj oblasti koji je dao pregled stanja, moguća rešenja i buduće akcije u ovoj oblasti. Obzirom da su u njegovom pisanju i usvajanju učestvovali i članovi našeg tima za zaštitu životne sredine, predlozi naših za rešenja su u skladu sa donetim Programom. Ograničenost odgovora na veliki broj pitanja koje ste dostavili na ukupno 5.000 karaktera nije dala mogućnost detaljne razrade svakog odgovora i pominjanja konkretnih rešenja za svaku oblast. Detaljnije smo obrazložili odgovore na pitanja koja su bila u fokusu i naše kampanje.

Neophodno je da naš grad kao univerzitetski centar udruži sve resurse, naučne i stručne, na zajedničkom rešavanju svih uzroka i posledica zagađivanja. Preduslov za to je uspostavljanje dobrog sistema zaštite životne sredine u gradu koji će se zasnivati na doslednom sprovođenja zakona i podzakonskih akata, programa i planova na nacionalnom i lokalnom nivou, jasnom definisanju nadležnosti u rešavanju problema, obezbeđivanju sredstava preko međunarodnih i nacionalnih fondova za rešavanje problema uz povećanje % budžeta grada Kragujevca namenjenog za oblast zaštite životne sredine. Neophodan je integrisan i koordinisan rad institucija i organizacija, uz kvalitetno obrazovanje i informisanje, a posebno uz odgovorno ponašanje građana.

Kvalitet voda (status/potencijal) se po Okvirnoj direktivi o vodama i zakonskoj regulativi Srbije ocenjuje od 1 (odličan kvalitet) do 5 (jako loš). Ocena tekućih i stajaćih voda je po Izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine i rezultatima naučnih istraživanja uglavnom 5, retko 4, u najboljem slučaju 3. Stanje je rezultat dugogodišnjeg nemara i nedovoljnog angažovanja u ovoj oblasti. Najveći vodotokovi (Lepenica, Uglješnica, delovi Grošnice i Ždraljice koji protiču kroz urbani i industrijski deo grada) su zapravo kanali otpadnih voda na čijim obalama su deponije otpada. Najveći problem je eutrofizacija i „cvetanje“ Gružanske akumulacije odakle 70% građana pije vodu. U jezero u Šumaricama se godinama uliva kanalizaciona voda iz poznatog izvora što dovodi do trajnog ugrožavanja kvaliteta vode i mogućnosti za korišćenje za kupanje i ribolov. Jezero Bubanj je predviđeno za sanaciju i revitalizalizaciju. Postupak koji je do sada pratio planirane radnje je bio nezakonit i ne daje garancije da će ovo i dalje biti prirodni vodeni ekosistem. Voda se kontroliše samo sa 11 javnih česama (koje su značajne kao alternativan način vodosnabdevanja). Po ispitivanjima IZJZ Kragujevac godinama uglavnom neispravne za piće, uzroci nepoznati.

Rešenja: Zaštita i unapređenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, unapređenje i modernizacija vodovodne i kanalizacione infrastrukture, proširenje vodovodne i kanalizacione mreže i priključenje novih korisnika. Specifična rešenja: Grad mora da iskoristi sve svoje resurse, institucionalne, stručne i naučne i da inicira rešavanje problema Gružanske akumulacije zajedno sa republičkim institucijama, kao i lokalnom upravom opštine Knić što znači hitno donošenje i sprovođenje PPPPN „Jezero Gruža“ i Elaborata o zonama sanitarne zaštite, što će dovesti do zabrane dosadašnje loše prakse davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, zabranu izgradnje i ugrožavanja prirodnih staništa u zoni sanitarne zaštite i otvoriti mogućnost eksproprijacije zona sa najvećim uticajem. Zaštita od zagađenja ostalih vodnih tela: rešavanje urgentnih problema (kolektor-Šumarice), širenje kanalizacione mreže, izradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

300 Kragujevčana: Voda u Kragujevcu je srednjeg kvaliteta. Često se od građana čuje da je voda zamućena, a da voda na javnim česmama nije za piće. Provere vode moraju biti češće, a podaci  transparentno objavljeni (često nisu stavljeni na uvid). Planovima izgradnje treba zabraniti gradnju oko akomulacija koje se koriste za piće, proveriti ispravnost filtera za prečišćavanje. Oko voda koje se koriste za piće zabraniti upotrebu pesticida zbog oticanja u pijaću vodu.

2. Ocena kvaliteta vazduha; ključni uzroci zagađivanja vazduha; rešenje problema aerozagađenja?

Nova snaga: Po izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2022. godinu (a i godinama pre toga) Kragujevac je svrstan u treću kategoriju kvaliteta vazduha (prekomerno zagađen vazduh ). Ključni uzroci grejanje: do skoro toplana koja je koristila nekvalitetan ugalj, dodatno individualna ložišta u kojima građani uz nekvalitetan ugalj koriste pelet, industrijsko drvo puno lepka, gume, ulja i druga nedozvoljena goriva; industrijski pogoni u industrijskoj zoni i u zoni stanovanja!, objekti za pripremu hrane u gradu, gust saobraćaj u uskim loše urbanistički rešenim ulicama; deponije smeća, požari namerni i nenamerni.

Rešenja: obavezna procena uticaja za objekte i radove; subvencionisana gasifikacija, izgradnja energetski efikasnih zgrada (projekti besplatnog uvođenja gasa), izmeštanje teretnog saobraćaja, javni prevoz na gas, biciklističke staze, inspekcijski nadzor, kaznene mere.

300 Kragujevčana: Vazduh u Kragujevcu je ove godine čistiji jer je Energetika jednim delom prešla na kotlove na gas. Međutim, veliki problem predstavljaju individualna ložišta zbog lošeg kvaliteta uglja koji se koristi. Pitanje je jako kompleksno jer finansijska situacija velikim delom diktira način loženja. Ljudi se teško odlučuju na promenu instalacija za grejanje i kotlova. Ono što grad može da ponudi jeste veći broj subvencija za povećanje energetske efikasnosti, podsticaje za grejanje na pelet, ali i na toplotne pumpe koje su trenutno veće ulaganje, a dugoročno jako isplativa investicija. Sa druge strane, izmeštanje saobraćaja na zaobilaznicu bi značajno smanjilo izduvne gasove i time u velikoj meri doprinelo poboljšanju kvaliteta vazduha.

3. Ocena stanja biodiverziteta i geodiverziteta; rešenje za veću zaštitu?

Nova snaga: Kragujevac sa širom okolinom se odlikuje visokim diverzitetom biljaka, životinja, gljiva kako kopnenih tako o ivodenih ekosistema. Faktori ugrožavanja: industrijalizacija, urbanizacija, uništavanje staništa, zagađenje, prekomerno korišćenje, seča šuma, lov, ribolov, invazivne vrste, prirodne nepogode.

Rešenja za veću zaštitu: detaljna istraživanja svih kopnenih i vodenih ekosistema, inventarizacija retkih i ugroženih vrsta, kontrola invazivnih vrsta, smanjenje zagađenja, predlog za zaštitu predela, staništa, vrsta. U Kragujevcu postoji samo jedno zaštićeno prirodno dobro „Divlja kruška Brđanka“ - spomenik prirode. Postoje i dva centra za „ex situ“ zaštitu (u veštačkim uslovima) „Centar za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta - Akvarijum“ i Botaničku baštu u okrilju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

300 Kragujevčana: Biodiverzitet je nešto o čemu konstantno treba voditi računa jer je to ono što se ostavlja u nasleđe budućim generacijama. U Kragujevcu, očuvanju vrsta značajno može doprineti postojeći akvarijum, kao i Botanička bašta u kojoj se mogu čuvati i razmnožavati vrste koje su ugrožene ili su na ivici ugroženosti. Na nivou Kragujevca, a pogotovu u okolini, treba napraviti popis vrsta flore, faune i gljiva i odrediti učestalost vrsta i ukoliko je potrebno u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode staviti određena područja pod odgovarajući stepen zaštite.

4. Ocena stanja šuma i zemljišta; rešenje za veću zaštitu?

Nova snaga: Na području Kragujevca može se konstatovati visok nivo degradacije i mala prostorna zastupljenost šumskih zajednica, nekontrolisana seča šuma. Opasnosti su: erozija, manjak podzemnih voda, ugrožavanje biodiverziteta.

Rešenje za veću zaštitu: zaštita i održivo gazdovanje šumama kako bi se unapredile ekološke, ekonomske i socijalne funkcije šuma.

Razvojem urbanizacije i industrijalizacije smanjuje se procenat poljoprivrednog na račun građevinskog zemljišta. Posebne opasnosti su: kamenolomi, deponije otpada, jalovište u Stragarima.

Rešenja za veću zaštitu su: izrada katastra zemljišta (osetljive zone, sanacija i remedijacija ugroženih lokacija, posebno jalovište Stragari, monitoring kvaliteta poljoprivrednog zemljišta posebno u zoni vodotokova i akumulacija, sprečavanje i smanjenje procesa prirodne i veštačke erozije i degradacije zemljišta, zabrana nekontrolisanog odlaganja smeća, edukacija stanovnika, inspekcija, kaznene mere).

300 Kragujevčana: S obzirom da se nalazimo u Šumadiji, šume bi ovde trebalo da predstavljaju dominantne biljne zajednice. Povećati kontrolu seče i korišćenja drvne građe. Pošumljavati odmah po uklanjanju starijeg drveća i to istom vrstom. Ukoliko se planira korišćenje za građu, saditi brzorastuće vrste, u protivnom saditi vrste koje su tipične za naše područje. Povećati pošumljavanje na mestima kojima preti erozija i saditi vrste sa jakim korenovim sistemom.

5. Ocena stanja javnog zelenila; rešenje za unapređenje?

Nova snaga: Na osnovu inventarizacije javnog zelenila na području Kragujevca ima 2.035ha, što je 24,2% ukupne površine GUP-a.

Rešenje za unapređenje: očuvanje postojećih zelenih površina, njihovo proširenje i stalno unapređenje upravljanja sistemom zelenih površina uz uvažavanje biološke razvnovrsnosti.

300 Kragujevčana: Zelenila nikada dosta ali, nažalost, u poslednje vreme je prisutan trend betoniranja nauštrb zelenih površina. Gde god je moguće u prostornom planu predvideti prostor za zelene površine, raditi na ozelenjavanju prostora između zgrada, po gradu postaviti više žardinjera sa patuljastim vrstama drveća ili žbunova, pogodnih za gajenje u ograničenom prostoru. Takođe, zabraniti agresivno rezanje drveća tzv. toping metodom. Staro drveće koje se mora poseći odmah zameniti istom sadnicom.

6. Otpad, divlje deponije i deponija pepela na matičnoj adresi Energetike - ocena stanja i rešenje problema?

Nova snaga: Jedan od najvećih ekoloških problema u gradu je deponija u Jovanovcu, desetine divljih deponija mešanog komunalnog i opasnog otpada. Poseban ekološki problem je deponija pepela kod glavnog postrojenja toplane (oko 40.000t) usled nepostojanja pogodne rute za odlaganje i manjka finansijskih resursa. Kako deponovani materijal nije pokriven, isti predstavlja rizik po zdravlje ljudi usled prenošenja čestica pepela vazduhom.

Rešenja: uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom u skladu sa planskim dokumentima. Otvaranje nove regionalne deponije, rekultivacija postojeće. Rešenje za divlje deponije: obezbeđivanje uslova za sakupljanje i odvoženje otpada, video nadzor. Ozelenjavanje i uređenje očišćenog prostora. Table sa obaveštenjem, inspekcijski nadzor, kaznene mere. Promena odluke o visini kazne za nesavesne građane. Rešenje za pepelište: isporuka pepela cementari ili korišćenje kao podloga za izgradnju buduće obilaznice.

300 Kragujevčana: Hitno uklanjanje pepela po programu koji treba da sprovede Ministrartsvo za zaštitu životne sredine. Ispitati mogućnost korišćenja pepela kao jednog od slojeva u izgradnji puteva što bi rešilo i otpad i smanjilo utrošak materijala pri izgradnji. Deponija se mora modernizovati u smislu izgradnje reciklažnog centra, raditi na edukaciji stanovništva po pitanju reciklaže kao i podsticanja na ovakav proces. Obezbediti kamione za organizovan prevoz različitog otpada, napraviti kompostere za biljni otpad iz parkova i sa javnih površina.

7. Ocena uticaja privrede na ŽS i rešenje za veću zaštitu ŽS od tog uticaja?

Nova snaga: Negativan uticaj privrede je višestruk.

Rešenje: Prostorno-plansko uređenje grada sa jasno izdvojenim industrijskim zonama, obavezni postupci procene uticaja, sprovođenje preventivnih mera i mera zaštite životne sredine u toku rada, povećati stepen i kvalitet prečišćavanja industrijskih otpadnih voda, unaprediti sistem upravljanja opasnim industrijskim otpadom; smanjiti rizik od hemijskog udesa, inspekcija, kaznene mere. Adekvatno ažuriranje Lokalnog registra zagađivanja i Nacionalnog registra zagađivanja i sprovoženje mera u odnosu na podatke.

300 Kragujevčana: Uticaj privrede na životnu sredinu je jako veliki. Podsticati modernizaciju fabrika, proveravati filtere na dimnjacima, kao i filtere za prečišćavanje vode. Organizovano i planski uklanjati opasan otpad uz pomoć firmi koje se time bave, a ne samostalno zbog umanjenja troškova. Povećati kazne.

8. Ocena stanja lokacija: Košutnjak, Metino Brdo, Trmbas, Žeželj, Bešnjaja; rešenje za oživljavanje?

Nova snaga: Zapušteno, zaboravljeno, infrastrukturno neopremljeno.

Rešenja: adekvatna putna infrastruktura, planinarske staze, pešačke staze, škole u prirodi, vodičke ture. Obezbediti mogućnost za završetak i održavanje, kao i stavljanje u funkciju dečjeg odmarališta „Bogdan Milanović“. Metino brdo: park, zelenilo, dečji park, park za pse.

300 Kragujevčana: Na svim lokacijama treba izgraditi odmarališta za decu, rekreativne centra sa igralištima, što bi omogućilo i roditeljima i deci iz Kragujevca kvalitetno provedeno vreme, ali i deci iz drugih gradova realizovanje rekreativne nastave i organizaciju sportsķih događaja (trenutno je u planu samo izgradnja odmarališta na Bešnjaji). Izgradnja pomenutih odmarališta i centara bi značajno doprinela razvoju turizma. U šumskom ambijentu napraviti radionice i poligone za decu, za početak to je minimum ulaganja. Postaviti drvene stolove, ukoliko ima divljih deponija, raščistiti ih i na njihova mesta postaviti klupice (drvene).

9. Grad Kragujevac je među 136 gradova i opština sa usvojenom Deklaracijom protiv GMO. Vaš stav o GMO?

Nova snaga: Slažemo se osnovnim načelima deklaracije protiv GMO. Grad i dalje treba da podržava aktivnosti u skladu sa Deklaracijom.

300 Kragujevčana: Pored naših starih sorti voća i povrća nije nam potreban GMO. Raditi na sadnji autohtonih, starih sorti voća, podizanju voćnjaka sa zaboravljenim sortama i davati subvencije za to. Organizovati prikupljanje starih sorti semena i u okviru resora za poljoprivredu, formirati neku vrstu banke semena. Raditi na podsticanju razmene semena i na lokacijama koje grad ima, van urbanog dela, podići ogledne parcele koje bi služile za očuvanje starih sorti. U budućnosti, raditi na projektu formiranja javnih bašti, koje bi koristili ljudi koji nemaju svoju zemlju.

10. Grad Kragujevac se Programom zaštite životne sredine (2023-2033) odredio da osnovna istraživanja litijuma i sva primenjena geološka istraživanja nisu dozvoljena. Vaš stav o litijumu?

Nova snaga: Slažemo se sa stavom u PZŽS (2023-2033). Napominjemo da je neophodno je da grad prati i aktivnosti vezane za planirana istraživanja ili iskopavanja litijuma na susednim područjima, koja mogu indirektno i direktno da utiču na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Srbija nije spremna i ne sme da rizikuje istražne radnje, a posebno rudarske aktivnosti litijuma pošto dugoročne posledice mogu da budu značajno opasnije od eventualnog profita.

300 Kragujevčana: Što se tiče litijuma, dugoročno, ne velika korist, a nemerljiva šteta za životnu sredinu. Moramo se koncentrisati na proizvodnju i industriju koja ima što manji uticaj na životnu sredinu, a koja u našim uslovima ima potencijala. 

11. Ukoliko Vaša lista dobije mogućnost da imenuje člana Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine, ko će biti Vaš kandidat?

Nova snaga: U toku kampanje naša lista forirala je tim za zaštitu životne sredine na čelu sa profesorkom dr Snežanom Simić, koja se decenijama bavi ekološkim pitanjima koja su najvažnija ne samo za sadašnjost Kragujevca, već i za budućnost. Čas bi nam bila da ona prihvati ovu ulogu ili da zajedno sa svojim timom predloži kandidatkinju ili kandidata koji bi se prihvatili odgovornosti.

300 Kragujevčana: Svaki član našeg Odbora za ekologiju i zaštitu životne sredine je odličan kandidat za većnika jer je kroz profesionalni i lični rad osposobljen za obavljanje ove funkcije na visokom nivou.

Sajtovi i nalozi na društvenim mrežama izbornih lista koje su dostavile odgovore:

^{MIHAJLO PUPIN}

• ^{Borba koja dugo i bez prekida traje skrši čoveka slabog sastava. Jaku i zdravu građu ona preradi tako da se u njoj zaleže osećanje razdraženja koje stalno raste i koje, najzad, može da skrši i najjačeg čoveka. (SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA)}

^{ARČIBALD RAJS}

• ^{Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)}