Grad Kragujevac je sa 21 udruženjem ugovorio sufinansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine za sprovođenje tokom 2024. godine. Sredstva su pripala sledećim udruženjima:
Omladinska organizacija Šumadije, Stručno strukovna organizacija sudija grada Kragujevca, Stakleno zvono, Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj, Udruženje za promociju i ekološki marketing prirodnih vrednosti Ekomar, Asocijacija studenata Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, Klub akcijaša i volontera Kragujevca, Ekološko istraživačko udruženje "Mladen Karaman", Unija studenata Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, Ekološko udruženje građana "Dr Đorđe Hadžić", Srpsko-biološko društvo "Stevan Jakovljević", Ekspres, PRVI PRVI NA SKALI, Centar održivog razvoja EkoMatoTeka, Svetli horizonti, Zeleni mir Srbija, Centar za unapređenje i afirmaciju žena u zelenom biznisu, Gružanska turistička mreža, Udruženje matematičara "APT"– obrazovni klub Kragujevac i Ženski centar 21. vek.
Detaljnije: OVDE.
Deo projekata čiji su nosioci navedena udruženja predstavljen je na sajtu "Ekologija Kragujevac", kao jedna od projektnih aktivnosti udruženja PRVI PRVI NA SKALI. U nastavku predstavljamo prvi deo dostavljenih rezimea projekata.
Klub akcijaša i volontera Kragujevca (KAVK)
Klub akcijaša i volontera Kragujevca (KAVK) je 12. oktobra organizovao radnu akciju na uređenju Spomen parka "Kragujevački oktobar", po projektu "Dobrovoljci u akciji uređenja životne sredine" iz oblasti zaštite životne sredine, koji je odobrio i sufinansirao grad Kragujevac. Nosilac projekta je bio Klub akcijaša i volontera Kragujevca, partner Udruženje građana Veterani Vojne policije Srbije, a učestvovali su nastavnici i učenici Srednje škole "Knez Aleksandar Karađorđević i osnovne škole Treći kragujevački bataljon, članovi podmlatka Karate kluba Radnički i zaposleni u Spomen parku - ukupno 73 učesnika. Akcija je sprovedena pred komemorativni događaj 21. oktobra.
Tokom radne akcije očišćena je od smeća, trnja, granja i divljeg rastinja leva i desna strana pešačke staze od parkinga kod spomenika streljanim đacima i profesorima do vojničkog groblja i pokupljeno je smeće od spomenika narodnom heroju Nadi Naumović do spomenika Kristalni cvet. Akciju su medijski podržali Radio-televizija Kragujevac i Humanitarni radio.
KAVK je 31. oktobra u Srednjoj školi "Knez Aleksandar Karađorđević" realizovao projekat iz omladinske politike pod nazivom "Odabir tipa karijere radi postizanja uspeha". Ovo je peta godina kako se realizuju projekti iz omladinske politike iz oblasti karijernog vođenja i izbora karijere. Predavanje je realizovao međunarodni licencirani predavač Nebojša Carić.
U okviru odobrenog i sufinansiranog projekta iz oblasti zaštite životne sredine od strane grada Kragujevca, pod nazivom "Dobrovoljci u akciji uređenja životne sredine", KAVK je 19. septembra sa partnerom na projektu Udreženjem građana Veterani Vojne policije Srbije i u saradnji sa Srednjom školom "Knez Aleksandar Karađorđević" realizovao radnu akciju na uređenju prostora između dva objekta, uvođenje vode u objekat i pripreme za postavljanje kanalizacije. Na radnoj akciji učestvovalo je 35 pripadnika oba udruženja i nastavnika škole i 18 učenika. Radovi su nastavljeni do kraja oktobra.
Tokom godine su zajedno sa učenicima i profesorima Srednje škole "Knez Aleksandar Karađorđević" realizovane radne akcije na uređenju dela prostorija škole, kao i školskog kruga. Građevinski su uređene dve prostorije koje će koristiti KAVK zajedno sa učenicima sekcija u školi.
KAVK i Veterani Vojne policije Srbije realizovali su i projekat iz omladinske politike pod nazivom "Mesto i uloga mladih u sistemu bezbednosti Republike Srbije" u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji 1. novembra. Predavanje je realizovao pukovnik u penziji, docent Dragoljub Jevđović. Ovaj projekta je realizovan i 3. oktobra u Srednjoj školi "Knez Aleksandar Karađorđević".
Srpsko biološko društvo "Stevan Jakovljević"
U okviru projekta "Unapređenje ekoloških edukativnih sadržaja Botaničke bašte u Kragujevcu", a koji realizuje istraživački tim Srpskog biološkog društva "Stevan Jakovljević" Kragujevac na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, sprovedene su sve planirane aktivnosti za protekli period.
Prva aktivnost bila je pripremanje i formiranje tematskih celina na prostoru Bašte, na kojima će biti zasađene biljke iz različitih ekoloških grupa. Istovremeno se pristupilo nabavci sadnog materijala, pri čemu su neke biljne vrste donete sa prirodnih staništa, a veći broj vrsta je nabavljen iz poznatih rasadnika u okolini Kragujevca, ali i drugih delova Srbije.
Sinhronizovano sa nabavkom, obavljena je i sadnja biljaka prema definisanim tematskim celinama. Tom prilikom zasađene su lekovite, jestive i začinske biljke, predstavnici biljaka iz Mediterana, predstavnici endemične i reliktne flore Srbije, kao i predstavnici specifičnih ekoloških grupa, kao što su halofite i serpentinofite. Prilikom sadnje, ispisani su i postavljeni obeleživači sa latinskim i srpskim nazivima biljaka i postavljeni na odgovarajuća mesta.
Tokom meseca septembra pristupilo se planiranju i organizaciji ekoloških edukativnih radionica za učenike osnovnih i srednjih škola, ali i šire stanovništvo, posebno za posetioce Botaničke bašte koji nisu u mogućnosti da posete prirodna staništa ovih vrsta. Zakazano je nekoliko radionica, a u planu je bilo i postavljanje info-tabli o značajnim ekološkim grupama biljaka.
Centar održivog razvoja "Ekomatoteka"
Ekološka svest je veoma širok pojam o kome se najviše govori kada pogledamo beživotnu reku punu otpada, kada vidimo otpad svuda oko nas. Pravilan razvoj ekološke svesti treba da počne od malih nogu i da traje čitav život da bi ekološki odgovorno ponašanje postalo deo naših svakodnevnih navika.
Projekat Vodeno stopalo koji realizujemo uz podršku grada Kragujevca, bavi se razvojem i podizanjem ekološke svesti i znanja dece u osnovnim školama o vodenom otisku. Aktivnosti projekta su usmerene na motivaciju i osnaživanje dece da budu aktivni učesnici kreiranja postupaka i mera za odgovorno ponašanje prema potrošnji i zagađenju vode u svojoj porodici i u školama. Na pravilan razvoj ekološke svesti kod dece najviše utiču porodica, škola, lični i kolektivni primeri u školama stalnim, aktivnim, ekološki odgovornim delovanjem.
Vodeći se Planom razvoja grada Kragujevca za period od 2021. do 2031. godine - prioritetna oblast 4. Zaštita i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa (4.2. Smanjiti uticaj klimatskih promena i stepen ugroženosti biodiverziteta ), program ovog projekta je upravo usmeren na edukativne i praktične aktivnosti sa decom osnovnoškolskog uzrasta o promociji, edukaciji i razvoju ekološke svesti o značaju očuvanja vodenih resursa i smanjenja vodenog otiska. Projektom je obuhvaćena osnovna škola Treći kragujevački bataljon grada Kragujevca u kojoj se edukativnim i kreativnim radionicama, inovativnim tehnikama učenja, vršnjačkom edukacijom i nizom drugih aktivnosti ostvaruju potrebe usvajanja znanja, navika i osećanja što će doprineti razvoju ekološke svesti i mišljenja, razvoju emocionalnog, moralnog, estetskog ponašanja prema životnoj sredini.
U prethonom periodu, naši đaci su bili vrlo vredni istraživači vodenog otiska pa smo realizovali dve radionice pod nazivom “Plava planeta” u kojoj su učenici aktivno učili o kruženju vode u prirodi, svojstvima vode, značaju vode za čoveka i ostali živi svet. Kroz istraživačke aktivnosti učenika o značaju vodenog otiska metodom “izokrenute učionice” - učenici su, zajedno sa mentorom, istražili parametre koji ulaze u kalkulator vodenog otiska (zeleni, plavi i sivi vodeni otisak - potrošnja vode u toaletu, kuhinji, pri tuširanju, pri zalivanju bašte, pranju auta, za proizvodnju nekog proizvoda...). Zatim je 50 učenika izračunalo svoj lični vodeni otisak korišćenjem kalkulatora digitalnim alatom na osnovu čega učenici stiču saznanja da li su odgovorni prema svojoj vodenoj okolini.
Plan za sledeće dečije aktivnosti su izrada najmanje 20 plakat-poruka koje su usmerene na štednju i odgovornu potrošnju vode. Učenici će izaći na teren okoline grada Kragujevca i istražiti kakvo je stanje zagađenosti vode Lepenice, jezera Bubanj, jezera Šumarice, stanje fontana i javnih česmi. Zatim, učeničke grupe će izraditi prezentacije o sistemima za prečišćavanje otpadnih voda i smart navodnjavanju. Planirane su još dve radionice za učenike u kojima ćemo se baviti izradom idejnih rešenja i prototipiranjem mogućih rešenja za prečišćavanje otpadnih voda. Takođe, deca će izraditi vodič odgovornog ponašanja prema vodi u školi i kod kuće.
Učenici su predstavili svoje radove na ovogodišnjem Festivalu nauke u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji.
Zeleni Mir Srbija
Projekat "Gledić zove" je osmišljen da u nekoliko etapa tokom čestiri meseca (jul-septembar) rada, deca i mladi imaju niz specifičnih aktivnosti i radionica, prva uključuje pripremu terena i obezbeđivanje materijala - alata. Nakon toga druge dve etape se odnose na uljučivanje dece i mladih sa i bez invaliditeta. Sve tri etape prate edukativne radionice u prvoj etapi edukovani su volonteri i mladi, a u narednim etapama deca i njihovi mentori.
U prvoj etapi obezbeđeni su uslovi za rad na projektu: priprema terena za sadnju sadnica, markiranje mesta, kopanje rupa, nabavka adekvatnog đubriva.
Kupovina građevinskog materijala i ostalog alata, biljaka. U obližnjem rasadniku Jakovljevic pronašli smo odgovarajuće sadnice ukrasne žbunove, cetinare i egzotivno voće. Obezbeđene su četiri sadnice crnog bora, četiri sadnice belog bora, dve sadnice kestena, dva indijska jorgovana, japanska trešnja, japanska jabuka, japanska šljiva. Zbog ekstremnih temperatura sadnja je pomerena za kraj septembra, mada su i tada temperature bile znatno više od proseka za to doba godine. Nadamo se da će se sve sadnice uspešno primiti.
Drugu etapu činila je eko radionica. Nabavljen je materijal - četke, boja za metal i drvo, lakovi, zaštitni vosak, papir i druge potrebne stvari za realizaciju.
Prilikom boravka dece i mladih u planinarskom domu, edukator je sproveo 11 zasebnih tematskih celina, kao što su kompostiranje, reciklaža, entomologija, ornitologija, mikologija itd.
Za treću etapu planirane su tople leje i akcija čišćenja. Nabavka materijal i sadni materijal: kupljena je drvna građa koja je korišćena za sklapanje četiri drvene kutije u kojima su posađene višegodišnje začinske biljke.
Vrednovanje rada dece i pripreme za sledeću sezonu: na kraju projekta deca su imali veliko okupljanje gde su diskutovali o tome šta se koliko uradilo, kao i o tome šta bi moglo da se radi u budućnosti na polju unapređenja životne sredine.
Akcije čišćenja divljih deponija obavljene su na nekoliko lokacija u gradu Kragujevcu. Uspeli smo i pored ekstremnih temperatura da se organizujemo i očistimo nekoliko lokacija divljih deponija. Najinteresantnija je bilo upravo na potezu saobraćajnice pored doma gde su učestvovala deca od 4,5 do 14 godine starosti.
Udruženje Zeleni Mir Srbija ove godine je sprovelo i prvi besplatni eko kamp za decu i mlade socijalno ugroženih porodica, bez roditeljskog staranja, sa i bez invaliditeta - detaljnije OVDE.
PRVI PRVI NA SKALI: Kragujevac bez GMO 2024
U okviru projekta "Kragujevac bez GMO 2024", udruženje PRVI PRVI NA SKALI je, pored ostalog, organizovalo dva predavanja: "Zaštita genofonda i ekosistema od GMO" prof. dr Vladana Pešića, genetičara, redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i "Ekološko pravo i GMO" u saradnji sa advokatskom kancelarijom Đorđević iz Beograda.
O predavačima
Profesor Pešić je objavio više od 120 naučnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima sa recenzijom, u zbornicima radova sa međunarodnih i domaćih skupova. Autor je i koautor dve knjige, dva udžbenika, naučne monografije i dva poglavlja u međunarodnim monografijama. Pored ostalog, dobitnik je nagrade "Lazar Stojković" Matice srpske za monografsko delo "Ekološki aspekti održive poljoprivrede" i predsednik udruženja "Poljoprivredni forum" koje je osnivač glasila "Agroportal - znanje je moć".
Advokatska kancelarija Đorđević je specijalizovana u oblasti građanskog, upravnog i krivičnog prava sa ekološkim elementom. Pored ostalog, istražuje osnove ekološkog prava Evropske unije, među kojima je jedno od pitanja i GMO - genetički modifikovani organizmi. U ime kancelarije, temu je obradila Andrea Tankosić, master pravnik, koja je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je završila i master studije iz oblasti ekološkog prava.
O predavanjima
Profesor Pešić je odgovarao na pitanja: zašto bi bilo pogubno ako bi Srbija pristala na bilo kakvu proizvodnju genetički modifikovanih organizama i zašto Srbija treba da neguje imidž proizvođača zdrave hrane; ukazao na moguće zloupotrebe GMO u nauci, pojašnjavao platformu za bioterorizam, istakao da je javnost u Srbiji dovoljno rekla kada je najveći broj gradova i opština izglasao da ne želi GMO na svojoj teritoriji, poput Kragujevca.
- Ova tema dugo zaokuplja pažnju, kako naše, obične i naučne javnosti, tako i naučnih krugova u svetu. Ova tehnologija, koja se koristi u stvaranju genetički modifikovanih organizama (GMO) polako odlazi u istoriju, a nju već sada zamenjuju genetički editovani organizmi (GEO). Termini GMO i GEO predstavljaju primenu novih tehnologija koja zaokupljuje pažnju sa više aspekata. To nije samo aspekat etičkog karaktera, to je i geopolitika hrane, naučno i tehnički aspekt, biotehnološki, zdravstveno bezbedne, ekološki prihvatljive hrane i aspekt životne sredine uopšte. Po percepciji i ukusu više smo vezani za onu hranu koju su naši preci i roditelji probali, pri čemu novi ukusi nisu problem, oni jesu primamljivi ako poboljšavaju nutritivnu vrednost, ali kada je sintetička hrana u pitanju nisam siguran da njihova nutritivna vrednost, u funkcionalnom smislu, može odražavati ono što zovemo zdravim načinom života ili kvalitetom ishrane, smatra prof. Pešić.
Naša zemlja se u ključnim momentima usprotivila i dovela do ograničenja upotrebe komponenata koje ulaze u sastav hrane.
- Zvanično se kod nas GM biljke ne proizvode, ali smo imali primere da su donošena GM semena, uglavnom soje. Poveći broj tih parcela je uništen. Država može da se odbrani ako ima dovoljan broj inspektora, ali mislim da mi to nemamo. Preko trgovine smo otvorili uvoz one hrane koja u sebi sadrži te kompomente. Kod nas je dominantan licitin, iz GM soje, sastavni deo čokolada, aspartam - zaslađivač dobijen od GMO, kao i neke primese ubačene u stočnu hranu na bazi uvoza, uglavom iz Argentine - GM soja ili kukuruz, kaže profesor.
- Kao što znamo, mnoge opštine, pa i skupština grada Kragujevca, su se priključile apelu da se na njihovom području ne gaje GM biljke. To je pandan onoga što se dešava u Italiji - bez obzira na zvaničan stav Evropske komisije koji se mora slušati u Italiji, ona zadržava pravo da određene lokalne samouprave ograničavaju zone gde se ne smeju gajiti GM biljke i oni su od toga napravili tržišne brendove. Ne radi se samo o zaštiti geografskog porekla nekog proizoda nego i o mogućnosti da se zna da se tu proizvodi organska hrana, pored ostalog ističe predavač.
Drugim predavanjem, između ostalog, predstavili smo analizu regulative GMO, počevši od Zakona o genetički modifikovanim organizmima, važećem u Srbiji od 2009. godine, u čijem Članu 2 piše: "Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije".
Ustavni osnov za donošenje Zakona o GMO je sadržan u Članu 97, stav 1, tačka 9, kojim je utvrđeno da Republika Srbija obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine, kao i zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.
S obzirom da Srbija teži kao pristupanju EU, u obavezi je da svoje zakone usklađuje sa međunarodnim propisima. U tom smislu možemo govoriti o ratifikaciji Kartagena protokola o biološkoj zaštiti, uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti. Ona se odnosi na zaštitu biodiverziteta od potencijalnih negativnih efekata koji su izazvani korišćenjem živih modifikovanih organizama, a koji su rezultat moderne biotehnologije i imaju poseban akcenat na preko graničan promet takvih organizama.
Srbija kao članica Kartagena protokola je bila u obavezi da preuzme i regulatorni okvir kojim će se preciznije regulisati rad sa GMO.
Predavanja su u onlajn formatu prikazana na portalu PRVI PRVI NA SKALI, a dostupna su korisnicima interneta bez ikakvih ograničenja.
Snimci:
U okviru projekta, na portalu su prikazani i dokumentarni i animirani sadržaji o GMO, predstavljena je najnovija analiza prof. dr Tatjane Brankov, stručnog saradnika udruženja, supervizora projekta, uz redovno ažuriranje portala - odeljka o GMO (pokrenutog 2014. godine), kao i prosleđivanje aktuelnih informacija putem društvenih mreža i medija.
Ostale aktivnosti udruženja PRVI PRVI NA SKALI tokom 2024. godine predstavljene su na portalu u odeljku Ekologija, koji postoji takođe od 2014. godine.
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0