Rio Tinto: Proizvodnja baterija nije u portfoliju naše kompanije - ne proizvodimo ih nigde u svetu

Rio Tinto: Proizvodnja baterija nije u portfoliju naše kompanije - ne proizvodimo ih nigde u svetu

"Kod nas ne dolazi u obzir da se radi samo rudarenje... Tražićemo da dođe jedan od najvećih proizvođača automobila i da ovde proizvodi e-vozila. Ne damo sirovine van naše zemlje. Radite katode, baterije, ali i vozila u Srbiji"

Vučićeve fabrike baterija i automobila – velelepne i neostvarive

Izvor: Danas, 8. 6. 2021.

Rio Tinto neće proizvoditi litijumske baterije u Srbiji

Tragom saopštenja kompanije Rio Tinto o potpisivanju Memoranduma o razumevanju sa InoBat, kompanijom za tehnologiju i proizvodnju baterija, Energija Balkana je od firme Rio Tinto tražila odgovore na pitanja: šta podrazumeva ova saradnja, hoće li se u Srbiji proizvoditi litijumske baterije, šta ako Studije uticaja na životnu sredinu ne bude odobrena, imaju li nečiji garanciju da o otvaranju rudnika jadarita u Srbiji...

„Proizvodnja baterija nije u portfoliju naše kompanije. Ne proizvodimo ih nigde u svetu“, odgovorili su iz kompanije Rio Tinto na pitanje Energije Balkana o tome da li planiraju i proizvodnja baterija, u partnerstvu sa kompanijom InoBat, sa kojom su prošlog meseca potpisali Memorandum o razumevanju kako bi zajedno radili na uspostavljanju „cradle to cradle“ lanca proizvodnje i reciklaže baterija u Srbiji.

InoBat je evropska kompanija za tehnologiju i proizvodnju baterija. A u saopštenju je navedeno da će „partnerstvo pokrivati ceo životni ciklus proizvoda, od eksploatacije do reciklaže litijuma“.

EB: Koja je uloga Rio Tinta u „lancu proizvodnje i reciklaže baterija u Srbiji” na kome ćete zajedno raditi sa kompanijom InoBat?

Rio Tinto: Potpisani Ugovor o razumevanju između kompanija Rio Tinto i InoBat podrazumeva široku saradnju koja će omogućiti važan segment, a to je razmena znanja i tehnologija o preradi litijuma, reciklaži i tehnologijama neophodnim za proizvodnju naredne generacije litijumskih baterija. Ova incicijativa je vizionarska i u potpunosti je u skladu sa posvećenošću Rio Tinta da razvija partnerstva koja će pružiti rešenja neophodna u borbi sa klimatskim promenama. Sporazum o razumevanju koji je potpisan je još jedan korak koji potvrđuje posvećenost Rio Tinta razvoju evropskog lanca vrednosti litijumskih i baterija za električna vozila, koji će unaprediti lokalne veštine, ekološke, socijalne i upravljačke standarde, kao i prekogranične saradnje od koji će benfit imati i Srbija i ekonomije ostalih evropski zemalja koje se priključe saradnji.

EB: I sami ste u saopštenju napisali „...Ukoliko se odobri, izgradnja rudnika i postrojenja za preradu prema najvišim ekološkim standardima će trajati četiri godine, i biće značajna investicija za Srbiju, sa direktnim i indirektnim ekonomskim koristima za srpsku ekonomiju."

Rio Tinto: Projekat Jadar je jedna od najvećih greenfield investicija u Srbiji u periodu od nekoliko decenija unazad. Statistika ovog projekta govori o njegovoj veličini, ogromnom radu, vrhunskom znanju i trudu koji su uloženi i koji se svakodnevno ulažu. U razvoj projekta Jadar je do sada investirano preko 450 miliona dolara, plan je da ukupna investicija bude blizu dve milijarde dolara. Više od 300 ljudi u okviru Rio Tinta je angažovano na projektu. Kancelarija Rio Save je narasla na više od 100 ljudi u Beogradu i Loznici.Projekat Jadar je značajni potencijal za nova radna mesta - u fazi gradnje podzemnog rudnika biće angažovano 2.100 zaposlenih, dok će u okviru industrijkog postorjenja biti zaposleno preko 750 visokokvalifikovanih radnika. Dodatno, razvoj projekta će uticati i na unapređenje infrastukture, što može rezultirati time da Jadar postane atraktivnija investiciona destinacija. Ulagaćemo u puteve, železnicu, gasovod, dalekovode i trafostanice. Procenjuje se da će Jadar, kada postigne svoj puni kapacitet, biti drugi po veličini izvoznik u Srbiji, čime će dorineti rastu BDP-a. Projekat Jadar je starteška razvojna šansa za Srbiju. Uz održivo poslovanje, njegov razvoj će dobrineti transferu tehnologija, znanja, razvoju čitavog rudarskog i industrijskog sektora i stimulisaće srodne investicije. Nadamo se da će razvoj projekta Jadar pozitivno uticati na privlačenje novih, povezanih investicija, tako da će doprinos razvoju talenata i profesija povezanih sa rudarstvom i procesnim postrojenjem jačati kroz vreme nudeći nove perspektive mladima u Srbiji.

EB: A šta ako se ne odobri? Jer, evidentan je protest javnosti ne samo u okolini Loznice već u celoj Srbiji, i to ne samo građana već i stručnjaka. A i ministarka zaštite životne sredine je rekla da će odluka o gradnji rudnika litijuma kod Loznice, u okviru projekta Jadar biti doneta tek na osnovu Studije uticaja na životnu sredinu.

Rio Tinto: Od avgusta 2020. godine, projekat Jadar je u fazi Studije izvodljivosti, što je finalana razvojna faza, nakon koje se uz pribavljene neophodnih zakonskih i kompanijskih odobrenja može preći u fazu izgradnje. Tokom Studije izvodljivosti, u kojoj je projekat Jadar i dalje, sprovode se aktivnosti u cilju izrade Studije o uticaju na životnu sredinu. Tim od preko 100 domaćih stručnjaka, uključujući 40 profesora Beogradskog univerziteta, u saradnji sa nadležnim institucijama, radi na utvrđivanju kumulativnog uticaja projekta na životnu sredinu. Cilj tog naučno istraživačkog rada je da se definiše set koraka i mera koje će projekat primeniti, zahvaljujući čemu će otkloniti negativan uticaj ili ga smanjiti na najmanju moguću meru, i sve to u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije i EU. Kada Studija izvodljivosti bude završena, a u okviru nje i Studija o uticaju na životnu sredinu, biće organizovan javni uvid i prezentacije, kao i javne rasprave koje će trajati minimum 20 dana. Termin javnog uvida, javne prezentacije, i javne rasprave i lokacija biće oglašeni od strane Ministarstva zaštite životne sredine na sajtu Ministarstva i u javnim sredstvima informisanja. U toku javne rasprave svi zainteresovani građani moći će da dostavljaju svoje primedbe i sugestije u pisanoj formi. Nakon toga, biće organizovana javna prezentacija i javna rasprava na kojoj će građani imati mogućnost da dodatno elaboriraju svoje komentare. Izrađivač Studije je u obavezi da prihvati ili odbije sugestije uz adekvatno obrazloženje. Trenutno planirana investicija u izgradnju sistema i opreme samo u oblasti zaštite životne sredine iznosi preko 100 miliona dolara, a može se očekivati porast planiranih investicija u ovom segmentu nakon završetka idejnih i glavnih projekata. Samo u postrojenje za preradu voda biće uloženo između 35 i 40 miliona evra.

EB: Da li Rio Tinto ima potvrdu da će sigurno otvarati rudnik? Od koga?

Rio Tinto: Rio Tinto razvija projekat Jadar u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije. Samo na osnovu dozvola ishodovanih na osnovu važećih zakona, cemu prethodi proces izrade i odbrane studije o proceni uticaja na zivotnu sredinu, projekat Jadar će započeti sledeću fazu razvoja, što je izgradnja podzemnog rudnika i procesnog postrojenja.

EB: Šta ako Studija ne bude pozitivna? Hoćete li tada tužiti državu Srbiju ili...?

Rio Tinto: Odluka o sledećoj fazi projekta Jadar još uvek nije doneta. Trenutno smo u fazi Sudije izvodljivosti. Na razvoju projekta Jadar Rio Tinto radi dvadeset godina, tokom kojih je imao dobru saradnju sa Vladom Republike Srbije, predstavnicima lokalne zajednice i svim zainteresovanim stranama. Naša strateška opredeljenost je otovreni, transparentni dijalog zasnovana na naučnim činjenicama. Sa završetkom Studije izvodljivosti projekat ulazi u narednu fazu i sledi investiciona odluka. Ukoliko budu ishodovane sve neophodne dozvole i odobrenja, izgradnja podzemnog rudnika I procesnog postorjenja, u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine, bi trajala četiri godine.

EB: Ako se rudnik bude gradio do koje faze ćete prerađivati rudu u Srbiji?

Rio Tinto: Jadar će proizvoditi litijum-karbonat vrhunskog svetskog kvaliteta, koji će biti pogodan za izradu litijumskih baterija. Litijum se koristi u širokoj lepezi proizvoda, od kojih su najznačajniji baterije za hibridne i električne automobile. Takođe imaju veliki potencijal i baterije za privremeno skladištenje energije nastale iz obnovljivih izvora (iz sunca i vetra) u periodima kada nema potražnje za proizvedenom strujom. To se čini radi održavanja balansa napajanja i potrošnje – što je ključno za masovno uključivanje obnovljivih izvora na mrežu i izbacivanja fosilnih izvora struje.

Takođe, proizvodiće se i borna kiselina i natrijum-sulfat. Svi krajnji proizvodi će biti u praškastom obliku.

Borati su između ostalog sastavni deo proizvodnje ekrana za televizore i pametne telefone, keramike, đubriva, deterdženata i velikog broja drugih proizvoda koje svakodnevno koristimo.

Takođe, borati će igrati značajnu ulogu u budućem razvoju obnovljivih i energetski efikasnih izvora, imajući u vidu veliku upotrebu borata i njihovih proizvoda u industriji vetro-turbina i materijala koji se koriste za izolaciju objekata. Natrijum-sulfat sastavni je deo proizvoda poput deterdženata u prahu i stakla, a koristi se i u tekstilnoj industriji.

Jelica Putniković
Foto: Sputnjik; Rio Tinto
Izvor: Energija Balkana, 11. 6. 2021. 


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

ARHIVA PPNS

MINISTARSTVO ODOBRILO ISTRAŽIVANJA PD JADAR LITIJUM NA PET PODRUČJA: REKOVAC, URSULE, SIOKOVAC, PRANJANI I DOBRINJA



BOR IZ PODZEMNIH VODA OSUŠIO DETELINU - POSLEDICE ISTRAŽIVANJA RIO TINTA

OTPAD U LEPENICU NELEGANO ODLAGAO MARKO TRANS CARGO U VLASNIŠTVU GORANA KOJOVIĆA - POTVRDILO MINISTARSTVO (FOTO, VIDEO)

ARHIVA PPNS

DREN: EKOLOGIJA

JUN

  • Jelisaveta Vasilić: Završena je privatizacija društvene svojine, ne smemo da dozvolimo privatizaciju javne svojine
  • Letnji dnevni kamp - Botanička bašta 2021
  • Gradonačelnik G. Milanovca: Šta će istraživanjem biti ugroženo? EU Suvoborska greda: Moramo Vas uputiti na greške, namerne napade i neistine
  • Velika povelja ’Zelena planeta’ posthumno prof. dr Slobodanu Jovanoviću (1955-2021)
  • Prof. Ratko Ristić o politici, Rio Tintu i tome čiji je čovek
  • Prof. Ristić: Iskopavanje litijuma forsiraju ’zapadni prijatelji’, banda predatora i sebičnjaka
  • Jadar risorsiz (Australija) cilja Rekovac za istraživanje litijuma, angažuje bivše menadžere Rio Tinta i sa Balkana
  • Kragujevac - grad bez zagađivača?
  • Kvalitet vazduha u Srbiji: Od merenja ka merama - sporna ocena u slučaju Kragujevca
  • Uručena priznanja ’Zeleni’ i ’Crni list’ za 2020. godinu
  • Naučno-informativni skup u Koštunićima o rudnicima litijuma
MAJ (28)
  • Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
  • Kragujevac na vodi - Marka Žvaka (VIDEO, 6:47)
  • Pitanja i odgovori sa sajta ministarstva povodom Programa energetske sanacije zgrada, kuća i stanova koji sprovode lokalne samouprave
  • Izdavanje upotrebne dozvole, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji
  • Kragujevac doneo Pravilnik za mere energetske tranzicije, sledi javni poziv
  • Evropski dan parkova obeležen i u Kragujevcu
  • Zavrni rukave: Košutnjak, 30. maj
  • Preliminarno: Kragujevac finansira 15 projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2021.
  • Otpad u Lepenicu nelegano odlagao Marko trans cargo u vlasništvu Gorana Kojovića - potvrdilo Ministarstvo (FOTO, VIDEO)
  • Memedović: Zapustili smo sami sebe! (VIDEO)
  • Svetski dan pčela - 20. maj
  • Zabrana vanpijačne prodaje - rešenje za divlju deponiju ispod nadvožnjaka, saglasni građani i JKP; na potezu je Grad
  • Mihajlović (18. 5): Istražne bušotine nisu bile predviđene u Topoli; Rešenje Ministarstva (26. 4): Istražni prostor nalazi se na teritoriji Ljiga, Gornjeg Mianovca i Topole
  • Zašto su kompanije Ziđin i Linglong iznad zakona Srbije
  • Energetikа prelazi na gas i sanira pepelište, konačno!
  • Ministarstvo odobrilo istraživanja PD Jadar litijum na pet područja: Rekovac, Ursule, Siokovac, Pranjani i Dobrinja
  • BIRN: Lepenski Vir - betonom na neolit
  • Dugorepi svračak (Lanius nubicus) - nova vrsta ptica u Srbiji
  • Peticija za trajno uklanjanje divlje deponije u ulici Jovana Ristića (ispod nadvožnjaka)
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Ekomar: Čuva se jezero od ’Kragujevca na vodi’, slede nove inicijative
  • Da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde?
  • Vladimir Stevanović: Očuvana priroda je i lična karta Srbije, mora da bude prioritetna briga države
  • O ubijanju srpskih šuma - prof. Ratko Ristić i prof. Zdravko Popović
  • Prof. Ristić: Projekat Jadar vodi ka degradaciji predela; Neophodna stroga kontrola rada Ministarstva
  • U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se
  • Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

  • Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
  • Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
  • Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
  • Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
  • Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
  • O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari