"Kod nas ne dolazi u obzir da se radi samo rudarenje... Tražićemo da dođe jedan od najvećih proizvođača automobila i da ovde proizvodi e-vozila. Ne damo sirovine van naše zemlje. Radite katode, baterije, ali i vozila u Srbiji"
Vučićeve fabrike baterija i automobila – velelepne i neostvarive
Izvor: Danas, 8. 6. 2021.
Rio Tinto neće proizvoditi litijumske baterije u Srbiji
Tragom saopštenja kompanije Rio Tinto o potpisivanju Memoranduma o razumevanju sa InoBat, kompanijom za tehnologiju i proizvodnju baterija, Energija Balkana je od firme Rio Tinto tražila odgovore na pitanja: šta podrazumeva ova saradnja, hoće li se u Srbiji proizvoditi litijumske baterije, šta ako Studije uticaja na životnu sredinu ne bude odobrena, imaju li nečiji garanciju da o otvaranju rudnika jadarita u Srbiji...
„Proizvodnja baterija nije u portfoliju naše kompanije. Ne proizvodimo ih nigde u svetu“, odgovorili su iz kompanije Rio Tinto na pitanje Energije Balkana o tome da li planiraju i proizvodnja baterija, u partnerstvu sa kompanijom InoBat, sa kojom su prošlog meseca potpisali Memorandum o razumevanju kako bi zajedno radili na uspostavljanju „cradle to cradle“ lanca proizvodnje i reciklaže baterija u Srbiji.
InoBat je evropska kompanija za tehnologiju i proizvodnju baterija. A u saopštenju je navedeno da će „partnerstvo pokrivati ceo životni ciklus proizvoda, od eksploatacije do reciklaže litijuma“.
EB: Koja je uloga Rio Tinta u „lancu proizvodnje i reciklaže baterija u Srbiji” na kome ćete zajedno raditi sa kompanijom InoBat?
Rio Tinto: Potpisani Ugovor o razumevanju između kompanija Rio Tinto i InoBat podrazumeva široku saradnju koja će omogućiti važan segment, a to je razmena znanja i tehnologija o preradi litijuma, reciklaži i tehnologijama neophodnim za proizvodnju naredne generacije litijumskih baterija. Ova incicijativa je vizionarska i u potpunosti je u skladu sa posvećenošću Rio Tinta da razvija partnerstva koja će pružiti rešenja neophodna u borbi sa klimatskim promenama. Sporazum o razumevanju koji je potpisan je još jedan korak koji potvrđuje posvećenost Rio Tinta razvoju evropskog lanca vrednosti litijumskih i baterija za električna vozila, koji će unaprediti lokalne veštine, ekološke, socijalne i upravljačke standarde, kao i prekogranične saradnje od koji će benfit imati i Srbija i ekonomije ostalih evropski zemalja koje se priključe saradnji.
EB: I sami ste u saopštenju napisali „...Ukoliko se odobri, izgradnja rudnika i postrojenja za preradu prema najvišim ekološkim standardima će trajati četiri godine, i biće značajna investicija za Srbiju, sa direktnim i indirektnim ekonomskim koristima za srpsku ekonomiju."
Rio Tinto: Projekat Jadar je jedna od najvećih greenfield investicija u Srbiji u periodu od nekoliko decenija unazad. Statistika ovog projekta govori o njegovoj veličini, ogromnom radu, vrhunskom znanju i trudu koji su uloženi i koji se svakodnevno ulažu. U razvoj projekta Jadar je do sada investirano preko 450 miliona dolara, plan je da ukupna investicija bude blizu dve milijarde dolara. Više od 300 ljudi u okviru Rio Tinta je angažovano na projektu. Kancelarija Rio Save je narasla na više od 100 ljudi u Beogradu i Loznici.Projekat Jadar je značajni potencijal za nova radna mesta - u fazi gradnje podzemnog rudnika biće angažovano 2.100 zaposlenih, dok će u okviru industrijkog postorjenja biti zaposleno preko 750 visokokvalifikovanih radnika. Dodatno, razvoj projekta će uticati i na unapređenje infrastukture, što može rezultirati time da Jadar postane atraktivnija investiciona destinacija. Ulagaćemo u puteve, železnicu, gasovod, dalekovode i trafostanice. Procenjuje se da će Jadar, kada postigne svoj puni kapacitet, biti drugi po veličini izvoznik u Srbiji, čime će dorineti rastu BDP-a. Projekat Jadar je starteška razvojna šansa za Srbiju. Uz održivo poslovanje, njegov razvoj će dobrineti transferu tehnologija, znanja, razvoju čitavog rudarskog i industrijskog sektora i stimulisaće srodne investicije. Nadamo se da će razvoj projekta Jadar pozitivno uticati na privlačenje novih, povezanih investicija, tako da će doprinos razvoju talenata i profesija povezanih sa rudarstvom i procesnim postrojenjem jačati kroz vreme nudeći nove perspektive mladima u Srbiji.
EB: A šta ako se ne odobri? Jer, evidentan je protest javnosti ne samo u okolini Loznice već u celoj Srbiji, i to ne samo građana već i stručnjaka. A i ministarka zaštite životne sredine je rekla da će odluka o gradnji rudnika litijuma kod Loznice, u okviru projekta Jadar biti doneta tek na osnovu Studije uticaja na životnu sredinu.
Rio Tinto: Od avgusta 2020. godine, projekat Jadar je u fazi Studije izvodljivosti, što je finalana razvojna faza, nakon koje se uz pribavljene neophodnih zakonskih i kompanijskih odobrenja može preći u fazu izgradnje. Tokom Studije izvodljivosti, u kojoj je projekat Jadar i dalje, sprovode se aktivnosti u cilju izrade Studije o uticaju na životnu sredinu. Tim od preko 100 domaćih stručnjaka, uključujući 40 profesora Beogradskog univerziteta, u saradnji sa nadležnim institucijama, radi na utvrđivanju kumulativnog uticaja projekta na životnu sredinu. Cilj tog naučno istraživačkog rada je da se definiše set koraka i mera koje će projekat primeniti, zahvaljujući čemu će otkloniti negativan uticaj ili ga smanjiti na najmanju moguću meru, i sve to u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije i EU. Kada Studija izvodljivosti bude završena, a u okviru nje i Studija o uticaju na životnu sredinu, biće organizovan javni uvid i prezentacije, kao i javne rasprave koje će trajati minimum 20 dana. Termin javnog uvida, javne prezentacije, i javne rasprave i lokacija biće oglašeni od strane Ministarstva zaštite životne sredine na sajtu Ministarstva i u javnim sredstvima informisanja. U toku javne rasprave svi zainteresovani građani moći će da dostavljaju svoje primedbe i sugestije u pisanoj formi. Nakon toga, biće organizovana javna prezentacija i javna rasprava na kojoj će građani imati mogućnost da dodatno elaboriraju svoje komentare. Izrađivač Studije je u obavezi da prihvati ili odbije sugestije uz adekvatno obrazloženje. Trenutno planirana investicija u izgradnju sistema i opreme samo u oblasti zaštite životne sredine iznosi preko 100 miliona dolara, a može se očekivati porast planiranih investicija u ovom segmentu nakon završetka idejnih i glavnih projekata. Samo u postrojenje za preradu voda biće uloženo između 35 i 40 miliona evra.
EB: Da li Rio Tinto ima potvrdu da će sigurno otvarati rudnik? Od koga?
Rio Tinto: Rio Tinto razvija projekat Jadar u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije. Samo na osnovu dozvola ishodovanih na osnovu važećih zakona, cemu prethodi proces izrade i odbrane studije o proceni uticaja na zivotnu sredinu, projekat Jadar će započeti sledeću fazu razvoja, što je izgradnja podzemnog rudnika i procesnog postrojenja.
EB: Šta ako Studija ne bude pozitivna? Hoćete li tada tužiti državu Srbiju ili...?
Rio Tinto: Odluka o sledećoj fazi projekta Jadar još uvek nije doneta. Trenutno smo u fazi Sudije izvodljivosti. Na razvoju projekta Jadar Rio Tinto radi dvadeset godina, tokom kojih je imao dobru saradnju sa Vladom Republike Srbije, predstavnicima lokalne zajednice i svim zainteresovanim stranama. Naša strateška opredeljenost je otovreni, transparentni dijalog zasnovana na naučnim činjenicama. Sa završetkom Studije izvodljivosti projekat ulazi u narednu fazu i sledi investiciona odluka. Ukoliko budu ishodovane sve neophodne dozvole i odobrenja, izgradnja podzemnog rudnika I procesnog postorjenja, u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine, bi trajala četiri godine.
EB: Ako se rudnik bude gradio do koje faze ćete prerađivati rudu u Srbiji?
Rio Tinto: Jadar će proizvoditi litijum-karbonat vrhunskog svetskog kvaliteta, koji će biti pogodan za izradu litijumskih baterija. Litijum se koristi u širokoj lepezi proizvoda, od kojih su najznačajniji baterije za hibridne i električne automobile. Takođe imaju veliki potencijal i baterije za privremeno skladištenje energije nastale iz obnovljivih izvora (iz sunca i vetra) u periodima kada nema potražnje za proizvedenom strujom. To se čini radi održavanja balansa napajanja i potrošnje – što je ključno za masovno uključivanje obnovljivih izvora na mrežu i izbacivanja fosilnih izvora struje.
Takođe, proizvodiće se i borna kiselina i natrijum-sulfat. Svi krajnji proizvodi će biti u praškastom obliku.
Borati su između ostalog sastavni deo proizvodnje ekrana za televizore i pametne telefone, keramike, đubriva, deterdženata i velikog broja drugih proizvoda koje svakodnevno koristimo.
Takođe, borati će igrati značajnu ulogu u budućem razvoju obnovljivih i energetski efikasnih izvora, imajući u vidu veliku upotrebu borata i njihovih proizvoda u industriji vetro-turbina i materijala koji se koriste za izolaciju objekata. Natrijum-sulfat sastavni je deo proizvoda poput deterdženata u prahu i stakla, a koristi se i u tekstilnoj industriji.
Jelica Putniković
Foto: Sputnjik; Rio Tinto
Izvor: Energija Balkana, 11. 6. 2021.
