Saglasje predsednika i ministarke - o litijumu: Naš dar od Boga

Saglasje predsednika i ministarke - o litijumu: Naš dar od Boga

Iz gostovanja na RTS

Emisija OKO
Gost: ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović

Nisam ministarka za litijum, ali ležimo na milijardama

Rezerve litijuma koje Srbija ima u dolini Jadra ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović opisuje kao "naš dar od boga“. U razgovoru za "Oko" odgovarala je na pitanja da li rudarenje tog mineralnog resursa uzima neke naše druge darove od boga: šume, poljoprivredno zemljište, vodu, vazduh? Šta je sa stopiranim projektom Jadar, kao i kakve nas još promene čekaju kada je o energetici reč.

"Imamo priliku, bogati smo, ležimo na milijardama, bukvalno od raznih strateških mineralnih sirovina i želimo da ih koristimo na najefikasniji mogući način u interesu, pre svega, naše industrije, proizvodnje, razvoja privrede. Da li neko ne želi da u zapadnoj Srbiji ljudi imaju mogućnost da zarađuju hiljadu, hiljadu i po evra? Kome to ide u prilog?" pita u intervjuu za "Oko" ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.

Pre tačno dve godine, u januaru 2022. Vlada je stopirala projekat Jadar. Znate li da vas zovu ministarka za litijum? Je li to zato što vi hoćete da taj projekat odblokirate?

Prošlo je malo više od dve godine, ali dobila sam taj epitet možda drugi dan nakon postavljenja, što mislim da nije u skladu sa realnošću. Ono što jeste u skladu sa mojim poslom je da sagledam sve rizike koje određeni projekat nosi, sve dobre strane i da onda donosimo odgovorne odluke koje su pre svega u interesu građana, države i privrede. To jeste moj posao, a ja nisam ničiji ministar osim građana Republike Srbije.

Vi ste odmah po postavljenju rekli kako je to strateška sirovina, govorite o ekonomskim prednostima, ali ono što se vrlo često spominje su ekološke prepreke, odnosno neki ekološki standardi. Vrlo često ste isticali kako rudarenje, koje postoji od 15. veka, nosi neke ekološke rizike. Da li je ovoga puta ipak nešto ozbiljnija priča?

Pre svega isticala sam puno puta da mi jesmo zemlja koja je bogata mineralnim sirovinama, rudama, to se odnosi na litijum, borat, kobalt, nikl, zlato, srebro, ugalj, koji je takođe strateška sirovina. Mi treba te sirovine da eksplatišemo na najodrživiji mogući način. Jer to nam donosi, pre svega ekonomske koristi, i to povećava naš bruto domaći proizvod. To povećava naše plate, to na kraju krajeva povećava i penzije naših građana, jer naravno možemo da punimo budžet.

I to je tako i za energetski sektor, koji moramo da razvijemo, koji moramo da unapređujemo. Znači da moramo jednostavno da imamo u vidu koje su to prednosti i kako da se nosimo sa rizicima koje ti rudarski projekti nose sa sobom. A svaki rudarski projekat te rizike nosi, to je tačno, ali mi imamo izbora. Pre svega u davanju dozvola kada je rudarstvo u pitanju, mi sagledavamo i studije izvodljivosti i eksploatacije, sagledavamo glavne rudarske projekte.

Nismo videli tu studiju uticaja na životnu sredinu, jer je projekat stopiran. Ali, možda čak i ne moramo da budemo veliki eksperti ni za biologiju, ni za hemiju, niti za tehnologiju, kad čujemo da se prilikom procesa rudarenja litijuma oslobođa sumporna kiselina. Znamo šta sumporna kiselina radi, može li čak i laik da zaključi da je to za biodiverzitet opasno?

Socijalne mreže mogu svašta da zaključe, ali i da šire lažne vesti. To nije samo pitanje litijuma, to je pitanje i drugih tema i u Evropi, u svetu, u Srbiji, u najrazvijenim zemljama, da svako može da napiše šta god želi i da ne snosi skoro nikakve posledice. To je ono protiv čega mi treba da se borimo, ne samo kada je ovaj projekat u pitanju, nego kada je uopšte sprovođenje određenih mera, ja ovde pričam pre svega o javnom sektoru, o Vladi.

Radimo na odgovoran način, donosimo odluke na osnovu, pre svega, dokumentacije, koja je razvijena, koja je predstavljena, koja je prošla javni uvid, iza koje mogu da stoje i stručnjaci i pre svega kompanije koje razvijaju određene projekte. Treba da dokažu i pokažu koje se tehnologije koriste, da li su one najmodernije. Imamo pravo da tražimo primenjivanje najviših rudarskih standarda, koji se svake godine povećavaju, pre svega u razvijenim zemljama.

A je li moguće zeleno rudarenje kada je o litijumu reč?

Jeste, mislim da je moguće da se, pre svega, tehnologija unapređuje. Ono što jeste zasigurno je da Srbija ima mogućnost da bude među tri zemlje u Evropi koja proizvodi kritičnu sirovinu za razvoj električnih automobila. Svi želimo zelenu tranziciju, svi želimo energetsku tranziciju, ceo svet se obavezao na zadnjem KOP-u u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, da povećava udeo obnovljivih izvora energije do 2030. godine, sa određenim ciljevima koji su već procenjeni kao skoro nerealni.

I vi ste se na to obavezali u Nacionalnom energetskom i kliničkom planu.

Jesmo, mi se obavezujemo sa svim onim što je u procesu naše integracije naš cilj, kao i cilj EU, koji je pre svega dobar za nas. Bez kritičnih mineralnih sirovina ne može ceo svet da dođe do tih ciljeva. Jer vam kritične sirovine trebaju i za vetrogeneratore i za solarne panele i za električne automobile. I svi oni ciljevi koji su postavljeni nemogući su u celom svetu ukoliko se zaista ne podigne nivo eksploatacije i korišćenja mineralnih sirovina.

Mi imamo priliku, bogati smo, ležimo na milijardama, bukvalno, od raznih strateških mineralnih sirovina i želimo da ih koristimo na najefikasniji mogući način u interesu, pre svega, naše industrije, naše proizvodnje, našeg razvoja privrede. Da li neko ne želi da u zapadnoj Srbiji ljudi imaju mogućnost da zarađuju hiljadu, hiljadu i po evra? Kome to ide u prilog? A da kažem da smo pokrenuli strategiju razvoja mineralnih sirovina, koja ne postoji zadnjih 15 godina, nažalost. Završen je javni poziv, ugovaranje je u toku, dobićemo je ove godine.

Pokrenuli smo izmenu Zakona o rudarstvu da bi što više zaštitili interese, pre svega, naše zemlje, naših građana. Ti zakoni su se menjali u zadnjih 20 godina na jedan ili na drugi način. Nekad su nas štitili više, nekad manje, ali zasigurno smo identifikovali gde možemo da ga unapredimo i on će biti realizovan.

Kada je reč o toj trampi: bolji život za neke ekološke standarde, znamo li šta dobijemo sa druge strane? Govori se o nekom kvantnom skoku u nebo ali na onom stručnom skupu u SANU bila je i ocena kako je naša rudna renta niska, kako će pri ovolikoj rudnoj renti prihodi u budžet biti mali?

Ja sam nekoliko puta odgovarala na to. Naša rudna renta je u skladu sa međunarodnim standardima. Da li ima prostora da još bolje strukturiramo…

Hoću da vas pitam hoće li taj profit i te milijarde otići kompaniji?

Apsolutno neće. Zato smo pokrenuli izmenu Zakona o rudarstvu, da bi što više zaštitili interes Republike Srbije, da bi mogli da dajemo i pod određenim koncesionima modelima, da ograničimo period eksplotacije, da tražimo veće učešće, strateško učešće države, da vidimo kako se dele troškovi, kako se dele prihodi. Znači, da jednostavno u bolju poziciju stavimo državu.

Mi to već radimo, zato što svako svakako mora da pregovara sa državom da bi uopšte i dobio bilo kakvu dozvolu. Tako da mi možemo da implementiramo već sada određene naše strateške ciljeve u tom domenu ali želimo da ih poboljšamo i da oni budu održiviji i zato ćemo ove godine i u narednom sazivu Skupštine, to će sigurno biti zadatak za narednu vladu, da se upravo pozabavi time ali prepoznali smo gde su moguća poboljšanja.

Kao strateški cilj, vi recimo za 2030. navodite da u Srbiji bude 40.000 električnih automobila. Ispravite me ako grešim, ali u verziji koja je na vašem sajtu sa datumom 13. jun 2023. godine u dokumentu Nacionalni energetski i klimatski plan, navodi se da je plan da Srbija do 2030. eksploatiše 600.000 tona litijuma.

To su verzije od pre nekoliko godina, mi smo to promenili.

To je verzija od juna prošle godine?

Da, ali koja je datira od ranije. Mi smo počeli da radimo na Nacionalnom klimatskom planu pre dve godine, još 2021. godine. Tako da smo svakako te verzije apdejtovali i došli do toga da mi još uvek takvu odluku nemamo. Vlada takvu odluku nije donela. Ali da, želimo da razvojamo sektor električnih vozila u našoj zemlji, jer naravno to utiče na smanjenje aerozagađenja, pa naravno da to želimo i da nam je to cilj.

Da imamo više obnovljivih izvora energije na našoj mreži, jeste to nam je cilj. Da možemo da doprinesemo na osnovu overenih rezervi koje sada imamo, da doprinesemo do 20 odsto potrebnih količina EU litijum karbonata. Mi to imamo, znamo da imamo mogućnost. Ali znate koliko je 20 odsto na nivou Evropske unije, Norveške i Velike Britanije. To je ogromno. Da li mi treba da se odreknemo svega i da sednemo da meditiramo?

Sednemo sad, meditiramo i kažemo želimo veće plate, veće penzije, veći životni standard, a u međuvremenu samo meditiramo. Kada bi mogli da imamo veće plate, a da manje radimo to bi možda bilo najbolje. Ali to nažalost nije moguće.

Sigurno znate da se u naučnim krugovima govori i o tom paradoksu litijuma, kada je o zelenoj energiji reč. Jer s jedne strane dok su električni automobili zeleni, s druge strane oslobađa se više ugljen dioksida, kada se rudari litijum.

Ne možete da se razvijate, a da ne utičete na životnu sredinu. Samo je pitanje kako ćete da je zaštitite na adekvatan način da ti uticaji budu što manji. Vi ne možete da proizvodite ništa u električnoj energiji, ni iz vetra, ni iz solara, ni iz hidroelektrana, ni iz termoelektrana, a da nemate neke uticaje.

Industrijski razvoj je nemoguć bez uticaja. Ali to je tako bilo i pre 100 godina i 150 i 200, kada smo parnu mašinu izmislili. Ili sad kada smo veštačku intelijenciju izmislili. Pa i ona će imati negativne posledice. Pa ljudi će manje da misle, pa će biti potrebno manje radnika. To je jednostavno tako da progres, napredak,tehnološki, nosi sa sobom svoje posledice. Ali da li to znači da svi treba da sednemo i da meditiramo? Ja mislim da ne treba. Ti isti predstavnici, određeni, naravno ne želim da generalizujem, niti to ikada radim, naučnih saveta, akademske zajednice su nam isto tako govorili prošle godine, eto kako je tobož plan države da privatizuje EPS. Na osnovu poluinformacija, netačnih informacija.

Pa ovde u vašoj emisiji sam to isto čula od određenih predstavnika koji su se uključivali iz tobož nezavisnih sindikata. Da li se to desilo? Nije. Ja sam demantovala još onda. Ali vreme najbolje demantuje. Ajde da sednemo da vidimo. Hoćemo da pričamo o socijalnim mrežama i onoma što smo tamo čuli ili je neko ko ima neke druge interese kada je Srbija u pitanju, ko sigurno nema interese da se životni standard ljudi u zapadnoj Srbiji ili bilo gde drugde poveća izgradnjom novih projekata.

Ali vi znate da uticaj litijuma postoji i na političku sredinu, ne samo u Srbiji, već i u svetu. U Portugaliji je zbog litijuma pala vlada, u Nevadi, u Americi, takođe su bili neki lokalni protesti?

U Portugaliji je pala vlada zbog korupcije, tako da ne mešamo babe i žabe.

Svuda postoje te lokalne inicijative protiv litijuma.

Svaki veliki projekat, ni jedan se nije realizovao, ni u Evropi, ni u svetu, pa ni u Srbiji, poslednji primer, autoput Miloš Veliki, da nije bilo otpora. To je tako. Ljudi jednostavno žele da kritikuju, vole da kritikuju, ne vole promene. Znate, započnete reformu posle 30 godina u elektroprivredi, i odmah se čuje: „a, pa ne valja“. A ne daj bože da je nismo započeli. Ali kada je započnete, onda ništa ne valja.

Onda ne radite dobro ovo, ne radite dobro ono, ne treba, pa taboš hoćete da privatizujete. Pravi se politička farsa. Jeftine političke poene je jako lako skupiti. Odgovorne odluke je jako teško donositi. Zato što radite nešto za narednih 15, 20, 30, 40 godina. Kada danas izgradimo određenu hidroelektranu ona još 50 godina doprinosi proizvodnji električne. Znate koje su to odgovornosti?

Ako znamo da nas "da“ za Rio Tinto košta ovih nekih ekoloških standarda, znamo li da i „ne“ za Rio Tinto košta? Gledala sam njihove finansijske izveštaje. Rio Sava je ovde još od 2001. godine, iako se često govori da su od 2004. godine. Njihovi akumulirani gubici su 300 miliona evra. Koja kompanija može da računa na tolike gubitke? I da li je to samo ona koja ovde očekuje veliku zaradu ili očekuje da će sve to debelo od države da naplati, ako se posao ne realizuje?

Dobro pitanje je ko im je dao, ko ih je doveo 2001. ili 2003. ili 2004.

Ali, koliko shvatam, kada je o litujumu reč postoji kontinuitet u toj politici?

Pa naravno, kada ste odgovorni, pa morate da odgovorno sagledavate koliki su vam mogući troškovi ukoliko donesete određene odluke. Jer ta kompanija je, ne samo ta, mnoge druge uložile stotine miliona evra u istražne procese. Problem, takođe, energetske tranzicije i proizvodnje kritičnih mineralnih sirovina je što pre svega istražne radnje traju jako dugo i jako su skupe.

I to vam je tako sa svim mineralnim sirovinama, energetskim sirovinama, to vam je slučaj i za naftu i za gas. Sve što istražujete iz zemlje i u zemlji, proces je jako dug, zato i jeste ceo sektor rudarski prilično kompleksan. Potrebno je vreme, potrebno su velika sredstva da bi došli pre svega do određenih overenih rezervi. A onda da bi dobili dozvole potrebne su dodatne verifikacije, kao što sam rekla, od rudarskih projekata do studije izvodljivosti, eksploatacije, studija itd.

Proces je prilično dug i mnogo košta. Kompanija je počela da radi na smanjivanju svojih aktivnosti u skladu sa time što postoji neizvesnost, koja je apsolutno očigledna. Ali to je njihova poslovna politika. Ono što nas zanima je da sagledamo sve i da donesemo odgovorne odluke. Naravno, to će biti posao naredne vlade. Ja ovde samo iznosim svoje mišljenje i koje sam iznosila i ranije i koje mislim da je pre svega bitno da radimo u interesu građana ali ne na štetu države.


Emisija Takovska 10
Gost: predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Bog nas je nagradio - nemamo more imamo litijum

Moj posao nije da ljudi budu zadovoljni onim što govorim, nego da uradim nešto za ovu zemlju, naglasio je Aleksandar Vučić odgovarajući na pitanje o iskopavanju litijuma.

Nada se da bi neka mudra i hrabra vlada mogla da dobije garancije o zaštiti životne sredine ukoliko odlučimo da iskoristimo resurs za koji je rekao da nas je Bog njime nagradio: "Nemamo more, imamo litijum", naglasio je.

"I ovo što sada govorim je u korist moje štete", naglasio je i dodao:

"Jedino ja imam drugačije mišljenje, svi u Srbiji su protiv. Jedino ja koji nemam platu u toj kompaniji, mislim kao onih pedesetak ljudi koji tu rade", istakao je Vučić.

Izvor: OKO; Takovska 10 - RTS

Vučić o litijumu: Tražićemo od zelenih u Nemačkoj garantije da će to biti najbolje zaštićena životna sredina

Predsednik Vučić se u večerašnjem gostovanju ponovo osvrnuo na litijum.

- Pokušaću da predstavim te stvari na drugačiji način. Ja to što sad radim, radim u korist svoje štete. Svi u Srbiji su protiv toga (litijuma), ima jedan čovek koji sme javno da kaže da ima drugačije mišljenje i to sam ja. Ne interesuje me ta kompanija koju su doveli ti koji su pre mene bili na vlasti. Koliko ljudi mi imamo u Loznici, Malom Zvorniku, Bajinoj Bašti... Koliko ljudi imamo da prenoći? 120,130 hiljada? Teško. Ljudi odlaze, u Novi Sad, Beograd, inostranstvo. Je l’ hoćemo taj trend da nastavimo ili da idemo u suprotnom smeru. Bog nas je nagradio nečim, nemamo more, imamo litijum. Je l’ možemo da dobijemo sve garantije da će to da bude najbolje zaštićena životna sredina ili ne? Ako možemo, okej, ako ne možemo, nećemo da idemo u to. Tražićemo od zelenih u Nemačkoj, svih onih koji su kritikovali da dođu i da kažu da oni garantuju da je tako, a možete da mislite šta ja mislim o zelenima u Nemačkoj.

Izjavio je da je potpuno svestan da je mnogo lep posao svih onih koji će da ga napadaju posle toga.

- Moj posao nije da ljudi budu zadovoljni onim što ću da izgovorim, već prosperitetom koji pravimo. Ja verujem da to našu zemlju može da razvije, da imamo preko 200.000 ljudi koji će tamo da živi, i ne samo tu već i sa druge strane Drine. Da uvećamo BDP i razvijemo našu zemlju, da budemo jedna od 3 najbrže rastuće ekonomije u narednih 20 godina, verujem da to može da bude velika šansa, a ne moramo da je iskoristimo, kao što smo je već jednom prokockali.

Izvor: Novosti 

VIDEO - OD 1:39:55


ARHIVA PPNS PROF. RATKO RISTIĆ RAZBIJA MITOVE RIO TINTA: AKO JE ŽIVOT UGROŽEN, ČEMU PRIČA O RAZVOJU, PARAMA, LITIJUMU, ZAPOŠLJAVANJU? 

Prof. Ratko Ristić razbija mitove Rio Tinta: Ako je život ugrožen, čemu priča o razvoju, parama, litijumu, zapošljavanju?

IZ ARHIVE  
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033 SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO) - EKSKLUZIVNO NA PPNS "RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE  
Osnovna istraživanja litijuma i sva primenjena geološka istraživanja nisu dozvoljena Programom zaštite životne sredine u Kragujevcu od 2023-2033 SANU: Promocija zbornika ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (VIDEO)  ’Rudarska industrija je glavni izvor zagađenja zemljišta na Zapadnom Balkanu’ - Zajednički istraživački centar Evropske komisije

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAMTREDS

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html