Ekološka situacija u Srbiji je loša a ide ka još goroj, poručeno sa tribine „Novog optimizma”

Samo u polovini marta imamo prekoračenje broja štetnih čestica po zdravlje u vazduhu koji udišemo dozvoljeno za čitavu godinu. Građani su s razlogom zabrinuti za svoje zdravlje i životnu sredinu, a njihov aktivizam zamenio je ulogu ustanova i institucija čiji je to posao, ali koje ne reaguju ni po jednom od vitalnih ekoloških pitanja, samo su neke od tema o kojima se razgovaralo na tribini „Od ideologije do ekologije – (Za)gađenje Kragujevca i Srbije” u kragujevačkom BIC-u.

– Kragujevac je pravo mesto da se u njemu organizuje trbina iz ciklusa „Od ideologije do ekologije”, naročito naselje u kome se sada nalazimo Pivara, pošto našim gradom kruži urbana legenda da zimi mnoge kragujevačke auto perionice ne primaju mušterije, vlasnike automobila iz ovog kraja jer su im vozila prepuna čađi i čestica od dima, polušalom je započela večerašnju tribinu „Od ideologije do ekologije – (Za)gađenje Kragujevca i Srbije” Jovanka Marović, njena moderatorka i jedna od organizatora ovog događaja „Novog optimizma”, „Građanske inicijative” i portala „Glas Šumadije”.

U tom tonu ona je otvarajući razgovor u Biznis inovacionom centru upitala Milenka Jovanovića iz Nacionalne ekološke asocijacije koliko je žuti pesak iz Sahare zaista doprineo trenutnom zagađenju vazduha kod nas. Odgovorio je da je „on samo dodao svoj deo na ono što je kod nas već ekstremno loše”.

Jovanović je na tribini u Kragujevcu predstavio "Ekološku rezoluciju 22" koji je Nacionalna ekološka asocijacija u saradnji sa svojim stručnim timom pripremila, a koja daje pregled svih klučnih problema životne sredine u Srbiji danas.

Takođe, kako je on istakao Rezolucija 22 daje pregled, ali i rešenja za sistemske i tematske probleme iz ove oblasti.

ARHIVA PPNS NACIONALNA EKOLOŠKA ASOCIJACIJA: EKOLOŠKA REZOLUCIJA 22

On je uz pomoć aplikacije „xEco Vazduh” koju je razvio uz pomoć NEA, dokazao i pokazao u Kragujevcu da je vazduh koji udišemo do polovine marta već prekomerno zagađen u mnogim gradovima u Srbiji.

– Bez obzira što veoma često čujemo da se „neke mere preduzimaju”, na tom polju ne dolazi ni do kakvog napretka. Sama činjenica da mi već sada, u drugoj polovini marta, imamo prekoračenje štetnih čestica u vazduhu za celu ovu godinu jasno govori o tome da situacija nije ni malo dobra, eksplicitan je bio Jovanović.

Po Dejanu Lekiću iz Nacionalne ekološke asocijacije, Srbija je po pitanju ekologije bila na jako lošem mestu u svetu, a u međuvremenu krenula je ka još gorem.

– S obzirom na urušavanje institucija, sve procedure, zakon i Ustav koji se ne poštuju, mi smo došli u situaciju da su građani daleko više svesni i uplašeni za svoje zdravlje. Oni su sada svojim aktivizmom preuzeli ulogu onoga što bi trebale da rade ustanove i institucije jer one ne štite njihovo zdravlje. Toga su ljudi svesni. Mi smo na ekološkoj mapi sveta jako loše mesto i ako ovako nastavimo kao do sada sigurno idemo ka još gorem, ponovo je upozorio on.

Na konkretnu temu (Za)gađenja Kragujevca i Srbije on je iskreno i odgovorio:

– Nigde u Srbiji, ni u Kragujevcu, nemamo dobar kvalitet vazduha i vode – sem slučajno. Ali, u Kragujevcu je izostao neadekvatan monitoring da bi se tačno znalo zbog čega je to tako. Zašto ovde nema dovoljno novca da se mere adekvatni parametri, ne mogu precizno da odgovorim sem da je jasno da to nije nikakav prioritet za one iz vlasti koji donose odluke o tome, odgovorio je Lekić.

Akademik Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, izneo je i ponudio donekle drugačiji pristup i perspektivu ekološkim problemima kod nas. Po njemu pokret buđenja ekološke svesti u Srbiji krenuo je „malo više populističkim stazama, nego što bi trebalo”.

– I dalje se komunicira parolama koje ne pozivaju na dijalog, a u tome nema šanse za razgovor. Kada čujem izlaganja nekih ekoloških aktivista čini mi se da oni ne bi ni da idu u rešavanje tih problema već bi da problemi nestanu sami od sebe, da ih nema. To je nemoguće. Pitanje naših trenutnih ekoloških problema je izuzetno složeno i oni ne mogu da nestanu. Neće nestati ni sa narednim vlastima ako se promene. Moramo da ih rešavamo, a oni se rešavaju isključivo i samo razgovorima, izneo je sopstveni i drugačiji stav akademik Cvetković.

Cvetković je istakao i da razume da je ekologija i političko pitanje, kao i da nema ništa protiv da se za „to upotrebi”, ali da u domenu isklučivo politikantskog i pamfletskog ne leži ni jedan stvaran odgovor na brojne i bolne probleme iz ove oblasti.

Za Maju Stojanović, direktorku „Građanske inicijative” ova serija tribina „Novog optimizma” je mogućnost da građani čuju šta ima da se kaže – ne samo o ekologiji.

– Ekologija jeste veliki potencijal za aktivizam kod građana jer je tu reč o tome da građani konkretno imaju pravo da odlučuju o okruženju u kome žive. Tu i sva ona pitanje i problemi koje je Nacionalna ekološka asocijacija i „Novi optimizam” zavrteli i podstakli pokazuju da građani mogu da uzmu stvari u svoje ruke i da glasaju u skladu sa onim što oni misle da treba i na koji način da se dešava u državi Srbiji.

Ona je istakla da „Građanske inicjative” podržavaju sve one male organizacije koje se bave i ekološkim problemima, ali i one koje rade na slobodi izražavanja i medija tako da im je izuzetno važan deo da je u organizovanje ovakve tribine uključen „Glas Šumadije” sa kojima su i ranije sarađivali. Po njoj njihova dva cilja: da takve građanske organizacije budu „glasne” i da se umreže i rade zajedno širom Srbije je ispunjen.

Marica Živanović Poljo, aktivistkinja iz „nEKO brine za Levač” osvrnula se na najakutuelnije probleme vezane za Rekovac.


– U Levču je sada u fokusu ova priča koja se odnosi na borbu protiv istraživanja i rudarenja litijuma i tom potencijalnom zagađenju od koga bi svi mogli da budemo ugroženi. Ali, osim toga, Rekovac ima i druge evidentne ekološke probleme poput divljih deponija. Naša sreća u nesreći je da mi nismo zagađena teritorija po nekim drugim aspektima, poput industrijskih, jer je u pitanju područje u kome se ljudi pretežno bave voćarstvom i vinogradarstvom, istakla je ona.

Po njoj, Rekovac i Levač imaju i dalje puno tih potencijala koji se tiču poljoprivrede.

– Istražna površina obuhvaćena potencijalnim istraživanjem litijuma je polovina opštine, 175 kilometara kvadratnih od 365 kolika je rekovačka opštine, tako da smo sa razlogom zabrinuti. Prosto, ljudi u Levču su rešeni da se rudarenjem ni potencijalno ne bave u svom ataru, već samo onim što su im oduvek dali priroda, reljef i klima, po ko zna koji put je ona ponovila.

„Danas”, „Glas Šumadije” i „Karakter” stari prijatelji i pouzdani partneri

– Pravimo martovski serijal tribina po Srbiji, uslovno rečeno predizborni jer se na njima razgovara o temama koje su do te mere važne, ozbiljne i opterećuju ovo društvo da smo mislili da i mi sa svoje strane treba da „osvetlimo” određenu problematiku, rekao je u Kragujevcu Branislav Grubački Guta, idejni tvorac pokreta „Novi optimizam”.

Ovaj serijal tribina počeo je 1. februara u Novom Sadu, gde je obeležen Dan grada i istaknuti pojedinci koji su zaslužni za slobodarsku misao, nastavljen je u Beogradu, potom je (Za)gađenje Srbije nastavljeno u Zrenjaninu, a turneja „Novog optimizma” se završava sa istom tematikom u Kragujevcu.

– Kragujevac je izabran kao prijateljski grad „Novog optimizma”. Veliki i centar Šumadije i ovog dela Srbije koji ima dovoljno kompetentne publike koja je odreagovala i ispratila teme koje su ovde postavljene i iznete, ali da bi donekle pomerili i proširili njeno gledište na njih, istakao je on.

Grubački je podsetio da je u Kragujevcu svim aktivnostima „Novog optimizma” i njihovim tribinama uvek domaćin stara, prijateljska medijska kuća „Glas Šumadije” kada god nešto rade i organizuju na ovu temu.

– Očekujemo da uz list „Danas” koji nam je stalni partnet i „Karakter” čiji je tim novopridošli, ali vrlo kvalitetan, da ćemo uz ostale medije koji ekliniraju ka Kragujevcu imati veliki odaziv sa ove tribine i imati tu satisfakciju što smo baš Kragujevac odabrali ovog 21. marta za mesto na kome je i trebalo da se ovako nešto održi, zaključio je on.

Rat u Ukrajini gurnuo ekologiju u zapećak

Po mišljenju Jovanke Marović, urednice portala „Glas Šumadije” koji je uz „Novi optimizam” i „Građanske incijative” jedan od organizatora večerašnje tribine – rat u Ukrajini je potpuno sva ekološka pitanja stavio u zapećak.

– Vlast to vrlo svesno radi i iskoristila je u ovoj predizbornoj kampanji da se samo priča o napadu na Ukrajinu, nestašici hrane i unosi panika među građane. Više niko ne pominje ekologiju koja je u jednom trenutku, do skoro, bila, ne samo izbornim kampanjama – prva tema javnosti u Srbiji, istakla je ona.

VIDEO SNIMAK (1:32:21)

Zoran Mišić
Foto: Prviprvinaskali.com
Izvor: Danas, 22. 3. 2022.

PREPORUKA PPNS

OD ZAGAĐENJA DO UNIŠTENJA - ČOVEK, PRIRODA I ODGOVORNOST (36. TRIBINA NIJE FILOZOFSKI ĆUTATI)

ZAKLJUČAK IZ ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?"

SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU