Nešto posle 12 i 30 na prostoru ispred zgrade Vlade Srbije u Namanjinoj ulici u Beogradu počeo je protest „Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja“, koji je po tradiciji otvoren pesmom „Zaplakala je Stara planina“. Skup je organizovao pokret „Odbranimo reke Stare planine“ i sa njega ja od vlasti zatraženo da odmah i bez odlaganja, donesu odluku o zabrani gradnje derivacionih mini-hidroelektrana.

Prvi govornik je je bio aktivista pokreta i dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić. On je podsetio da skoro tri godine „Odbranimo reke Stare planine“ pokušavaju javnost da informišu o katastrofalnom ekološkom uticaju gradnje malih hidroelektrana derivacionog tipa koje nanosi nesagledive štete životnoj sredini i remete funkcionisanje ekosistema, a pri tom proizvode „nepristojno malo energije“, što izaziva nezadovoljstvo desetina hiljada ljudi.

On je naveo da su razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić i dodao da se od njih samo traži da ispune svoja obećanja, a to su zabrana gradnje u zaštićenim područjima i formiranje državne komisije koja će biti sastavljena od predstavnika ministarstava, nezavisnih eksperata i predstavnika organizacija koje se bore protiv gradnje malih hidroelektrana.

Naučna savetnica dr Dragana Đorđević je zatim upozorila da dišemo najzagađeniji vazduh na svetu koji ozbiljno oštećuje zdravlje.

„Dok čitav svet napušta proizvodnju energije iz uglja naša država gradi dve nove termoelektrane na najprljaviju vrstu uglja lignit“, rekla je Đorđević i dodala da se zahteva poštovanje Ustavom zagarantovano pravo na zdrav život.

Zatim se obratio profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Miomir Kostić, koji je naveo da kada bi bilo izgrađeno svih 800 mini-hidroelektrana i uništene sve reke i rečice u Srbiji, proizvodnja električne energije bi se povećala za jedva nekoliko procenata, a šteta bi bila nesaglediva.

Kostić je rekao i da treba da se koriste obnovljivi izvori energije i da se stimuliše proizvodnja električne energije preko solarnih panela i minijaturnih vetrenjača, koje bi se gradile po krovovima, ali da od toga ne bi imali koristi privilegovani pojedinci i intersne grupe, nego jedino građani.

Potom je pulmolog Dejan Žujović upozorio na zagađenje vazduha u Beogradu, Valjevu i Užicu, dok o Pančevu i Boru nije „ni smeo“ da govori, ali je kazao da će zbog zagađenog vazduha jedna od 10 osoba dobiti karcinom pluća, od desetoro dece do četiri godine starosti jedno će se razboleti, dok će za šlog i probleme sa srcem ili centralnim nervnim sistemom, a od desetoro starijih od 35 godina u više od polovine sluačajeva biti krivac zagađeni vazduh. „To nije problem, to je genocid“, konsatovao je Žujović.

Jedan od vođa pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da su se skupili ispred Vlade Srbije da kažu „ne onima koji svaki dan skrnave naše reke i našu prirodu“ i da je „u toku sveopšti napad na sve što je zdravo u Srbiji“.

Jovanović je rekao da se nema više vremena za laži i obećanja predstavnika vlasti i proglasio ekološku autonomiju za park prirode Stara planina.

On je objasnio da to znači da dok se ne uspostavi pravna država građani imaju pravo da sprovode zakon.

Jovanović je isto tako rekao „da se od danas prekida svaku komunikaciju sa svim organima Republike Srbije i da sa njima samo mogu da razgovaraju u direktnom prenosu na Radio-televiziji Srbije“.

Učesnike protesta sa bine podržao je i epidemiolog Zoran Radovanović.

Na protestu su govorili i neki od prestavnika više od 40 ekoloških organizacija sa prostora centralne Srbije i Kosova i Metohije, ali i predstavnici ekologa i pokreta iz Republike Srpske.

Protest tokom koga je skoro sat i po bio zaustavljen saobraćaj u Nemanjinoj ulici, proteko je bez i najmanjeg incidenta.

Foto: Sunčica Topalović
Slobodan Aleksić, Beograd
Izvor: FAR (Udruženje Emblema) 13. 6. 2020.

PROTEST PROTIV IZGRADNJE MINI HIDROELEKTRANA: „NE MORAMO BITI MNOGO PAMETNI DA SHVATIMO KOLIKI JE PROBLEM"

Aktivisti, roditelji i deca, kućni ljubimci i bezbroj transparenata - gotovo dva sata protesta „Naša voda, naš vazduh, naše šume, naša Zemlja" ispred zgrade Vlade u Beogradu iznela su najvažniji zahtev: sprečavanje izgradnje mini hidroelektrana, posebno u područjima zaštićenim kao prirodna dobra.

„Ne moramo da budemo ni mnogo pametni ni inteligentni da bismo shvatili koliki je problem sve o čemu se ovde govori.

„Ja sam tu da proširim glas", kaže za BBC Martina Šepinski iz Ruskog Krstura, aktivistkinja organizacije Trash Hero, koja se bori protiv zagađenja.

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić kaže da se radi o „katastrofalnom konceptu gradnje mini hidroelektrana".

„To nanosi neverovatne štete životnoj sredini, remeti funkcionisanje ekosistema i proizvodi nepristojno malo energije.

„To izaziva nezadovoljstvo desetina hiljada ljudi i sve to samo zato da bi pojedinci i interesne grupe bili još bogatiji", poručio je okupljenima Ristić.

Tokom protesta nije bilo reakcija iz zgrade Vlade Republike Srbije.

„Reke su život", „Reke u cevima nisu naša budućnost", „Naše reke zaslužuju da se prema njima ophodi kao prema ljudskim bićima sa svim pravima, moramo ih prepoznati kao ličnosti jedino ih tako možemo zaštititi", bili su neki od transparenata.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Miodrag Kostić istakao je da „ako bi se izgradilo svih 800 mini-hidroelektrana i uništile sve reke i rečice u Srbiji, proizvodnja struje bi se povećala samo nekoliko procenata".

„A šteta je neprocenjiva", rekao je Kostić i uporedio je sa nacističkim bombardovanjem Narodne biblioteke Srbije 6. aprila 1941. godine i štetom koja je nastala, prenosi Fonet.

Prvi pravi letnji dan ove godine ekologiji je posvetio i Momčilo Zelenbaba. On, kaže, ne očekuje mnogo od ovih protesta, ali smatra da je važno skrenuti pažnju na ekološke probleme.

„Ne očekujem ništa konkretno, da se donesu neke odluke koje bi promenile stanje na terenu, ali možda se proširi svest u narodu", ističe Momčilo za BBC.

Štete od poplava suša i drugih posledica klimatskih promena iznose do nekoliko stotina miliona evra godišnje, a izvori reka se prodaju i planinske reke „uteruju u cevi", navode organizatori u proglasu.

Navodi se i da tri miliona ljudi u Srbiji i dalje koristi septičke jame, a da približno 2,5 miliona živi u mestima sa prekomerno zagađenim vaduhom.

„Dok čitav svet zaustavlja proizvodnju energije iz termoelektrane, naša država gradi dve termoelektrane koje koristi lignit, jedan od najvećih zagađivača.

„Srbija ima 30 odsto više potencijala od Nemačke u proizvodnji solarne energije, ali Srbija to ne koristi, kao ni veliki potencijal u proizvodnji biomase", navela je naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević.

^{Među govornicima su bili i Ratko Ristić dekan Šumarskog fakulteta, epidemiolog Zoran Radovanović i mnogi drugi stručnjaci i aktivisti}

Šta kaže država?

Resorni ministar Goran Trivan izjavio je nedavno da se za životnu sredinu „moramo svi zajedno boriti, jer je to prioritet".

„Mi smo kamen u cipeli, ali ekologija ako želi da pravi napretke u sopstvenom društvu, a to je i iskustvo zapadnih zemalja, morate se suprotstavljati, morate se izboriti za životnu sredinu nasuprot bilo kakvim interesima.

„Moramo se boriti za čistiji vazduh koji svi zajedno dišemo, moramo sačuvati svoje reke, one male potoke, jer neće biti vode", rekao je Trivan povodom obeležavanja Svetskog dana životne sredine 5. juna.