VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Beograd, Nemanjina 11
Kabinet predsednice Vlade Ane Brnabić
predsednikvlade@gov.rs
Novembar 2019
Poštovana gospođo Brnabić,
Kao organizacije civilnog društva koje deluju na području Srbije i aktivno se bave ekološkom i ekonomskom održivošću energetskog sektora, prepoznajemo ulogu podsticaja u razvoju novih tehnologija u energetici i podržavamo tranziciju prema energetski efikasnom energetskom sektoru koji je zasnovan na održivim oblicima obnovljivih izvora energije (OIE).
Očigledno je da će Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovlјivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije („Službeni glasnik RS“, broj 56/2016, 60/2017 i 91/2018), biti produžena po drugi put i to za novih godinu dana. U međuvremenu nije došlo do usvajanja regulative koja bi omogućila nove podsticaje za oblike obnovljivih izvora energije čije su kvote već popunjene — vetroelektrane i solarne elektrane — tako da je dalji razvoj tih tehnologija praktično blokiran.
Takođe, nije usvojena ni regulativa koja bi omogućila održiv razvoj malih hidroelektrana. Ova situacija stvara neravnopravne uslove na tržištu i ugrožava celokupni razvoj OIE zbog negativne slike koju je izgradnja malih hidroelektrana stvorila u javnosti. Stoga, predlažemo sledeće:
1. Da se hitno izmeni i Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovlјivih izvora energije („Službeni glasnik RS“, broj. 56/2016, 60/2017 i 54/2019) tako da se ograniči maksimalni kapacitet za sticanje statusa povlašćenog proizvođača odnosno statusa privremenog povlašćenog proizvođača za male hidroelektrane, na sumu ukupno instalisane snage koja je aktuelna na dan usvajanja Uredbe.1
2. Da se odmah formira radna grupa koju bi činili predstavnici struke, investitora, resornih ministarstava i civilnog društva, čija bi uloga bila da analiziraju raspoloživa rešenja i ideje, a koja bi bila uključena u pripremu izmena Zakona o energetici i odgovarajućih podzakonskih akata kojim se regulišu podsticaji za OIE kao i podrška takozvanim prozjumerima.
Obrazloženje
1. Sva dole potpisana udruženja i neformalne grupe podržavaju dalji razvoj OIE i ulaganja u njih ukoliko su u skladu s ciljevima zaštite životne sredine.
Smatramo da trenutno zakonodavstvo u Srbiji ne pruža odgovarajući okvir da se razvoj malih hidroelektrana sprovodi tako da ima minimalni uticaj na životnu sredinu. U državama Evropske unije2, subvencije za hidroenergiju su dopuštene samo za projekte koji su u skladu sa zakonodavstvom u oblasti zaštite životne sredine, uključujući i Okvirnu direktivu o vodama, što u Srbiji nije slučaj, s obzirom na još nedovoljno usaglašeno zakonodavstvo u ovoj oblasti i neusklađenost zakonskih okvira.
Takođe, trenutno je hidroenergija favorizovana. U Srbiji je gotovo polovina podsticaja namenjenih obnovljivim izvorima energije u 2018. godini otišla malim hidroelektranama – skoro 25 miliona evra – dok su male hidroelektrane doprinele ukupnoj proizvodnji električne energije sa tek 0,8 odsto.
Izvesno je da su male šanse da će Srbija dostići svoje ciljeve za udeo obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije od 27% u 2020. godini. Zato procenjujemo da je veća društvena korist od zaustavljanja podsticaja za male hidroelektrane dok se odgovarajuća regulativa ne uskladi sa evropskim zakonadavstvom. Ovo uključuje i odgovarajuće izmene Zakona o energetici i Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovlјivih izvora koje bi trebalo da vode, u skladu sa Smernicama Evropske unije o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i energiju za razdoblje 2014-2020 (EEAG), uvođenju aukcija za podsticaje za OIE.
2. Uključivanje stručne javnosti kao i civilnog društva u procese pripreme relevantnih zakona svakako predstavlja neophodan korak ka održivom i dugoročnom rešenju problema koje su izazvale subvencije za povlašćene proizvođače hidroenergije i trebalo bi da vodi modelu razvoja OIE koji će biti podržan od svih zainteresovanih strana.
U prethodnom periodu, izgradnja malih hidrolektrana je izazvala veliko uznemirenje javnosti, proteste i fizičke sukobe između investitora i lokalnog stanovništva. Zato smo stava da uključivanje civilnog društva u procese donošenja odluka može doprineti smirivanju situacije i konstruktivnom pristupu problemu.
Konačno, formiranje radne grupe pred najavljeni izborni proces može doprineti efikasnijoj pripremi zakona i podzakonskih akata nakon formiranja nove Vlade.
CEE Bankwatch Network
Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR)
Ekološko udruženje ’’Rzav’’
Grupa za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP)
Inicijativa Pravo na vodu
Odbranimo reke Stare planine
WWF Adria
1 Na dan 28. novembra 2019. ovo stanje ukupno instalisane i planirane snage je 95327.5 kW. Ograničenjem maksimalnog kapaciteta bi se stopiralo dalje dodeljivanje Rešenja o sticanju statusa povlašćenog proizvođača odnosno statusa privremenog povlašćenog proizvođača.
2 Prema Smernicama Evropske unije o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i energiju za razdoblje 2014-2020
PRILOG PPNS
Na osnovu člana 79. stav 4. Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/14 i 95/18-dr. zakon) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - US, 72/12, 7/14 - US, 44/14 i 30/18 - dr. zakon), Vlada donosi UREDBU O VISINI POSEBNE NAKNADE ZA PODSTICAJ POVLAŠĆENIH PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE U 2019. GODINI
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuje se visina posebne naknade za podsticaj u 2019. godini. Naknada iz stava 1. ovog člana izražava se u din/kWh. Visina posebne naknade iz stav 1. ovog člana iznosi 0,093 din/kWh.
Član. 2
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
05 Broj: 110-990/2019
U Beogradu, 7. februara 2019. godine
VLADA
PREDSEDNIK
Ana Brnabić, s. r.
UREDBA O VISINI POSEBNE NAKNADE ZA PODSTICAJ, 2019.
ARHIVA PPNS
Ko ima prava na mere podsticaja? Svi proizvođači električne energije koji steknu status povlašćenog proizvođača električne energije. Šta je to ugovor o otkupu električne energije (PPA)? Nakon sticanja statusa povlašćenog proizvođača, a po Zakonu o energetici po sticanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača, proizvođač električne energije ima pravo na potpisivanje ugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije (popularno PPA - Power Purchase Agreement) po povlašćenim cenama sa garantovanim snabdevačem. Kroz taj ugovor se ostvaruju i prava povlašćenog proizvođača propisanom zakonom...VLADA UREDILA - PROIZVOĐAČI POVLAŠĆENI O TROŠKU POTROŠAČA VEĆ DESET GODINA ...Firma Hidroenergo Dubočica ima status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije od jula 2017. i takav status bi trebalo da traje tri godine. Ovaj status znači da je EPS u obavezi da proizvođača struje iz obnovljivih izvora otkupi svu proizvedenu struju, i to po cenama koje su i do dva puta više od tržišne. Kako se navodi u rešenju Ministarstva rudarstva i energetike u koje je Insajder imao uvid, u dokumentaciji koju su odgovorni iz Hidroenergo Dubočica priložili prilikom zahteva za sticanje statusa povlašćenog proizvođača su i uslovi za izradu projektne dokumentacije koje je izdala Elektrosrbija Kraljevo. Prema Zakonu o energetici, status privremenog povlašćenog proizvođača se oduzima „ako su akti na osnovu kojih je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage“... MINI HIDROELEKTRANA DUBOČICA PROTIVZAKONITO PRIKLJUČENA NA DISTRIBUTIVNU MREŽU (FOTO/VIDEO) - Gotovo je sigurno da ovakva izjava premijerke vodi ka produženju važenja Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije, kao i Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije. To je suprotno najavama koje već duže od godinu dana stižu od ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana da će zabraniti izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Potrebno je u potpunosti zabraniti njihovu izgradnju, kako u zaštićenim područjima, tako i u onima koja su u procesu zaštite, kao što je Dolina Velikog Rzava, treba zabraniti izgradnju bilo kakvih hidroenergetskih postrojenja.ODGOVOR WWF ANI BRNABIĆ: BESMISLENE SU MALE HIDROELEKTRANE!
HIDROELEKTRANE ZAPADNOG BALKANA: KO PLAĆA, KO PROFITIRA? (BENKVOČ, SEPTEMBAR 2019)
HYDROPOWER PRESSURE ON EUROPEAN RIVERS - THE STORY IN NUMBERS
Foto: Vesti.net
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI KRAGUJEVAC FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM
Komentara: 0