Prepoznajte znake dijabetesa
1. Često mokrenje
2. Žeđ
3. Povećan osećaj gladi
4. Gubitak telesne težine
5. Zamor, umor, nedostatak energije
6. Smanjena koncentracija
7. Povraćanje i bol u stomaku (često se misli da je u pitanju stomačni virus)
8. Osećaj utrnulosti i peckanja u rukama i nogama
9. Zamućen pogled
10. Česte infekcije
11. Rane koje sporo zarastaju
Upoznajte se sa faktorima rizika za dijabetes tip dva:
1. Gojaznost i prekomerna gojaznostdijabetes2
2. Nedostatak fizičke aktivnosti
3. Već dijagnostikovana netolerancija na glukozu
4. Loša ishrana
5. Starija populacija
6. Visok krvni pritisak i visok holesterol
7. Porodična istorija dijabetesa
8. Istorija gestacionog dijabetesa
Komplikacije dijabetesa
Dijabetes utiče na mnoge organe u telu i može prouzrokovati komplikacije koje mogu biti ozbiljne i nepovratne. Kada se šećer u krvi ne kontroliše, organi dobijaju ozbiljna oštećenja. Redovnom kontrolom šećera u krvi, ljudi sa dijabetesom mogu smanjiti rizik od tih komplikacija. Loše kontrolisan šećer u krvi može prouzrokovati dugoročne probleme jer se tada oštećuje vid, srce, arterije, bubrezi i nervni završeci. Posledice loše kontrolisanog šećera u krvi vremenom se javljaju u vidu slepila, ulceroznog stopala (koje se u mnogim slučajevima mora amputirati), infarkta, šloga, angine pektoris, povišenog krvnog pritiska, otkazivanja bubrega (koje zahteva dijalizu za nastavak života), dijabetične neuropatije (koje mogu dovesti do gubitka osećaja u rukama i nogama), a takođe se kod muškaraca može javiti i impotencija.
Ako pacijent sa dijabetesom zna koje su optimalne vrednosti šećera u krvi, to mu može pomoći da tokom dana održava nivo sopstvenog šećera u krvi u optimalnim granicama tokom čitavog dana. Pacijent može beležiti vrednosti nivoa šećera u krvi (većina savremenih merača šećera u krvi poseduje tu opciju) i na taj način se može imati uvid u to koliko je efikasna dijeta koju pacijent primenjuje, kao i koliko insulin i oralni antidijabetici održavaju nivo šećera u krvi pod kontrolom. Pacijenti sa dijabetesom mogu da održavaju svoje zdravlje i tako što će barem jednom godišnje ići na preglede oka i vaditi redovno krv zbog merenja masnoća, tj. nivoa holesterola. Takođe je veoma važno i da se s’ vremena na vreme izmeri nivo hemoglobina A1c u krvi. Kada je nivo šećera u krvi visok, promene se ogledaju u hemoglobinu (Hemoglobin ima ulogu prenosioca kiseonika u krvi). Pacijenti sa dijabetesom treba redovno da proveravaju krvni pritisak i pregledaju stopala svaki dan da nemaju neke ranice, crvenilo ili bilo kakve druge promene ili neprijatne osećaje. Održavanjem nivoa šećera u krvi što bliže normalnim granicama, što u stvari predstavlja čvrstu kontrolu glukoze, pacijent sa dijabetesom može da sam doprinese usporavanju razvoja komplikacija koje prate tu bolest.
Nivo šećera u krvi mora da se drži pod kontrolom
Od 1983. do 1993. u Nacionalnom Institutu za Dijabetes i bolesti bubrega i digestivnog trakta u Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno istraživanje poznato pod imenom Studija o kontroli dijabetesa i njegovih komplikacija. Studija je dizajnirana da utvrdi efekte čvrste kontrole nivoa šećera u krvi (tzv. Intenzivne kontrole) na komplikacije dijabetesa. Rezultati su bili dramatični. Pacijenti koji su održavali čvrstu kontrolu nivoa šećera u krvi su značajno smanjili šanse za razvoj komplikacija na oku, bubrezima, kao i na nervnim završecima u odnosu na one pacijente koji su dobijali standardnu terapiju. Rezultati ove studije su pokazali da je stroga kontrola šećera u krvi neophodna za izbegavanje trajnih oštećenja pomenutih organa tokom vremena. Mnoge komplikacije se razvijaju tokom dugogodišnjeg bolovanja od dijabetesa. Ali, što je strožija kontrola Vašeg nivoa šećera u krvi, manje je verovatno da će se komplikacije razvijati ili čak pogoršavati. Tokom vremena, visok nivo šećera u krvi uzrokuje lošu cirkulaciju i oštećuje mnoge vitalne organe.
Gubitak vida: Dijabetes je bolest na prvom mestu po pitanju izazivanja slepila kod odraslih. Promene u sitnim krvnim sudovima oka mogu dovesti do retinopatije (oštećenje retine oka) kod skoro svih pacijenata sa dijabetesom tipa 1 (insulin-zavisni dijabetes) i kod većine pacijenata sa dijabetesom tipa 2 (insulin-nezavisni dijabetes). Ovo govori da je neophodno barem jednom godišnje uraditi kompletan pregled kod oftalmologa da bi se što pre otkrile eventualne promene u oku. Iste promene koje se javljaju u krvnim sudovima oka mogu da se podjednako jave i na krvnim sudovima koji ulaze u srce.
Srce i bolesti krvnih sudova: Dijabetes umnogome povećava rizik od bolesti koronarnih arterija. Uzrok smrti kod skoro 80% pacijenata sa dijabetesom je loše funkcionisanje srca i krvnih sudova. Ateroskleroza, bolest koronarnih arterija, visok krvni pritisak, povišen nivo holesterola u krvi, infarkt i šlog se često javljaju kod pacijenata sa dijabetesom.
Otkazivanje bubrega: dijabetes koji se dugo ne drži pod kontrolom oštećuje sitne krvne sudove u bubregu koji su neophodni za filtriranje štetnih materija iz krvi i kao rezultat toga se javlja otkazivanje bubrega kroz nekoliko godina. Kada se pojave znaci oštećenih bubrega, kao što su visok krvni pritisak i otekle šake i stopala, to je već pokazatelj da je oštećenje jako uznapredovalo.
Oštećenja nerava: Neuropatija je tip oštećenja nerava koje je najverovatnije prouzrokovano visokom koncentracijom šećera u sitnim krvnim sudovima koji služe za ishranu nerava. Neuropatija može dovesti slabljenja čula dodira, golicanja, peckanja i gorenja u stopalima, nogama, čak i u prstima i rukama. Neuropatija takođe može dovesti do problema sa varenjem, koje dovodi do mučnine, povraćanja, proliva ili opstipacije („zatvora“). Takođe se mogu razviti i poteškoće sa gutanjem i vraćanje želudačne kiseline.
Oštećenje kože: Kod dijabetesa loša cirkulacija u koži može dovesti do zapaljenja i infekcije. Rane teže zarastaju. Ulceri („čirevi“) i infekcije na nozi i stopalu mogu i da nikad ne zacele i u tim slučajevima je često neophodna amputacija.
Seksualna disfunkcija: Impotencija se javlja kod više od 50% muškaraca sa dijabetesom zbog problema sa cirkulacijom i oštećenjem nerava.
Ostalo: Podložnost infekcijama (naročito kože i urinarnog trakta) i druga stanja (kao što je sindrom karpalnog tunela) su povećana kod pacijenata sa dijabetesom.
Savet pacijentima: Аko imate dijabetes, strogo se pridržavajte terapije koju Vam je prepisao Vaš lekar. Da biste postigli strogu kontrolu dijabetesa, preporučuje se samomerenje nivoa šećera u krvi nekoliko puta tokom dana. Pratite nivoe šećera u krvi i A1c hemoglobina da biste videli da li dosledno sprovodite preporuke lekara. Upamtite, mnoge komplikacije dijabetesa se razvijaju tokom dugog vremenskog perioda. Ove komplikacije su jako ozbiljne i moraju se lečiti na odgovarajući način. Čak iako imate lošu kontrolu šećera, ako održavate nivo šećera u krvi u blizini normalnih granica, možete znatno smanjiti rizik od komplikacija. Odgovarajuća dijeta i fizička aktivnost Vam pomažu da unapredite kontrolu. Ako imate bilo kakvih pitanja u vezi Vaših lekova i terapije, slobodno se obratite Vašem farmaceutu.
Izvor: Apoteka Kragujevac/U. S. Pharmacist
Ilustracija: pharmamirror.com
PITAJTE FARMACEUTA
Komentara: 1
Perica
Bolujem od dijabetisa punih 36 godina.Dajem sebi insulin 4 puta dnevno.Imam polineuropatiju zbog dugogodisnjeg nekontrolisanog secera.Problem je sto imam i multiplu sklerozu,ne osecam noge vise od 10 godina,slep sam na levo oko zbog MS-a jer mi je atrofirao ocni zivac.Jos mi teze pada sto mi supruga ima duktalni karcinom i astmu pa ide na hemioterapije,imamo dvoje dece maloletne,ja imam 45 godina a supruga 43 i da se spoji podstanari smo ceo zivot i samo ja radim i to kao laborant sa platom od 35.000 dinara pa onda zamislite kako mi zivimo,bolje i nemojte jer pomoci ne mozete.