Toplotni udar

Toplotni udar

Dva povezana stanja

Toplotna iscrpljenost i toplotni udar (sunčanica) su stanja koja nastaju kao rezultat kratkog ili dužeg izlaganja visokoj spoljašnjoj temperaturi.

U ovim stanjima telo ne može kompenzovati preteranu toplotu i ne može se dovoljno rashladiti znojenjem. To se obično dešava tokom ekstremnih napora na visokojtemperaturi, što izaziva povećanje temperature tela koju proizvode mišići. Dešava se takođe i kada je visok nivo vlažnosti, što dodatno otežava rashlađivanje tela znojenjem. Osobe koje su posebno ostljive na toplotu su ili vrlo mlade ili jako stare, osobe koje boluju od hroničnih bolesti, uključujući gojaznost i alkoholizam i oni koji koriste izvesne lekove, kao što su antihistaminici, antiholinergici i psihoaktivni lekovi.

Stanja izazavana visokom temperaturom mogu biti sprečena unošenjem dovoljne količine tečnosti i omogućavanjem telu da se prirodno znoji tako što se koža održava hladnom, a to se postiže nošenjem lagane, komotne i prozirne odeće. Svaki fizički napor u vreloj sredini bi trebalo izbegavati kad god je to moguće. Ako se to ne može izbeći, fizičke aktivnosti bi trebalo prekidati češćim odmorima ili ih odložiti za hladniji deo dana (rano ujutru, kasno popodne).

Toplotni udar i iscrpljenost izazvana tolotom su dva različita medicinska stanja. Toplotni udar zahteva hitnu medicinsku pomoć i najčešće hospitalizaciju, gde pacijent može da primi infuziju, odnosno tečnost i elektrolite koje je izgubio.

Toplotni udar je hitno stanje

Dugo izlaganje visokoj temperaturi izaziva na hiljade smrtnih slučajeva u svetu svake godine, više od prirodnih katastrofa zajedno. Mada veći rizik imaju deca i stariji, hronični bolesnici i osobe koje koriste psihoaktivne lekove, mlade i zdrave osobe mogu takođe imati zdravstvenih problema izazvanih toplotom. Kada telo ne može dovoljno da se rashladi u ekstremno toploj sredini, temperatura tela brzo raste. To se obično dešava kad je visoka vlažnost vazduha koja onemogućava znojenje. Temperatura tela može brzo da skoči i da izazove oštećenje mozga i drugih vitalnih organa.

Zdravstveni problemi izazvani toplotom mogu da se dogode posle jednog dana ili samo nekoliko sati posle izlaganja ekstremnoj temperaturi. Važno je prepoznati razlike u simptomima između iscrpljenosti izazvane toplotom (srednje težak oblik) i toplotnog udara (mnogo ozbiljniji oblik koji zahteva hitnost) da bi se znalo kojim će se redom pomoći nekom ko je pogođen ovim stanjima. Ova stanja imaju različite simptome i zahtevaju različito lečenje.

Iscrpljenost izazvana toplotom

Može se razviti posle nekoliko vrelih dana ili visoke tempreature vazduha kada se ne pije dovoljno tečnosti, što vodi gubitku vode i/ili elektrolita (dehidratacija). Simptomi toplotne iscrpljenosti su bledilo, preznojavanje, mišićna slabost, nesvestica, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje. Ovakve osobe karakteriše hladna koža, ubrzan rad srca i brzo i plitko disanje. Posle odmora, hladne kupke ili tuša, rashlađivanja i hladnih napitaka ili vode koji se uzimaju na svakih pet minuta i u malim gutljajima, iscrpljenost toplotom se obično uspešno leči. Ako simptomi traju duže od jednog sata od početka tretmana, neophodna je medicinska nega.

Toplotni udar

Može biti potencijalno smrtan, a karakteriše ga brzi skok telesne temperature i nemogućnost tela da se znoji i vrši termoregulaciju. Ovo stanje se može razviti iz iscrpljenosti izazvane toplotom koja nije lečena. Toplotni udar zahteva hitno medicinsko lečenje. Češće se razvija kod starijih, dece (ispod četiri godine), gojaznih osoba, osoba sa hroničnim bolestima (bolesti srca, dijabetes) i pacijenata koji zahtevaju lečenje koje ometa termoregulaciju. (To uključuje lečenje antiholinergicima, anksioliticima, antiparkinsonicima, i nekim antihistaminicima). Može proći i nekoliko dana od izlaganja visokoj temperaturi do razvoja simtoma, ali kad počnu, temperatura tela može skočiti za nekoliko minuta do opasnog nivoa.

Toplotni udar je češći kad je visoka temperatura kombinovana sa visokom vlažnošću. Simtomi su crvena, vruća, suva koža (bez znojenja), vrtoglavica, konfuzija, gubitak svesti, nizak krvni pritisak, ubrzan rad srca, glavobolja i vrlo visoka telesna tempreatura (i preko 40 stepeni Celzijusa). Ovako visoka temperatura može izazvati trajno oštećenje mozga, oštećenje drugih organa kao što su bubrezi, konvulzije i smrt. Osoblje hitne medicinske pomoći mora odmah biti obavešteno ako osoba ima ove simptome. Prva pomoć kod toplotnog udara uključuje pomeranje pacijenta iz tople sredine, hlađenje tela na sve moguće načine da bi se skinula temperatura i korišćenje ventilatora ako je moguće. Temperaturu tela bi trebalo proveravati svakih 10 minuta i hlađenje treba nastaviti dok ne spadne ispod 39°C. Kako temperatura pada naglo, pacijent može dobiti i groznicu, pa treba i o tome voditi računa.

KONTAKT CENTAR 0800 290 000 - BESPLATAN POZIV ZA SVE INFORMACIJE O LEKOVIMA I SAVETE

Izvor: Apoteka Kragujevac

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari