Senoteniaza se javlja kod pčela radilica tokom leta. Uzročnik je Senotenia tricuspis Meig, i to je muva koja inače pripada grupi muva mesa. Razvoj same muve u pčelama razvija se u tri stadijuma:
u zaraženim pčelama vrlo teško se nalaze larve PRVOG stadijuma razvića jer one vrlo brzo prelaze u naredni stadijum;
u DRUGOM stadijumu larve parazita se hrane hemolimfom i tkivima pčela. Kada larva dostigne ovaj stadijum, pčela uginjava;
kada su u pitanju larve TREĆEG stadijuma, one se hrane tkivima uginulih pčela pošto napuštaju prvog domaćina koji je zbog oštećenja uginuo.
Kada larve dostignu punu zrelost, a kako leš pčele biva prazan bez mekog tkiva i hemolimfe, napustaju leš, a zatim se zavlače u tlo do dubine od 20cm. U zemlji se one transformišu u tzv. "lažni kokon". U toku 7-12 dana u zemlji se (posebno u junu) odigrava sazrevanje u muvu.
EPIZOOTOLOGIJA
Zapaženo je da se ova muva najčešće sreće u pčelinjacima početkom maja, zatim u junu, julu i avgustu, što zavisi od klimatskih uslova i temperature u toku leta.
Muva se penje na krovove košnica u jutarnjim satima i na njima se zadržava sve dok sunce sija. Međutim, pri tempereturi od 25-30oC, muva se sklanja na osenčenih delove košnice. Kada pčele krenu da izleću iz košnice, muve ih napadaju i ženke muva polažu larve između glave i toraksa pčele. Ovo se naročito odnosi na pčele izletnice u poletanju. Kada nema pčela koje lete ili poleću iz košnice, muva se približava ulazu u košnicu, ali tada pčele kreću u kontranapad.
SIMPTOMI
Klinički simptomi senotenijaze radilica javljaju se kratko vreme pre uginuća, tj. kada su larve lokalizovane u toraksu pčele, na mestu gde su mišići za pokretanje krila i nogu. Zbog toga pčele radilice ne mogu da lete poslednjih 24 sata pred smrt. Zbog slabljenja muskulature nogu pčele padaju na pod košnice, pokušavaju da polete, ali padaju veoma brzo nedaleko od košnice. Izlazak bolesnih pčela je posebno intenzivan u toku večeri ili rano ujutro.
Značajan klinički znak je trljanje (slično svrabu) prednjim podignutim nogama, u predelu vrata, što je uslovljeno bolom koji pčele osećaju prilikom prodiranja larve u telo pčele. Zbog toga su ovakve pčele i nazvane "grebačice" ili "češačice".
DIJAGNOZA
Dijagnoza senotenijaze zasniva se na utvrđivanju larvi u toraksu bolesne ili uginule pčele.
Za utvrđivanje larvi muve u toraksu svežeg leša pčele, pincetom treba odvojiti glavu i prednji deo toraksa (u predelu prvog para traheja), a zatim laganim pritiskom između prednjih prstenova istisnuti larvu. Suve leševe pčela treba potopiti u ključalu vodu da dođe do maceracije, a zatim ih osušiti. Mrtve i osušene larve senotenie se teško razlikuju od miofibrila iako se materijal macerira. Zato se koristi drugi metod - mrvljenje u tarioniku. Izmrvi se sadržaj toraksa i u tom materijalu se pod mikroskopom traži larva.
I pored nalaza larvi muve, dijagnoza se upotpunjuje nalazom ženki S. tricuspis Meig u pčelinjaku u vreme kada ima bolesnih pčela. Ona se lako prepoznaje po medijalnoj prugi na glavi beložućkaste boje.
SUZBIJANJE
Koriste se mehanička i hemijska sredstva.
Kao mehaničko sredstvo u borbi protiv senotenie koristi se beli sud napunjen vodom koji se postavlja na krov košnice. Tako muve naleću i dave se u vodi.
Drugi način borbe je upotreba hemijskih sredstava u prvom redu D.D.T.-ja i to u vidu praha ili uljanog rastvora koji se stavlja na krov košnice, na koji su muve veoma osetljive.
* * *
Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o senoteniazi ili uopšte o pčelama, domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.
Komentara: 0