Učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa GMO (RERI: Preporuke iz Mastrihta)

Učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa GMO (RERI: Preporuke iz Mastrihta)

Preporuke iz Mastrihta za promovisanje efektivnog učešća javnosti u donošenju odluka o pitanjima u vezi sa životnom sredinom dostupne su i na srpskom jeziku, zahvaljujući Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Cilj RERI-ja je da pomogne donosiocima odluka i organima javnih vlasti prilikom angažovanja javnosti u procesima donošenja odluka.

Preporuke iz Mastrihta pripremila je Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu, u skladu sa Arhuskom konvencijom, a možete ih preuzeti na linku.

Predgovor izdavača verzije na srpskom jeziku

Preporuke iz Mastrihta za promovisanje efektivnog učešća javnosti u donošenju odluka o pitanjima u vezi sa životnom sredinom pripremila je Radna grupa za učešće javnosti u donošenju odluka u skladu sa Konvencijom o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija) koju je formirala Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (UNECE) sa ciljem da unapredi primenu postojećih odredbi Arhuske konvencije i doprinese razmeni znanja i dobrih praksi koje se odnose na učešće javnosti u procesima donošenja odluka o pitanjima u vezi sa životnom sredinom.

Proteklo je 25 godina od kako je usvojena Arhuska konvencija i 14 godina od kako je Republika Srbija ratifikovala ovu Konvenciju, 2009. godine. U tom periodu došlo je do promena pravnog okvira na međunarodnom nivou, kao i u Republici Srbiji. Pravo na zdravu i očuvanu životnu sredinu, kao i pravo građana da budu ravnopravni učesnici u procesima donošenja odluka progresivno je evoluiralo. Jednu od ključnih promena na globalnom nivou donela je Rezolucija Generalne skupštine UN od 26. jula 2022. kojom je pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu priznato kao ljudsko pravo. Srbija je od 2009. godine stekla status kanidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU) i otvorila pregovore u okviru poglavlja 27 - Životna sredina i klimatske promene. Međutim, stanje životne sredine se u Srbiji iz godine u godinu pogoršava, uprkos unapređenju pravnog okvira i povećanog interesa javnosti za pitanja životne sredine. Potreba za doslednom primenom Arhuske konvencije danas je još i veća nego u trenutku kada je Srbija ratifikovala ova međunarodni dokument.

Na sastanku strana potpisnica Arhuske konvencije UNECE je 2021. godine pozvao strane potpisnice Arhuske konvencije, druge zainteresovane države, i zainteresovane strane da Preporuke iz Mastrihta koriste kao vodič za unapređenje primene odredbi iz drugog stuba Arhuske konvencije, uključujući i prevođenje ovih preporuka na nacionalne i lokalne jezike, distribuiranje ovih preporuka svim ciljnim grupama koje se bave učešćem javnosti u pitanjima životne sredine (Decision VII/2 ECE/MP.PP/2021/2/Add.1).

Imajući ove preporuke UNECE u vidu, kao udruženje koje se zalaže za unapređenje učešća javnosti u procesima donošenja oduka i doslednu primenu Arhuske konvencije, RERI je pripremio prevod Preporuka iz Mastrihta za promovisanje efektivnog učešća javnosti u donošenju odluka o pitanjima u vezi sa životnom sredinom na srpski jezik. Ovaj prevod je u svemu identičan originalu koji je objavljen na engleskom jeziku u novembru 2015. godine i dostupan na UNECE veb sajtu. Tokom prevođenja uvideli smo da je, u pojedinim situacijama, potrebno ponuditi dodatna objašnjenja ili ukazati na intervenciju urednika izdanja na srpskom jeziku. Takve primedbe posebno su označene u tekstu kao napomene izdavača publikacije na srpskom jeziku.

Ovaj prevod Preporuke iz Mastrihta izrađen je u okviru projekta "Planiranje i izgradnja korupcije – borba protiv korupcije, kršenja ljudskih prava i osnovnih sloboda u urbanističkom i prostornom planiranju!, koji u partnerstvu sprovode Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), kolektiv Ministarstvo prostora/Institut za urbane politike i Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11. Ovaj projekat finansira Evropska unija. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovoran RERI i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Predgovor

U mnogim zemljama širom sveta građanstvo angažovano u oblasti životne sredine je u procvatu. Građani su sve svesniji svog prava da se izjasne o svojoj životnoj sredini i da zahtevaju učešće u odlukama koje mogu uticati na njihov život i život njihove dece. Međutim, demokratija u oblasti životne sredine nije datost. Njen rastući značaj je odgovor na brojne projekte u prošlosti čije sprovođenje je značajno uticalo na životnu sredinu i život ljudi. Ovi projekti su realizovani uprkos zamerkama javnosti, a naročito ranjivih grupa, kao što su deca i žene, ruralne zajednice i siromašni.

Preteče zalaganja za veću demokratiju u oblasti životne sredine jesu Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, tj. Arhuska konvencija, i Protokol o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu uz Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. Ovi međunarodni ugovori su izrađeni kako bi služili interesima ljudi i kako bi ih osnažili da učestvuju u odlukama koje imaju potencijal da utiču na njihove živote. Na osnovu načela koje se odnosi na pravo na zdravu i povoljnu životnu sredinu i pojmova održivog razvoja i demokratije u oblasti životne sredine, ovi ugovori uspostavljaju mehanizme za ostvarivanje ovih ideala u praksi. Ova dva instrumenta detaljno opisuju postupke kojima se omogućava javnosti da bude informisana o odlukama koje mogu uticati na živote ljudi i da efektivno učestvuje u njihovom donošenju. Iako se o njima pregovaralo u okviru Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), oba instrumenta su otvorena za pristupanje država koje nisu članice UNECE. Oni promovišu univerzalna načela i interesovanje za njih raste i u regionu i globalno.

Preporuke za učešće javnosti izrađene na osnovu ovih ugovora nastoje da pomognu kreatorima politika, zakonodavcima i organima javne vlasti u njihovom svakodnevnom radu na angažovanju javnosti u procesima donošenja odluka. One daju korisne smernice za angažovanje svih zainteresovanih strana da bi se unapredilo donošenje odluka, planiranje i sprovođenje politika i programa na svim nivoima. Pored toga, Preporuke će doprineti naporima Vlade da se prihvati rešavanja problema siromaštva i nejednakosti tako što će obezbediti da sve osobe, uključujući najsiromašnije segmente društva i ruralne zajednice, dobiju priliku da učestvuju u odlukama koje na njih utiču i, kao rezultat toga, da imaju koristi od prihoda ostvarenih privrednim aktivnostima.

Na konferenciji Rio+20 međunarodna zajednica je prepoznala da dobro upravljanje i istinski održiva ekonomija iziskuju efektivno učešće javnosti, bilo kao glasača, potrošača ili akcionara. Stoga sam ubeđen da će ove preporuke pomoći i da se slede agenda za razvoj posle 2015. usmerena na ljude i ciljevi održivog razvoja.

Kristijan Fris Bah (Christian Friis Bach), izvršni sekretar
Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu

Sažetak

Preporuke iz Mastrihta za promovisanje efektivnog učešća javnosti u donošenju odluka o pitanjima u vezi sa životnom sredinom, kako je navedeno u ovom dokumentu, pripremila je Radna grupa za učešće javnosti u donošenju odluka u skladu sa Konvencijom o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. One su sačinjene kao odgovor na zahtev Sastanka strana Konvencije*, nakon višegodišnjih poziva zvaničnika i javnosti da se izrade praktičnija uputstva o tome kako poboljšati sprovođenje odredbi Konvencije o učešću javnosti u donošenju odluka.

Preporuke iz Mastrihta pripremljene su u otvorenom i participativnom procesu. Pored fokalnih tačaka za Konvenciju i njenih zainteresovanih strana, nacrti su prosleđeni fokalnim tačkama i zainteresovanim stranama Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu i Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera kako bi i oni dali svoje mišljenje.

Preporuke iz Mastrihta su zasnovane na postojećoj dobroj praksi, a zamišljene su kao praktično sredstvo za poboljšanje sprovođenja odredbi Konvencije o učešću javnosti u donošenju odluka koje će se koristiti na dva ključna načina:

  • da pomogne stranama u kreiranju njihovog pravnog okvira za učešće javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini u skladu sa Konvencijom;
  • da pomaže javnim službenicima na dnevnoj osnovi pri osmišljavanju i sprovođenju postupaka učešća javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini u skladu sa Konvencijom.

Pored toga, preporuke takođe mogu biti dragocene za predstavnike javnosti, uključujući nevladine organizacije i privatni sektor uključen u donošenje odluka o pitanjima životne sredine. One takođe mogu biti od interesa za potpisnice i druge države koje nisu strane Konvencije, kao i za zvaničnike i zainteresovane strane uključene u učešće javnosti u donošenju odluka u okviru drugih multilateralnih sporazuma o životnoj sredini.

Preporuke pružaju korisne smernice za primenu čl. 6, 7. i 8. Konvencije, a posebno za to kako da se reši niz ključnih izazova koje su identifikovali Odbor za praćenje poštovanja Arhuske konvencije i drugi. One nisu ni obavezujuće ni iscrpne i, u zavisnosti od preporuke i širokog spektra okolnosti na teritorijama različitih strana, nisu nužno jedino sredstvo za usaglašavanje sa Konvencijom. Iako preporuke ne predstavljaju zvanično tumačenje Konvencije, one su neprocenjivo sredstvo pomoću kojeg se razmenjuju stručnost i dobra praksa, kao i sredstvo za pružanje pomoći kreatorima politike, zakonodavcima i organima javne vlasti u njihovom svakodnevnom radu na sprovođenju Konvencije.

Da bi se pomoglo službenicima koji sprovode postupke učešća javnosti u skladu sa Konvencijom da to urade efikasno, preporučuje se da se preporuke iz Mastrihta prevedu na relevantne nacionalne jezike i da se službenicima, u zavisnosti od resursa, ponudi obuka o njihovoj upotrebi.

* ECE/MP.PP/2010/2/Add.1, stav 2 (c); videti i ECE/MP.PP/2011/2/Add.1, odluka IV/6, Aneks I, aktivnost V.

Sadržaj

Opšte preporuke, 13

  • A. Definicije, 14
  • B. Opšta pitanja, 14
  • C. Izrada pravnog okvira za učešće javnosti u donošenju odluka, .15
  • D. Koncipiranje postupka učešća javnosti, 15
  • E. Sprovođenje postupka učešća javnosti, 17
  • F. Učešće javnosti na nultoj opciji, 17
  • G. Višefazno donošenje odluka, 18
  • H. Definisanje i identifikacija javnosti koja može učestvovati, 18
  • I. Pojedinačno obaveštavanje, 19
  • J. Savetodavna tela, 19
  • K. Učešće javnosti iz drugih zemalja, 20
  • L. Delegiranje zadataka u postupku učešća javnosti, 22
  • N. Evaluacija, obuka i istraživanje praksi učešća javnosti, 24

Učešće javnosti u donošenju odluka o posebnim aktivnostima (Član 6), 27

  • A. Primena člana 6. stav 1. tačka a), 28
  • B. Primena člana 6. stav 1. tačka b), 29
  • C. Primena člana 6. stav 1. tačka c), 30
  • D. Adekvatno, blagovremeno i efikasno obaveštavanje (član 6. stav 2.), 30
  • E. Razumni rokovi da se javnost informiše i pripremi i efektivno učestvuje (član 6. stav 3), 34
  • F. Rano učešće javnosti kada su sve opcije otvorene (član 6. stav 4.), 36
  • G. Podsticanje nosilaca projekta da se angažuju kod zainteresovane javnosti pre podnošenja zahteva za dozvolu (član 6. stav 5), 38
  • H. Pristup svim relevantnim informacijama (član 6. stav 6), 38
  • I. Procedure za dostavljanje komentara javnosti (član 6. stav 7), 42
  • J. Uzimanje u obzir ishoda učešća javnosti – utvrđivanje obima obaveze (član 6. stav 8), 46
  • K. Blagovremeno informisanje i pristup odluci (član 6. stav 9), 47
  • L. Ponovno razmatranje i ažuriranje operativnih uslova za aktivnost na koju se odnosi član 6 (član 6. stav 10), 48
  • M. Učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa genetički modifikovanim organizmima (član 6. stav 11. i član 6. bis), 49

Učešće javnosti koje se odnosi na planove, programe i politike (član 7), 51

  • A. Opšta pitanja, 52
  • B. Planovi i programi, 52
  • C. Politike, 53

Učešće javnosti tokom pripreme izvršnih propisa i zakona (član 8), 59
Aneks, 63

Izvod

Savetodavna tela

Pored postupaka učešća javnosti navedenih u Konvenciji, organi javne vlasti mogu smatrati korisnim da uključe nevladine organizacije ili predstavnike javnosti sa relevantnom stručnošću u savetodavna tela koja su povezana sa postupkom donošenja odluka (npr. opšti saveti za zaštitu životne sredine, javni saveti, specijalizovane komisije za PUŽS, komisije za genetski modifikovane organizme – GMO ili odbori za vodu). U tu svrhu:

  • Takva lica mogu nastupati u ličnom svojstvu ili kao predstavnici određenih delova zainteresovane javnosti. U ovom drugom slučaju, te osobe treba da budu odgovorne prema zajednici koju zastupaju i potpuno transparentne u odnosu na druge aktere uključene u postupak kad je reč o zajednici koju predstavljaju. Licima koja imaju direktan finansijski interes u mogućem ishodu donošenja odluka ne treba dozvoliti da učestvuju u takvim telima;
  • Kako bi se obezbedio efektivan rad savetodavnih tela, predstavnici treba da učestvuju ad personam (tj. sami, bez punomoćnika);
  • Uključivanje javnosti u takva tela treba da bude smisleno, odnosno oni treba da imaju realnu mogućnost da utiču na mišljenja ili izjave takvih tela;
  • Uključivanje u takva tela ne treba da spreči ta lica da izraze svoje mišljenje u kasnijim fazama donošenja odluka ili da pribegnu bilo kom drugom zakonskom pravu;
  • Uključivanje javnosti u takva savetodavna tela ne može biti zamena za učešće šire javnosti, a posebno onih lica na koja odluka koja se donosi može da utiče.

Učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa genetički modifikovanim organizmima (član 6. stav 11. i član 6. bis)

  • Preporuke u vezi sa članom 6 treba primeniti mutatis mutandis i po potrebi na učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa genetički modifikovanim organizmima (GMO) prema članu 6. stav 11. i članu 6. bis.50
  • Kako bi se obezbedilo efektivno učešće javnosti, preporučuje se kao dobra praksa da se odredbe člana 6. bis primenjuju ne samo na odluke o tome da li će se dozvoliti namerno oslobađanje u životnu sredinu i stavljanje na tržište GMO, već i, po potrebi, na odluke u vezi sa ograničenom upotrebom GMO.51
  • Prilikom izrade i primene regulatornog okvira za olakšavanje učešća javnosti u donošenju odluka u vezi sa GMO, treba podsetiti da izuzeci navedeni u Aneksu I bis52 Konvencije nisu obavezni i mogu biti ugrađeni u regulatorni okvir ili ne, na osnovu diskrecionog prava.53
  • Javnost može dostaviti komentare, informacije, analize ili mišljenja za koje smatra da su relevantni za predloženo namerno oslobađanje, uključujući i stavljanje na tržište, na bilo koji odgovarajući način.
  • Kao dobra praksa, da bi se unapredili javna svest i učešće javnosti u vezi sa GMO, pored javnih rasprava ili ispitivanja javnosti, koriste se i drugi mehanizmi koji omogućavaju da se javnost sasluša, na primer, mogu se uzeti u obzir, između ostalog, diskusije za okruglim stolom, savetodavna tela koja uključuju predstavnike javnosti, dijalozi zainteresovanih strana i građanske porote.
  • Treba obratiti pažnju na to da se obezbedi da mere za podsticanje učešća javnosti u donošenju odluka u vezi sa GMO u kontekstu člana 6. stav 11, i člana 6. bis budu u skladu sa relevantnim elementima nacionalnog okvira za biološku sigurnost i dalje sprovođenje člana 23. Kartagenskog protokola o biološkoj sigurnosti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti.

50 Napomena urednika: Član 6. bis, iz člana 11/1 o genetički modifikovanim organizmima (izmena o GMO) (ECE/MP.PP/2005/2/Add.2, Aneks) nije još na snazi.
51 Smernice o pristupu informacijama, učešću javnosti i pristupu pravdi u vezi sa genetički modifikovanim organizmima (MP.PP/2003/3), stav 3.
52 Napomena urednika: slično tome, Aneks I bis, takođe sadržan u izmeni o GMO, još nije na snazi.
53 Videti Aneks I bis, stav 2

PREVEDEN DOKUMENT


Izvor: RERI


IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
PREPORUKA PPNS

O GMO

  • Novi postupci genetičkog inženjeringa poput CRISPR/Cas9 kod namirnica
  • Pesticidi u zemljištu i u vodi - primer glifosat
  • Sedam pitanja i odgovora na temu genetički inženjering
  • Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
  • Korporativno ozelenjavanje

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

  • Kragujevac bez GMO 2022 - rezime projekta
  • GMO i životna sredina - prof. dr Jelena Bošković (VIDEO)
  • Organska proizvodnja i biodiverzitet - dr Vladan Ugrenović (VIDEO)
  • Kragujevac bez GMO 2021 - rezime projekta  (VIDEO)
  • Očuvanje starih sorti, za Srbiju bez GMO - dr Ivana Petrović (VIDEO)
  • GMO, balast moderne poljoprivredne proizvodnje - Bogdan Cekić (VIDEO)

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

  • Prehrambeni suvеrenitet treba da bude strateški cilj Srbijе
  • Prof. Tatjana Brankov: Srbiji treba ombudsman za snabdevanje hranom
  • Brnabić: Biotehnologija ključna za medicinu, poljoprivredu i prehrambenu industriju - biće među prioritetima nove vlade
  • Samodovoljnost u proizvodnji hrane na Zapadnom Balkanu
  • Rio Tinto "brani" Srbiju od GMO?

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

  • Da li je Evropska unija izabrala da prati Ameriku na polju GMO (NGT)?
  • Nove alternative za šećer: Šanse i zamke nove hrane (Novel Food)
  • Evropski sud pravde, 25. 7. 2018: Оrganizmi stvoreni NGT potpadaju pod Direktivu o GMO
  • EFSA (EU) daje "zeleno svetlo" glifosatu, uprkos prazninama u podacima i otvorenim problemima?
  • Pesticidi u konvencionalnoj i organskoj poljoprivredi

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

  • Raundap (glifosat) predmet grupne tužbe u Australiji
  • IARC, SZO: Veštački zaslađivač aspartam verovatno kancerogen za ljude
  • GMO kukuruz povod za "rat" SAD i Meksika
  • Brazil odobrio uzgoj i prodaja HB4 - GMO sorte pšenice
  • Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

  • Ustav Republike Srbije
  • Vikiliks: Srbija - Novi zakon o GMO ne podleže STO, Vlada obećava da će ga izmeniti vremenom
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
  • Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima
Detaljno: OVDE

GMO: VIDEO

  • Rastuća sumnja u GM useve
  • Grinpis: Opasnost od GM pšenice
  • In memoriam: Arpad Pustaji (1930-2021)
  • Argentinsko loše seme
  • Seme pobune
  • Vikiliks: Rat, laži i videotrake
  • Rat za seme
  • Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM , JUTJUB

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv GMO u Srbiji?

Ostale ankete
https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ http://vrabac.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ https://www.ijfk.info/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://www.pekgora.org/ http://fondacijarsum.org/ http://www.vfphysical.rs/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html http://test.prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://test.prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html