Usklađivanje regulatornog sistema Srbije koji se odnosi na pitanje GMO sa pravnim okvirom EU

Sažetak

U procesu usklađivanja pravnog sistema Republike Srbije sa pravnim okvirom Evropske unije, neophodno je i usklađivanje regulatornog sistema koji se odnosi na savremenu biotehnologiju i upotrebu genetički modifikovanih organizama (GMO). Pored toga, tematika upotrebe genetički modifikovanih organizama izaziva veliku pažnju javnosti, u prvom redu zbog moguće kultivacije poljoprivrednih GM kultura, kao i upotrebe GMO i proizvoda od GMO u ishrani ljudi, pa je analiza potrebnih uslova za usklađivanje sa pravnim okvirom Evropske unije i neophodnih izmena u regulatornom sistemu Republike Srbije od višestruke koristi.

Analiza ukazuje da je postojeći regulatorni sistem neusaglašen sa pravnim okvirom Evropske unije, te je istovremeno i restriktivan i nebezbedan, pa je potrebno ponovo uspostaviti balansiran pristup savremenoj biotehnologiji (korišćenje prednosti i prevenciju rizika) koji zagovaraju svi relevantni međunarodni dokumenti. Stoga je potrebno doneti novi Zakon o GMO koji bi bio usklađen sa propisima EU te samim tim i sa svim drugim relevantnim međunarodnim dokumentima (Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti, Kartagenskim protokolom o biološkoj sigurnosti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, dokumentima Codex allimentarius i propisima Svetske trgovinske organizacije). Pri ovome se mogu koristiti pozitivna iskustva iz osam godina uspešne primene prethodnog Zakona o GMO iz 2001. godine i Predlog zakona o GMO iz 2009. godine.

Adekvatna promena pravnog sistema Republike Srbije bi, uz očuvanje naučnog i stručnog potencijala u Republici Srbiji, omogućila kako korišćenje svih prednosti savremene biotehnologije, tako i adekvatnu zaštitu od mogućih rizika putem primene adekvatne metodologije i principa procene rizika, monitoringa i sledljivosti. Usaglašavanje sa propisima EU iz ove oblasti bi takođe dalo mogućnost i za izuzimanje iz kultivacije pojedinih GM kultura na osnovu socio-ekonomskih i drugih razmatranja, pravo na izbor proizvoda preko obaveznog obeležavanja proizvoda koji sadrže GMO, kao i pravo na izbor tipa poljoprivredne proizvodnje preko mera za koegzistenciju. Usaglašavanje bi trebalo i da omogući učešće javnosti u donošenju propisa i odluka vezanih za GMO i proizvode od GMO u skladu sa članom 23. Kartagenskog protokola o biološkoj sigurnosti i amandmanom na Arhusku konvenciju o pristupu informacijama, učešću u donošenu odluka i pristupu pravosuđu u pitanjima vezanim za životnu sredinu.

Zaključci i preporuke

Nakon analize regulatornog sistema Republike Srbije koji se odnosi na genetički modifikovane organizme i proizvode od njih mogu se izvesti sledeći zaključci i dati sledeće preporuke:

Neophodno je doneti novi Zakon o GMO i ponovo uspostaviti balansirani pristup savremenoj biotehnologiji, jer je postojeći zakon istovremeno i restriktivan i nebezbedan, i nije usklađen ni sa propisima Evropske unije ni sa pravilima Svetske trgovinske organizacije
U izradi novog Zakona treba se rukovoditi propisima Evropske unije jer oni omogućavaju potreban nivo zaštite preko adekvatnih procedura procene rizika, sadrže mogućnost izuzimanja iz kultivacije GM kultura a istovremeno su i usklađeni sa Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti, Kartagenskim protokolom o biološkoj sigurnosti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, dokumentima Codex allimentarius i propisima Svetske trgovinske organizacije.
U izradi novog Zakona treba se rukovoditi se i iskustvima iz uspešne primene Zakona o GMO iz 2001. u periodu 2001-2009. Takođe se Predlog zakona o GMO koji je bio 2009. upućen u Skupštinu može koristiti kao osnova za izradu novog zakona.
Radi adekvatne primene savremene biotehnologije, kao i sprovođenja adekvatnih procena rizika za različite tipove upotrebe GMO i proizvoda od GMO potrebno je očuvati i dalje razvijati naučni i stručni potencijal Republike Srbije u čitavom nizu oblasti. Procedure prоcеne rizikа mоrаju biti nаučnо zаsnоvаne i treba uklјučuju еkspеrtе iz vеlikоg brоја rаzličitih strukа zаvisnо оd tipа mоdifikаciје i potencijalne upоtrеbе GМО.
U pravnom sistemu Republike Srbije koji se odnosi na GMO je potrebno predvideti i adekvatne mere za monitoring i sledljivost GMO i proizvoda od GMO
U pravnom sistemu Republike Srbije koji se odnosi na GMO je potrebno predvideti odgovarajuće mere za obezbeđivanje koegzistenicije kao i načelnu mogućnost donošenja odluka o izuzimanju iz kultivacije konkretnih GM kultura, i to na osnovu i socio-ekonomskih faktora
U pravnom sistemu Republike Srbije koji se odnosi na GMO je potrebno predvideti i adekvatno obeležavanje GMO i proizvoda od GMO, radi omogućavanja prava na izbor proizvoda od strane potrošača.
U pravnom sistemu Republike Srbije koji se odnosi na GMO je potrebno predvideti i komunikaciju rizika, informisanje i učešće javnosti u donošenju propisa i odluka vezanih za GMO i proizvode od GMO u skladu sa članom 23. Kartagenskog protokola o biološkoj sigurnosti i amandmanom na Arhusku konvenciju o pristupu informacijama, učešću u donošenu odluka i pristupu pravosuđu u pitanjima vezanim za životnu sredinu.
Pri komunikaciji sa javnošću o promenama u pravnom sistemu Republike Srbije koji se odnosi na GMO potrebno je posebno naglašavati da se pri proceni rizika od GMO, nе mоžе dаvаti uоpštеn vеć sаmо kоnkrеtаn оdgоvоr u svаkоm pојеdinаčnоm slučајu i tо sprоvоdеći prоcеnu rizikа kоd svаkе priјаvе zа određeni modifikacioni događaj, оdrеđеnu upоtrеbu i određenu životnu sredinu (princip “slučaj po slučaj”).

O autori

Dr Aleksej Tarasjev, naučni savetnik i rukovodilac Odeljenja za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" Univerziteta u Beogradu, je stručnjak u oblastima evolucione ekologije i ekološke genetike biljaka. Čitav niz godina učestvuje u radu prvo Nacionalnog, a zatim i Stručnog saveta za biološku sigurnost pri ministarstvu Republike Srbije zaduženom za poljoprivredu. Dr Tarasjev je radio i radi kao ekspert za pitanja procene rizika od genetički modifikovanih organizama i komunikacije tih rizika, kao i pitanja vezana za razmenu informacija iz oblasti biološke sigurnosti za različite organizacije i tela UN: UNEP, FAO UN, i Sekretarijat konvencije o biološkoj raznovrsnosti.

Izdavači: ISAC fond, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove

PREPORUKA PPNS

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA

GALERIJA PPNS: SRBIJA BEZ GMO - KRAGUJEVAC 2019

GALERIJA PPNS: SRBIJA BEZ GMO - KRAGUJEVAC 2019 II

GALERIJA PPNS: SRBIJA BEZ GMO - BEOGRAD 2019

GALERIJA PPNS: SRPSKI ANSAMBL SMILJE

GALERIJA PPNS: MARŠ PROTIV BAJERA - HAMBURG 2019

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMO, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)

ARHIVA PPNS