Evropski sud pravde je odlučio da hrana proizvedena putem niza novih biotehnoloških tehnika uzgajivanja treba da bude smatrana genetski modifikovanim organizmom (GMO) i tako potpadne pod stroge evropske regulative za takve proizvode.
Ta odluka suda, posle koje će hrana prolaziti posebne bezbednosne provere i ograničenja u oznakama, smatra se velikom pobedom aktivista za životnu sredinu nad biotehnološkom industrijom.
Biotehnološke kompanije su radile na novoj generaciji tehnologija za promenu genetskog materijala biljaka i životinja, i dugo se raspravljalo o tome da li moraju da se usklade sa evropskim propisima o ograničavanje genetskih modifikacija, koji su mnogo stroži od onih u SAD.
U današnjoj odluci, sud je naveo da organizmi stvoreni novim uzgajivačkim tehnikama "potpadaju, u principu, pod okvir Direktive o GMO i podložni su obavezama koje ta direktiva nameće".
Industrija tvrdi da nove tehnike olakšavaju stvaranje organizama otpornih na sušu i bolesti, a istovremeno hranljivijih, i da će njihovo podvrgavanje strogim propisima omesti razvoj. Protivnici kažu da će nekontrolisani razvoj dovesti prirodu i zdravlje ljudi u opasnost.
Nemačka ministarka za životnu sredinu Svenja Šulce pozdravila je odluku i nazvala je "dobrom vešću za životnu sredinu i zaštitu potrošača" kao i "jasnom posvećenošću principa preventivnosti u Evropi".
"Sad konačno imamo potrebnu pravnu sigurnost i transparentnost za potrošače, istraživače i industriju. Zaštita životne sredine i zdravlja su naš najviši prioritet i kad se radi o novim genetičkim tehnologijama", rekla je Šulceova.
EU POOŠTRAVA PRAVILA O GMO USEVIMA
Evropski sud pravde (EJC) presudio je u sredu 25. jula da novi set tehnika u genetskom inženjeringu, osmišljen od strane biotehnoloških firmi, ipak podleže pravilima o genetski modifikovanim organizmima (GMO).
Tehnike uzgoja organizma kreiranih mutagenezom ranije su bile izuzete iz ovih pravila. Mutageneza predstavlja proces u kojem su određene genetske sekvence uklonjene, ali nijedna strana sekvenca nije dodata. Ovaj izuzetak osporen je od strane malih francuskih poljoprivrednika, a njihova tužba je došla čak do najvišeg suda u Evropi.
Odluka suda glasi:
- Nove tehnike u mutagenezi kao što su „molekularne makaze“ nose isti rizik za ljude, životinje i okolinu kao što sa sobom nosi i tradicionalni genetički inženjering.
Hrana proizvedena putem ovih najsavremenijih tehnologija mora biti podvrgnuta istim procenama rizika, praćenju i sistemu etiketiranja kao što se to zahteva kod tradicionale GMO hrane.
Jedino alatke za mutagenezu koje su „konvencionalno korišćene pri različitim upotrebama i imaju dugačku evidenciju sigurnosti“ biće izuzete u budućnosti.
Zašto su tehnike kontroverzne
Uprkos tome što su prethodno izuzete od pravila, tehnike kao što su „molekularne makaze“ imaju isti efekat na useve kao što bi imalo i unošenje stranih gena. Mogu da proizvedu nove varijacije genetski modifikovane hrane po stopi „van svih proporcija“ u poređenju sa starim metodama mutageneze.
Reakcija proizvođača hrane
Velike farme i kompanije koje proizvode hranu tvrde da su novi alati za mutagenezu neophodni kako bi išli u korak sa globalnom potražnjom i konkurencijom.
Reakcija javnosti
Zagovornici potrošača pozdravili su presudu, jer su evropski kupci izuzetno oprezni kada se radi o genetski modifikovanoj hrani i zabrinuti zbog toga što se ona pojavljuje u prodavnicama neoznačena. Pobornici zdrave životne sredine su, takođe, zadovoljni zbog ovog poteza. Mute Šimpf iz udruženja Prijatelji Zemlje izjavio je da odluka Evropskog suda pravde „pobeđuje poslednji pokušaj biotehnološke industrije da progura neželjene genetski modifikovane proizvode na naša polja i tanjire.
Foto: Corporate Europe Observatory, Food Navigator Izvori: N1, DW
ARHIVA PPNS
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0