Evropska unija, barem po jednoj stvari, brzo "hvata korak" sa najgorim aspektom američke demokratije - jačanjem moći lobista. Iako se Brisel nije baš toliko približio Vašingtonu, glavni grad Belgije i EU ide u tom pravcu. Prema procenama organizacije Transparensi internešenel, u Briselu deluje oko 35.000 lobista jer se tu odlučuje o zakonima koji će se primenjivati u 28 članica EU.
Kancelarije u Briselu imaju i američki tehnološki džinovi poput Gugla čije sedište u tom gradu ima 14 zaposlenih od kojih devetoro ima akreditive za ulazak u Evropski parlament.
Broj lobista u Briselu samo će rasti jer više moći privlači više lobista, piše nemački Handelsblat Global (Handelsblatt).
"Gde god je neki novi propis, tu je odmah mnogo posla za lobiste i advokate", kaže bivši lobista industrije energije Lars Peter Svane koji vodi sajt za traženje poslova Eurobrušels.com. Kako je dodao, 80% ljudi angažovanih preko sajta ide na poslove lobiranja.
Ranije si, rekao je pak jedan lobista koji je želeo da ostane anoniman, mogao da utičeš tako što nekog zvaničnika izvedeš na skupu večeru.
Međutim, propisi o pristupu lobista institucijama u Briselu tokom poslednjih godina su sve oštriji i to više ne ide kao nekada.
Danas su na snazi stroge mere zaštite transparentnosti. Zahvaljujući predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru, lobisti moraju da se pre nego što se sretnu sa zvaničnicima koji rade u institucijama upišu u javni, "onlajn" registar.
U Evropskom parlamentu i Savetu EU pravila su još uvek malo "labavija". Ipak, i tu "dva jednostavna pravila mogu da se primene na EP i Savet: nema sastanaka sa neregistrovanim lobistima i svi sastanci s lobisitima moraju da se objave", kaže aktivista Transparensi internešenela Danijel Frojnd (Daniel Freund).
Evroposlanik Jan Filip Albreht (Jan Philipp Albrecht) objavio je opis sastanka sa lobistom na svom sajtu iako to nije morao. Taj evroposlanik vodi pregovore o evropskim propisima o temi za koju su lobisti najzainteresovaniji - o strogoj zaštiti privatnosti. Ti propisi promeniće, kada stupe na snagu 2018, način na koji kompanije obrađuju podatke potrošača.
Pre nego što je taj zakon usvojen 2016. godine, Albreht je dobio 3.999 amandmana od drugih evroposlanika, više nego za bilo koji EU zakon do tada. Bio je to znak interesovanja kompanija i lobisti su koristili mogućnost pristupa Parlamentu da sugerišu promene zakona u nadi da će evroposlanici njihove pozicije pretočiti u amandmane.
Kako piše nemački ekonomski dnevnik, zaštitnica građana EU Emili O’Rejli (Emily O’Reilly), koja stalno ima posla sa žalbama oko transparentnosti, kaže da lobisti uspevaju da nađu "rupe" u pravilima i izbegnu izveštavanje o svim sastancima sa evroposlanicima.
Lobisti se nekada predstavljaju kao advokati koji imaju privilegiju da zbog poverljivog odnosa advokat-klijent ne izveštavaju o razgovorima.
"Mi ne samo da primenjujemo zakon, mi pomažemo da se on uobliči", promoviše svoje usluge u EU na svom sajtu američka advokatska firma Vajt i Kejs (White & Case).
Prema dokumentu koji je dobio Handelsblat, jedan zaposleni te firme sreo se sa dva zvaničnika iz Komisijinog departmana za trgovinsku politiku u oktobru 2015. Taj sastanak nikada nije uspisan u "onlajn" registar transparentnosti EK.
Kako rad lobista utiče na život običnih građana, najbolje pokazuje skandal Dizelgejt. Naime, EU je 2016. usvojila zakon kojim se dozvoljava da automobili na dizel emituju opasni azot oksid duže vreme nego što je Komisija prvobitno predložila. To odlaganje podržavale su nemačke automobilske kompanije u saradnji sa nemačkom vladom.
Komentara: 0