Evropska unija treba da ublaži stroga pravila o genetskoj modifikaciji i dozvoli naučnicima da razvijaju useve koji mogu da izdrže "klimatsku vanrednu situaciju", navodi se u otvorenom pismu 35 dobitnika Nobelove nagrade i više od 1.000 naučnika, javlja Dnevni evropski servis.

Odbor Evropskog parlamenta za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane će naredne sedmice glasati o predlogu Evropske komisije da se nove genomske tehnike izuzmu iz evropskih propisa o zabrani GMO, a naučnici su pozvali poslanike da svoje odluke usklade sa naučnim napretkom i da glasaju za tu tehnologiju.

U pismu poslatom evroparlamentarcima 19. januara naučnici su istakli da bi nove genomske tehnike mogle da učine useve otpornijim na bolesti i ekstremne vremenske prilike koje postaju sve snažnije kako se planeta zagreva.

Naučnici su istakli da bi nova pravila pomogla poljoprivrednicima da smanje upotrebu pesticida i veštačkog đubriva, dodajući da se za neke biljke koje je teško uzgajati konvencionalnim sredstvima, kao što su voće, vinova loza i krompir, koriste neki od najštetnijih pesticida u EU.

Oni su dodali da konvencionlne metode uzgoja useva otpornih na klimatske promene traju predugo, godinama, pa čak i decenijama. "Nemamo to vreme u doba klimatske vanredne situacije", napisali su.

Slanje pisma je organizovala ekološka neprofitna organizacija WePlanet, a među potpisnicima su naučnice Emanuela Šarpentje i Dženifer Doudna koje su dobile Nobelovu nagradu za svoj izum Crispr "genetske makaze", alat za modifikaciju DNK, psiholog Stiven Pinker i filozof Piter Singer.

Ekološke grupe se uglavnom snažno protive nastojanjima da se menja genetski kod biljaka i drugih organizama, iz straha za njihovu bezbednost i zbog opasnosti od neželjenih posledica.

Zagovornici novih tehnologija tvrde da su takvi rizici mali u poređenju sa poznatim opasnostima gubitka biodiverziteta, klimatske krize i gladi.

Naučnici su u pismu istakli da nove genomske tehnike mogu da pomognu u postizanju održive poljoprivrede, bezbednosti hrane i inovativnih medicinskih rešenja.

"Evropski parlament može da odbaci mrak anti-naučnog straha i umesto toga da gleda ka svetlu prosperiteta i napretka", zaključeno je u pismu.

Jedna manja grupa naučnika je u decembru objavila otvoreno pismo u kojem izražava protivljenje izmeni propisa o novim genomskim tehnikama jer se ne može garantovati bezbednost životne sredine i zdravlja ljudi, tražeći da sve biljke sa izmenjenim genima podležu obaveznoj proceni rizika od slučaja do slučaja, podsetio je Gardijan.

ARHIVA PPNS GMO I ZAGAĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE - DOC. DR DUŠKO BRKOVIĆ


Poljoprivrednici ponovo na ulicama Berlina: Hiljade ljudi na protestu protiv plana vlade

Oko deset hiljada nemačkih poljoprivrednika izašlo je na ulice Berlina u znak protesta protiv plana vlade da ukine poreske olakšice za nabavku dizela koji se koristi u poljoprivredi.

Okupljeni su nosili transparente na kojima piše "Zaustavimo nepravdu i glad - ojačajmo prava poljoprivrednika širom sveta", prenosi Berliner Morgenpost.

Poljoprivrednici su uzvikivali: "Dobroj hrani potrebna je budućnost - za seosku i organsku poljoprivredu, bez GMO!" i "Umorni smo od agroindustrijskog kompleksa".

U Nacrtu zakona o finansiranju budžeta nalazi se, između ostalog, i sporno smanjenje subvencija za dizel za poljoprivrednike, koje postoji već 70 godina, ali i veće takse za vazdušni saobraćaj i strože sankcije u oblasti socijalne pomoći za nezaposlene.

Potrebna nam je pravedna i inkluzivna tranzicija za sve, i za poljoprivrednike

Godišnje demonstracije "Dosta nam je" ("Vir haben es Satt") održane su u Berlinu, koju koordinira koalicija od preko 50 organizacija.

U svojoj dvadeset četvrtoj godini, demonstracije imaju za cilj da se poljoprivrednici bore protiv negativnih posledica agrobiznisa i podignu svest o njima, a to uključuje ugrožavanje egzistencije mnogih malih farmi svake godine i podrivanje prava potrošača na transparentnost i izbor, kao i povećanje standardizacije ukusa, čime se gubi biodiverzitet. Industrijska poljoprivreda zapravo podriva raznovrsnost useva prisutnih na poljima farmera, konstantno doprinosi globalnoj emisiji CO2 i ispušta zagađivače u zemljište i podzemne vode, osiromašujući nutritivni kvalitet hrane i šteti našem zdravlju.

ARHIVA PPNS GMO I ARHUSKA KONVENCIJA - TINА JANJATOVIĆ


Našim poljoprivrednicima su potrebne fer cene za svoje proizvode, politika koja je okrenuta budućnosti i bezbedno finansiranje

Poljoprivrednici, konvencionalni i organski, aktivisti za zaštitu životne sredine i prava životinja, aktivisti razvojne saradnje i pokreta za hranu, posvećeni mladi ljudi i kritični građani zajedno demonstriraju u korist ruralne, ekološkije poljoprivrede i poljoprivrede bez GMO.

Ovogodišnje demonstracije dolaze nakon što su kolone traktora proteklih dana blokirale puteve u Nemačkoj.

- Protesti poljoprivrednika se odvijaju u pozadini decenija pogrešne poljoprivredne politike, koju oštro kritikujemo. Našim poljoprivrednicima su potrebne fer cene za njihove proizvode, politika koja je okrenuta budućnosti i bezbedne finansijske obaveze, koje i danas nedostaju kako bi se restrukturirala poljoprivreda na način koji je pogodan za klimu i životinje. I nama je dosta! Trenutni otpor poljoprivrednog sektora najavi kratkoročnih smanjenja subvencija bio je predvidljiv. Prelazak na održivost je hitan, mora biti inkluzivan i omogućiti svima da odigraju svoju ulogu, rekla je Nina Volf, predsednica Slou fud Nemačke i članica Međunarodnog odbora Slou fud.

Poslednjih godina industrijski evropski farmeri snažno su protestovali protiv politike kao što je Grin dil, cilj im je da sistemi hrane budu pravedni, zdravi i ekološki prihvatljivi. Ove politike utiču na industrijski poljoprivredni sektor, odgovoran za oko 14% globalnih emisija gasova staklene bašte. U Holandiji, Belgiji, Irskoj, Španiji i Francuskoj, dogodile su se slične akcije sa konvojima traktora ili farmera koji su izašli na ulice u znak protesta protiv politike zaštite planete koji košta previše.

- Poljoprivrednici su uhvaćeni između pritiska politike, prehrambene industrije i velike maloprodajne distribucije. Najizdašnije subvencije, iz Zajedničke poljoprivredne politike, kao i sve savetodavne usluge na koje se oslanjaju, snažno su usmerene ka industrijskoj poljoprivredi i sve većoj proizvodnji od 1960. godine. Nije iznenađenje da promena kursa koju zahteva politika ispunjava frustracije i otpor industrijskih farmera. Ovde nije u pitanju poljoprivreda naspram životne sredine. Poljoprivrednici se oslanjaju na prirodu, poljoprivredi je potrebna zdrava sredina da bi napredovala. Međutim, više od 80% staništa u Evropi je u lošem stanju, a prinose nekih useva već su pogodili loše zemljište, nedostatak vode i ekstremni vremenski uslovi.

Posebno su kritikovani postupci federalnog ministra finansija Kristijana Lindnera. Trube, bubnjevi i muzika gajda su pratili protest pod motom "Dobroj hrani potrebna je budućnost – za poljoprivredu bez GMO, ruralnu i ekološki prihvatljivu poljoprivredu!".

Milana Miler, farmerka iz Ercgebirgea, izjasnila se, između ostalog, protiv deregulacije genetskog inženjeringa od strane Komisije EU: Mora se sprečiti da se genetski modifikovane biljke u budućnosti odobravaju bez procene rizika i obeležavanja. Portparolka "Petkom za budućnost" Luisa Nojbauer upozorila je na ekološki kolaps. Neophodna je transformacija poljoprivrede, industrije i proizvodnje energije što nije moguće bez dodatnih ulaganja, rekla je Nojbauer. Član odbora Grinpisa Martin Kajzer pozvao je saveznu vladu da usvoji socijalno pravednu poljoprivrednu politiku. Poljoprivrednici moraju biti na odgovarajući način nagrađeni ako štite biodiverzitet i klimu i poboljšaju dobrobit životinja, rekao je Kajzer.

Na transparentima učesnika, između ostalog, pisalo je "Zemlja farmera u rukama farmera", "Hrana je politika!" ili "Seljaci ispred korporativnih interesa".

Inka Lange, portparolka alijanse, rekla je da se mora okončati "zastoj poljoprivredne politike proteklih decenija". Ekološka i ruralna poljoprivreda je osnova za ekološki prihvatljiv sistem ishrane otporan na krize.

Klaudija Gerster, poljoprivrednik i član saveznog odbora radne grupe za ruralnu poljoprivredu, kritikovala je da je decenijama duga izvozno orijentisana poljoprivredna politika uništila cene na farmama i dovela farme do izumiranja. Poljoprivrednicima je potreban politički okvir kako bi bili u stanju da nameću cene koje pokrivaju troškove prehrambenoj industriji i maloprodaji, kao i sigurnost ekonomskog planiranja za restrukturiranje stočarstva. "Možemo da zaštitimo klimatske promene, dobrobit životinja i biodiverzitet, ali ovaj rad mora biti nagrađen".

Izvori: Dnevni evropski servis; Juro njuz; Slow Food; Tagesschau, 19. i 20. 1. 2024.

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS