Ruski parlament je usvojio nacrt zakona kojim se zabranjuje gajenje i uvoz genetski modifikovanih organizama. Zahvaljujući novom zakonu Rusija može da postane „zemlja organske hrane”, ali i da zaostane u naučnom sektoru
Krajem juna Državna duma Ruske Federacije usvojila je nacrt zakona kojim se zabranjuje gajenje i kultivisanje genetski modifikovanih biljaka i životinja na teritoriji Rusije. Ruski predsednik Vladimir Putin je potpisao zakon kojim se uvodi zabrana, izuzev u naučne svrhe. Dokument predviđa kazne do 500 hiljada rubalja za kršenje zakona o GMO, navodi se na zvaničnom portalu o pravnim informacijama.
Zakon predviđa administrativnu odgovornost za uzgoj genetski modifikovanih organizama osim „u dozvoljenim slučajevima”. Za kršenje se uvode kazne od 10-50 hiljada rubalja za odgovorna lica i 100-500 hiljada rubalja za pravna lica, prenosi portal newsru.com.
Pritom uvoz GMO u zemlju ostaje moguć. Uvoznici GMO proizvoda će morati da prođu posebne registracione procedure. Ali ruska vlast može da zabrani uvoz određenih GMO proizvoda „na osnovu rezultata ispitivanja njihovog uticaja na čoveka i životnu okolinu”. Vlada RF je najavila da će zabraniti i uvoz genetski modifikovanih proizvoda u Rusiju ukoliko se otkrije da oni negativno deluju na ljude i prirodnu sredinu.
Od 1. januara 2017. godine genetski inženjering će se u Rusiji primenjivati samo u cilju sprovođenja ekspertiza i naučnoistraživačkih radova. Za kršenje zakona funkcioneri će morati da plate novčanu kaznu u visini od 150-750 dolara, dok će kazna za kompanije iznositi 1.500-7.500 dolara.
Ranije je u Rusiji bio na snazi moratorijum na gajenje genetski modifikovanih organizama (GMO), ali on nije predviđao nikakvu kaznu u slučaju njegovog kršenja.
Zakon su oberučke prihvatili vlasnici ruskih firmi za proizvodnju organske hrane, čije poslovanje je znatno napredovalo tokom protekle decenije.
„GMO je idealno sredstvo pomoću koga svetsko tržište kontrolišu velike korporacije poput američkog biohemijskog giganta Monsanto koji danas proizvodi skoro 50% genetski modifikovanih semena”, kaže Boris Akimov, osnivač poljoprivredne zadruge LavkaLavka.
Radost ruskih poljoprivrednika ne dele ruski naučni krugovi. Oni strahuju da će se zabrana GMO u poljoprivredi odraziti i na naučna istraživanja, jer za njima neće biti potrebe. „Svi napredni naučnici iz oblasti genetike otići će na Zapad”, smatra molekularni genetičar Stanislav Polozov.
Prema anketama koje je sproveo Sveruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM), 82% građana Rusije ima negativan stav prema korišćenju GMO i smatra da takve proizvode treba zabraniti. „To je rezultat elementarnog nepoznavanja biologije, kao i ’zastrašivanja javnosti tobožnjim posledicama korišćenja GMO’ kojima se bave mediji”, kaže Aleksandar Pančin, novinar i stariji naučni saradnik Instituta za probleme prenosa podataka Ruske akademije nauka.
Po njegovim rečima, samo 23% građana Rusije zna da svi proizvodi sadrže gene, a ne samo genetski modifikovani proizvodi. „Ni u SAD ljudi nisu mnogo upućeni u ovu oblast. I tamo 82% stanovnika smatra da treba uvesti obavezno obeležavanje proizvoda koji sadrže GMO, a 80% Amerikanaca želi da se slične etikete uvedu i za proizvode koji sadrže DNK”, kaže Pančin.
107 nobelovaca je 30. juna 2016. godine potpisalo otvoreno pismo u kome se uzima u zaštitu GMO, i to nije prva takva akcija. Naučnici polaze od toga da šteta od GMO još uvek nije nedvosmisleno dokazana. „Izgleda da ne postoji način da se testiraju sve moguće posledice tokom dovoljno dugog perioda koji bi omogućio dobijanje apsolutnog odgovora na ovo pitanje”, kaže Anastasija Belostocka, stručnjak za agronomiju u Moskovskoj školi menadžmenta „Skolkovo”.
Sa zabranom uvoza i gajenja GMO ruski eksperti dovode u vezu dva scenarija razvoja poljoprivrede u Rusiji. Pozitivan scenario se sastoji u tome da Rusija može postati jedan od najvećih svetskih proizvođača organske hrane, a negativan je taj što u sferi biotehnologija Rusija može zaostati za vodećim zemljama sveta.
Danas su SAD vodeći proizvođač i potrošač organske hrane. Namirnice sa etiketom Organic čine 4,2% ukupnog prometa u maloprodaji. Prema podacima IFOAM, na ruskom tržištu zasada samo 0,1% gazdinstava ima Organic sertifikat, ali potražnja za takvim namirnicama u Rusiji raste u proseku za 5-10% godišnje, saopštava „Rosijska gazeta”.
Glupo je stvarati organsku supersilu bez genetskog inženjeringa, smatra Aleksandar Pančin: „Ima mnogo primera kada je genetski inženjering pomogao proizvođačima organske hrane da stvore čistije organske proizvode”.
Mnoge zemlje koriste GMO neposredno za gajenje sorti i hibrida koji su otporni na sušu, bolesti, herbicide, insekte-štetočine i nepovoljne klimatske uslove. „Danas je 95% soje i kukuruza u Brazilu i Argentini genetski modifikovano”, kaže Aleksandar Gaponjenko, glavni naučni saradnik Instituta za biologiju razvoja Ruske akademije nauka. Po njegovim rečima, u Rusiji se sada praktično ne proizvode takve otporne sorte i hibridi.
Pored toga, Rusija će morati da reši i pitanje organskog semena. „U Rusiji sada ne postoji baza za dobijanje semena. Seme koje se koristi na ruskim poljima je uvozno”, kaže Stanislav Polozov. „Ukoliko uvoznici odbiju da nam prodaju seme bez GMO, to može izazvati slabu letinu i glad, jer jednostavno nećemo imati šta da sejemo”.
Komentara: 0