U okviru projekta "Kragujevac bez GMO 2024", udruženje PRVI PRVI NA SKALI organizuje predavanje "Zaštita genofonda i ekosistema od GMO"prof. dr Vladana Pešića, genetičara, redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Prvo ovogodišnje predavanje biće prikazano na portalu PRVI PRVI NA SKALI www.prviprvinaskali.com u subotu 26. oktobra od 12 časova.
O predavaču
Profesor Pešić je objavio više od 120 naučnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima sa recenzijom, u zbornicima radova sa međunarodnih i domaćih skupova. Autor je i koautor dve knjige, dva udžbenika, naučne monografije i dva poglavlja u međunarodnim monografijama.
Pored ostalog, dobitnik je nagrade "Lazar Stojković" Matice srpske za monografsko delo "Ekološki aspekti održive poljoprivrede" i predsednik udruženja "Poljoprivredni forum" koje je osnivač glasila "Agroportal - znanje je moć".
O predavanju
Pešić odgovara na pitanja: zašto bi bilo pogubno ako bi Srbija pristala na bilo kakvu proizvodnju genetički modifikovanih organizama i zašto Srbija treba da neguje imidž proizvođača zdrave hrane; ukazuje na moguće zloupotrebe GMO u nauci, pojašnjava platformu za bioterorizam, ističe da je javnost u Srbiji dovoljno rekla kada je najveći broj gradova i opština izglasao da ne želi GMO na svojoj teritoriji, poput Kragujevca.
- Ova tema dugo zaokuplja pažnju, kako naše, obične i naučne javnosti, tako i naučnih krugova u svetu. Ova tehnologija, koja se koristi u stvaranju genetički modifikovanih organizama (GMO) polako odlazi u istoriju, a nju već sada zamenjuju genetički editovani organizmi (GEO). Termini GMO i GEO predstavljaju primenu novih tehnologija koja zaokupljuje pažnju sa više aspekata. To nije samo aspekat etičkog karaktera, to je i geopolitika hrane, naučno i tehnički aspekt, biotehnološki, zdravstveno bezbedne, ekološki prihvatljive hrane i aspekt životne sredine uopšte. Po percepciji i ukusu više smo vezani za onu hranu koju su naši preci i roditelji probali, pri čemu novi ukusi nisu problem, oni jesu primamljivi ako poboljšavaju nutritivnu vrednost, ali kada je sintetička hrana u pitanju nisam siguran da njihova nutritivna vrednost, u funkcionalnom smislu, može odražavati ono što zovemo zdravim načinom života ili kvalitetom ishrane, smatra prof. Pešić.
Naša zemlja se u ključnim momentima usprotivila i dovela do ograničenja upotrebe komponenata koje ulaze u sastav hrane.
- Zvanično se kod nas GM biljke ne proizvode, ali smo imali primere da su donošena GM semena, uglavnom soje. Poveći broj tih parcela je uništen. Država može da se odbrani ako ima dovoljan broj inspektora, ali mislim da mi to nemamo. Preko trgovine smo otvorili uvoz one hrane koja u sebi sadrži te kompomente. Kod nas je dominantan licitin, iz GM soje, sastavni deo čokolada, aspartam - zaslađivač dobijen od GMO, kao i neke primese ubačene u stočnu hranu na bazi uvoza, uglavom iz Argentine - GM soja ili kukuruz, kaže profesor.
- Kao što znamo, mnoge opštine, pa i skupština grada Kragujevca, su se priključile apelu da se na njihovom području ne gaje GM biljke. To je pandan onoga što se dešava u Italiji - bez obzira na zvaničan stav Evropske komisije koji se mora slušati u Italiji, ona zadržava pravo da određene lokalne samouprave ograničavaju zone gde se ne smeju gajiti GM biljke i oni su od toga napravili tržišne brendove. Ne radi se samo o zaštiti geografskog porekla nekog proizoda nego i o mogućnosti da se zna da se tu proizvodi organska hrana, pored ostalog ističe predavač.
Predavanje je dostupno korisnicima interneta bez ikakvih ograničenja na portalu PRVI PRVI NA SKALI.
Komentara: 0