Američki gigant „Monsanto” samo nedelju dana pošto je objavljeno da ga preuzima „Bajer” saopštio da je kupio licencu za korišćenje nove tehnologije za preuređivanje naslednih informacija biljaka u poljoprivredi. - Kratko i jasno rečeno, nama u Srbiji GMO, ovakav kakav je, nije potreban
U razgovoru za „Politiku” ugledni genetičar Miodrag Dimitrijević, profesor s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je u ovoj fazi zaista teško davati prognoze šta će se tačno dešavati, ali da je njihovo spajanje već dovelo do stvaranja jedne jake evropsko-američke korporacijske osovine kao i da će se njeno delovanje u proizvodnji i na tržištu hrane osetiti već u bliskoj budućnosti.
Ali ciljevi ove dve kompanije nisu ni baš potpuno nepredvidivi. Njihova saradnja nije od juče?
Naravno. U oblasti agrara „Monsanto” i „Bajer” otpočeli su dugoročnu saradnju još 2007. godine i to u oblasti „ključnih tehnologija u poljoprivredi”. Njihovo aktuelno spajanje dugo se „kuvalo” i na kraju su se dogovorili da „Bajer” preuzima „Monsanto” za 66 milijardi dolara. Ovo je, naravno, brak iz računa „Monsanta”, vodeće semenske kompanije u svetu, koja drži negde oko 23 odsto tog tržišta, i „Bajera” s udelom u oko 10 odsto hemijsko-farmaceutske industrije. Ali, za mene lično, nešto drugo je bilo važnija vest od ove o kojoj je brujao čitav svet.
Šta je važnije od stvaranja ove supersile?
Daleko zanimljivije bilo je to da je „Monsanto”, samo nedelju dana pošto je objavljeno da ga preuzima „Bajer”, objavio da je kupio licencu za korišćenje nove tehnologije u poljoprivredi koja potpuno menja način stvaranja genetičkih modifikacija organizama, pa i poljoprivrednih kultura. Reč je o novom patentu (CRISPR/Cas9) čiji su autori dve naučnice s Univerziteta Kalifornija u Berkliju. Ovo rešenje smatra se do sada najmoćnijim i najviše obećavajućim metodom genske manipulacije, koje već sada izgleda veoma moćno, a svakako će i da se usavršava. Posle vesti da je licenca za korišćenje ove tehnologije u rukama „Monsanta” postalo je i mnogo jasnije šta možemo da očekujemo.
Koja je razlika u odnosu na dosadašnje metode?
Ovaj novi postupak menjanja naslednog materijala nudi daleko veću preciznost izmena (i više od 90 odsto, zavisno od organizma), bolju kontrolu ukupnog procesa, jeftiniji postupak i izmene na takav način da će pojam GMO najverovatnije da zahteva redefiniciju.
Uprošćeno, promene naslednog materijala mogu da budu mnogo finije, što se tiče količine naslednog materijala, nego do sada. A revolucionarno je da promene naslednog materijala mogu da se rade na više mesta simultano u čitavom genomu (ukupan nasledni materijal u ćeliji). Metod je primenljiv na svim organizmima, uključujući i ljude. Jeftiniji je i do sada najefikasniji od svih poznatih postupaka menjanja genoma.
Nagoveštavate potpuno novi nivo u razvoju GMO tehnologije?
Još pre više godina preciznost transgene tehnologije je upoređena s operacijom na mozgu pomoću lopate. To zaista nije bilo pogrešno poređenje. Transgena tehnologija kojom su se do sada proizvodili GMO je veoma gruba za jedan sofistikovan sistem, kakav je nasledni sistem. Jasno je to i kompanijama koje koriste tu tehnologiju. A vidljiv im je i otpor javnosti. Ovi najnoviji rezultati na polju genske manipulacije obećavaju da će GMO, kakav danas poznajemo, relativno brzo da nestane i da postane istorija pionirske faze transgene tehnologije. Kojom brzinom će ovo da se odvija zavisi od niza činilaca. Ključnim smatram efikasnost primene metoda CRISPR/cas9 na poljoprivrednim kulturama i kojom brzinom će se trošiti zalihe sadašnjeg GMO semena. Drugim rečima, direktno će da zavisi od tempa zamene transgenog sortimenta.
QUICK LEARNING OF CRISPR/CAS9
Izvor: OriGene Technologies Inc.
Posle ovakvih predviđanja, da li evropske države, a među njima i Srbija, mogu da sačuvaju proizvodnju i konvencionalno seme?
Nemaju sve zemlje Evrope uspešnu proizvodnju sopstvenog semena konvencionalnih poljoprivrednih kultura. Srbija ima, mada je od dvehiljadite mnogo učinjeno da se ova proizvodnja uguši i uništi. Mnoge naučne institucije u poljoprivredi su zatvorene, ili loše privatizovane (oko 50 odsto u oblasti biljne proizvodnje). Samo odgovorna politika u nacionalnom interesu može da obezbedi očuvanje nacionalnih resursa u koje spada i konvencionalna semenska proizvodnja.
Na društvenim mrežama objavljeno je da smatrate da u Srbiji, i pored toga što zakon zabranjuje, već jedemo GMO i da je razlog tome manjkavost i nejasnoća propisa.
Zakon koji je na snazi nema „nejasnoća”. Potpuno je jasan. Zabranjena je setva i promet GMO na teritoriji Srbije. Već u najskorije vreme, promenom tehnologije i primenom novih metoda, može da se desi da definicija GMO bude prilično izmenjena, pa time i mnogi zakoni širom sveta koji definišu odnos prema GMO.
Šta je onda nejasno u propisima?
Kada kažem nejasnoće, one nisu vezane za naše zakonsko rešenje, već za globalnu debatu – da li je životinja koja jede GM hranu i sama GMO, odnosno da li treba da se tretira tako. Poređenja radi, to bi značilo da i čovek koji jede GM soju (primera radi) i sam treba da bude tretiran kao GM čovek. U svakom slučaju sačekajmo da vidimo kako će kompanije da usvoje i upotrebe ovu novu tehnologiju, jer je kupovina licence na ovaj postupak od strane „Monsanta” samo prvi korak. Ako nova tehnika izmene genoma opravda velika očekivanja koja se u nju sada polažu, može lako da se desi da i debate koje se danas vode o GMO dobiju drugačiji tok, da nestanu stare i pojave se nove „nejasnoće”.
Šta vi mislite?
Kratko i jasno rečeno, mislim da nama u Srbiji GMO ovakav kakav je nije potreban. Mislim da u agraru imamo dovoljno problema i bez GMO. Od tih problema GMO nam ne rešava ni jedan jedini i samo nam dodaje nove probleme i rasprave, koje nas udaljavaju od puta oporavka srpskog agrara. Smatram da je potrebno da se jasno naznači iz kakve proizvodnje hrana potiče, što bi trebalo da važi za svu hranu i ne mora da bude vezano isključivo i samo za GMO. Međutim, ako govorimo o hrani u kojoj su moguće primese GMO, Srbija ima Pravilnik o obeležavanju GM hrane iz 2003 godine, koji je išao uz Zakon o GMO iz 2001. Da li pravilnici prestaju da važe izmenom samog zakona (naš je izmenjen 2009) ili važe dok se ne donese drugi pravilnik je već pitanje iz domena pravne nauke.
Budućnost u industriji hrane, šta možemo da očekujemo?
Svet je suočen s dramatičnom odlukom – kako dalje u proizvodnji hrane na planeti na kojoj su resursi ograničeni, a rast populacije se dramatično uvećava. Trka za profitom koju forsira kapitalizam uopšte, pa i u proizvodnji hrane, koja je počela sredinom prošlog veka industrijalizacijom agrara, dovela je do ozbiljnog ugrožavanja ekološke ravnoteže na Zemlji. Ignorisanje ekoloških i društvenih ograničenja u cilju težnje ka neograničenom rastu profita, što je suština kapitalističkog sistema, posebno u ovoj njegovoj poslednjoj neoliberalnoj i globalističkoj fazi, može da dovede do takvog iscrpljivanja prirodnih resursa i ekološkog kolapsa da planeta postane nepogodna za život. Dosadašnja industrijalizacija u proizvodnji hrane se najčešće pravdala humanim ciljem da se „nahrane gladni” i da se „reši pitanje gladi u svetu”.
Komentara: 0