Izdavač publikacije je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači su Akademijski odbor za selo SANU i Kabinet Milana Krkobabića, ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća.
Branislav Gulan, publicista, član UNS, prošlogodišnji dobitnik nagrade za životno delo UNS I UNCG, jedan je od autora "Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije" (84 strane). Pored njega, autori publikacije su prof. dr Danilo Tomić i Risto Kostov.
Publikacija ima za cilj da pomogne gazdisntvima u akciji koja se vodi u zemlji da se osnuje novih i obnovi rad u 500 zadruga. Za tu trogodišnju akciju obezbeđeno je ulaganje od 25 miliona evra. Prvi tiraž publikacije je 10.000 primeraka.
To znači da je država konačno prepoznala značaj zadruga i udruživanja, što je svetski trend sa 800 miliona zadrugara organizovanih u 750.000 zadruga.
Danas je oko tri milijarde ljudi u svetu povezano sa radom zadruga. U Srbiji postoji oko 1.500 zadruga i 123.000 zadrugara. U ovim zadrugama u Srbiji zaposleno je oko 10.000 radnika.
U Srbiji ima 4.709 naselja od kojih je 1.200 u fazi nestajanja, a u 1.034 ima manje od po 100 stanovnika. Pored toga u Srbiji danas opada broj stanovnika u 86 odsto naselja, a istovremeno je prazno i bez vlasnika oko 50.000 kuća. Trenutno u 150.000 njih niko ne živi. U 2.000 sela nema pošte, 500 njih nema asfaltni put, ni vezu sa svetom, dok u 400 sela nema ni prodavnice. Žitelji moraju na put da kupe hranu.
Uz to, Srbija raspolaže sa blizu 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga se tek 3,35 miliona hektara se obrađuje. Prosečna njiva je veličina 4,5 hektara, što znači da su posedi usitnjeni i da se svaštari da bi se preživelo na selu.
Zbog dosadašnjeg lošeg odnosa države prema agraru stočni fond je desetkovan, imamo manje od 900.000 goveda, oko 3,2 miliona svinja, a godišnje se proizvodi tek 400.000 tona svih vrsta mesa i troši oko 35 kilograma godišnje po stanovniku. Koliko je to malo najbolje govore činjenice da se pre dve i po decenije proizvodilo 650.000 tona i trošilo oko 65 kilograma godišnje po stanovniku. Sve ovo ukazuje na činjenicu da je tuga u srpskim selima koja ubrzano nestaju.
Da bi se oživelo srpsko selo, ovo je prva Vlada posle šest decenija koja je donela odluku da pomogne taj proces, da se vrati duh zadrugarstvu. Jer jedino kroz njega se može ostvariti taj cilj.
Inače, prva zadruga u današnjoj Srbiji osnovana je 1846. godine u Bačkom Petrovcu (Vojvodina), zatim 1894. godine u selu Vranovu. Povratak zadrugarstvu znači i povratak poverenja kod seljaka (imamo 628.000 gazdinstava). Posle dve decenjije čekanja, 2015. godine zadrugarstvo je dobilo i novi Zakon koji ni danas nije po njihovim merama, pa su potrebne hitne izmene i dopune kako bi se on uskladio sa svetskim zadrugarstvom. Ovo je tek početak povratka poverenja u zadruge, ali je potrebno vratiti i 200.000 hektara zadružne zemlje i više hiljada objekata. Zadrugari ni danas nemaju štedno kreditne zadruge koje bi mnogo značile u poslovanju zadruga, na čemu počiva svetsko zadrugarstvo.
Dakle, osnivanje novih i reafirmacija nekih postojećih zadruga treba da napravi prve korake u obnovi zapuštenih srpskih sela. Cilj je da se objedini i ujedini zadrugarstvo, kako bi zadrugari postali robni proizvođači.
Potrebna je nova agrarna politika i to će značiti spas sela i Srbije. Autori se zalažu da se državna zemlja, po 20 hektara besplatno ustupi mladima koji bi ostali da žive i rade na selu. Za sve ovo potrebna je nova agrarna politika i nova agrarna reforma.
Država će u svim odabranim zadrugama zaposliti barem po jednog stručnjaka koji treba da širi znanje i nove tehnologije. Poseban naglasak u zadrugama treba da bude povećanje proizvodnje, forrmiranje zadružnih i porodičnih prehrambenih firmi, kako bi naši seljaci prodavali na domaćem i stranim tržištu finalne proizvode sa oznakom geografskom porekla, a ne samo sirovine.
B. G.
VODIČ KROZ ZADRUGARSTVO SRBIJE
GDE SU OBEZBEĐENIH 25 MILIONA EVRA?
Moj cimer sa brojnih putovanja Branislav Gulan "optimistički" navodi da je za "trogodišnju akciju (razvoja zadrugarstva u Srbiji) obezbeđeno ulaganje od 25 miliona evra"!?
Nesporno je da je to prva deklarativna (i u 2017 godini minorna) podrška razvoju zadrugarstva u Srbiji tokom tranzicionog perioda.
Međutim, tih navodnih 25 miliona evra nigde nisu obezbeđeni - jer se u Srbiji Budžet donosi svake godine, a za 2017-tu je obezbeđeno svega 200.000.000 dinara ili 1.639.344 evra, odnosno za PRVU GODINU svega 6,56% od 25.000.000 evra u trogodišnjem programu razvoja zadrugarstva. To je prva konstatacija koja ukazuje na PARTIOKRATSKI MARKETING, a ne ozbiljne namere u podršci razvoja zadrugarstva.
S obzirom na objavljene kriterijume da se novoformirane zadruge podrže sa po 50.000 evra, a već aktivne sa po 100.000 evra, proizilazi da će se u PRVOJ GODINI podržati 12 novoformiranih zadruga sa po 50.000 evra (600.000 evra) - uglavnom u centralnoj Srbiji gde je zadrugarstvo već zamrlo i 10 već aktivnih zadruga sa po 100.000 evra (1.000.000 evra) - uglavnom u Vojvodini gde već postoji preko 400 aktivnih zadruga ili prosečno po jedna zadruga u svakom selu.
Koliko je to simbolična budžetska podrška razvoju zadrugarstva ukazuje i drugi pokazatelj: ovogodišnjih 1.639.344 evra koliko je izdvojeno za razvoj zadrugarstva u 4.542 sela čini svega 28,56% od 5.800.000 evra koliko je ista Vlada Srbije darivala samo jedniom inostranom investitoru - austrijskom Gerlingeru da u Sremskoj Mitrovici rekonstruiše klanicu MITROS i zaposli 300 radnika (19.333 evra po radniku!), a isti je do decembra 2016-te zaposlio samo 186 radnika i nije u Budžet Srbiji vratio 2.204.000 evra, niti je za njih plaćao bilo kakvu kamatu, što znači da je po radniku subvencionisan sa po 31.183 evra(!!!) ili 3,12 puta više nego po jednom zadrugaru - pod uslovom da zadruga ima samo minimalnih 5 članova!??? Toliko o (NE)ravnopravnosti ekonomskog položaja inostranih i domaćih investitora u Srbiji.
Komentara: 0