JAČA PODRŠKA SELU ZA BOLJU DEMOGRAFSKU SLIKU SRBIJE
Na 28. sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine (NS) Republike Srbije, održanoj 29. marta, prihvaćena je inicijativa narodnog poslanika prof. dr Miladina Ševarlića da se republičkoj Vladi i resornom ministarstvu predloži izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
- Ovo je prvi od oko pedesetak predloga koje sam u proteklih 23 meseca (od izbora za narodnog poslanika) podneo kao član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu NS RS, kojim se traži: poštovanje Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji nije uvažen prilikom donošenja Zakona o budžetu RS za 2018. godinu, zbog čega su Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nezakonito smanjena budžetska sredstva u iznosu od 5,3 milijarde dinara, i izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, uz poštovanje značenja reči "podsticaji", zbog čega su u Zakonu o budžetu RS za ovu godinu smanjena budžetska sredstva za podsticaje registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za više od 15 milijardi dinara, kaže za "Čačanski glas" ugledni agrarni ekonomista prof. dr Ševarlić.
Kako navodi prof. dr Ševarlić, u Srbiji je u poslednjih 25 godina uništeno 400.000 seoskih domaćinstava. Reč je o hiljadu sela sa po 400 domaćinstava. Poljoprivrednici čine 11 odsto stanovništva, što bi značilo da bi morali da imaju 27 poslanika u Skupštini Srbije, a stvarno stanje nije takvo. O negativnom odnosu države, a po tome je Srbija jedinstvena u svetu, govori i otpuštanje 1.658 agronoma asistenata-savetodavaca u avgustu 2012. godine, koji su bili uključeni u projekat "Naše znanje za vaše imanje". Oni su svojim znanjem doprineli kvalitetnijem popisu poljoprivede, dok je država izgubila dragocene informacije "sa terena" o svakom poljoprivrednom gazdinstvu. O odnosu države govori i statistika. Za samo deset godina (2002-2012), kako navodi prof. dr Ševarlić, "ugašeno je svako peto poljoprivredno gazdinstvo, a takva eutanazija nije zabeležena u zemljama čije je stanovništvo postradalo od kuge i kolere".
- Izuzimajući 2004. godinu, kada se agrarni budžet sa 4,98 procenata približio zakonskom minimumu od pet odsto ukupnog budžeta, u svim ostalim godinama poljoprivrednici su dobijali značajno manje sredstava. Sadašnji režim, na čelu sa SNS, obećavao je da će agrarni budžet biti minimalno pet odsto od ukupnog budžeta i da će svake godine biti povećavan za po jedan odsto, a to znači da je u 2018. godini trebalo da iznosi 10 procenata ukupnih republičkih budžetskih sredstava. Umesto ispunjenja obećanja, u periodu od 2013. do 2018. godine, poljoprivrednicima je zakinuto oko 70 milijardi dinara ili dva godišnja agrarna budžeta, kaže prof. dr Ševarlić i istovremeno objašnjava da je Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz 2013. godine propisano da budžet resornog ministarstva za pospešivanje agrara iznosi minimalno pet odsto od ukupnih budžetskih sredstava Srbije, ali su, uprkos tome, već u 2014. godini izvršene izmene i dopune tadašnje zakonske regulative, tako da su predviđena sredstva namenjena za ukupni budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno i za zaštitu životne sredine.
Smatrate da su zadruge jedini način da poljoprivrdnici opstanu u svojoj proizvodnji. Koliko je za opstanak srpskog sela značajna obnova zadrugarstva?
- U poslednjih 25 godina uništeno je 400.000 seoskih domaćinstava. Uz to, za samo godinu i po dana, od 2011. do prve polovine 2012. godine, ugašeno je 40 odsto zemljoradničkih zadruga, a sve vreme tranzicije nije bio dozvoljeno da se izvrši povraćaj zadružne imovine, koja se vodila kao društvena svojina. Prema mojoj analizi, samo od 1960. do 2012. godine, kada sam radio studiju "Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji" (2015), 400.000 hektara nedostaje u zadrugama. Kada to pomnožite samo sa 5.000 evra, to iznosi dve milijarde evra. Ako je 10.000 evra, to su četiri milijarde. Sa tim novcem zadruge bi se preporodile. A gde su prodavnice, mlekare, klanice, mesare, silosi, skladišta, farme koje su unete u kombinate i podržavljene kroz formu društvene svojine? Kad je došla tranzicija, to je prodato kao društvena svojina, a nije izvršeno razgraničenje vlasništva nad tom imovinom. Slovenija je svo zemljište unela u svoj državni fond dok se ne završi restitucija, a mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine, iako je zadružna imovina privatna svojina. Ona je specifični oblik svojine, jer predstavlja kolektivni oblik privatne svojine udruženih fizička lica. Prema tome, reč je o privatnoj svojini. Država je, da ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i izbegla sporove, izbrisala članove prethodnog zakona i u Zakonu o zadrugama (2015) praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine, koja je bez naknade preuzeta u periodu od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći ekonomski genocid nad srpskim seljakom.
Gde su do sada pretežno završavale državne subvencije i koliko su bile realne česte optužbe privrednika čačanskog kraja da su pojedini regioni u Srbiji u boljem položaju pri raspodeli sredstava?
- Oko 76 odsto ukupnog agrarnog budžeta po osnovu biljne proizvodnje odlazilo je na teritoriju Vojvodine, iako ona ima manje od 50 odsto obradivog zemljišta u Srbiji, što predstavlja vrlo lošu dugogodišnju praksu. To je zato što smo dozvolili da se subvencije isplaćuju i za zakupljeno državno zemljište, a gro državnog zemljišta zakupljeno je u Vojvodini, a ne na teritoriji centralne Srbije. Tako je pojedincima bilo omogućeno da imaju registrovano po četiri-pet poljoprivrednih gazdinstava na članove istog domaćinstva, pa čak na najamne radnike, do 100 hektara i zbog toga dobijaju po 12.000 evra godišnje. Takva praksa je dovela do toga da danas imamo uništene regione, bez jakih poljoprivrednih domaćinstava. Takva situacija nije prisutna samo u centralnom području Srbije, na jugu i istoku, već se sada zapaža i na prostoru zapadne Srbije, gde sela postaju sve praznija.
Šta poljoprivrednicima preostaje?
– Jedino što poljoprivrednici za sada mogu da urade jeste da se između sebe udružuju, da zajedno na veliko nabavljaju repromaterijal i mehanizaciju i potom da zajednički plasiraju svoje tržišne viškove. Kao predsednik Upravnog odbora Društva srpskih domaćina, pokušavam da napravim informatičku platformu kojom ćemo spojiti sva srpska domaćinstva, kao potrošače na jednoj strani, sa domaćinstvima koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom na drugoj strani. Na taj način ćemo pokušati da pospešimo razvoj porodičnih gazdinstava, srpskih zanatlija, da izbacimo sve posrednike.
Koliko ove godine iznosi subvencija po hektaru obradive površine i šta poljoprivrednik realno može da uradi sa tim novcem?
- Subvencija iznosi 4.000 dinara po hektaru. Ako posmatramo realno, poljoprivrednik slabo šta može da učini sa tim parama. Moramo uzeti u obzir da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ne regresira dizel gorivo za poljoprivredu. Pored toga, imamo najskuplje dizel gorivo u regionu. Bilo bi dobro da se ova mera ponovo uvede, jer bi predstavljala značajnu uštedu za poljoprivrednike, koji su evidentno izgubili ekonomsku moć, kakvu su nekada ranije posedovali. Bilo je najava da će ova mera podrške biti ponovo uvedena i da nadležni u državi osmišljavaju najpovoljniji model raspodele goriva, kako bi se sprečile zloupotrebe, koje su ranije bile prisutne na terenu. Bilo bi dobro da je regresiranje goriva već uvedeno, jer nam predstoji prolećna setva.
Komentara: 0