Njiva ispred kućnog praga nikada se ne prodaje

Njiva ispred kućnog praga nikada se ne prodaje

Ni najsiromašniji seljak u najzabitijem selu Srbije nikada ne prodaje njivu ispred kućnog praga – ako nije životno ugrožen! A PKB je njiva ne ispred već u Beogradu – kućnom pragu Srbije! Da li je Srbija toliko ugrožena da prodaje u bescenje svoju i najveću agrobiznis kompaniju u Evropi.

Za stvaranje 1 cm zemljišta u prirodi potrebno je 1.000 do 25.000 godina! S obzirom da je prosečna starost naših stanovnika 75 godina, za formiranje sloja od 60 cm zemljišta (koliko se uobičajeno koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i smatra privatnim vlasništvom) potrebno je između 60.000 i 1.500.000 godina ili period života 800 do 20.000 generacija predaka! A mi retko znamo ko su nam bili preci u petoj ili desetoj generaciji.

O zemljištu kao prirodnom resursu

Od svih kategorija zemljišta, poljoprivredno zemljište je proizvodno i ekonomski najvažnija kategorija zemljišta kao prirodnog bogatstva i predstavlja praktično nezamenljiv i relativno ograničavajući uslov za održivu poljoprivrednu proizvodnju, prehrambenu bezbednost stanovništva i život ljudi uopšte.

Zato kineska poslovica kaže: Zemljište je majka svih stvari!

Gazdovanje i stanje poljoprivrednog zemljišta u Srbiji

U periodu između poslednja dva potpuna popisa poljoprivrede (1960 – 2012) za neagrarne namene u Srbiji je izuzeto 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i ono u 2012. godini čini manje od polovine (49,8%) njene ukupne teritorije. Za pet decenija „izgubili“ smo 1.058.000 ha oranica, 58.000 ha voćnjaka, 95.000 ha vinograda, 175.000 ha livada, 529.000 ha pašnjaka i 2.000 ha ribnjaka – ili 27,8% ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta. A ono po prosečnoj ceni od svega 5.000 evra po hektaru vredi oko 7,5 milijardi evra!

Od ukupno raspoloživih 3.861.477 ha poljoprivrednog zemljišta u Srbiji (2012), za poljoprivrednu proizvodnju koristimo samo 3.437.423 ha, a ne koristimo čak 424.054 ha ili 11 odsto.

S obzirom da je za prehrambenu samoodrživost neophodno 20 ari obradivog zemljišta po stanovniku, u 8 (među njima i Beograd!) od 25 regiona i u 47 od 165 opština sa poljoprivrednim zemljištem u Srbiji nema uslova da se prehrani čak ni sopstveno stanovištvo.

Promišljanja o prodaji PKB-a

Za razliku od drugih poljoprivrednih kombinata u kojima je dominirala „društvena svojina“ a koji su „uspešno“ privatizovani za „tepsiju ribe“ i za koje je svaki četvrti ugovor o prodaji poništen (!), PKB je imao većinsku „državnu svojinu“ i bio ustavno „zaštićen“od privatizacije.

Čak je odlukom jednog od prethodnog saziva Vlade Srbije prenet u nadležnost gazdovanja gradu Beogradu, sa ciljem da bude okosnica izgradnje „zelenog prstena“ oko srpske prestonice, održivog razvoja agroprivrede Srbije i prehrambene sigurnosti potrošača Beograda i Srbije.

Suprotno dobroj nameri te Vlade Srbije i uprave grada Beograda, dolaskom na vlast sadašnje političke koalicije – po mom dubokom uverenju – donete su odluke Skupštine grada Beograda i Vlade Srbije u ostavci zbog kojih se u javnom interesu građana Beograda i Srbije moraju postaviti i sledeća pitanja na koja nedostaju odgovori i koja upućuju na promišljanje o „dobrim namerama“ rukovodstva grada Beograda, Agencije za privatizaciju (u međuvremenu ukinute!?), Ministarstva privrede (sada resorno nadležnog) i Vlade Srbije:

  • Zašto prilikom javnog otvaranja ponuda za procenu vrednosti PKB nije saopštena i cena koju su pojedini ponuđači tražili za procenu vrednosti PKB?
  • Na osnovu kojih je kriterijuma za procenu vrednosti PKB izabrana konsultantska firma u kojoj je radio sadašnji gradonačelnik Beograda?
  • Da li su ponude drugih ponuđača bile povoljnije u pogledu ponuđene cene, rokova za procenu i naučno-stručne kompetentnosti predloženih članova timova za procenu vrednosti PKB?
  • Kako je „izabrana“ konsultantska firma izvršila i procenu vrednosti zemljišta PKB – koje je većinski bilo u državnoj svojini, koje ne može biti predmet privatizacije?
  • Zašto procena vrednosti PKB nije javno dostupna ili barem dostupna reprezentativnim sindikatima i zaposlenima u PKB?
  • Na osnovu kojih članova Ustava RS, Zakona o privatizaciji, Zakona o poljoprivrednom zemljištu i drugih propisa je Vlada Srbije donela „Zaključak“ da se imovina u državnoj svojini uknjiži kao „imovina PKB“?
  • Da li čelnici grada Beograda i Vlade Srbije snose političku i moralnu (ne)odgovornost za izjave o brojnim potencijalnim investitorima za kupovinu PKB – od kojih se nijedan nije prijavio za kupovinu PKB „u pola“ procenjene vrednosti?
  • Kome je, po kojem osnovu i pod kojim uslovima poverena „nova“ procena vrednosti PKB posle rezultata finansijskog poslovanja PKB u 2015. godini?
  • Da li smo nacionalno (ne)odgovorni što prodajom „dela imovine“ PKB – prodajemo i pola teritorije opštine Palilula?
  • Ako već prodajemo, zašto PB prodajemo pre stupanja na snagu SSP po kome od 1. septembra 2017. godine pravo kupovine nepokretnosti imaju i kupci iz (bogatijih) 28 država EU?
  • Da li je „hitna“ prodaja PKB lobistički interes agrobiznis špekulanata i političkih moćnika koji će za par godina zaraditi milijardu evra dobiti?
  • Zašto se prodaja PKB neistinito pravda „gubitkom“ od 60 miliona evra (koji je nastao u vreme hiperinflacije u 1993-1994. i NATO bombardovanja 1999.), kada taj gubitak ne preuzima kupac jer „firma“ PKB ostaje sa gubitkom i izdvojenih nekoliko hiljada hektara građevinskog zemljišta koje će grad Beograd i Vlada Srbije poklanjati stranim investitorima!
  • Da li bi se PKB prodavao da je u njemu zaposleno onoliko partijskih kadrova koliko ih je „uhlebljeno“ u Telekomu?
  • Da li je prodaja PKB u drugom krugu privatizacije (u bescenje – po 3.000 evra za hektar na 5 kilometara od Terazija!) „kolateralna šteta“ učešća grada Beograda u (su)finansiranju „Beograda na vodi“?

Duboko sam uveren, kao i brojni agrarni i nacionalno odgovorni stručnjaci u Srbiji, da je PKB potrebno sačuvati u pretežno državnom vlasništvu i, u saradnji sa naučnoistraživačkim institucijama (po uzoru na SAD: sa beogradskim Poljoprivrednim i Veterinarskim fakultetom, Institutom za kukuruz i Institutom za stočarstvo u Zemun Polju), kao i Voćarskim plantažama i drugim agrarnim firmama i institucijama u Beogradu očuvati najveću nacionalnu i evropsku agrobiznis kompaniju za semensku proizvodnju i reprocentar za stočarstvo, i očuvati najvećeg proizvođača mleka, mesa, povrća, voća i drugih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za potrošače u Srbiji i izvoz.

Poruke profesora Ševarlića i FAO

Kao agrarni ekonomista koji je magistrirao i doktorirao iz oblasti zemljišne politike i jedini stručnjak u Srbiji koji je bio član ekspertskih timova za izradu tri nacionalne strategije razvoja poljoprivrede u tri naše države (SFRJ – 1982, SRJ – 1999 i RS – 2014) i rukovodilac tima za izradu Strategije razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji (2012 – u Međunarodnoj godini zadrugarstva!), a posebno kao autor studije „Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“ (RZS, 2015), naučnoj i stručnoj javnosti, resorno nadležnim državnim institucijama, vlasnicima i/ili korisnicima poljoprivrednog zemljišta i stanovnicima u demografski i ekonomski devastiranoj Srbiji odgovorno poručujem da se u pogledu korišćenja, uređenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta nismo ponašali u skladu sa dve sledeće poruke:

  • Generacija sadašnjih korisnika nije poljoprivredno zemljište nasledila od svojih predaka, već ga je pozajmila od budućih generacija, svojih naslednika!
  • Generacija sadašnjih korisnika obavezna je da poljoprivredno zemljište preuzeto od svojih predaka koristi u skladu sa sentencom „bonus pater familias“ i da ga, ako ne u povećanoj površini i u poboljšanom stanju, onda najmanje u preuzetoj površini i zatečenom stanju, ostavi u nasleđe narednoj generaciji korisnika za njihov održivi razvoj!

Na značaj i potrebu potpunije zaštite, sveobuhvatnog uređenja i održivog korišćenja zemljišta u svetu – a to se posebno odnosi i na Srbiju – ukazuje i zaključna poruka FAO posvećena 2015 – Međunarodnoj godini zemljišta: „Naša zemljišta su u opasnosti zbog proširenja gradova, smanjenja površina pod šumama, neodrživog korišćenja i upravljanja zemljištem, zagađenja, prekomerne ispaše i klimatskih promena. Sadašnja stopa degradacije zemljišta ugrožava sposobnost da se zadovolje potrebe narednih generacija. Sve dok su zemljišta u riziku, održive poljoprivrede, bezbednosti hrane i obezbeđivanje usluga ekosistema su ugroženi.“

Zato je u javnom interesu građana Srbije, pre drugog kruga prodaje za trećinu procenjene vrednosti zahtevaju od rukovodstva grada Beograda i Vlade Srbije i dobiju odgovori na postavljena i druga pitanja o prodaji PKB.

Znači: PKB vredi onoliko kolika je dobrobit sa njegovog zemljišta za 20.000 narednih generacija žitelja Beograda i Srbije!

Izvor: Beogradska nedelja 

mms-ppns baner

Korisni članci na PPNS o glifosatu

ppns - modli

PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/STRANI MEDIJI

PPNS/O GMO/DOMAĆI MEDIJI

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

PPNS/O GMO/PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ

  • PREDAVANJE ’ZA SRBIJU BEZ GMO’ (CIKLUS ’DUŠA PRE ZVEZDA’)
  • SRBIJI NE TREBA GMO - PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ (POLEMIKE)
  • NEISTINE GMO LOBISTA VEĆ PET GODINA U UDŽBENIKU ’BIOLOGIJA ZA OSMI RAZRED’ U SRBIJI

Detaljnije

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)

APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html