Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, formiran 28. aprila ove godine pri Ministarstvu poljoprivrede (tada i zaštite životne sredine), u pitanjima koja mogu da predstavljaju rizik za zdravlje potrošača - kao što su genetički modifikovani organizmi (GMO), blisko će sarađivati sa Savetom za biološku sigurnost, stoji u jednom od tri dopisa koji su stigli na našu adresu u protekla dva meseca.
Da li je i kada formiran Savet i u kom sastavu, podsećamo, nije bilo moguće doznati iz dokumenata (Rešenja, Odluka, Uredbi, Zaključaka, Pravilnika...), dostupnih na sajtu Ministarstva. Formiranje Saveta, kao posebne radne grupe, propisano je slovom važećeg Zakona o GMO (član 6), a koji "upoznavanje javnosti" podrazumeva u nekoliko članova.
STRUČNI SAVET ZA BIOLOŠKU SIGURNOST
Nakon prepiske koja je potrala više od 60 dana doznali smo da članove aktuelnog Stručnog saveta za biološku sigurnost predvodi dr Aleksej Tarasjev sa Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" iz Beograda.
Kao predsednik ranijeg Nacionalnog saveta za biološku sigurnost, ali i član radne grupe za izmenu Zakona o genetički modifikovanim organizmima (promenu je tražio na početku mandata 2013. godine), dr Tarasjev je, u sadejstvu sa Oliverom Stojkovićem i Jelkom Crnobrnjom-Isailović (Institut za biološka istraživanja Univerziteta u Beogradu i Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu) stručnim radom predstavio etičke aspekte rada Nacionalnog saveta za biološku sigurnost. Iz rada koji predstavljamo u celini, izdvajamo zaključak da je "od velikog značaja da javnost, kako stručna koja nije neposredno uključena u rad ekspertskih tela, tako i ona šira, ima što potpuniju informaciju o načinu rada Nacionalnih saveta".
ETIČKI ASPEKTI RADA NACIONALNOG SAVETA ZA BIOLOŠKU
Rešenjem Uprave za zaštitu bilja od 23. septembra 2013. godine imenovano je još 20 članova Stručnog saveta za biološku sigurnost:
dr Dragana Miladinović - Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
prof. dr Marina Stamenković-Radak - Biološki fakultet, Beograd
dr Snežana Mladenović-Drinić - Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd-Zemun
dr Zorica Nikolić - Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
prof. dr Budimka Novaković - Medicinski fakultet, Novi Sad
prof. dr Vojislav Đurić - Klinički centar Srbije, Institut za alergologiju i imunologiju, Beograd
dr Jovanka Miljuš-Đukić - Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd
dr Jelka Crnobrnja-Isailović - Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Beograd
dr Željko Tomanović - Biološki fakultet, Beograd
prof. dr Vasilije Isajev - Šumarski fakultet, Beograd
prof. dr Jasmina Jović-Stošić - Vojno-medicinska akademija, Beograd (imenovana 18. oktobra umesto prof. dr Slavice Vučinić)
dr Jelena Samardžić - Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd
prof. dr Janoš Berenji - Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad (preminuo)
prof. dr Slobodan Jovanović - Biološki fakultet, Beograd
dr Sava Lazić - Naučni institut za veterinarstvo, Novi Sad
prof. dr Slaven Prodanović - Poljoprivredni fakultet, katedra za genetiku, oplemenjivanje bilja i semenarstvo, Beograd-Zemun
prof. dr Dejana Panković - Fakultet za zaštitu životne sredine, Univerzitet Educons, Sremska Kamenica
dr Goran Bekavac - Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
prof. dr Predrag Simonović - Biološki fakultet, Beograd
prof. dr Marijana Vučinić - Veterinarski fakultet, Katedra za zoohigijenu, Beograd
REŠENJE UPRAVE
Sekretar Stručnog saveta je Vanja Kojić, zaposlena u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Upravi za zaštitu bilja, na poslovima u oblasti biološke sigurnosti genetički modifikovanih organizama.
Članovi Stručnog saveta imenovani su na period od četiri godine. Pošto mandati traju još nešto više od dva meseca - do 23. septembra 2017. godine, obavezno je skorije novo rešenje Uprave, kako propisuje Zakon o GMO.
BIOGRAFIJE I REFERENCE ČLANOVA STRUČNOG SAVETA ZA BIOLOŠKU SIGURNOST
STRUČNI SAVET ZA PROCENU RIZIKA U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE
Dve nedelje nakon formiranja (11. maja 2017), u prisustvu ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane je na konstitutivnoj sednici za predsednika izabrao prof. dr Ivana Stankovića sa Farmaceutskog fakulteta.
Uz Stankovića, stalni članovi koji imaju pravo donošenja odluka su:
prim. dr Vesna Pantić-Palibrk, Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd
prof. dr Neđeljko Karabasil, Fakultet veterinarske medicine, Beograd
dr Vesna Đorđević, Instiut za higijenu i tehnologiju mesa, Beograd
dr sc. med. Jelena Gudelj-Rakić, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Beograd
prof. dr Igor Jajić, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Ostali članovi - bez prava odlučivanja su:
dr vet. med. Zoran Mićović, Uprava za veterinu, zamenik predsednika Stručnog saveta
Goran Papović, Nacionalna organizacija potrošača Srbije
dr sci Raša Milanov, Ministarstvo zdravlja
dr sci med. Dragana Jović, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Beograd
Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja
Nenad Vujović, v. d. pomoćnika ministra u Sektoru poljoprivredne inspekcije, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
Koordinator rada Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane je dr Nenad Dolovac, iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a sekretar je dr vet. med. Tamara Bošković, iz Uprave za veterinu.
REŠENJE MINISTRA
Osnovna delatnost Saveta je da priprema stručna i naučna mišljenja ministarstvima i drugim organima državne uprave, subjektima u poslovanju hranom i hranom za životinje, potrošačima, kao i drugim zainteresovanim subjektima, o rizicima u vezi sa hranom i hranom za životinje. Kako stoji u dopisu koji nam je uputilo Ministarstvo, od Stručnog saveta, kao savetodavnog organa, očekuje se da bude inicijator i stalni predlagač ideja i mera ka krajnjem cilju, a to je stalno unapređenje sistema bezbednosti hrane u našoj zemlji.
Pošto je najpre izostao odgovor, nakon što smo ponovili pitanje: Kada i gde su predloženi članovi Saveta učestvovali u ispitivanjima (ne)bezbednosti GMO i GM hrane i gde su objavili radove o tome, Ministarstvo je ipak odgovorilo - stalni članovi Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane nisu učestvovali u istraživanjima bezbednosti GMO hrane. To ukazuje da će svu odgovornost po pitanju GMO na sebe preuzeti Savet za biološku sigurnost.
Diskutabilno je da za člana Saveta nije bio predložen nijedan agrarni ekonomista koji bi, s obzirom da se potencira promet GMO, kao stručnjak koji se bavi agrarnom politikom, politikom uvoza, izvoza..., vođen nacionalnim interesima u trgovini i međunarodnim relacijama bio pozvan da kaže da li je naš interes da imamo GM seme, GM stočnu hranu, GM hranu opšte ili ne. U priči o semenu i multinacionalnim kompanijama na našem tržištu, prioritet naše države morao bi da bude prehrambena sigurnost do koje se dolazi prehrambenom samodovoljnošću.
Odgovor Ministarstva je da nije bio predložen, ali da u rad sednica Stručnog saveta mogu da budu pozvani da učestvuju predstavnici ministarstava i drugih državnih organa, privrednih društava i drugih pravnih lica, a koji nisu članovi Stručnog saveta, u slučajevima kada je njihovo prisustvo potrebno s obzirom na predloženi dnevni red.
Pošto će u ovoj nacionalnoj službi da izostane sagledavanje problema iz agroekonomskog ugla, podsećamo na jednu raniju objavu na portalu - sučeljavanje stavova predvodnika članova Saveta za biološku sigurnost dr Alekseja Tarasjeva i njegovog oponenta u emisiji Radio Beograda, prof. dr Miladina M. Ševarlića.
Da će Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, kao viša instanca, blisko da sarađuje sa Savetom za biološku sigurnost u pitanjima o GMO, doznali smo tek nakon uvida u sastav tog višeg Saveta gde smo zapazili da nema genetičara, iako Savet treba da se bavi genetički modifikovanim organizmima. Otuda smo upitali - da li je Savetu potreban genetičar?
- Stručni savet se sastoji od naših eksperata od kojih pojedini poseduju veoma bogato međunarodno iskustvo u oblasti bezbednosti hrane i oni predstavljaju stalne članove Stručnog saveta. Pored stalnih članova Stručnog saveta, Stručni savet čine i članovi koji dolaze iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstva zdravlja, a to su upravo lica koja su zadužena za praćenje i kontrolu sistema bezbednosti hrane u zemlji. Ono što je posebno važno je da Stručni savet čini i član koji je predstavnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, dobili smo kao odgovor.
- S obzirom na veliku širinu i kompleksnost oblasti bezbednosti hrane, Stručni savet je koncipiran tako da će stalni članovi Stručnog saveta biti predstavnici užih stručnih grupa, tako da će na ovaj način u rad Stručnog saveta biti uključen veliki broj naših stručnjaka, a sve u cilju donošenja najkompetentnijih mišljenja i preporuka. Članove užih stručnih grupa predlagaće članovi Stručnog saveta, čije će se imenovanje usvajati na sednicama Stručnog saveta, navedeno je u nastavku odgovora.
Pitanje je da li će javnost da dozna ima li oprečnih stavova u Savetu i ko koje viđenje zastupa, pa preporučujemo snimak debate o GMO sa Festivala nauke 2014. godine u kojoj su se čula različita gledišta - pored dr Tarasjeva stavove su iznosili: prof. dr Miodrag Dimitrijević, dr Jelka Isailović i Vladimir Kovačević.
BIOGRAFIJE I REFERENCE ČLANOVA STRUČNOG SAVETA ZA PROCENU RIZIKA U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE
UPRAVA ZA ZAŠTITU BILJA I BIOLOŠKA SIGURNOST (GMO)
Uprava za zaštitu bilja koja je donela rešenje o imenovanju članova Saveta osnovana je 2004. godine, sastoji se iz osam organizacionih jedinica, a u nadležnosti joj je, pored ostalog - biološka sigurnost (GMO). U tom delokrugu, Uprava treba da uspostavlja i sprovodi mera za biološku sigurnost, mehanizme za donošenje i sprovođenje odluka koje se odnose na bezbedan transfer, rukovanje i korišćenje GMO u cilju sprečavanja i smanjenja potencijalno mogućih negativnih efekata GMO na životnu sredinu i zdravlje ljudi i životinja.
O svemu tome i javnost bi trebalo da bude obaveštena, baš kako je navedeno u stručnom radu kojim je predstavljen rada Saveta, a za šta i Zakon daje smernice. U eri sveprisutne digitalizacije to je svakako i uvidom u sadržaje na zvaničnom sajtu Uprave.
Ovo utoliko pre što je čitav svet podeljen na tabore za i protiv GMO, što globalno nema saglasja da li je GMO dugoročno bezbedan ili ne, pa država ima dodatnu obavezu da stvara izvore pouzdanih, ažurnih informacija. To je i ustavna obaveza angažovanih u državnom aparatu jer, treba li ih podsećati, "svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja", zaštita zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i bezbednosti Republike Srbije su takođe obaveze iz najvišeg pravnog akta u državi, kao i zaštita potrošača jer su "posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu" - kako stoji u Ustavu Srbije.
Uprkos tome, iako je prošlo punih 20 godina od prvog alarma - kontaminacije GMO u Sojaproteinu iz Bečeja 1997. godine - i već 13 godina od osnivanja ove nacionalne službe, stranice sa vrlo bitnim naslovima na sajtu Uprave: Obeležavanje GMO, Registar odobrenih GMO, GMO testiranja (ali i ostale iz odeljka Biološka sigurnost/GMO: Zakonodavstvo; Domaći propisi; EU zakonodavstvo; Pravilnici; Procedura odobrenja; Procena rizika; Monitoring životne sredine; Ovlašćene laboratorije) - nemaju baš nikakav sadržaj. Zainteresovane posetioce čeka poruka koja se ponavlja sa strane na stranu: "Vaše pretraživanje je neuspešno. Pokušajte sa manje opcija" - i danas, baš kao i marta 2015. godine kada smo Upravu predstavili na našem portalu. To je nemerljiv doprinos Uprave neobaveštenosti građana koji su onda još lakši plen izvorima dezinformacija i manipulacija činjenicama o GMO, pa je promena stanja preko potrebna.
Za razliku od srpske Uprave kojoj je poverena biološka sigurnost i GMO, nadležno hrvatsko ministarstvo je na svom sajtu predstavilo stotinak dokumenata kojima su javnosti predstavljeni zakonodavni okviri o GMO, nacionalno i zakonodavstvo EU, propisi, međunarodni sporazumi, konvencije i organizacije, nadležne institucije, naučno-savetodavna tela... Naročito je zanimljivo da Ministarstvo zaštite životne sredine na svom sajtu predstavlja i tih 20 županija i Zagreb kao područja slobodna od GMO.
Ako ne Upravi, onda svakako novopostavljenom ministru Goranu Trivanu, zaduženom za zaštitu životne sredine, koji je izjavio da "u nekim pitanjima neće biti kompromisa", kao i da će pokušati "da podigne energiju i empatiju prema životnoj sredini i sopstvenoj zemlji", sličan potez može da bude "domaći zadatak", ali i afirmacija rada, bez ikakve dileme. Podsećamo, u Srbiji je usvojeno 135 Deklaracija gradova i opština koje su se i formalno odredile kao teritorije bez GMO (od ukupno 169). Pošto na našem kontinentu postoji preko 5.000 regija takođe deklarisanih kao GMO-free, promocija i praktična primena takve ideja bila bi potpuno u skladu sa EU-stremljenjima vlasti u Srbiji.
Komentara: 0