Povodom stavova O GMO koje su u TV-polemici iznele prof. dr Gordana Šurlan-Momirović, genetičar, i doc. dr Tatjana Brankov (Ekonomski fakultet u Subotici), autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioterorizam", portal PRVI PRVI NA SKALI objavljuje komentar genetičara Miodrag Dimitrijević, redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
* * *
Evo komentara razgovora u stilu sportskog komentatora.
"Umetnički dojam" (što bi rekla Milka Babović u svoje vreme) posle prvih pet minuta i 24 sekundi gledanja:
1. "Pink" je vrlo lukavo postavio stvar i odabrao goste. Suočio je ekonomistu, koleginicu Papić Brankov, sa genetičarem, i to agrarnim genetičarem, koleginicom Šurlan Momirović. Njih dve o problemu GMO pričaju sa dva aspekta, pri čemu bi, po petpostavci, agrarni genetičar trebalo da ima prednost u odnosu na ekonomistu, tim pre što je razgovor otvoren o "zdravstvenim efektima" GMO, što je više biološka, nego ekonomska tema.
Druga "lukavost" je "igra" mladosti i iskustva. Koleginica Brankov, koja je "protiv GMO" je mlada, dok je koleginica Šurlan Momirović, koja je "za GMO" starija, "ergo" iskusnija, "ergo" ubedljivija neutralnom posmatraču kao pobornik "svog" stava. Ako bismo gledali po godinama, kolega Ševarlić bi bio odgovarajući parnjak koleginici Šurlan Momirović, pri čemu bi se očuvao odnos ekonomista i biolog, ali to očigledno nije bila ideja organizatora.
2. Koleginica Brankov se "otvorila" klasičnim "otvaranjem" ignorišući pitanje voditelja o "zdravstvenoj bezbednosti" GM hrane i prelazeći na pitanje slobode i samobitnosti u proizvodnji hrane, dok se koleginica Šurlan Momirović saglasila da treba da čuvamo naše semenske naučne isntitucije, ali je rekla da nigde nije objavljeno o štetnosti GM hrane u "časopisima sa recenzijom", što nije tačno. Jeste objavljeno u časopisima sa recenzijom, pri čemu je prava istina da je u takvim časopisima objavljeno i da je GM hrana štetna po zdravlje, ali i da nije!
Što se "koleginice iz BioSensa" tiče, pretpostavljam da se radi o novosadskom "BioSens" Institutu (dela pri Univerzitetu Novi Sad), a to je "privatni" poduhvat nekih profesora sa Fakuteta tehničkih nauka (Crnojević i Crnojević-Bengin), oni baš nisu "agronomi iz prve ruke", ali su osetili koje "projekte finansira EU", a to su oni tipa "Dži-Pi-Es oranje bez traktoriste", ili "robot čuva vinograd".
Dakle potpuno "nova poljoprivreda", koju kreiraju grupe "za nano i mikroelektroniku", "za senzore na daljinu i GIS", "za robotiku i mehatroniku", "za komunikaciju i procesiranje signala", "za istraživanje biosistema" i "za tehnologije znanja". Ovaj institut je tipičan produkt savremenih tendencija "javno-privatnog partnerstva" u nauci, koji EU obilato finansira, stavljajući naše naučne potencijale u svoju službu (za manje pare nego što bi plaćali svoje, što je oblik naučnog kolonijalizma, ali to je druga i duga priča), jer kad će, bre, u zemlji Srbiji robot da čuva vinograd. Ima da maznu i robota i grožđe...
BioSens se zalaže, kako pišu na sajtu, za "održivu poljoprivredu", "zaštitu čovekove sredine", gde GMO nije pojam koji može da se nađe na njihovom sajtu, niti je u fokusu njihovih istraživanja i voleo bih da čujem iz prve ruke tu "koleginicu koja je govorila o gajenju kultura na nov način" iz čega je koleginica Šurlan Momirović, najverovatnije sama i za potrebe ove emisije, izvukla zaključak "znači tu će biti implementirane i te genetički modifikovane biljke" (5:16-5:24). Iskreno, znajući čime se BioSens bavi, čisto sumnjam da je "anonimna" koleginica iz BioSensa uopšte pominjala GM biljke.
... dalje ...
Šurlan Momirović je govorila prilično proizvoljno, pa i neprecizno, dok se Tanja Brankov držala istine, a istina je da ima i "ovakvih" i "onakvih" mišljenja i rezultata o zdravstvenom uticaju GM hrane i to se lako proverava praćenjem naučnih radova na ovu temu, pa i onog manjeg broja objavljenog u "naučnim časopisima sa recenzijom", čak i u istim "časopisima sa recenzijom" (zavisno od broja).
Voditeljka konstatuje da je to "zaista nezgodno" ... :D ... i nastavlja da se skoro pa očekuje da nauka nema dilema i da je sve što izlazi sa naučnih usana sušta istina i jednoumlje, što je zaista "kako mali Jovica zamišlja nauku i struku", čime se indirektno "nauka i struka" dezavuišu kao meritorni činilac formiranja stava prema GMO. Tu se malo "oštećuju" i "za GMO" i "protiv GMO", ali se nauka koja je jedini solidan temelj (kakva god da jeste) izbacuje iz igre kao pouzdana pri formiranju stava "običnog čoveka".
Meni lično je zanimljivo da u tom trenutku "utrčava" koleginica Šurlan Momirović sa ključnom rečenicom (6:50) "...sigurno, ali ne i pojedine grupe koje su aaaaaa...", dvoumi se malo, pa se ipak odlučuje da ide do kraja, "...aaaanti globalisti, anti GMO, koji su jako agresivni, koji maltretiraju i šikaniraju svuda okolo..., prosto je jedna takva agresivnost pokazana da mnoge moje kolege prosto ne žele da se pojave i da istaknu svoje mišljenje ....".
Koleginica Šurlan Momirović je u pravu što se tiče "agresivnosti" i sam sam bio svedokom toga prema pobornicima GMO. Lično smatram da se pitanje GMO može i MORA da se raspravlja bez agresije, mirno, stručno, naučno, hladne glave. Ne može da se pobegne utisku da "obični ljudi" pobornike GMO doživljavaju kao "saveznike" onih koji su nas bombardovali, rušili, ponižavali, satanizovali i koji su nam i dan danji "u glavu dušmani", tako da ta "agresija" koju je koleginica Šurlan Momirović uočila verovatno potiče iz toga. Međutim, nije ta "agresija" takva da se "mnoge kolege boje da iznesu svoj stav". Neke kolege, pre svega iz sveta molekularnih biologa i biologa uopšte potpuno slobodno iznose "svoj stav", kao što je to nedavno učinio Vlada Glišin. Osim toga, ima tu malo i distance od teme, jer je bezbednije i udobnije da se "čovek ne meša u to".
No, ono što jeste ključ, je upravo taj "globalizam".
Koleginica Šurlan Momirović je hotimično, ili slučajno, jasno podelila "svet" na globaliste, pobornike GMO i na one koji su protiv GMO, dakle "antiglobalisti", a još su i "agresivni" i ne daju "jadnim globalistima" i pobornicima GMO ni da slobodno iznesu svoje mišljenje!!!
E, tu se mi i Gordana razlikujemo i to je suština naše razlike. Osnovna razlika nije u tome ko je za, a ko protiv GMO, nego ko je globalista, a ko anti-globalista.
To je pitanje svih pitanja, a ne da li je GMO "zdravstveno bezbedna hrana" ili nije!!!
Tu je i zamena teza da su eto globalisti nevina jagnjad, koju plaše i maltretiraju agresivni antiglobalisti. Još će da ispadne da su antiglobalisti bombardovali globaliste, a ne obrnuto!
Ovim se značajno izašlo iz neposredne teme "zdravstvene bezbednosti" GMO, ali se pogodilo pravo u srce cele stvari.
Sve što je sledilo posle toga je nevažno, ali ne i neinteresantno....
Recimo:
Šurlan Momirović "...mi moramo da zaštitimo svoje institute" (slaže se sa Papić Brankov)
Voditeljka "...samo to, samo to?" (govori se o razlozima da se dozvoli promet, ali ne i setva GMO useva u Srbiji)
Kako bre "samo to, samo to", crna voditeljko? Pa malo li je da zaštitimo našu semensku proizvodnju i naše naučne institucije!!! Shvatam ja da je "Paja Patak dobio zadatak...", ali se voditeljka stvarno "malko opustila" :)
Ostalo o "mešanju polena i semena" iako je konfuzno, ipak pokazuje da i koleginca Šurlan Momirović vidi u GMO opasnost po našu autohtonu semensku proizvodnju i poljoprivredne naučne institucije. Uzgred, "mešanjem polena i semena GMO i neGMO" mi ćemo da dobijemo GM biljke, a ne "niti ćemo da dobijemo konvencionalne, ni GM biljke", ali ovo potkopavanje sopstvene stručnosti od strane koleginice Šurlan Momirović je prošlo neprimećeno.
Koleginica Papić Brankov, zatim, "rutinirano" ulazi u temu na ekonomski način, govoreći o nacionalnoj politici u agraru u svetlu strukture naše poljoprivrede, isparcelisanosti poseda, osporavajući svrsishodnost GMO u takvom miljeu... Međutim, to je polje u koje voditeljka "ima zadatak" da ne ulazi, jer je jasno na koju vodenicu vuče, pa očajnički pokušava da vrati razgovor na zdravstveni teren..., "...ovde je samo tema da li je to zdravo, ili nije zdravo..., pustite sad...".
Ružna slika "objektivnog novinarstva sa subjektivnim zadatkom"...
Ostalo, do kraja razgovora je "uobičajena diskusija na temu"...
Iako se razlikuju u stavu o "zdravstvenoj bezbednosti" GMO, obe učesnice u razgovoru su se saglasile da GMO ugrožava našu semensku proizvodnju i naučne institucije.
Koleginica Šurlan Momirović nije izgleda ispunila očekivanja voditeljke, koja je na kraju morala direktno da je navodi na "pravi" odgovor (15:40).
Gordana Šurlan Momirović, koja se već sasvim izgubila u temi i priča kako za našu veliku i lepu papriku neki (valjda straci) misle da je GMO, a ona je plod naše selekcije i oplemenjivanja (drugim rečima može da bude lepo i ako nije GMO): "...znači, mi vršimo selekciju na oblik ploda, na veličinu, na debljinu..., ovaj..., one..., mesa kod paprike i tako dalje".
Voditeljka, koja je izgubila strpljenje odsečno i neumitno kao sudbina upada joj u reč: "Je l’ ta hrana zdrava, ili nije zdrava? ’Ajde da tim zaključimo ovaj razgovor."
Gordana Šurlan Momirović, zbunjena prekidom monologa o selekciji paprike: "...Pa ta hrana nije štetna..."
Voditeljka, kojoj ovako formulisan odgovor nije dovoljno ubedljiv, a i ne treba joj takav, smeje joj se bestidno u lice: "Ha, ha, ha, ha, čekajte..."
Gordana Šurlan Momirović shvata da nije isporučila očekivano i nastavlja nesigurno da muca "...pa, zdrav..., ako do sada dvadeset godina, znači...".
Voditeljka, upada joj u mucanje još uvek se smejući, (ili je to možda poruga?): "Je l’ zdrava, ili nije zdrava?" Insistira da se Goca eksplicitno izjasni.
Gordana Šurlan Momirović, bukvalno u stilu odgovora Bore Todorovića iz filma "Balkan Ekspres" na pitanje: "Ti, ti, buđavi... jesi li ti muzičar?":
"Paaaa, zdrava je..." (16:04) Prosto joj se sa lica vidi da bi radije rekla "Samo tetki lek da odnesem".
Voditeljka poentira. "Zdrava?"
Gordana Šurlan Momirović, malo se pribrala, kada je prešla Rubikon i sigurnije nastavlja: "Da. Ako sam je ja jela i ako su je jeli moji potomci .....itd., itd.".
...i odoše oni u razgovoru u Ameriku, kako se tamo jede, a ne zna čovek šta jede...
Voditeljka je dobila šta je želela i pušta Gocu dalje da slobodno šeta po temi, da se malo "oduva" posle "dramatičnog" kreščenda diskusije, a zatim prelazi na "obeležavanje GMO"... Antiklimaks. Da i publika "sažvaće" prethodno rečeno.
Na kraju, sve što smo ovde čuli je dovoljan razlog da se posluša onih 136 lokalnih samouprava koje su proglasile GMO moratorijum na teritoriji svojih lokalnih zajednica. Kao što ni multinacionalne kompanije ne bi radile protiv sebe, a na našu korist..., tako niko normalan ne bi radio protiv svoje proizvodnje i sopstvenih naučnih institucija, a na polzu inostranih multinacionalnih kompanija.
Zovite me i "agresivnim antiglobalistom", al’ više volem Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i onaj u Zemun polju, nego Monsanto, Sindžentu i ostale belosvetske... Nji’ ima koj da vole, a ove moje samo ovi moji sapatnici i ja... Ako ih mi napustimo uvenuće brez ljubavi..., i to one ljubavi koje mi je babo i babin babo ostavio u nasleđe i sa kojom su ih gradili da ih meni ostave, a ja onima posle mene.
Čuveni centarfor Crvene Zvezde, Dule Savić je lepo rekao: "Čovek treba da jede ono što mu raste u prečniku od 100 kilometara oko kuće". Da li je GM hrana zdrava "ne se znaje", al’ ovo što je Duuuule Savić rekao, je sigurno ZDRAVO, jer je to hrana koju su nam i preci jeli i na koju nam je organizam prilagođen, koja je proverena generacijama i koja se menja polako i postepeno. Ne kaže se džaba - Mi smo ono što jedemo. Tamo neka "roboti" čuvaju njive i vinograde, "roboti" neka se bave poljoprivredom, pa će na kraju "roboti" i da je jedu i onda neće da bude važno da li je GMO ili nije, jer se "roboti" nikada ne bune, osim u filmu "Pobuna robota", ali to je samo film, koje ni takav neće se gleda u ovaj naš bi(j)oskop.
Ima ga jedan Staniša, koji je star preko 70 godina, ’vata i osamdesetu. Taj Staniša je naš čovek iz jednog sela oko Vladičinog hana. Gledao sam ga kako se ponaša prema biljkama u jednom malecnom povrtnjaku s paradajz, "krastavice", ljuti papričići..., a brine se i o cveću. On sa biljkama razgovara. Oseća ih. Posmatra ih pojedinačno, kao i ljude. Svaka biljka, ne vrsta, BILJKA ima svoju "volju" i "navike". Jedan struk paradajza "voli vodu", drugi "taj baš ne voli stalno da se poliva" i slično. Staniša oseća prirodu, živi sa njom, priča sa njom, deo je nje. Mi smo malo to zaboravili, izgubili smo taj osećaj. Ubio nas asfalt. Ali ostali su geni predaka i ostao je Staniša da "ne podseti". Zato su nam odluke pravilne, čak i kada izgleda da su druge bolje i lukrativnije, Srbi su uvek na strani pravde i prava, a ne sile i nepravde. Tako je i sa GM. Staniša u nama oseća da sa GM biljkama ne umemo da razgovaramo. Ne pričaju... SRPSKI!
* * *
Ovo je vreme prodavanja magle, svuda, pa i u nauci. Pravilnost je da što je više ovakvih "istraživanja", manje je konkretnih rezultata!
Ponekad mi se čini da je nekome u interesu da nas zamajava ovakvim "istraživanjima", šti naravno i plati, jer mu se može, a da se negde drugde radi prava nauka.
Ovo je i vreme "neoneokolonijalizma" (nije greška jer je prvo bio kolonijalizam, pa neokolonijalizam, a sada je neoneokolonijalizam) i to opet svuga, pa i u nauci.
U neka poštenija vremena "međunarodna saradnja" je podrazumevala da SFR Jugoslavija ima razrađen naučni program, ciljeve i prioritete na državnom nivou. Ako se ti ciljevi poklope sa naučnim ciljevima neke (nekih) druge države (drugih država), onda se sklapaju bilateralni (multilateralni) sporazumi o naučnoj saradnji, svaka strana odredi institucije nosioce te naučne saradnje i krene se u zajednički rad na RAVNOPRAVNIM OSNOVIMA i u interesu svih strana, a i u skladu sa naučnim ciljevima njihovih država.
Danas "međunarodna saradnja" znači da EU, Norveška i slično odrede naučne ciljeve i teme u skladu sa SVOJIM interesima i "raspišu međunarodni konkurs" na koji se jave i ovi naši koji rade po principu "gladnom keru i muva dosta". Onda se "naučno sarađuje" tako što zapadni "bogatuni" plate jeftinu balkansku radnu snagu da rade u njihovom interesu i za njihove prioritete i ciljeve. Za nas su to velike pare, za njih je to i do pet puta jeftinije nego da im rade njihovi naučnici...
Tako i "aerobiolog" sa BioSensa "učestvuje u razvoju metoda za prognoziranje koncentracije polena..."!!!
Lepo je to i krasno, ali je tužno da dok BioSens dobija "prestižne međunarodne nagrade", naše oplemenjivanje i naučne institucije propadaju i bivaju razvučene. Proučavamo "polen" za interese EU, a gubimo naše "seme", koje je u srpskom interesu da postoji!!!
Sad, kada sam zadovoljio svoje frustracije, da se vratim na temu...
Što se tiče navedenog "proučavanja" BioSensa, sve je OK. To može, a ne mora da se odnosi na GM kulture i može da se posmatra kao proučavanje u cilju širenja GM kultura (indirektno, jer se to ovde ne pominje eksplicitno), ali i kao proučavanje u cilju sprečavanja nekontrolisanog širenja GM kultura na neciljne organizme i teritorije.
Šurlan zaključuje da će biti "implementirane i te genetički modifikovane biljke", ali ovde se i ne radi o GMO. Oni lepo pišu "Uloga polena u reprodukciji (posebno u oplodnji) omogućuje nam da prognoziramo prinos pojedinih kultura kao što su masline i vinova loza, ali i proizvodnju semena šumskog drveća poput hrasta ili breze. Količina polena suspendovanog u vazduhu na nekom području odgovara količini polena raspoloživog za oplodnju, pri čemu više uspešnjih oplodnji povećava i prinos plodova. Na osnovu ovog pristupa istraživači Instituta BioSens razvili su model koji uspešno prognozira prinos oraha u Vojvodini."
Dakle ono što "češka" poslodavca je PROGNOZA prinosa, koja je veoma važna na uređenim tržištima za prognoziranje cene, a to je sasvim druga priča, formiranja cena i agrarne politike.
Komentara: 0