Drugo javno slušanje na temu „Uticaj genetički modifikovanih organizama (transgena) na životnu sredinu i zdravlje", u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je danas u Domu Narodne skupštine.
Otvarajući javno slušanje, predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković napomenula je da genetički modifikovani organizmi predstavljaju uznemirujuću temu za građane Srbije. Ona je govorila i o zakonskoj regulativi u Srbiji i Evropskoj uniji i podsetila prisutne da je Srbija potpisala Deklaraciju zemalja Dunavske regije u Berlinu, kojom se obavezala da neće gajiti genetski modifikovanu soju. Istovremeno, članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji omogućava državama članicama da donesu zabranu na promet specifičnih proizvoda na osnovu sopstvene procene rizika, dodala je Vojić Marković. Predsednica Odbora obavestila je prisutne i da se pripremaju izmene i dopune Zakona o genetički modifikovanim organizmima.
Među uvodničarima prve sesije učesnicima se najpre obratio prof.dr Ljubiša Topisirović, direktor Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo koji je govorio o izazovima budućnosti savremene civilizacije, o molekularnoj biotehnologiji i posledicama GMO na zdravlje čoveka i životnu sredinu.
Dr Nevena Nagl sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad izložila je studiju o uticaju genetski modifikovanih useva na semensku proizvodnju ratarskih biljaka. O višestrukoj upotrebi GMO u medicini i potrebi da se u Srbiji razvija biotehnološka industrija govorio je doc.dr Aleksandar Trbović iz Srpskog lekarskog društva, ali je rečeno i da postoje neželjene posledice transgene tehnologije.
Zainteresovani učesnici diskusije iz redova naučno stručne javnosti i nevladinih organizacija izrazili su zabrinutost zbog upotrebe GMO u ishrani ljudi i u više navrata izneli stav da je neophodno raspisivanje republičkog referenduma na kome bi se građani Srbije izjasnili po pitanju upotrebe i prometa GMO.
Govoreći o štetnosti GMO i različitim stavovima evropskih zemalja po ovom pitanju, narodni poslanik Ivan Karić, ispred „Zelenih Srbije“, naglasio da je je potrebno usvajanje deklaracije o zabrani upotrebe GMO. Dr Aleksej Tarasjev sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Željko Popović sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i prof.dr Marijana Vučinić sa Veterinarskog fakulteta pokušali su da objasne da je nemoguće formulisati jedinstven odgovor na pitanje da li su GMO bezbedni za ljude i životnu sredinu, kao i da je potrebno razumeti pomenutu problematiku kako bi se ponudio konkretniji odgovor na ovo pitanje. Ukazano je i da ne postoje naučno zasnovani podaci o tome kako se ljudski organizam ponaša u kontaktu sa GMO.
Iznoseći argumente protiv upotrebe GMO, govorila je dr Irena Beret iz Udruženja građana „Zdrava zemlja“ koja je pozvala lokalne zajednice da osnuju zone slobodne od GMO. Prof dr Vladan Joldžić analizirao je upotrebu GMO sa aspekta strateškog planiranja države i upozorio na opasnost da Srbija postane zavisna od uvoznog semena. Doc. dr Drago Đorđević iz Srpskog lekarskog društva izneo je podatke o štetnom uticaju koji GMO imaju na ljudski organizam.
U diskusiji su se čuli oprečni stavovi po pitanju upotrebe i prometa GMO. Izneta su mišljenja da ovo kompleksno pitanje zahteva analizu svakog pojedinačnog slučaja i potrebu sagledavanja problematike sa zdravstvenog, etičkog, ekonomskog, socijalnog i političkog aspekta. Takođe, učesnici su iznosili argumente koji idu u prilog tvrdnji da je upotreba GMO neophodna u medicini, ali su se čuli i brojni stavovi o isključivo štetnom dejstvu GMO na ljude i životnu sredinu. Srbija treba da se usredsredi na razvijanje organske proizvodnje, koja predstavlja razvojnu šansu Srbije, poručili su pojedini učesnici rasprave.
Zaključujući diskusiju, predsednica Odbora Milica Vojić Marković izrazila je uverenje da će iz današnjeg javnog slušanja na temu uticaja GMO na zdravlje ljudi i životnu sredinu, proizaći smernice za preduzimanje budućih akcija za dobrobit građana Srbije.
U radu javnog slušanja, pored predstavnika naučno stručne javnosti, međunarodnih i nevladinih organizacija i izvršne vlasti, učestvovali su i mnogi zainteresovani narodni poslanici među kojima su bili Sanda Rašković Ivić, Dušan Milisavljević, Mileta Poskurica, Ninoslav Girić, Snežana Stojanović Plavšić, Ljubica Mrdaković Todorović, Jelena Travar Miljević, Milica Dronjak, Aleksandra Tomić, Konstantin Arsenović, Nevena Stojanović, Saša Maksimović i Živojin Stanković.
Javno slušanje je organizovano uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) kroz projekat “Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”, koji se sprovodi u saradnji sa Narodnom skupštinom Republike Srbije.
REPUBLIKA SRBIJA NARODNA SKUPŠTINA Odbor za zaštitu životne sredine 19 Broj: 06-2/368-12 6. februar 2013. godine B e o g r a d
INFORMACIJA O DRUGOM JAVNOM SLUŠANJU ODBORA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE NA TEMU: “UTICAJ GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (TRANSGENA) NA ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE“, ODRŽANOM 6. FEBRUARA 2013. GODINE
Odbor za zaštitu životne sredine je, na osnovu odluke donete 27. decembra 2012. godine na 13. sednici, održao Drugo javno slušanje na temu: “Uticaj genetički modifikovanih organizama (transgena) na životnu sredinu i zdravlje“.
Javnom slušanju su prisustvovali: Milica Vojić Marković, predsednik, i članovi Odbora za zaštitu životne sredine: Ivan Karić, Konstantin Arsenović, Živojin Stanković, Jelena Travar Miljević, i zemenici člana Odbora Nevena Stojanović i Mile Spirovski. Javnom slušanju su prisustvovali i narodni poslanici: Ružica Igić, Saša Maksimović, Dušan Milisavljević, Ljubica Milošević, Ljubica Mrdaković Todorović, Mileta Poskurica, Snežana S. Plavšić, Ninoslav Girić, Aleksandar Radojević, Emir Elfić i Milica Dronjak.
Učesnici javnog slušanja bili su: Goran Stojković, Ministarstvo zdravlja; Milica Gajić, Uprava carina; dr Irena Beret, Stop GMO Srbija; prof. dr Marina Stamenković Radak, šef Katedre za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu; dr Aleksej Tarasjev, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, prof. dr Larisa Jovanović Kolomecejeva, Naučno-stručno društvo za zaštitu životne sredine Srbije-Ecologica; prof. dr Miladin Ševarlić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu; dr med. Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije; mr Darinka Stokić, Lidija Mihajlov i Aleksandra Stokić , Centar za unapređenje životnih aktivnosti – Domatra – organska proizvodnja zdrave hrane; dr Svetlana Paunović, Institut za voćarstvo, Čačak; Violeta Anđelković, Institut za kukuruz; prof. dr Lidija Amidžić, Univerzitet Singidunum Futura; Vladan Đukanović, Zelena omladina Srbije; prof. dr Budimka Novković, Asocijacija potrošača Srbije; Nenad Stamenković, Jelena Krajačić, Žaklina Živković, Milan Vukosavljević i Aleksandar Popović, Zeleni Srbije; prof. dr Jovan Panajotović, VTS Požarevac; Aleksandar Živković, Ekološki pokret Niša; Marinko Velemir, „Zeleni skok“, Novi Sad; Željko Stojković, „Kuća pravde Strazbur“; Aleksandar Veljić, Ekološko društvo Vreoci; Đorđe Đuknić , Ekološko društvo Lazarevac u zelenom; Branko Čičić i Branko Radujković, Fond organska Srbija; Aleksandar Nikolić, Ekološko društvo Turija; Zoran Petrov, Udruženje za biodinamičku poljoprivredu Srbije; Miloš Đajić, Zelena inicijativa; Jelena Vuković, Unija za organsku poljoprivredu Srbije Ekoplus; Igor Pantelić, advokat; Tamara Veselinović, Viktorija grup, Soja protein; Jovan Purar, direktor Kompanije MK Grup i Dragana Obradović, direktor Kompanije MK Seeds; Danilo Tvrdišić i Miroslav Živković, Pokret Dveri; Aleksandra Knez Milojković, Bells Movement; Igor Šipka, UNDP; Denis Morina, Eko centar Nutrika; dr Zlata Jovanović Ignjatić i dr Slavica Aranđelović, Lekarsko društvo Srbije; Milena Savić Ivanov, šef Banke biljnih gena; dr Berislava Ilić, Centar za održivi razvoj Subotica; akademik Marko Anđelković, SANU; Dragoslav Đorđević, Zadružni savez Srbije; Olivera Zurovac-Kuzman i Tatjana Đurković, Misija OEBS; Vera Vida, CEPS; Biljana Ledeničan, UNDP; Turuntaš Vladimir, Medicinski fakultet u Istočnom Sarajevu; Aleksandar Pejčić, SO Bela Palanka; Ilija Travar, Miloš Jeremić, Katarina Keti Zaharijev, Milica Jeremić, Milica Tojaga, Srđan Avramović, Milica Mazdarević, Nikola Trivunović.
Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković, pozdravljajući učesnike Javnog slušanja, obavestila je da RTS vrši direktan prenos Javnog slušanja, kao i da su građani Srbije vrlo uznemireni mogućnošću uvođenja GMO u Srbiju, posebno nakon informacije da Srbija, ukoliko želi da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, mora da promeni svoj zakon o GMO, donet u junu 2009. godine. Međutim, pravila Svetske trgovinske organizacije ipak dozvoljavaju svojim članicama da donose sopstvenu strategiju radi svoje bezbednosti, uključujući i zabranu i privremeni moratorijum na specifične proizvode na osnovu procene rizika. Milica Vojić Marković se osvrnula na događaje između dva Javna slušanja ovog odbora, istakavši da je stopiran projekat Evropske banke za obnovu i razvoj, nakon što je 150 ekoloških organizacija širom sveta uputilo zahtev Evropskoj banci za obnovu i razvoj, a radi se o kreditu od 40 miliona dolara koji je trebalo dati ’’’Monsantu’’. Osim toga, Evropska unija je za april 2013. godine zakazala referendum na kome će se 500 miliona građana izjasniti da li su za, ili protiv GMO. Srbija je u Berlinu potpisala Deklaraciju zemalja dunavske regije kojom se obavezuje da na svojoj teritoriji neće gajiti GMO soju za ljudsku ishranu i ishranu životinja i da će se oslanjati samo na domaće resurse. Prvi grad u Srbiji koji je usvojio Deklaraciju protiv upotrebe i prometa GMO na svojoj teritoriji je Čačak, a potpisnik ove deklaracije je Udruženje pčelara i Udruženje srpskih domaćina, uz očekivanje da će to učiniti drugi gradovi i lokalne samouprave. Kao ’’lošu vest’’ Milica Vojić Marković je izdvojila da su mediji objavili da je gotov Predlog o izmenama o dopunama Zakona o GMO i da je dostavljen Evropskoj komisiji na usaglašavanje, kao i da je taj predlog potpuno u skladu sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije.
Predsednik Odbora je prenela učesnicima izvinjenje predsednika Narodne skupštine Nebojše Stefanovića, koji je želeo da se obrati skupu, ali to nije mogao zbog iznenadnih obaveza. Javno slušanje je bilo podeljeno na tri dela.
Uvodničari u prvom delu bili su: prof. dr Ljubiša Topisirović, direktor Instituta za molekuralnu genetiku i genetičko inženjerstvo, dr Nevena Nagl, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i doc. dr Aleksandar Trbović, Srpsko lekarsko društvo.
Prof. dr Ljubiša Topisirović, direktor Instituta za molekuralnu genetiku i genetičko inženjerstvo, objašnjavajući šta sve znači genetski modifikovani organizam, postavio je pitanje kako i na koji način može da preživi savremena civilizacija, i istakao da je zbog toga razvijena molekularna biotehnologija bazirana na genetičkom inženjerstvu, koje je alatka u manipulaciji genetičkim materijalom različitih organizama. Istakao je da je osnova genetički modifikovanih organizama kombinovanje gena različitih vrsta kako bi se dobilo nešto što može poboljšati neki servis, uslugu, ili neki proizvod koji je apslotno nemoguće dobiti na drugi način. Prof. Topisirović je naglasio da je jako značajno pravljenje vakcina u biljkama koje su mnogo sigurnije od vakcina koje se prave u animalnim tkivima, kao i pravljenje antitela. Osim toga, prof. Topisirović se izjasnio da genetički modifikovane proizvode treba koristiti, ali je pitanje da li sada, i na koji način, i kakve su posledice po ljudsko zdravlje, životinje i po životnu sredinu. Genetski modifikovane proizvode je napravila molekularna biologija , ali tu je i ekonomija, politika, religija i etika. Dobro treba proceniti šta je rizik, a šta korist od GMO i to se ne može generalno posmatrati, nego se svaki pojedini slučaj mora analizirati i rešiti.
Dr Nevena Nagl iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada istakla je uticaj genetski modifikovanih useva na semensku proizvodnju ratarskih biljaka, posebno što su semenski usevi specifična vrsta useva, veoma značajna za ekonomiju jedne zemlje. Gajenje semenskih useva , osim visokog stepena materijalnih ulaganja, podrazumeva i visok stepen angažovanja radne snage, kako stručnog, tako i tehničkog kadra. Napomenula je da ni u jednom od zakona koji se dotiču kako semenske proizvodnje, tako i prometom i proizvodnjom genetski modifikovanih biljaka, ne postoji nikakva klauzula koja štiti semenske useve od genetski modifikovanih, bilo merkantilnih, bilo semenskih useva. Takođe, ne postoji nikakva zakonska regulativa koja omogućava odštetu proizvođaču, u slučaju da je njegov komercijalni semenski usev, genetski zagađen oprašivanjem od strane genetski modifikovanog useva. Oplemenjivački semenski biljni materijal, koji se nalazi u institucijama koje se bave ovom delatnošću, predstavlja ekonomski važan deo biodiverziteta jedne zemnje jer su one napravljene sa ciljem da se koriste u biljnoj proizvodnji, zaključila je dr Nevena Nagl.
Doc. dr Aleksandar Trbović, iz Srpskog lekarskog društva obratio se učesnicima i u ime ’’Bioetičkog društva Srbije’’ i govorio je o genetski izmenjenim organizmima i njihovom uticaju na zdravlje. Istakao je da genetskim inženjeringom nastaju transgeni organizmi i da je to premošćavanje međuvrsne barijere. Genetski izmenjeni virusi se u medicini koriste u genskoj terapiji, genetski izmenjene bakterije se koriste u medicini za proizvodnju insulina, a u privredi se koriste kao biogorivo.
Transgene biljke se koriste u medicini i u privredi. Genetski izmenjene biljke i životinje se zovu ’’transfarmeri’’, a koriste se za proizvodnju proteinskih lekova. Što se tiče štetnosti po ljudsko zdravlje genetski izmenjenih organizama, istakao je da to nije jednostavno pitanje i da nije lako na njega odgovoriti.
U diskusiji koja je usledila, učestvovali su: Ivan Karić, Zoran Petrov, Aleksandra Knez Milojković, Zlata Jovanović Ignjatić, Željko Stojković, Ljubiša Topisirović, Igor Pantelić, Larisa Jovanović, Rodoljub Živadinović, Miladin Ševarlić, Đorđe Đuknić i Nenad Stamenković.
U diskusiji je izraženo zadovoljstvo što je na kraju uvodnih izlaganja ipak odgovoreno da postoje osnovane sumnje da su GMO štetni po ljudsko zdravlje kao i da su za ’’Zelene Srbije’’ biodiverzitet, zdravlje ljudi, poljoprivreda, ekonomija i životna sredina od ključnog značaja. Rečeno je i da je u Srbiji neophodna deklaracija koju će doneti svi gradovi i opštine gde će zabraniti proizvodnju GMO. Izraženo je mišljenje da su poslednjih meseci jedino državni službenici zagovornici GMO i ukazano na komercijalni aspekt ove priče. Postavljeno je pitanje šta o GMO misle poslaničke grupe u Narodnoj skupštini , odnosno da li će poslanici glasati za liberalizaciju, ili ćemo ostati zelena oaza kojom ćemo sačuvati našu zemlju i naše seme i tako razvijati u pravom smeru budućnost građana Srbije. Učesnici su informisani o tome da se u Srpskom lekarskom društvu apsolutno protive korišćenju GMO u ishrani, sve dok se nepobitnim naučnim studijama, sa dugogodišnjim praćenjem, ne bude dokazala ne škodljivost GMO ishrane, kao i da se SLD još pre tri godine uključilo u raspravu na temu ’’Upotreba GMO u ishrani’’ i da je donet generalni zaključak u vidu apela za kritičko-naučno razmatranje potencijalnih opasnosti od GMO u ishrani.U diskusiji je rečeno da je kroz uvodno izlaganje prof. Topisirovića stečen utisak da GMO i transgeni nisu štetni, nego korisni i postavljeno pitanje da li je to njegov lični stav, ili stav Instituta, na šta je odgovoreno da je izneto lično mišljenje, a ne stav Instituta. Istaknuto je da je Institut apsolutno za razgovore u interesu Srbije, pogotovo što ima stručni kadar koji može da vrši kontrolu prisustva GMO. Sugerisano je da je, povodom eventualnog izjašnjavanja da Srbija bude zemlja bez GMO putem referenduma, potrebno izvršiti izmene Zakona o referendumu kako bi se uskladio sa zakonima demokratskih i evropskih zemalja. Istaknuto je mišljenje da bi primena GMO u poljoprivredi i primena GMO kao komponente ljudske ishrane, prehrambenih proizvoda u Srbiji, trebali biti zabranjeni za dobrobit srpskih građana i Srbije u celini. Učesnici su u diskusiji obavešteni da je Savez pčelarskih organizacija Srbije doneo prvu deklaraciju protiv GMO na nacionalnom nivou i apelovano je da se što pre donese Odluka o raspisivanju referenduma . U diskusiji je izražena zahvalnost Čačanima, koji su prvi doneli Deklaraciju o zabrani prisustva GMO na njihovoj teritoriji, Savezu pčelarskih organizacija Srbije koja je to prihvatila, kao i Društvo srpskih domaćina. Protiv GMO u Srbiji izjasnio se i Savez proizvođača agroprivrede Srbije. Takođe je podržan i predlog da se raspiše referendum u Srbiji – za ili protiv GMO. Osim toga, izraženo je nezadovoljstvo što Javnom slušanju ne prisustvuju predstavnici Ministarstva poljoprivrede. Istaknuto je mišljenje da pre referenduma, svaka lokalna samouprava treba zabraniti gajenje genetski modifikovane hrane. S obzirom da su sva dosadašnja istraživanja koja su vršena na životinjama dokazala da su GMO proizvodi ekocidni i genocidni , predložen je moratorijum , s tim da se nastave laboratorijska ispitivanja i da se upotreba GMO stavi pod kontrolu.
Uvodničari u drugom delu bili su: Dr Aleksej Tarasjev, Institut za biološka istraživanja ’’Siniša Stanković’’, Željko Popović, asistent na katedri za ekologiju i zaštitu životne sredine Prirodno –matematičkog fakulteta u Novom Sadu i prof. dr Marijana Vučinić sa Veterinarskog fakulteta.
Dr Aleksej Tarasjev je u uvodnom izlaganju ukazao da ne možemo davati uopšteni odgovor o celoj savremenoj biotehnologiji jer to nije u skladu sa Konvenciojom o biološkoj raznovrsnosti koja govori o balansiranom pristupu i koristima, i mogućim rizicima od GMO. Naglasio je i da što se tiče struke i rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi, odgovor se , prema Kartagenskom protokolu, prema svim međunarodnim standardima, mora davati za svaki modifikacioni događaj, za svaku potencijalnu upotrebu i za svaku životnu sredinu posebno. Dr Tarasjev je objasnio da u ovom trenutku u EU nije planiran referendum nego je u toku internet anketa i to o organskoj proizvodnji koja sadrži nekoliko pitanja koja su vezana za GMO. Skrenuo je pažnju da moramo razlikovati različite tipove upotrebe GMO, a posebno da se moramo odrediti da li pričamo o kultivaciji, hrani, upotrebi u zatvorenim sistemima ili poljskim ogledima. Uvodničar se u svom izlaganju osvrnuo i na restriktivnost zakona i njegovu ne bezbednost, i naglasio da to treba razlikovati. Osim toga, da bismo imali stručnjake, potrebno je očuvati našu nauku, naše institute i fakultete, za šta je potrebno nacionalno finansiranje, jer bez toga nema biološke sigurnosti u Srbiji, zaključio je Tarasjev.
Željko Popović je istakao da je najveći problem razmatranja u našem društvu trenutno to što se problematika o GMO ne razume u dovoljnoj meri čak i u stručnim krugovima, a posebno u široj javnosti. S tim u vezi je neophodno da se javnosti približi na naučno popularan način šta su to GMO, kakve su potencijalne posledice njihove upotrebe, ali i koristi. Ukazao je da važeći Zakon o GMO iz 2009. godine definiše GMO kao organizam čiji je genetički materijal promenjen metodama savremene biotehnologije, kao i da većina ljudi misli da je proces GM izumeo čovek, a i ljudi su zapravo tzv. prirodno nastali genetički modifikovani organizmi. Problematika o upotrebi GMO mora se sagledati iz više uglova- etičkog, biološkog, zdravstvenog, pravnog, ekonomskog i političkog. Popović je istakao da oprez od upotrebe GMO ne treba da izraste u gemofobiju, koja trenutno vlada. Lično je protivnik upotrebe genetički modifikovanig organizama u poljoprivredi, ali smatra da u nauci treba da se koriste. S tim u vezi je rekao da smatra da treba da zaštitimo naše genetičke resurse koji proizlaze iz velikog biodiverzitetskog indeksa, i da treba da se okrenemo unapređenju konvencionalnih poljoprivrednih proizvodnji i organskoj proizvodnji, u čemu možemo imati veliki uspeh u svetu , kao i korist u ekonomiji.
Marijana Vučinić je u svom izlaganju istakla da treba da nas brine genetski modifikovana hrana, ali da na stepenu naučnog razvoja u kojem se sada nalazimo ne predstavljaju opasnost GM domaće životinje koje se koriste za biofarming, odnosno ksenotransplantaciju. Uvodničar je upoznala učesnike sa idejom naučnika koji se bave genetskim inženjerstvom, da naprave poljoprivredno korisne domaće životinje koje se gaje na farmama, da ih genetsko modifikuju tako da mogu da dobiju organe koji služe za transplantaciju kod ljudi. Utešno je što mi možemo da biramo da li hoćemo da jedemo GMO, ali na višim organizmima kakve su životinje, postoje zdravstvene posledice genetske modifikacije, zaključila je dr Vučinić. U diskusiji koja je usledila, učestvovali su: Jovan Panajotović, Dragomir Đorđević, Jelena Vuković, Aleksandar Živković, Lidija Mihajlov, Miroslav Živković, Danilo Tvrdišić, Marina Stamenković Radak, Branko Radujković, Aleksej Tarasjev.
Naglašeno je da Srbija sadašnju konvencionalnu proizvodnju treba da popravi preko integralnih mera u poljoprivredi, biotehnologiji i u zaštiti bilja kako bismo je usaglasili sa standardima HCP ISO sistema. Istaknuto je da ne treba da ulazimo u proizvodnju GMO nego da sačuvamo svoju zemlju i svoj biodiverzitet i zdravlje ljudi za buduće generacije. Upućen je apel predstavnicima vlasti da ne prodaju naše oranice jer uzgajanjem GMO se trajno kontaminira zemljište. Predloženo je da se uvede monitoring koji bi trajao deset godina, a da se za to vreme vrše eksperimenti u laboratorijama, jer je proizvodnja GM hrane kod nas nedovoljno ispitana. Naglašeno je da se treba zalagati za proizvodnju bezbedne organske hrane sa maksimalnim poljskim prinosom. U diskusiji je skrenuta pažnja na podatke o ilegalnim zasadima GM soje i kukuruza, što je mnogo više od površine koju navodi Ministarstvo poljoprivrede. Istaknuto je i da eksperiment sa genetski modifikovanom hranom može dovesti do pogubnih posledica po prehrambenu i zdravstvenu bezbednost građana i predloženo da Narodna skupština donese Deklaraciju da Srbija bude država koja je netolerantna prema genetski modifikovanoj hrani.
Uvodničari u trećem delu su bili: dr Irena Beret, predsednik Udruženja građana ’’Zdrava zemlja’’, prof. dr Vladan Joldžić i doc. dr Drago Đorđević iz Srpskog lekarskog društve.
U svom uvodnom izlaganju dr Irena Beret je ukazala na kontrolu i profit kompanija koje poseduju patent na GM seme. Osvrnula se na činjenicu da danas u svetu ne postoji ni jedna naučna studija koja bi dokazala da su GMO bezbedni po zdravlje ekološkog sistema i zdravlje ljudi. S obzirom da je pred nama opcija ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju, istakla je dr Beret, nama se nameće da dozvolimo uvoz GMO i da prilagodimo svoje zakone pravilima koje nameće Svetska trgovinska organizacija. Srbija ima prirodne resurse koji mogu da obezbede samoodrživost i prosperitet tako da ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju i EU možemo da odložimo, zaključila je dr Beret.
Dr Vladan Joldžić je ukazao da, kada se govori o GMO, ne govori se o jednoj kategoriji organizama, nego se može govoriti o GMO koji se mogu primenjivati na različite načine u tzv. zatvorenim sistemima različite produkcije. Osim toga, proizvodnja onoga što su hibridi, treba razlikovati od genetski modifikovanog semena, i hrane na bazi tog semena, jer oni utiču na zemljište, vodu i na zdravlje ljudi. Između ostalog, postavio je pitanje da li može jedna zemlja koja je postala nezavisna u proizvodnji semena, odnosno hrane, da dozvoli sebi da postane zavisna od tuđe volje, i apelovao da moramo da sačuvamo sopstvenu proizvodnju jer smo nezavisni u proizvodnji semena, odnosno hrane.
Dr Drago Đorđević je u uvodnom izlaganju ukazao na štetno delovanje genetski modifikovanih organizama. Genetički modifikovani organizmi (GMO) ili transgeni zagađuju našu životnu sredinu. GMO utiču štetno na biološko (fiziološko, fizičko-hemijsko, energetsko i informaciono) polje ljudi, životinja i biljaka. Na svaki živi organizam GMO mogu delovati: direktno (genetički – promena genetskog koda) i indirektno (epigenetički – promena genske ekspresije), oštećujući i samu odbranu organizma od stranih supstancija. Na GMO organizam nije prirodno evoluciono adaptiran, jer je GMO veštački stvoren organizam. Sistem prirodne odbrane (imunski sistem), sa svojom urođenom i stečenom komponentom nije u stanju da zaštiti svoj organizam od GMO, pri čemu biva i dodatno oštećen. Posledice svega toga su razni štetni efekti GMO na ljude, životinje i biljke.
Rezultati većine studija sa genetički modifikovanom hranom pokazali su da pre ili kasnije nastaju razni toksični efekti (hepatički, renalni, pankreatički, reproduktivni...) i promena bioloških parametara (biohemijski, hematološki, imunološki...) ljudskog organizma. Najčešće su alergijske reakcije na razne sastojke GM hrane i prateće GM pesticide. Potom slede razna teška oštećenja organa (jetre, bubrega, gušterače, slezine, srca, pluća, krvotvornog sistema...). Istraživanja na sisarima su pokazala učestale poremećaje fertiliteta, poremećaje embriogeneze, povećan razvoj jedne ili više vrsta malignih tumora (tumorogeneza), ubrzano starenje, i veću stopu smrtnosti.
U diskusiji koja je usledila, učestvovali su: Darinka Stokić, Svetlana Paunović, Aleksandar Veljić, Slavica Ranđelović, Vladan Đukanović, Jelena Krajačić i Marinko Velimir.
Učesnici su podsetili na Zaključak koji je donet na Prvom javnom slušanju da se ne prihvati GMO u Srbiji, a da se stiče utisak da postoji jedna grupa ljudi koja je za GMO, a druga grupa, protiv GMO. Izraženo je zadovoljstvo što živimo u vreme demokratije sa nadom da nam niko ne može nametnuti uvođenje GMO, jer odluka zavisi od nas. Apelovano je da proizvodimo organsku hranu sa najvećim poljskim prinosima, jer nam to omogućavaju programi koje imamo. Naglašeno je da se u jednom uređenom pravnom sistemu treba odlučivati od slučaja do slučaja, kao i da se ne može doneti generalni stav za ili protiv GMO , a posebno što lekovi u medicini potiču od genetski modifikovanih organizama. Izražena je bojazan da će Narodna skupština izmeniti postojeći zakon o GMO zbog članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i apelovano da se donese Deklaracija protiv GMO na nacionalnom novou. Učesnici su informisani da je u SO Kula jednoglasno usvojena Deklaracija protiv uzgoja genetski modifikovanih organizama na teritoriji opštine. Predloženo je i da treba učiniti napor da kombinacijom integralne, odnosno konvencionalne poljoprivrede, i organske poljoprivrede, odbranimo naše poljoprivredno zemljište od GMO. Osim toga, potrebno je razdvojiti kategorije kada se govori o naučnim istraživanjima o GMO, a odnose se na seme i hranu, ili o genetski modifikovanim organizmima za medicinske potrebe. Istaknuto je i da treba razgovarati o celovitom održivom razvoju , a ne samo o zdravlju i životnoj sredini.
Zaključujući ovo javno slušanje, predsednik Odbora, Milica Vojić Marković se zahvalila svim učesnicima, i izrazila mišljenje da su svi uvodničari i učesnici doprineli da se javnost bolje upozna sa uticajem GMO na zdravlje i životnu sredinu.
Komentara: 0