Ni u jednoj od četiri laboratorije u Srbiji ne postoji akreditovana metoda za ispitivanje životinja hranjenih GM stočnom hranom
Nedavna izjava ministra Rasima Ljajića da već „jedemo meso životinja koje su hranjene GM stočnom hranom“, te da to meso dolazi iz uvoza, kao i da je „bitno da se insistira na obeležavanju ovakvih proizvoda kako bi građani u svakom trenutku znali šta kupuju“, otvorilo je niz pitanja – od toga na šta sve Srbija pristaje svojim pristupanjem STO do toga da li se, uprkos Zakonu iz 2009, GMO uveliko nalazi na našoj trpezi, a da o tome do sada nismo obavešteni. Iako je o efektima ishrane GM semenom napisano na stotine studija i istraživanja koja su odavno upalili crveno svetlo za sveopštu uzbunu, pitanje GMO čini se nije više stvar slobodnog izbora već spremnosti jedne zemlje da se suprotstavi gospodaru neoliberalnog tržišta. Da li smo spremni da kažemo da ne?
Koje nadležne službe treba da utvrde da li uvezeno meso potiče od životinja na kojima su sprovedene genetičke modifikacije, te da li su one hranjene proizvodima dobijenim genetičkim inženjeringom?
U članu 12 Zakona o bezbednosti hrane definisano je da kontrolu genetski modifikovane hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa vrši fitosanitarna inspekcija, a genetski modifikovane hrane za životinje – veterinarska inspekcija. Građane ipak treba podsetiti da je Zakonom o GMO (2009) propisano da se pod genetički modifikovanim organizmom ne smatra biljni proizvod koji sadrži do 0,9 odsto primesa GMO i primesa poreklom od GMO. To znači da se viršla koja sadrži manje od 0,9 odsto genetički modifikovane soje može teorijski naći na trpezi bez kršenja Zakona o GMO. Ali u Srbiji je zabranjen i uvoz i uzgoj GM soje, pa se postavlja pitanje gde bi domaći proizvođači viršli našli takvu sirovinu?
Da li smemo da se oslonimo samo na dokumentaciju koju dostavljaju proizvođači? Da li je pitanje obaveznog obeležavanja proizvoda koji sadrže GMO, kod zemalja izvoznika, zakonski regulisano i ako nije, da li možemo i na koji način zakonski da se zaštitimo?
Ne, nipošto! Na našu žalost, inostrani proizvođači znaju da je u Srbiji zabranjen uvoz, prerada i promet GMO i proizvoda od GMO, pa u trci za profitom verovatno ne prežu da za srpske potrošače izostave oznaku da njihovi proizvodi sadrže GMO, kako bi deklarativno "poštovali" naše propise. Takva je situacija s uvezenom stočnom hranom i uvezenim mesom i mlekom i prerađevinama od mesa (viršle, kobasice, salame, parizeri...) i mleka (sir, jogurt, kiselo mleko...), koje bi naše akreditovane laboratorije morale prilikom uvoza u Srbiju da kontrolišu na prisustvo GMO.
Da li Srbija ima akreditovane laboratorije za ovakvu vrstu ispitivanja?
Da, Srbija ima i naučnike i stručnjake osposobljene za kontrolu GMO, a ima i akreditovane laboratorije kao što su: SP Laboratorija u Bečeju (u sastavu „Viktorija grupe“), Laboratorija Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Laboratorija „Ebajotek“ (Abiotech), Laboratorija Univerziteta Edukons u Novom Sadu... Međutim, ni u jednoj od ove četiri laboratorije u Srbiji ne postoji akreditovana metoda za ispitivanje životinja hranjenih GM stočnom hranom, već se korisnicima savetuje da prate poreklo pojedinačnih sirovina i čitavog lanca uzgoja stoke do dobijanja finalnog animalnog proizvoda – što s uvezenim mesom i mlekom i proizvodima od takvog mesa i mleka nije moguće ispitivati u Srbiji. I u tome leži najveća neodgovornost države Srbije!
O kakvoj politici hrane u Srbiji pričamo? U kojim se sve proizvodima, a da to ne znamo, nalazi GMO?
Očigledno je da smo sa procesom liberalizacije našeg tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda politiku zdravstvene bezbednosti potrošača u Srbiji delimično prepustili na savest inostranim proizvođačima i, pogotovu, uvoznicima tih proizvoda – jer ni inostrani proizvođač hrane ne mora da zna da je njegov proizvod namenjen potrošačima u Srbiji, ukoliko domaći uvoznik u inostranstvu ima "ćerku" svoje firme koja nabavlja te proizvode za naše tržište. Na našem tržištu u uvezenom lososu moguće je prisustvo GMO i sirovina od GMO, budući da je GM losos dozvoljen za ishranu ljudi u SAD, te u uvezenom mesu i mleku i proizvodima od takvog mesa i mleka bilo da su proizvedeni u inostranstvu ili u Srbiji, uvezenoj stočnoj hrani i sirovinama za stočnu hranu, raznim vrstama konditorskih proizvoda, raznoraznim vrstama osvežavajućih pića itd.
Da li je moguće ući u STO a zaštititi sebe od GMO?
Moguće je. Drugima to polazi za rukom. Mađarska je promenila Ustav i druge zakone da bi zabranila prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima i uzgoj GMO, a članica je i STO i EU. Postoji mogućnost i po članu 23 Direktive 2001/18/EK, pa i po Direktivi EU 2015/412, kao i po čitavom nizu zakonskih akata država članica STO. Rusija je, recimo, primljena u STO, a potom je 4. jula ove godine zabranila i uvoz GMO i proizvoda od GMO. Zato Srbija ne treba uopšte da razmatra pitanje članstva u STO sve dok ne bude potpuno izvesno da ćemo ući u EU – ako EU do tada opstane.
U međuvremenu, Srbija treba da što pre naše sirovine, najpre genetički nemodifikovanu soju i kukuruz, iskoristi za ishranu stoke i da meso i mleko i njihove prerađevine koristimo kao zdravstveno bezbednije za domaće potrošače, ali i za izvoz – pod robnom markom "Bez GMO - proizvedeno u Srbiji"! S takvim marketinškim efektima, dakle s proizvodima bez GMO, Srbija bi za nekoliko godina mogla da udvostruči izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i da postane tržišno prepoznatljiva u Evropi i svetu.
Zato svi – od naučnika i stručnjaka, preko poljoprivrednika, prerađivača i izvoznika, do predsednika Vlade i ministara – treba da se ujedinimo pod geslom: "Za Srbiju bez GMO!"
ANTRFILEI
Čeri paradajz nije GMO
Nedavno smo čuli da se u Srbiji gaji modifikovan čeri paradajz. Zašto se, u skladu sa Zakonom o GMO u Srbiji ne zabrani njegov uzgoj, prerada i promet ako je genetički modifikovan?
Čeri paradajz uopšte nije modifikovan već je dobijen klasičnim ukrštanjem prirodnih srodnika, odnosno hibridizacijom divljeg ili tzv. ribizla paradajza poreklom iz Ekvadora i Perua s baštenskim paradajzom. Zato majke koje decu hrane čeri paradjzom i svi potrošači mogu da odahnu zbog izrečenih dezinformacija.
* * *
Mađarska je promenila Ustav i druge zakone da bi zabranila prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima i uzgoj GMO, a članica je i STO i EU.
Komentara: 0