Pesticidi u zemljištu i u vodi – primer glifosat

Pesticidi u zemljištu i u vodi – primer glifosat

Praksa upravljanja industrijskom poljoprivredom, koju karakterišu monokulture i mineralno đubrivo, pogodna je štetočinama i razvoju korovskih populacija. Za privredne prinose upotreba pesticida u konvencionalnoj poljoprivredi je obavezna. Pritom oni dospevaju u velikom obimu u zemlju, površinske vode, pa čak i u podzemne vode. Članak koji sledi donosi sledeći zaključak: Na prvi pogled pesticidi možda čine ratarstvo jednostavnijim, ali dugoročno gledano oni su besmisleni, iz razloga što često ne deluju štetno samo na neciljane organizme, već i na čitav poljoprivredni sistem.

Termin „pesticidi“ (često i ublaženo „sredstva za zaštitu biljaka) se u svakodnevnom govoru koristi kao hiperonim za insekticide (sredstva protiv insekata), fungicide (sredstva protiv gljiva) i herbicide (sredstva protiv neželjenih biljnih korova). U ovom trenutku u Nemačkoj je dozvoljeno 276 aktivnih sastojaka u ukupno 1453 različitih proizvoda pesticida.1 Količine aktivnih supstanci koje su prodate u Nemačkoj su 2006. godine iznosile oko 40000 t, 2011. godine su iznoslie 43000 t i godine 2015. su dostigle rekordni nivo od preko 48611t.2

Herbicidi se u poljoprivredi primenjuju radi uništenja neželjenog rastinja, bilo da li je to korov, neželjena trava ili ostaci žitarica (nakon žetve). Grupe herbicida, uglavnom poznate kao sredstva za unuštavanje korova, čine sa malo manje od 44 % najveći deo upotrebljenih sredstava za prskanje.4 Iako su herbicidi namenjeni uništenju biljaka, oni takođe deluju i na ostale organizme. Jedan od najčešće korišćenih aktivnih sastojaka jeste glifosat. Trenutno je u Nemačkoj odobreno 97 sredstava za zaštitu biljaka koje sadrže glifosat. Glifosat se primenjuje u borbi protiv korova u uzgoju žitarica, voćarstvu, vinogradarstvu, povrtarstvu i primenjuje se na neobrađenu zemlju.

ARHIVA PPNS, 2017. SAMO IZOLOVANA GM SOJA JE BEZBEDNA

Samo izolovana GM soja je bezbedna

Kako funkcioniše glifosat?

Glifosat prodire u biljke samo preko zelenih delova biljaka i inhibicijom enzima EPSPS blokira metabolički put u biljnim ćelijama. Radi se o takozvanom putu metabolizma šikiminske kiseline, kod kojeg se jednostavni prekursori ugljenih hidrata, između ostalog, pretvaraju u aromatične amino kiseline. Enzim EPSPS postoji u biljkama, gljivama i mikroorganizmima.3 Zbog toga glifosat može da inhibira i metabolizam gljiva i mikroorganizama.

Uticaj na zemljište

Marta Mertens je u „Kritičkom agrarnom izveštaju“ 2010. već ozbiljno opisivala do tada (do 2010.) poznate uticaje glifosata na život i plodnost zemljišta.6 U međuvremenu je takođe došlo do novih saznanja. Tako da je 2015. postala poznata jedna studija Univerziteta za kulturu zemljišta koja je otkrila da sredstva za zaštitu biljaka, koji sadrže aktivnu supstancu glifosat, dovode do povećanja nivoa fosfata i nitrata u zemljištu i smanjuju aktivnost i reprodukciju kišnih glista.7 Naučnici su utvrdili da prilikom nanošenja propisanih doza dolazi do veoma povećane količine nitrata i fosfata u zemljištu, što je objašnjeno gubitkom biljne vegetacije posle tretmana herbicidom. Takav zastoj hranljivih matrerija, bez vegetacije rizikuje da bude ispran. Osim ekonomske štete izazvane gubitkom hranljivih materija, jake kiše mogu dovesti do toga da i susedne vode budu pogođene. Ovaj efekat se mora pretpostaviti kod svih sredstava koji potpuno odstranjuju vegetaciju, što je u prirodi potpuno neprirodan proces – osim strašnih katastrofalnih požara.

Pored toga, prilikom istraživanja je utvrđeno da se aktivnost kišnih glista, koje imaju sposobnost da duboko kopaju, nakon primene sredstava za zaštitu biljaka "drastično smanjuje". Kod kišnih glista koje kopaju po horizontali nije dijagnostifikovana nijedna promena aktivnosti. Međutim, prema jednoj studiji, broj potomaka se u poređenju sa primerima u zemljištu bez upotrebe pesticida smanjio na pola.

Ostala istraživanja pokazuju takođe i efekte primene glifosata na sastav i aktivnost pojedinačnih vrsta bakterija. Tako da se vrsta bakterije Pseudomonas fluorescens, koja igra važnu ulogu u zemljištu i koja deluje protiv gljivičnih štetočina, smanjuje primenom glifosata. Uopšteno govoreći čini se da glifosat doprinosi tome da se mreža ishrane u zemljištu između bakterija, gljiva i mikroorganizama poremeti, čime podstiče rast štetnih gljivica.8

Bilo je i poljoprivrednika iz Baden-Virtemberga koji su upozoravali naučnike sa Univerziteta Štutgart – Hohenhajm na znakove obolelih biljnih žitarica. Posumnjali su na uticaj preko korenovog sistema i istražili ga. Ako se glifosat prska po listovima korova, deo koji biljke preuzimaju, to jest apsorbuju, vrlo brzo odlazi u mlada rastuća tkiva, kao što su izdanci, listovi i korenje. U vrhovima korena on se taloži u veoma visokim koncentracijama i kod većine biljnih vrsta se dalje ne razlaže. Ako se nakon par dana od primene glifosata poseje žitarica, onda on može oštetiti mladu sadnicu preko njenog korenovog sistema. Već i najmanja količina glifosata je dovoljna, da bi se koren sadnice oštetio. Ukoliko se u igru uključe i faktori stresa poput suše ili patogena (izazivača bolesti), moguće je da oštećenje korena dovede čak i do potpunog nestanka biljke.9

Dok sam tretman glifosatom trenutno sa sobom nosi samo neželjene ekološke efekte, o efektima višestrukog dejstva različitih pesticida na zemljište i vodu koji su u praksi uobičajeni, gotovo se ništa ne zna. Posle nanosa, pesticidi bi trebalo brzo da se raspadnu u zemljištu na bezopasne komponente. Ali su u nekim slučajevima razloženi proizvodi pesticida, takozvani metaboliti, klasifikovani kao štetni i takođe mogu uticati na organizme. Primera radi aminometilfosfonska kiselina (AMPA) već godinama može da se otkrije u zemljištu, i što se njenih efekata tiče nisu manje štetni od glifosata.10

Sada se naravno mogu sprovesti dugogodišnja skupa istraživanja za svaku pojedinačnu supstancu, za svaki pojedinačni pesticid i njegove razložene proizvode da bi se utvrdilo, da li oni imaju negativan uticaj na zemljište ili ne. Jedan evropski projekat se međutim sistematičnije bavio ovom temom. Ovaj projekat je širom Evrope proučavao površine, područja različito intenzivnog uzgoja i došao do zaključka da se kod intenzivne zemljoradnje ukupna organska (biološka) aktivnost smanjuje, biodiverzitet zemljišta takođe. Učesnici ovog projekta su takođe došli do zaključka da su pre svega organizmi koji formiraju lance ishrane, bazirane na gljivama, intenziviranjem (pojačanjem) uzgoja oštećeni, to jest ugroženi. Posebno gljive mikoriza (mycorrhiza) su posebno osetljive na pesticide i mineralna đubriva i reagovale su pojačanim padom. Mreže ishrane na bazi gljiva u zemljištu su važne, jer one štite od gubitka azota kroz ispiranje. Pored toga mogu da skladište više ugljenika u zemljištu.11 A gljive mikoriza štite biljke od bolesti i pomažu im da dobiju hranljive materije, naročito fosfor.

Na osnovu postojećih rezultata istraživanja dolazi se do sledećeg zaključka: Intenzivna poljoprivreda sa mineralnim đubrivom, uskim plodoredom i intenzivnom upotrebom pesticida u osnovi nije dobra za zemljište i zbog toga ne može trajno održati plodnost zemljišta.12

ARHIVA PPNS, 2019. LISTA REGISTROVANIH SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA I ONIH KOJA SE MOGU KORISTITI U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Lista registrovanih sredstava za zaštitu bilja i onih koja se mogu koristiti u organskoj proizvodnji
Uticaj na vodu

Prilikom istraživanja dejstva pesticida baziranog na glifosatu Roundup na mikrobiološki sastav vode pokazalo se da količina malih fitoplanktona (mikro- i nanoplanktona) opada, dok se broj cijanobakterija povećava 40 puta. Fitoplankton čini osnovu piramide ishrane u stajaćoj i tekućoj vodi. On je takođe značajno uključen u proizvodnju atmosferskog kiseonika. Sa druge strane masovna razmnožavanja cijanobakterija dovode do poremećaja ravnoteže kiseonika u vodi sa znatnim negativnim posledicama po zooplanktone i ribe. Već se u mnogim bunarima u Nemačkoj mogu otkriti, dokazati metaboliti pesticida iz zemljišta.13

Čak i ako se za pojedinačne pesticide i metabolite u podzemnim vodama pridržavaju, poštuju granične vrednosti, teško se može izračunati efekat kumulativne izloženosti oko 5000 različitih aktivnih sastojaka širom sveta na organizme u zemljištu, na vodene površine, a na kraju i na zdravlje ljudi. Koncentracije glifosata preko graničnih vrednosti u podzemnim vodama pronađene su između ostalog u Italiji, Nemačkoj, Holandiji, Danskoj, Norveškoj, Francuskoj i Španiji. Na osnovu podataka koje je za Nemačku dala Državna radna grupa za vodu (Länderarbeitsgemeinschaft Wasser (LAWA)) može se videti da je glifosat 2008. 2009. 2010. i 2011. u 0,4 do 0,5% uzoraka merenja (za više od 1500 merenja godišnje) analiziran u koncentracijama većih od 0,1 mikrograma po litru (mg/l) u podzemnim vodama.14

Brojke su, apsolutno gledano, veoma niske. Ali, ipak je ovde reč o najdragocenijoj i najranjivijoj rezervi pitke vode, a to je podzemna voda. Zapanjujuće je to da mi tako jasno govorimo o ovakvim brojevima i da ih zvanične strane još uvek koriste (jer su tako mali brojevi u pitanju) da smire stvari. Generalno, u podzemnoj vodi gotovo i nema poljoprivredne hemikalije. Ovde bi morala da se zahteva apsolutna nulta tolerancija.

Neadekvatna dozvola

Cilj evropskog i nemačkog zakona o zaštiti biljaka je da garantuje da se na tržište stavljaju samo proizvodi za zaštitu životne sredine, čiji je uticaj na životnu sredinu testiran. Na taj način bi trebalo obezbediti dalekosežno sprečavanje direktnih uticaja sredstava za zaštitu životne sredine, uključujući biodiverzitet.

Da ovo po svemu sudeći ne funkcioniše u stvarnosti, dokazali su naučnici sa Univerziteta Koblenc-Landau u studiji iz 2012. godine. Očigledno znatno veći broj insekticida redovno dospeva u reke i jezera, nego što je to proračunato u teorijskom modelu za dozvolu ovih supstanci. Prema studiji, jedan od razloga za to su neadekvatne metode procene u procesu odobravanja Evropske unije. Neispravnost ovih modela procene za ribe, školjke i drugi vodeni svet bi mogao da znači smrt i mogao bi trajno da ošteti čitave vodene ekosisteme. Za ovu studiju tim istraživača je uporedio podatke iz 122 slučaja iz terenskih studija sa već izračunatim vrednostima. Nema statističke ili čak očigledne povezanosti između ovih vrednosti. U do četiri od deset slučajeva stvarno zagađenje vode je veće nego što je ranije proračunato. Kod novijih vrsta inekticida ova kvota je čak i viša.15

ARHIVA PPNS, 2017. MONSANTO IGNORISAO DOKAZE KOJI SU POVEZIVALI NJEGOVOG ’UBICU KOROVA’ SA RAKOM?

Monsanto ignorisao dokaze koji su povezivali njegovog ’ubicu korova’ sa rakom?
Poljoprivreda bez otrova i njeni protivnici

Očigledno je da zemljište trenutno nije u dovoljnoj meri zaštićeno od primene i negativnih uticaja pesticida. Državni akcioni planovi za održivu primenu sredstava za zaštitu biljaka (NAP), koji su na nivou EU zahtevani već 2009. godine u jednoj okvirnoj smernici država članica Evropske unije, do sada nisu doveli do smanjene upotrebe pesticida (vidite i iznose koje Martin Hojsling navodi u svom agrarnom izveštaju, str. 58-62).

Udruženja koja su učestvovala u procesu razvoja nemačkog NAP-a, kao što su udruženja za zaštitu životne sredine, udruženja za zaštitu prirode, udruženja pčelara i udruženja za zaštitu vode, napustila su konsultacije 2011. godine. Njihovo obrazloženje glasi: U akcionom planu Ministarstvo poljoprivrede je jednostrano orijentisano na interese agrarne industrije i pokazalo se imunim na predloge za ozbiljno smanjenje zagađenja pesticidima. Zbog toga neće dobiti podršku ekoloških udruženja. Od tada se nije mnogo toga dogodilo.

Predviđena je revizija NAP-a u Nemačkoj za 2016/17 godinu. Sa stanovišta Federalne agencije za zaštitu životne sredine, u oblastima zaštite životne sredine i prirode postoji potreba za poboljšanjem, zbog čega je agencija 2016. godine iznela program u 5 tačaka za održivu zaštitu biljaka.16 U vezi neophodnosti poboljšanja NAP-a tamo se navodi sledeće: „Ovaj stav ne deli konvencionalna poljoprivreda, u kojoj preovladava stav da je uobičajena praksa zaštite biljaka u Nemačkoj već održiva.“

Ono što je ovde kristalno jasno jeste da većina uspostavljenih takozvanih „interesnih udruženja“ konvencionalne poljoprivrede odbija predloge i ponaša se kao da je njihovo upravljanje najčistija „zaštita prirode“. Nije uobičajeno da su konvencionalni poljoprivrednici oni koji odbijaju, kao ni evropska i nemačka alternativna udruženja poljoprivrednika (kao što su na primer: La Via Campesina, European Milk Board, Udruženje nemačkih mlekara, Radna zajednica ruralne poljoprivrede). Razgovarajući direktno sa poljoprivrednicima dolazi se do saznanja da veliki broj njih ima veoma loš osećaj u vezi sa prskanjem otrova i bili bi zahvalni na razumnom savetu koji će im pokazati neke efikasne alternative osim „integrisane“ zaštite biljaka, koja je ionako predviđena kao dobra pravna praksa.

Odbijanje velikih udruženja je izloženo 2014. godine u dokumentu koji su predstavili Savezno udruženje poljoprivredne trgovine (BAV), Nemačko udruženje poljoprivrednika (DBV), Nemačko udruženje Raiffeisen (DRV), Industrijska asocijacija poljoprivrede (IVA) i Centralno udruženje hortikulture (ZVG), što je u suštini brži i jednostavniji proces odobravanja pesticida umesto istraživačkih i savetodavnih fondova za inovativna nehemijska rešenja.17

Industrijska asocijacija poljoprivrede (IVA) zajedno sa takozvanim „Forumom moderne poljoprivrede“ (bivši Forum održive poljoprivrede, FNL18) čiji je član i DBV, čak se i ne suzdržavaju od toga da sasvim javno i pseudonaučno klevete Low-Input sisteme kao što je organska poljoprivreda. To se moglo videte tokom Zelene nedelje 2014. godine, gde je i počela kampanja „Zaštitnici biljaka“.19 Od tada je ova kampanja širila slogane kao što su „žetva u opasnosti“ i ekstremno jednostrane „činjenice“ koje su poslednjih godina u suprotnosti sa stručnim mišljenima Veća eksperata za poljoprivredu i životnu sredinu. Tu se ne zazire od sveopšte klevete civilno-društvenih grupa.20 Može se i odmahivati glavom na ovo, ali takvi argumenti ne prolaze neprimećeno ni od strane političkih predstavnika.

Sa stanovišta većine članova „Foruma moderne poljoprivrede“ snažna odbrana njihovih proizvoda je i dalje razumljiva, čak i protiv svih naučnih saznanja. Ipak se radi o poslu. Međutim sama činjenica da se DBV takođe pridružio ovoj kampanji je zapravo nerazumljiva. Ali ne pate samo životna sredina i potrošači od upotrebe otrova, već u prvom planu i sami poljoprivrednici.21

Međutim dokle god traje bliska saradnja između udruženja poljoprivrednika i hemijske industrije, hemijska industrija će uvek moći da se pozove na ovu podršku.

ARHIVA PPNS, 2019. RAUND-AP PRO 360 (MONSANTO) ZABRANJEN U FRANCUSKOJ - ODLUČIO SUD

Raund-ap pro 360 (Monsanto) zabranjen u Francuskoj - odlučio sud
Zaključci i tvrdnje

  • Poljoprivreda koja ne može da se oslobodi otrova za proizvodnju hrane i stočne hrane nije inovativna, zastarela je i nazaduje. Cilj razvoja mora biti celokupna poljoprivreda bez otrova.
  • Organska poljoprivreda predstavlja njen vodeći princip, koji treba dosledno razvijati.
  • Ambiciozan nacionalni plan mora konstruktivno doprineti postupnom odricanju od upotrebe pesticida, posebno kroz istraživanje i konsultacije.
  • Pravila o odobrenju na nivou Evropske unije (aktivni sastojci) i u Nemačkoj (pesticidi) moraju bolje da obuhvate efekte ekosistema i sve više da isključuju agense nakon odgovarajućih prelaznih perioda.
Tema u kritičnom agrarnom izveštaju
  • Andrea Beste: Der Boden, von dem wir leben. Der Zustand der Böden in Europas Landwirtschaft. In: Der kritische Agrarbericht 2016, S. 74–79.
  • Martha Mertens: Kollateralschäden im Boden. Roundup und sein Wirkstoff Glyphosat – Wirkungen auf Bodenleben und Bodenfruchtbarkeit. In: Der kritische Agrarbericht 2010, S. 249–253.

Beleške

  1. Bundesamt für Verbraucherschutz und Lebensmittelsicherheit (BVL): Datenbankabfrage zugelassene Pflanzenschutzmittel, Stand 5. Oktober 2016.
  2. Bundesamt für Verbraucherschutz und Lebensmittelsicherheit (BVL): Absatz an Pflanzenschutzmitteln in der Bundesrepublik Deutschland. Braunschweig 2016 (www.bvl.bund.de/SharedDocs/Downloads/04_Pflanzenschutzmittel/meld_ par_64_2015_EN.pdf?__blob=publicationFile&v=2).
  3. Science Media Center – SMC: Glyphosat – Hintergründe zum Wiederzulassungsverfahren in der EU. Köln 2016 (www.science- mediacenter.de/alle-angebote/fact-sheet/details/article/glyphosat-hintergruende-zum-wiederzulassungsverfahren-in- der-eu/).
  4. BVL (siehe Anm. 1).
  5. Ebd.
  6. M. Mertens: Kollateralschäden im Boden. Roundup und sein Wirkstoff Glyphosat – Wirkungen auf Bodenleben und Boden- fruchtbarkeit. In: Der kritische Agrarbericht 2010, S. 249–253.
  7. M. Gaupp-Berghausen et al.: Glyphosate-based herbicides reduce the activity and reprduction of earthworms and lead to increased soil nutrient concentrations. In: Scientific Reports 5(2015), article number 12886 (http://www.nature.com/articles/ srep12886). – Siehe auch top agrar online: Glyphosathaltige Pflanzenschutzmittel beeinträchtigen Bodenleben, August 2015 (www.topagrar.com/news/Acker-Agrarwetter-Ackernews- Glyphosathaltige-Pflanzenschutzmittel-beeintraechtigen-Bodenleben-2417256.html).
  8. T. Philpott: USDA scientist: Monsanto‘s roundup herbicide dama- ges soil, 2011 (www.motherjones.com/tom-philpott/2011/08/ monsantos-roundup-herbicide-soil-damage). – K. K. Sailaja and K. Satyaprasad: Degradation of glyphosate in soil and its effect on fungal population. In: Journal of Environmental Science and Engineering 48 (2006), pp. 189–190 (www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17915782).
  9. W.A. Battaglin, M. T. Meyer and J. E. Dietze: Widespread occur- rence of glyphosate and its degradation product (AMPA) in U.S. soils, surface water, groundwater, and precipitation, 2001–2009. American Geophysical Union, Fall Meeting 2011.
  10. J. Six et al.: Bacterial and fungal contributions to carbon seques- tration in agroecosystems. In: Soil Science Society of America Journal 70 (2006), pp. 555–569. – G.W. Wilson et al.: Soil aggre- gation and carbon sequestration are tightly correlated with the abundance of arbuscular mycorrhizal fungi: Results from long-term field experiments. In: Ecology Letters 12 (2009), pp. 452–461.
  11. PAN Germany: Auswirkungen chemisch-synthetischer Pestizide auf die biologische Vielfalt. Hamburg 2010. – Bayerisches Lan- desamt für Umwelt: Toxinbildende Cyanobakterien (Blaualgen) in bayerischen Gewässern – Massenentwicklungen, Gefähr-dungspotential, wasserwirtschaftlicher Bezug. Materialien- band 125. Augsburg 2006.
  12. Siehe auch A. Beste: Der Boden, von dem wir leben. Der Zustand der Böden in Europas Landwirtschaft. In: Der kritische Agrarbericht 2016, S. 74–79.
  13. Bayerisches Landesamt für Umwelt: Pflanzenschutzmittel-Meta- boliten. Vorkommen und Bewertung. Augsburg 2009 (www.lfu.bayern.de/analytik_stoffe/psm_metaboliten/doc/gesamtfassung_psm_metaboliten.pdf).
  14. Umweltbundesamt: Glyphosat. Berlin 2016 (www.umweltbun- desamt.de/themen/chemikalien/pflanzenschutzmittel/glyphosat).
  15. K. Blawat: Drecksbrühe. In: Süddeutsche Zeitung vom 8. August 2012. – A. Knäbel et al.: Regulatory FOCUS surface water models fail to predict insecticide concentrations in the field. Landau 2012 (http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/es301649w).
  16. Umweltbundesamt: 5-Punkte-Programm für einen nachhaltigen Pflanzenschutz. Berlin 2016 (www.umweltbundesamt.de/themen/5-punkte-programm-fuer-einen-nachhaltigen).
  17. Industrieverband Agrar et al.: 5-Punkte-Programm für einen nachhaltigen Pflanzenschutz in Deutschland. 2014 (www.iva. de/download/140922%205-Punkte-Programm%20F%c3%bcr%20einen%20nachhaltigen%20Pflanzenschutz%20 in%20Deutschland.pdf).
  18. Članovi su između ostalog i Bayer, BASF, Agravis, Dow Agro- science, Du Pont.
  19. Aufgezeichnet bei einem Besuch von EU-Parlamentariern auf der Grünen Woche 2014 (www.martin-haeusling.eu/termine/termin- archive/550-martin-und-harald-auf-der-gruenen-woche.html).
  20. Zitat: »Gleichzeitig nutzen einige Organisationen, die sich den Schutz von Mensch und Umwelt auf die Fahnen schreiben, die Unkenntnis vieler Menschen aus: Sie verunsichern Verbraucher und diffamieren konventionelle Landwirte in Kampagnen, um ihre eigenen Ziele zu erreichen. Sie beschwören das roman- tisierte Bild einer Landwirtschaft, die weder den Wünschen der Verbraucher in Deutschland genügen könnte – noch den Herausforderungen weltweit. Es geht um Aufmerksamkeit um jeden Preis – und um die Einnahme von Spendengeldern.« / Citat: „Neke organizacije koje imaju za cilj da zaštite ljude i životnu sredinu, istovremeno iskorišćavaju neznanje mnogih ljudi, uznemiravaju potrošače i klevete konnvencionalne poljoprivrednike u kampanjama radi postizanja sopstvenih ciljeva, dočaravaju romantizovanu sliku poljoprivrede koja ne može da ispuni želje potrošača niti izazove širom sveta. Reč je o pažnji po svaku cenu i prikupljanju donacija.” (www.die-pflanzenschuetzer.de/ueber-uns.html#.V__Ee_ S8o2x).
  21. Siehe dazu PAN Germany: Pestizide und Gesundheitsgefahren – Daten und Fakten. Hamburg 2012. (www.pan-germany.org/ download/Vergift_DE-110612_F.pdf)

SAD: Herbicid glifosat u 80 odsto uzoraka urina
Dr Andrea Beste

Beste je diplomirani geograf, naučnica u oblasti poljoprivrede i zemljišta; osnovala je 2001. godine Kancelariju za zaštitu zemljišta i ekološku agrarnu kulturu u Majncu (Rajna, Nemačka)

Foto: Smarticular
Prevod: Aleksandra Mijailović i Ana Mijailović

Obrada: Prviprvinaskali.com

Izvor: Büro für Bodenschutz und Ökologische Agrarkultur


IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
PREPORUKA PPNS

O GMO

  • Sedam pitanja i odgovora na temu genetički inženjering
  • Veštačko meso, GMO, korona – postoji li veza?
  • Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
  • Korporativno ozelenjavanje
  • Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

  • Kragujevac bez GMO 2022 - rezime projekta
  • GMO i životna sredina - prof. dr Jelena Bošković (VIDEO)
  • Organska proizvodnja i biodiverzitet - dr Vladan Ugrenović (VIDEO)
  • Kragujevac bez GMO 2021 - rezime projekta  (VIDEO)
  • Očuvanje starih sorti, za Srbiju bez GMO - dr Ivana Petrović (VIDEO)
  • GMO, balast moderne poljoprivredne proizvodnje - Bogdan Cekić (VIDEO)

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

  • Prehrambeni suvеrenitet treba da bude strateški cilj Srbijе
  • Prof. Tatjana Brankov: Srbiji treba ombudsman za snabdevanje hranom
  • Brnabić: Biotehnologija ključna za medicinu, poljoprivredu i prehrambenu industriju - biće među prioritetima nove vlade
  • Samodovoljnost u proizvodnji hrane na Zapadnom Balkanu
  • Rio Tinto "brani" Srbiju od GMO?

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

  • Pesticidi u konvencionalnoj i organskoj poljoprivredi
  • Italija: Stop sintetičkom mesu, čuvamo zdravlje i našu tradiciju - ministar za poljoprivredu i prehrambeni suverenitet Frančesko Lolobriđida
  • Genetički inženjering u poljoprivredi i namirnicama; "Bio" - bez GMO, je odgovor za krizu
  • Ekološki rizici od biljaka proizvedenih novom genomskom tehnikom
  • Poljska uvodi zabranu GMO u stočnoj hrani, izmenom Zakona

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

  • GMO kukuruz povod za "rat" SAD i Meksika
  • Brazil odobrio uzgoj i prodaja HB4 - GMO sorte pšenice
  • Kineski naučnik koji je stvorio prve GMO bebe izašao iz zatvora i vraća se na naučnu scenu
  • DW: Nemački pesticidi truju Argentinu
  • Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

  • Vikiliks: Srbija - Novi zakon o GMO ne podleže STO, Vlada obećava da će ga izmeniti vremenom
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
  • Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima
  • Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
Detaljno: OVDE

GMO: VIDEO

  • In memoriam: Arpad Pustaji (1930-2021)
  • Argentinsko loše seme
  • Seme pobune
  • Vikiliks: Rat, laži i videotrake
  • Rat za seme
  • Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM , JUTJUB

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv GMO u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://www.pekgora.org/ http://fondacijarsum.org/ http://www.vfphysical.rs/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html