Narodni poslanik Miladin Ševarlić, na osnovu Člana 92. Poslovnika Narodne slupštine predložio je da se dnevni red dopuni tačkom: Predlog Deklaracije o genetički modifikovanim organizmima (GMO) i proizvodima od GMO, koji je podneo Narodnoj skupštini 5. maja 2017. godine.
OBRAĆANJE
Na ulazu u obdanište „Mala sirena“ u Zemunu, stoji poster na kome piše:
„Ako se ne zna ko je otac, hrana u tanjiru je majka svih bolesti“.
To je dobra pouka za malu decu, ali nadam se i za nas kada treba da razmatramo Deklaraciju o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od genetički modifikovanih organizma.
U ovoj sali sedi 240 poslanika koji žive na teritoriji Centralne Srbije i Vojvodine. Od tih 240 poslanika, 223 poslanika stanuje na teritoriji 136 opština i gradova čiji su odbornici jednoglasno tekst Deklaracije o GMO i proizvodima od GMO, koju sam ja predložio a prvo usvojila Skupština grada Čačka 30. 1. 2013. godine, a zatim zajedno sa tim tekstom i tekstom Deklaracije Zelenih Srbije, usvojena zaključno sa Skupštinom opštine Sjenica 20. 1. 2016. godine u 136 opština i gradova u Republici Srbiji. To je 80,5% lokalnih samouprava, a na teritoriji tih lokalnih samouprava nalazi se 93% poslanika sa teritorije Centralne Srbije i Vojvodine.
To je razlog da pokažemo da li smo odgovorni prema onima koji su nas birali i na čijim teritorijama živimo, da li zastupamo stavove lokalnih samouprava u Parlamentu ili ne.
Takođe, ova Deklaracija je vrlo značajna zbog toga što GMO organizmi nisu u skladu sa HALAL standardom, nisu u skladu sa košer standardom, nisu u skladu sa organik standardima, nisu u skladu sa konvencijalnom poljoprivrednom proizvodnjom - postoje čak i presude Evrposkog suda u Strazburu o zagađenju meda od strane eksperimentalnog genetički modifikovanog kukuruza.
Postavlja se pitanje šta Srbija tu može i treba da uradi? Ja predlažem da usvojimo ovu Deklaraciju. Ako ne usvojimo ovu Deklaraciju ja pozivam građane Srbije da skupimo potpise i da raspišemo referendum.
Ne vidim razloga zašto građani Srbije ne mogu da se izjašnjavaju na raferendumu o tome šte će oni da jedu i šta će njihova deca da jedu. Zbog toga apelujem na narodne poslanike da podrže predlog ovog teksta Deklaracije i da se ugledamo na naše komšije Mađare koji su vrlo rigorozni po tom pitanju, da ne govorim o nekim drugim zemljama.
U Republici Srbiji aktuelno je 140 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:
GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (136)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)
U 136 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi više od:
77,2% ukupne teritorije Srbije
84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine
- Što se izjašnjavanja opština o zabrani gajenja genetski modifikovanih organizama tiče, Evropska unija daje mogućnost formiranja takozvanih Zona slobodnih od GMO, gde se na nivou grada, opštine, pokrajine, može doneti pravosnažna odluka o zabrani gajenja i korišćenja GMO. Pored toliko opština koje su zabranile genetski modifikovane organizme, što je za pozdraviti, državi bi bilo lako da se izbori sa ostatkom, uz naravno donošenje i striktnu primenu adekvatne prateće zakonske regulative, zaključuje Milošević.
Komentara: 0