Srbija bez GMO - neiskorišćena šansa! Ugledati se na dobre primere Mađarske, Danske, Nemačke, Italije...

Srbija bez GMO - neiskorišćena šansa! Ugledati se na dobre primere Mađarske, Danske, Nemačke, Italije...

KADA ĆE ŠANSA DA DOBIJE ŠANSU
Jedini spas je interesno udruživanje poljoprivrednika

Poljoprivreda je jedina izvesna ljudska delatnost jer obezbeđuje hranu za ljude, a danas sve više i sirovine ne samo za različite grane u kojima se proizvode poljoprivredno-prehrambeni proizvodi – već i za neprehrambene potrebe (bioenergija). U prethodnim milenijumima poljoprivreda je zavisila uglavnom od prirodnih uslova. Danas, pored zavisnosti od prirodnih uslova, na ekonomski položaj poljoprivrednika prevashodno utiču (ne)regulisani odnosi između učesnika tri segmenta agroprivrede (agrobiznisa): predfarmerskog – koji obezbeđuje repromaterijal i mehanizaciju, farmerskog (biljna i stočarska proizvodnja) i postfarmerskog – koji obuhvata različite grupe delatnosti (od prehrambene industrije, preko unutrašnje i spoljne trgovine, do bankarstva, obrazovanja i nauke). I posebno od (ne)odgovarajuće agrarne i ruralne politike – ističe u autorskom tekstu za Lozničke novosti prof. dr Miladin Ševarlić

Poljoprivreda Srbije se danas nalazi na razmeđu između dve kletve:

  • svetski poznate jevrejske kletve "Dabogda imao, pa nemao!" – jer smo potpuno uništili ili doveli na rub propasti naš predfarmerski ("Zmaj", "Rakovica", "IMT", "Azotara", "Prahovo", "Zorka", …) i postfarmerski sektor agroprivrede ("Srbijanka", "29. novembar", "Fidelinka", Institut za strna žita u Kragujevcu, "Agrobanka", …) i u bescenje rasprodali najveću komparativnu prednost (uređene zemljišne komplekse naših poljoprivredno-industrijskih kombinata i izvorišta vode, a uskoro, verovatno, i preostalo državno zemljište i šume) i sistematski pljačkali zadružnu imovunu i uništavali zadruge kao organizacije bez kojih preko 99 odsto od 628 hiljada porodičnih poljoprivrednih gazdinstava teško mogu da budu ekonomski održiva; i
  • manje poznate, ali još opasnije kletve "Seme ti se zatrlo dabogda!" – koju su marketing menadžeri "Monsanta" ciljano iskoristili i prodajom svetskog lidera u proizvodnji GMO zaradili 66 milijardi USA dolara!

Srbija zemlja organske poljoprivrede

Srbija je, ipak, zahvaljujući Zakonu o GMO (2009) i aktivistima protiv GMO, kao jedna od 38 zemalja u kojima je zabranjen uzgoj GMO, jedina država u svetu čiji su legitimni državni organi - odbornici u 127 skupština opština i gradova (preko 75 odsto od ukupno 169 lokalnih samouprava) jednoglasno usvojili Deklaraciju o zabrani uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO. To ukazuje da su opštenarodne aktivnosti "odozdo naviše" daleko uspešnije u zaštiti nacionalnih interesa, nego aktivnosti "odozgo naniže" i prepuštanje sudbine naroda i države u ruke "svemoćnih" političara koji su u većoj meri podložni uticaju inostranih lobista i "preko noći" od "boraca" za nacionalne interese postaju interesni "zastupnici" globalizacije proizvodnje i liberalizacije trgovine po diktatu inostranog krupnog kapitala. S obzirom na praktično plebiscitarno opredeljenje lokalnih samoupra protiv GMO, eventualna promena našeg restriktivnog Zakona o GMO ne bi smela da se dogodi bez prethodnog referendumskog izjašnjavanja naroda da li su "za" ili "protiv" Srbije bez GMO!

Opstanak Srbije bez GMO / GMO-free Serbia je jedina komparativna prednost i već godinama neiskorišćena šansa da izvozimo naše više vrednije prerađevine od žitarica, uljarica, povrća, voća, mleka i različitih vrsta mesa sa tržišno prepoznatljivom robnom markom Bez GMO / GMO-free. Umesto toga, Srbija kao drugi evropski izvoznik soje i deseti svetski izvoznik kukuruza koji nisu genetički modifikovani i dalje u okviru grupe zemalja koje su osnovale Dunav soju / Danau soya izvozi genetički nemodifikovane sirovine (soju, kukuruz i dr.) u Austriju i druge zemlje EU – a od njih uvozimo daleko skuplje poljoprivredno-prehrambene proizvode (jaja, mleko, meso i prerađevine) sa robnom markom Danau soya!?

Pored zadržavanja statusa Srbije bez GMO, treba da se ugledamo na Dansku, koja je ograničila maksimalnu veličinu farme na 300 hektara – uz obavezu farmera da sa svojom porodicom živi na farmi i, jedina je zemlja u svetu, koja je donela Strategiju razvoja organske poljoprivrede – kojom je u sledećih 25 godina planirana konverzija celokupne sadašnje industrijski organizovane konvencionalne u organsku poljoprivredu. To bi bio dobar model i strategija primerena srpskoj poljoprivredi sa velikim brojem malih gazdinstava. A ekonomski (smanjenje troškova inputa industrijskog porekla: mineralna đubriva, hemijska sredstva, teška mehanizacija sa velikom potrošnjom fosilnih goriva) i neekonomski efekti (zaštita zemljišta, vodotoka, flore i faune, zdravlja poljoprivrednika i potrošača hrane) značajno su veći i na opštu društvenu korist nego što je povećanje subvencija za pokriće većih troškova radne snage u organskoj poljoprivredi!

Ako hoćemo, možemo

Ukratko, srpska poljoprivreda postaće ne samo obećavajuća već i realizovana šansa kada se, po ugledu na primere dobre agrarne i ruralne prakse u zemljama EU i drugim:

  1. zabrani prodaja prodaja poljoprivrednog zemljišta i drugih prirodnih resursa stranim kupcima – po ugledu na Mađarsku;
  2. ograniči posed porodičnog poljoprivrednog gazdinstva do 300 hektara uz obavezno stanovanje članova porodičnog domaćinstva na gazdinstvu – po ugledu na Dansku;
  3. organizuje ekonomski interesno udruživanje poljoprivrednika u specijalizovane zadruge (ratarske, povrtarske, voćarske, stočarske, …) čiji zadrugari bi bili suvlasnici prerađivačkih i prodajnih kapaciteta ili bi se ekonomski odnosi regulisali kroz više oblike međuzadružne saradnje između poljoprivrednih, prerađivačkih i potrošačkih zadruga – po ugledu na Dansku, Francusku, Italiju
  4. podsticati sa 20 odsto većim bespovratnim sredstvima organizovanje "mašinskih prstenova" radi zajedničke nabavke i korišćenja poljoprivredne mehanizacije – po ugledu na Nemačku;
  5. obnove štedno-kreditne zadruge – kao što su funkcionisale u sistemu SPB "Agrobanka";
  6. umesto sufinansiranja stranih investitora u sektorima agroprivrede, državno-zadružnim partnerstvom izgraditi 30-ak otkupnih, doradno-preradnih i distributivnih centara u Srbiji – čiji bi suvlasnici bili zadrugari kao učesnici u celini reproprocesa "od njive do trpeze";
  7. vratiti kategoriju naselja "selo" – koja je Popisom iz 1981. godine izbačena kao posebna i najbrojnija teritorijalna kategorija i sva naseljena mesta razvrstana na dve grupe: gradska (193) i (za)ostala, odnosno podgrupu "ostala naselja" (4.542 naselja) ponovo podeliti na dve podgrupe naselja: "sela" i "varošice";
  8. povećati agrarni budžet na minimalnih pet odsto ukupnog budžeta a zakinuti celokupni jednogodišnji agrarni budžet u protekle četiri godine poljoprivrednicima vratiti u tri godišnje rate;
  9. akreditovati Upravu za agrarna plaanja i početi korišćenje predpristupnih fondova EU (IPARD);
  10. povećati učešće budžetskih podsticaja za zadruge kao oblike ekonomskog organizovanja većeg broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (RPG) u odnosu na sada isti nivo podsticaja kao i za pojedinačna RPG fizičkih lica;
  11. povećati internet trgovinu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bez posrednika između proizvođača i potrošača;
  12. povećati podsticaje za razvoj delatnosti "oko" RPG: domaća prerada proizvoda sa oznakom geografskog porekla, domaća radinost, seoski turizam, sakupljanje i prerada šumskih plodova i lekovitog bilja, prerada drveta…
  13. izmeniti Zakon o zadrugama i vratiri odredbe o povraćaju zadružne imovine koja je u periodu od 1953. godine preuzeta od nezadružnih organizacija bez naknade, a zadružne domove i utrine staviti na raspolaganje seoskim naseljima ili zadrugama;
  14. propisati apsolutnu prednost mladih vlasnika RPG koja žive isključivo od prihoda iz poljoprivrede i u selima u raspodeli državnog poljoprivrednog zemljišta koje se daje u dugoročni zakup, naročito nezaposlenim poljoprivrednim stručnjacima - kojih u Srbija ima preko 4,5 hiljada;
  15. obezbediti pravo prvenstva u zakupu po 20 (obradivog) ili 50 ha (livada i pašnjaka) državnog poljoprivrednog i po 10 do 20 hiljada evra podsticaja bez kamate sa rokom vraćanja 50 odsto u periodu od 5 do 10 godina za sve mlade bračne parove i nezaposlene poljoprivredne stručnjake koji ne poseduju RPG a žele da se bave poljoprivredom;
  16. obezbediti ravnopravnost žena u domaćinstvima RPG za vreme porodiljskog odsustva i prava na dečji dodatak u odnosu na zaposlene u drugim oblicima radnog angažovanja;
  17. ukinuti porez na prihod od poljoprivrede za sva RPG veličine do dva hektara pod povrćem i voćem odnosno do 10 ha pod žitima, industrijskim i krmnim biljem odnosno do 30 hektara livada i pašnjaka…
Autor je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, specijalni savetnik za agroprivredu Ekonomskog instituta i narodni poslanik - član Odbora za pljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu 

mms-ppns baner

PRVI PRVI NA SKALI Karta Srbija bez GMO

DEKLARACIJA "MI NE ŽELIMO GMO NA NAŠOJ TERITORIJI!" - AUTOR PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ

PPNS O GMO

PREPORUKA PPNS 

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove) 
 
PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv GMO u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://www.pekgora.org/ http://fondacijarsum.org/ http://www.vfphysical.rs/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html