Uvođenje moratorijuma na primenu tehnologije "uređivanja gena" ("gene drives") kao novog, nedovoljno istraženog izazova genetičkog inženjerstva u poljoprivredi, jedan je od apela upućenih na devetoj Konferenciji evropskih regiona bez GMO održanoj u Berlinu 7. i 8. septembra.
Taj zahtev je u duhu odluke Evropskog suda pravde kojom se sva hrana proizvedena nizom novih biotehnoloških tehnika (uključujući CRISPR-Ca) smatra genetički modifikovanom. Kao takva, potpada pod direktivu o gеnetički modifikovanim organizmima (GMO), strogu evropsku regulativu za tu vrstu proizvodnje.
Učesnici konferencije saglasili su se da nove GM tehnologije zahtevaju posebnu pažnju i raspravu, kao i dodatnu procenu rizika. Nova generacija GMO nastala "uređivanjem gena" ima izmenjenu genetičku strukturu cele vrste, uključujući i njihovo potencijalno izumiranje, što izaziva zabrinutost. Takvi organizmi ne treba da budu pušteni u životnu sredinu bilo gde u svetu, složili su se učesnici.
Na konferenciji koja je okupila predstavnike 64 regiona bez GMO u Evropi, upućen je i zahtev nacionalnim vladama, kao i Evropskoj uniji, da se ovo pitanje pokrene na predstojećem sastanku Konvencije o biološkoj raznovrsnosti. Uz to, zatražen je javni međunarodni registar svih objavljenih GMO u svetu, kako bi pravni status takvih GMO bio jasan, a njihov eventualni uvoz odobren i takođe jasno označen.
Predstavljajući deklaraciju, predsednik ove mreže dr Beatrik Tapeser je istakla da treba nastaviti sa primenom principa predostrožnosti i ostati na putu "oslobođenom" od GMO koji je u službi evropskih regijama tokom protekle decenije.
Na konferenciji je poručeno i da je potrebno više javnog ulaganja u poljoprivredu koju ljudi zaista žele, a to nije ona koja uključuje GMO i odvija se po diktatu multinacionalnih kompanija suprotstavljenom agroekologiji koju vode poljoprivrednici.
Govornici koji su se obraćali na konferenciji došli su iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, Belgije, Velike Britanije, Norveške, Velsa, Rusije, Danske, Irske, Švedske, bilo je gostiju iz SAD, Tanzanije, Indije, Kanade, sa Novog Zelanda…, a svojih "pet minuta" imala je i naša zemlja.
Srbiju bez GMO predstavila je doc. dr Tatjana Brankov sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, član Društva agrarnih ekonomista Srbije. Konferenciji je prisustvovao i prof. Miladin M. Ševarlić, predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije i predsednik Upravnog odbora Društva srpskih domaćina.
Dr Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioterorizam" koja je doktorirala na temu GMO, za portal PRVI PRVI NA SKALI prenosi detalje sa konferencije, na kakav je prijem naišla Srbija, kao gost velike evropske porodice regiona bez GMO, analizira odnos vlasti i javnosti u našoj zemlji prema GMO, kao i poljoprivredne potrebe naše države, predočava izazove pred Srbijom u cilju ostvarenja težnje da ostane samoodrživa...
Na sajtu evropskih regiona bez GMO osvanula je prezentacija “Srbija bez GMO”, čime je postala globalno dostupna zainteresovanoj javnosti.
Da domaćoj javnosti predstavimo, najpre, presek ovdašnjeg stanja - počev od 2001. kada je Jugoslavija uvela kontrolu GMO, zaključno sa 2009. od kada kod nas važi Zakon o GMO.
Brankov: Prvi Zakon o GMO donela je Savezna Republika Jugoslavija. Ovaj Zakon je bio u velikoj meri usklađen sa evropskim zakonima i zahtevima STO. Međutim, Srbija ga menja 2009. godine usvajajući Zakon koji je stroži od evropskog jer zabranjuje i proizvodnju i promet GMO. Ipak zabrana nije apsolutna jer proizvodi koji imaju manje od 0,9% primesa GMO, kao i semenski reproduktivni material sa manje od 0,1% primesa se ne smatraju genetički modifikovanim.
Pojasnite nam ambivalentan stav vlasti u Srbiji prema GMO, o čemu ste govorili u Berlinu.
Brankov: Istinske namere naše vlasti i dalje su zagonetka. Sa jedne strane učinjene su dobre stvari koje direktno ili indirektno doprinose borbi protiv GMO: Srbija je ratifikovala Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti (2002) i Kartagena protokol o biološkoj sigurnosti (2006); nadležno ministarstvo je zajedno sa 16 drugih ministarstava iz evropskih zemalja dunavskog regiona potpisalo Dunav soja deklaraciju (2013); usvaja se oznaka "Srpski kvalitet" koja bi trebalo da garantuju da su proizvodi bez GMO(?). Sa druge strane, nadležni organi nam ne daju jasne odgovore na pitanje – Da li se u Srbiji ilegalno gaje GM usevi? Ukoliko da, na koliko hektara je zastupljena nedozvoljena proizvodnja? Šta država čini ili će učiniti u vezi sa tim? Nedostatak transparentne komunikacije podriva poverenje građana. Plešući između različitih interesa uvozničko-izvozničkih lobija, država šalje mešovite signale i već nekoliko godina unazad najavljuje izmenu zakona koristeći u tu svrhu različita “lica”. Međutim, suočeni sa jedinstvenim otporom javnosti, predstavnici vlasti se povlače čekajući povoljniji trenutak - trenutak kada će pažnja javnosti biti skrenuta na neke druge teme ili pak trenutak stabilizacije političke scene.
Odnos javnosti u našoj zemlji je, sa druge strane, nedvosmislen, a procenat populacije koja je protiv GMO ovde potpuno je u skladu sa odnosom i na kontinentu.
Brankov: Da, naša javnost je ekstremno negativno nastrojena prema upotrebi genetskog inženjeringa u proizvodnji hrane. Ankete pokazuju da više od 81% građana nikada ne bi kupilo GM hranu, čak i ukoliko bi bila značajno jevtinija od konvencionalno stvorene hrane. Osnovni razlozi koji definišu stav javnosti su: zabrinutost za zdravlje, briga za okolinu, nepoverenje u strane kompanije, etičke dileme, ali i nepoverenje u nadležne organe.
Učesnicima konferencije predstavljene su i višegodišnje aktivnosti u jačanju otpora prema GMO. Uz godišnje skupove u pokretu, predavanja, prisutnost u medijima, svakako se izdvaja Deklaracija protiv uvoza, prerade, proizvodnje i prometa GMO i proizvoda od GMO usvojena jednoglasno u 136 opština i gradova, a to je 80,5% od ukupno 169 lokalnih samouprava u Srbiji. Na kakva reagovanja se naišlo u Berlinu?
Brankov: Veliki uspeh kampanje "Srbija bez GMO" izazvao je simpatije kod prisutnih predstavnika najvećih NVO i njihovih inicijativa na svetu, uključujući Greenpeace, Friends of the Earth, Save our Seeds, Association Food without GMO itd. Razgovori su protekli u vrlo prijateljskoj atmosferi, uz puno korisnih saveta i najavljenu podršku u daljim aktivnostima.
Ono što se nameće kao ključno pitanje - može li Srbija da ispuni svoje poljoprivredne potrebe bez GMO, predočeno je i evropskoj javnosti. Koje argument ste izneli?
Brankov: Osnovni argument je samodovoljnost Srbije u proizvodnji hrane. Srbija nije samo neto izvoznik žitarica, već je u grupi deset najvećih svetskih izvoznika kukuruza. Veoma važno, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je samodovoljna u proizvodnji soje. Samim tim, možemo da poboljšavamo bilanse u stočarskoj proizvodnji bez uvoza stočne hrane. Drugačije rečeno, možemo da proizvodimo meso i prerađevine, mleko i jaja bez GM stočne hrane.
Više je izazova pred kojima je Srbija u ostvarenju težnje da ostane samoodrživa. Pobrojte najbitnije.
Sem prostora koji je naša zemlja imala u zvaničnom programu, šta biste izdvojili iz dva dana dešavanja, a da je bilo afirmativno za ideju Srbija bez GMO?
Brankov: Mogu da kažem da smo “u trendu”, čak ispred vremena. Suočeni sa problemima koje je donelo odobravanje prometa GMO u EU, Nemačka i Austrija ulažu velike napore kako bi izbacili GMO iz svojih prehrambenih sistema. U tom cilju, usvojili su ne-GMO sertifikaciju i obeležavanje. Primera radi, nemački standard "Ohne GenTechnik" garantuje da je prehrambeni proizvod u potpunosti slobodan od GMO. Proizvod sa ovom markom ne sadrži ni primese GMO, u procesu proizvodnje nije korišćena GM stočna hrana, kao ni vitamini, enzimi, arome i drugi aditivi proizvedeni uz pomoć GMO. Trenutno je na tržištu Nemačke 33% mleka, 27% mesa i prerađevina, 21% jaja, 9% testenina, 4% pića i 2% meda potpuno slobodno od GMO, odnosno sertifikovano kao "Ohne GenTechnik". U Austriji je situacija mnogo bolja, od 2010. godine njihovo tržište mlečnih proizvoda, jaja i piletine je potpuno slobodno od GMO. Na krilima tog uspeha, upravo se osniva krovna organizacija koja će obuhvatiti proizvođače ne-GM hrane i stočne hrane iz svih država Evrope. Suvišno je isticati konkurentsku prednost Srbije u datim okolnostima.
Široj javnosti ste već godina, pored ostalog, prepoznatljivi po knjizi "Hrana budućnosti ili bioteririzam" iz 2013, prvoj o GMO nakon rada prof. Miodraga Dimitrijevića “GMO – pitanja i dileme”. Kako smo najavljivali, sada da ozvaničimo - pripremili ste novu knjigu, na egleskom je, ima 240 strana i izlazi iz štampe u oktobru ove godine. Ovoga puta Vaše delo “GM Food Systems and their Economic Impact” upoznaće najpre svetska javnost, pošto je izdavač CABI, sa sedištem u Londonu.
Poštujući prava izdavača, šta ipak možete da izdvojite iz sadržaja kao "nastavak" prethodnog štiva koje je objavio Službeni glasnik, a posredstvom našeg portala može i da se pročita u elektronskom formatu?
Brankov: Knjiga analizira politiku različitih država sveta (SAD, EU, BRICS, Srbija) prema GMO u sklopu prehrambenih režima. Drugačije rečeno, GMO politika se posmatra kao deo ukupne agrarne politike, koju definišu različite poljoprivredne performanse i trgovinske relacije. U knjizi se analizira i uticaj proizvodnje transgene hrane na svetske cene hrane, prehrambenu sigurnost i potrošnju agrohemikalija. Na samom kraju, diskutuje se o svim načinima prodiranja GMO u prehrambene lance i daje se lista proizvoda koji potencijalno sadrže GMO.
Naposletku, posle opredeljivanja gradova i opština Srbije kojim se iskristalisala dominanta većina građana protiv GMO u našoj zemlji, šta valja dalje činiti da bi Srbija o(p)stala kao zemlja bez GMO?
Brankov: Pokret protiv GMO u Srbiji treba da ostane jedinstven i da se drži zacrtanih stavova i ciljeva. U ovoj fazi borbe protiv GMO treba se fokusirati na ekonomska pitanja, očuvanje domaće semenarske proizvodnje i iskorenjivanje ilegalnih zasada (ukoliko postoje).
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0