Stručnjaci o postojećem Zakonu o genetički modifikovanim organizmima. Pritisci lobista iz EU, SAD i Svetske trgovinske organizacije
Srpsku poljoprivredu ne čeka blistava budućnost. Naročito ako se uzme u obzir da će buduća resorna ministarstva morati da se pozabave izmenama postojećeg Zakona o genetički modifikovanoj hrani, pa čak i da dozvole promet GM proizvoda. To su, između ostalog, i vodeći uslovi pristupanja Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Stručnjaci u Srbiji već dugo upozoravaju da naši građani, uprkos svim zabranama, uveliko jedu hranu nastalu od genetički modifikovanih proizvoda. Nije nepoznanica da se na našem tržištu nalaze mlečni i mesni proizvodi od životinja koje su hranjene GM sojinom sačmom, jer je to dozvoljeno u "zapadnom" svetu.
- Ukoliko buduće Ministarstvo poljoprivrede promeni postojeći Zakon o GMO, a Evropska unija prestane da postoji u obliku kakvu je danas poznajemo, to bi bila najgora moguća solucija - upozorava agroekonomista Miladin Ševarlić. - Zasad ne vidim žurbu da bilo šta menjamo, pre nego što bude izvesno kada ćemo ući u EU. Pritisci sigurno postoje. Naročito od Svetske trgovinske organizacije, GMO lobista u EU i SAD, odakle je i najznačajnija kompanija "Monsanto". To su ogromni ekonomski interesi, ali ne samo proizvođača GM semena, već i onih koji se bave totalnim herbicidima. Bez toga, većina GM semena ne bi mogla da bude primenjena u poljoprivrednoj proizvodnji.
Ukoliko Srbija dozvoli promet GM robe, profesor Ševarlić kaže da će naša zemlja tada morati da izdvaja dodatna sredstva za kontrolu tih proizvoda. Uz to, stvara se nelojalna konkurencija srpskim poljoprivrednicima, jer evropski i američki farmeri imaju veće subvencije. S druge strane, ekonomska situacija u kakvoj se nalazi naša zemlja, sigurno će opredeliti deo stanovništva da kupuje te proizvode.
- Veće troškove bi imali domaći proizvođači za obeležavanje proizvoda koji ne sadrže GMO - ističe profesor Ševarlić. - A što je najbitnije, postavlja se pitanje zašto kreatori srpske ekonomske i agrarne politike nisu do sada favorizovali korišćenje soje i kukuruza koji nisu genetički modifikovani. Umesto da izvozimo te proizvode pod robnom markom "bez GMO", mi prodajemo kukuruz i soju u rinfuzu. Zemlje u EU, uglavnom, hrane životinje GM sojinom sačmom, i takvo meso i proizvodi od mesa i mleka dolaze u našu zemlju.
Prema rečima profesora Ševarlića, GMO lobisti izdašno finansiraju sve one koji su pristalice ovakve poljoprivredne proizvodnje.
- Nijedno istraživanje proizvođača GM semena nije trajalo duže od 90 dana - kaže profesor Ševarlić. - To je apsurdno. Uz to, niko ne sprovodi istraživanja kako sirovine od GM proizvoda utiču na zdravlje.
"DUNAV SOJA" OZNAKE
Zemlje članice EU morale su da dozvole promet GM proizvoda. Takođe, Evropa ne traži da se ti GM proizvodi posebno i označe, pa to nije slučaj samo u Srbiji, kažu u organizaciji "Dunav soja".
- Većina zemalja ipak je našla način da zaštiti svoje tržište i potrošače - ističu u ovoj organizaciji. - Austrija, Nemačka, Švajcarska, samo su neke od država koje su uvele označavanje proizvoda koji nisu GMO. To znači da su u ovim zemljama meso, mleko i jaja, koji su dobijeni od životinja koje su hranjene sojom koja nije GM, obeležene "Dunav soja" oznakom. Tako će biti i u Srbiji.
TRI ČETVRTINE - PROTIV
Srbija se izjasnila protiv GMO. Naime, 127 gradova i opština u našoj zemlji jednoglasno je usvojilo deklaracije protiv GMO. To je, kako kaže profesor Ševarlić, više od tri četvrtine opština i gradova u čitavoj Srbiji.
Komentara: 0